Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Mihajlović, mislim da je običaj u jednoj demokratskoj državi i jednom demokratskom poretku da se o svim pitanjima i o svim predlozima koje izvršna vlast šalje zakonodavnom telu, vodi jedna argumentovana rasprava.
Mislim da danas ovde nisu obezbeđeni uslovi za jednu takvu raspravu i nadam se da ćete mi dozvoliti da obrazložim ovaj svoj stav, a mislim da se tiče ove tačke dnevnog reda i da je veoma važna.
Vlada Srbije, ako sam ja dobro razumeo, usvojila juče 16. juna podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, „Rehabilitacija i bezbednost puteva“, potom Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i u tački 3, još jednom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu.
To je sve usvojeno i podneto juče.
Istog momenta, Vlada je tražila da se po hitnom postupku raspravlja o ova tri predloga.
Pazite, u obrazloženju zahteva za hitan postupak piše – razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz činjenice da je povlačenje sredstava po Sporazumu o zajmu, uslovljeno stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu.
Pazite, meni je logično pitanje sada ovde, ako je nužnost tolika, ako je hitnost takva, zašto onda gospođo Mihajlović, Vlada nije uspela da do 25. maja izvrši ratifikaciju ovog sporazuma?
Bilo je dovoljno vremena i nakon parlamentarnih izbora i nakon konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine i nakon formiranja Vlade da neko u toj Vladi, na primer ministar Krstić ili vi razmislite o tome, pa kada kažete ovde da ne mogu da počnu radovi dok se ne povuku sredstva, pa i za 25. maj je to takođe važilo.
Smatram, ako Vlada danas dolazi ovde, da predstavnik Vlade po hitnom postupku razgovara uz ovo obrazloženje, prethodno, predstavnik Vlade mora da kaže da je Vlada bila neodgovorna, što do 25. maja nije izvršena ratifikacija, jer svaki građanin, svaki narodni poslanik, ovde može da kaže – ako je tolika hitnost da uzmemo novac, šta smo čekali do 17. juna i zašto to nismo uspeli da uradimo do 25. maja?
Treća stvar, ovo je meni do sada najveće iznenađenje, hitan postupak, tražilo 205 narodnih poslanika na neviđeno, u momentu kada je Vlada podnela, 205 njih potpisuje i ja zaključujem sledeće – tih 205 poslanika umesto da rade ono što je posao narodnih poslanika, predstavnika građana u zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini, a to je da svi zajedno kontrolišemo rad izvršne vlasti, 205 narodnih poslanika koji potpisuju ovaj zahtev, oni povlađuju ovoj Vladi.
Onda ja zaključujem da se u ovoj Skupštini, u ovom sazivu ove Narodne skupštine, ne razume jedan od najvažnijih demokratskih principa, svakog demokratskog poretka, a to je princip podele vlasti. Mi ovde moramo da nastupamo, koliko god da su nam draga neka lica u Vladi Srbije, sa jednom sumnjom, sa jednom kritikom, da proveravamo i da dajemo sebi dodatnog vremena, a ne da uskraćujemo sebi vreme i da podržavamo Vladu kada ona traži hitan postupak.
Mislim, gospodo, bez obzira što vi niste ubeđeni u ovo što ja kažem, vidim na osnovu vaših reakcija, ali mi nije prijatno kada prisustvujem ovakvom jednom izlivu nestrpljenja, ali smatram da se to u jednom poretku politike zove neodgovorno ponašanje, u ovom slučaju, ne samo Vlade, ne samo nekih ministara u ovoj Vladi, nego izvesnog broja narodnih poslanika koji umesto da kontrolišu i kritikuju Vladu, izvršnu vlast, povlađuju ovoj Vladi.
Smatram da se to tiče jedne neodgovornosti. Pazite, danas se, ja mislim, još jednom, za mene je potpuno neočekivano, potvrdilo da mi ovde kaskamo za nekim demokratskim običajima i za nekom demokratskom praksom.
Moramo ovde da obezbedimo neko vreme za argumentovanu raspravu, a ne da od tog vremena odustajemo i da doprinosimo jednom unižavanju Narodne skupštine. Hvala vam.