Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Mihajlović, mislim da je običaj u jednoj demokratskoj državi i jednom demokratskom poretku da se o svim pitanjima i o svim predlozima koje izvršna vlast šalje zakonodavnom telu, vodi jedna argumentovana rasprava.
Mislim da danas ovde nisu obezbeđeni uslovi za jednu takvu raspravu i nadam se da ćete mi dozvoliti da obrazložim ovaj svoj stav, a mislim da se tiče ove tačke dnevnog reda i da je veoma važna.
Vlada Srbije, ako sam ja dobro razumeo, usvojila juče 16. juna podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, „Rehabilitacija i bezbednost puteva“, potom Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i u tački 3, još jednom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu.
To je sve usvojeno i podneto juče.
Istog momenta, Vlada je tražila da se po hitnom postupku raspravlja o ova tri predloga.
Pazite, u obrazloženju zahteva za hitan postupak piše – razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz činjenice da je povlačenje sredstava po Sporazumu o zajmu, uslovljeno stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu.
Pazite, meni je logično pitanje sada ovde, ako je nužnost tolika, ako je hitnost takva, zašto onda gospođo Mihajlović, Vlada nije uspela da do 25. maja izvrši ratifikaciju ovog sporazuma?
Bilo je dovoljno vremena i nakon parlamentarnih izbora i nakon konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine i nakon formiranja Vlade da neko u toj Vladi, na primer ministar Krstić ili vi razmislite o tome, pa kada kažete ovde da ne mogu da počnu radovi dok se ne povuku sredstva, pa i za 25. maj je to takođe važilo.
Smatram, ako Vlada danas dolazi ovde, da predstavnik Vlade po hitnom postupku razgovara uz ovo obrazloženje, prethodno, predstavnik Vlade mora da kaže da je Vlada bila neodgovorna, što do 25. maja nije izvršena ratifikacija, jer svaki građanin, svaki narodni poslanik, ovde može da kaže – ako je tolika hitnost da uzmemo novac, šta smo čekali do 17. juna i zašto to nismo uspeli da uradimo do 25. maja?
Treća stvar, ovo je meni do sada najveće iznenađenje, hitan postupak, tražilo 205 narodnih poslanika na neviđeno, u momentu kada je Vlada podnela, 205 njih potpisuje i ja zaključujem sledeće – tih 205 poslanika umesto da rade ono što je posao narodnih poslanika, predstavnika građana u zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini, a to je da svi zajedno kontrolišemo rad izvršne vlasti, 205 narodnih poslanika koji potpisuju ovaj zahtev, oni povlađuju ovoj Vladi.
Onda ja zaključujem da se u ovoj Skupštini, u ovom sazivu ove Narodne skupštine, ne razume jedan od najvažnijih demokratskih principa, svakog demokratskog poretka, a to je princip podele vlasti. Mi ovde moramo da nastupamo, koliko god da su nam draga neka lica u Vladi Srbije, sa jednom sumnjom, sa jednom kritikom, da proveravamo i da dajemo sebi dodatnog vremena, a ne da uskraćujemo sebi vreme i da podržavamo Vladu kada ona traži hitan postupak.
Mislim, gospodo, bez obzira što vi niste ubeđeni u ovo što ja kažem, vidim na osnovu vaših reakcija, ali mi nije prijatno kada prisustvujem ovakvom jednom izlivu nestrpljenja, ali smatram da se to u jednom poretku politike zove neodgovorno ponašanje, u ovom slučaju, ne samo Vlade, ne samo nekih ministara u ovoj Vladi, nego izvesnog broja narodnih poslanika koji umesto da kontrolišu i kritikuju Vladu, izvršnu vlast, povlađuju ovoj Vladi.
Smatram da se to tiče jedne neodgovornosti. Pazite, danas se, ja mislim, još jednom, za mene je potpuno neočekivano, potvrdilo da mi ovde kaskamo za nekim demokratskim običajima i za nekom demokratskom praksom.
Moramo ovde da obezbedimo neko vreme za argumentovanu raspravu, a ne da od tog vremena odustajemo i da doprinosimo jednom unižavanju Narodne skupštine. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, to što imamo zamenu predsedavajućeg…

Član 103. Ja mogu da pročitam prvi pasus. „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi“.
Gospodin Babić se javio po povredi Poslovnika, a zapravo je replicirao meni na ono što sam ja prethodno govorio.

Mogu li da dopunim? Imam još jedan minut.

Samo da dopunim još jednu stvar. Ja razumem da je neophodno nekada da se predsedavajući ovom Narodnom skupštinom zamene, da neko ko se možda malo umorio ode da se odmori i neko drugi da dođe, ali to ne znači da u tom kratkom periodu zamene postoji diskontinuitet u predsedavanju Narodnom skupštinom. I u tom kratkom periodu, gospođo predsednice, neko je odgovoran za to vreme.

Ne.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, ja bih hteo da uputim dve kritike na ove predloge zakona koji se tiču izvesnih principa, funkcionisanja ove Skupštine i želeo bih da zaista, čak i ako ste to možda i rekli, još jednom ponudite odgovore na ova pitanja.

Smatram da su ovi predlozi zakona o kojima danas razgovaramo u okviru zajedničkog načelnog pretresa i po hitnom postupku suviše važni, sadržinski veoma ozbiljni, da bismo primenili i hitni postupak i da bismo o svim tim predlozima zakona, gospodine ministre, raspravljali u okviru zajedničkog načelnog pretresa. Pročitao sam obrazloženje. Smatram da je neprihvatljivo obrazloženje da se po ovim predlozima zakona raspravlja i odlučuje po hitnom postupku.

Podsetiću vas kada je predložen hitni postupak prema Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Član 167. kaže: „Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa s propisima EU“.

Pažljivo sam čitao sadržaj ovih predloga zakona, kao i obrazloženje za hitni postupak. Na primer, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama se kaže: „Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku: Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom tim i tim, imajući u vudu maksimiziranje efekata uštede budžetskih sredstava u tekućoj godini i potrebu za uspostavljanjem organizacije i rada novoosnovane regulatorne agencije za elektronske komunikacije, poštanske usluge, itd, itd.“. U ovom obrazloženju, za ovaj predlog izmena i dopuna ovog zakona, ja ne primećujem bilo šta iz stava 2. člana 167. našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Našim Poslovnikom, u članu 154. fino se predviđa redovni postupak, redovna procedura, koja podrazumeva da kada Vlada pošalje neki predlog zakona narodni poslanici imaju 15 dana da to čitaju, da se konsultuju i sa stručnim licima, da predlože možda u tom vremenskom periodu neka bolja rešenja. Mi ovde imamo situaciju da je Vlada poslala 6. juna, u petak, ko zna u koliko sati je to stiglo ovde, u subotu saznajemo da je sednica i već u ponedeljak o tri ozbiljna predloga zakona ovde treba i da raspravljamo i da odlučujemo.

Gospodine ministre, smatram da nije dobra praksa da Vlada postupa na ovakav način. Smatrao sam da vi svojim nastupom, odbranom zakona iz svojeg resora možete da ponudite drugačiju i bolju praksu. I žao mi je što danas nemamo bolju praksu u odnosu na ono što Vlada radi od kada je formirana u ovih 40 dana.

Druga stvar, žao mi je što moram da se držim i nekih principa u funkcionisanju Narodne skupštine i nemam vremena, jer imam samo pet minuta, da uđem u sadržinsku analizu ovih predloga zakona. Imamo obrazloženje o tome zašto je neophodan zajednički načelni pretres. Mislim da je takođe došao iz vaše poslaničke grupe, iz poslaničke grupe stranke čiji ste vi predsednik.

Pazite, imamo tri predloga zakona. U obrazloženju stoji da su svi ti pred-lozi zakona međusobno povezani i uslovljeni. Ali, gospodine Ljajiću, kada ja čitam ovaj predlog zakona o zaštiti potrošača i kada čujem ovo obrazloženje, tim obrazlože-njem mi možemo da povežemo sve. Mi možemo ovde da sačekamo da Vlada pripremi predloge mnogih zakona iz ranih resora i da sve objedinimo u zajednički načelni pretres.

Smatram da bi bio makar malo odgovorniji pristup i prema građanima Srbije, a i prema narodnim poslanicima koji zastupaju interese tih građana, da je Vlada ostavila malo više vremena. Ne verujem da će ovih 15 dana toliku uštedu da donesu budžetu, da nismo mogli 15 dana da iskoristimo da možda zajednički dođemo do mnogo bolje sadržine sva tri predloga zakona o kojima danas razgovaramo. Ako nije moguće danas bilo šta promeniti povodom ovoga, nadam se da ćete vi lično u budućoj praksi, u ime ove Vlade, nastupati tako što ćete nuditi mnogo bolju praksu. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, Zoran Živković je u ime poslanika Nove stranke danas ovde saopštio naš stav o Izveštaju DRI, a ja ću u pet minuta, koliko imam, saopštiti naš stav o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu.
Mislim da je dovoljno da se pročita koje su nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije pa da se zaključi da je to u samom startu jedna slaba institucija. Evo, i u ovom izveštaju piše, na strani 9, sumirane su te nadležnosti i pominju se pet stvari: ostvarivanje javnog interesa i suzbijanje korupcije, sa dužnostima koje slede iz toga, podrška građanima u razotkrivanju korupcije koje učine pojedinci ili grupe, nezavisno od njihovog statusa itd, potom edukacija predstavnika javnog sektora i drugih ciljnih grupa, obezbeđivanje mehanizama za uspostavljanje i unapređenje integriteta u institucionalnom i regulatornom okviru i na kraju, predstavljanje rada Agencije u javnosti i međunarodna saradnja i dužnosti koje proističu odatle.
Ako posmatramo rad Agencije na osnovu nadležnosti koje ima, onda je moj osećaj i stav da je Agencija od samog starta postavljena na osnovu nadležnosti kao slaba institucija. Ako je postavljena kao slaba institucija, moje je mišljenje da je veoma važno da ojačamo ovu instituciju, da uradimo nešto u pogledu nadležnosti Agencije, kako bi onda bila jedna jaka institucija u našoj državi. I umesto da jačamo ovaj nezavisni državni organ, Agencija se kod nas, piše u ovom izveštaju u 2013. godini, dodatno slabi.
Pozvaću se na jedan pasus iz Izveštaja o radu Agencije, u okviru podnaslova „Postupci pred upravnim sudom protiv odluka odbora Agencije“. Taj pasus glasi ovako i koristim ga samo da ilustrujem da inače slabu instituciju dodatno slabimo i smatram da to nije u redu. Kaže ovako: „Odbor je u jednom predmetu u toku postupka pred Upravnim sudom, povodom tužbe funkcionera podnete protiv odluke odbora kojom je odbijena žalba funkcionera, poništio svoje rešenje, uvažio žalbu funkcionera i poništio prvostepeno rešenje.“ A sve ovo, imajući u vidu da je 16. decembra 2013. godine Narodna skupština donela autentično tumačenje odredbe člana 2. alineja 2) Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, prema kojem lica izabrana, postavljena ili imenovana u organe privrednih društava čiji je osnivač javno preduzeće ne potpadaju pod pojam funkcioner, utvrđen odredbom člana 2. alineja 2) Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Dakle, meni se čini da Agencija u svom izveštaju na stranici broj 30 saopštava da inače ovakva kakva je, sa slabim nadležnostima, doživljava dodatnu degradaciju, dodatno smanjenje nadležnosti. I onda se ja pitam – šta onda to govori o institucionalnoj borbi protiv korupcije u našoj državi? Mislim da je to veoma važno pitanje za ovu našu raspravu. Pazite, ovo nije samo na osnovu mog osećaja, nego na osnovu onoga što je nalaz ljudi koji su pisali ovaj izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije da je borba protiv korupcije danas u Srbiji institucionalno neučvršćena.
Ja smatram i bio bih saglasan sa ocenama koje smo čuli ovde danas da ovde postoji izražena borba protiv korupcije kada bismo imali uslove u kojima živimo da smo sigurni da je ta borba institucionalno učvršćena. Slučaj Agencije nam govori da to nije slučaj.
Sigurno ima izvesni broj građana koje onda i ne čudi što, na primer, kada predsednik Republike saopšti i javno da je na poklon od svog sina dobio „Audija“, nema nikoga nadležnog da postavi pitanje – kako, da proveri to. U ovom slučaju to nije uradila ni Agencija za borbu protiv korupcije.
Moj sud je da Agencija za borbu protiv korupcije treba da ima ugled u javnosti kao jedan faktor u borbi protiv korupcije. Ovako slaba, sa ovako slabim nadležnostima, Agencija umesto da radi svoj posao, ona se stalno bori sa time da izgradi svoj ugled, a ne može sa ovakvim nadležnostima da ga izgradi.
Zato ja smatram da ovaj izveštaj treba čitati i na ovaj način i poslanici Nove stranke će ovde predložiti mere kojima će se drugim narodnim poslanicima sugerisati da Agencija postane snažan institucionalni borac protiv korupcije.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, danas raspravljamo o važnim izveštajima o radu važnih institucija i raspravljamo i o predlozima zaključaka o ovim izveštajima.
Na osnovu izveštaja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu i na osnovu redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu, pa i na osnovu izveštaja o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja, smatram da mi na osnovu svih ovih izveštaja danas možemo da radimo jednu takođe veoma važnu stvar, da sudimo o stepenu razvoja naše demokratije.
Da li smo čitajući ove izveštaje mogli da zaključimo da smo zagazili i kao država, i kao institucija, i kao društvo u jedan proces konsolidacije naše demokratije, stojimo li u mestu ili možda koračamo unazad? Sudeći po ovim izveštajima, pa i po predlozima zaključaka o ovim izveštajima, mislim da mi koračamo unazad. Evo, hteo bih da pokažem kako sam došao do tog zaključka.
Uzmimo za primer redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana. Da bismo mogli normalno da sudimo i o ovom izveštaju, neophodno je da znamo šta je to­? Zaštitnik građana predstavlja jedno nezavisno telo, nadam se da svi narodni poslanici ovde to znaju, čija je nadležnost da štiti i unapređuje prava građana i kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa vlasti i organizacija, kojima su poverena javna ovlašćenja. Umesto da se u izvesnom vremenskom periodu ojačaju mehanizmi kontrole kojima raspolaže Zaštitnik građana npr, kako bi se lakše utvrdila odgovornost organa javne vlasti, nama se desilo smanjenje nezavisnosti npr. ovog tela. Tako sam razumeo jedan pasus sa stranice 26. ovog izveštaja, koji bih hteo sada ovde da i pročitam.
Taj pasus glasi ovako: „Odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu član 6. stav 3. Zaštitnik građana je obavezan zajedno sa drugim nezavisnim kontrolnim organima da za zapošljavanje svakog novog lica, odnosno angažovanje lica po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i angažovanje lica po drugim osnovama, traži saglasnost Administrativnog odbora Narodne skupštine, bez obzira što je predmetno radno mesto predviđeno kadrovskim planom, aktom o sistematizaciji, što za njim postoji potreba i što su za njega obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije.“
Dakle, Zaštitnik građana, tako sudim i na osnovu ovog primera, na osnovu ovog pasusa, i druga nezavisna tela stavljeni su nepovoljniji položaj. Mislim da je važno ovde da postavimo pitanje. Zašto smanjujemo nezavisnost ovog tela? Zašto se slabe institucije u našoj državi?
Dalje, na stranici 148, pažljivo sam čitao ovaj izveštaj, nisam naišao na ove gramatičke i pravopisne primedbe koje se ovde stavljaju. Meni to sve izgleda vrlo dobro, pismeno. gramatički ispravno. Na strani 148. jasno piše – da u resoru državne uprave i lokalne samouprave Zaštitnik građana ne beleži značajnija postignuća tokom 2013. godine. Da li to nama služi kao neka vrsta opomene?
Dalje, na stranici 102. piše da je Ministarstvo prosvete pokušalo da zabrani javnu kritiku i ospori stručnost i ovlašćenja Zaštitnika građana i to povodom propusta Ministarstva prosvete, koji su bez presedana u istoriji srpskog školstva. To je jedna strašna kritika izvršne vlasti.
Šampioni u ne izvršenju preporuka, na osnovu ovog izveštaja, su javna preduzeća, uprave u sastavu ministarstava i sama ministarstva, kao osnovni organi državne uprave. Ovde uzimam za primer samo izveštaj Zaštitnika građana, ali sam čitao i ova preostala dva izveštaja i zaključke.
Mogu samo da zaključim da raspravljajući o ovim izveštajima danas i o predlozima zaključaka mi možemo danas da govorimo o prirodi izvršne vlasti u Srbiji. To je vlast, koliko sam ja razumeo, koja ne odgovara na apele, čitajući izveštaje, koja ne odgovara na obavezujuće odluke i sudeći po ovim izveštajima imamo vlast koja izbegava nadzor nezavisnih kontrolnih tela. To je ovde važno da se kaže. Glasaću za usvajanje izveštaja i predloga zaključaka o izveštajima, jer to jeste glas za jačanje institucija. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, podneli smo amandman na stav 1. člana 2. Hteo bih još jednom da ukažem šta je suština naše promene.
Kako je predložila Vlada? Ovaj stav glasi – poslodavac koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 30. junom 2016. godine.
Naš predlog je da se ova vremenska granica koji stoji u predlogu Vladinog zakona promeni i da umesto 30. jun 2016. godine piše 31. decembar 2019. godine.
Zašto je važno da se danas usvoji ovaj naš amandman? Svaki poslodavac kada uoči neku mogućnost za sebe u slučaju da zaposli nove radnike, sigurno će ga zanimati koliki je rok, neka vremenska granica za koju će da se veže u slučaju da pomisli da hoće da zaposli novo lice.
Ovaj vremenski period od dve godine, gospodine ministre, ja smatram da je veoma kratak. On sugeriše šta su namere Vlade. To je signal poslodavcu oko toga da li je Vlada sigurna u svoju nameru. Ako stoji 2016. godina, naredne dve godine, mislim da poslodavac može da zaključi da Vlada nije sigurna oko toga šta zaista hoće da radi.
Vi ste ovde, u okviru rasprave koju smo već imali, kazali – ovo je privremeno, pripremamo druge zakone kojima ćemo ovo rešiti. Gospodine ministre, utoliko pre i ovim izmenama treba da sugerišete poslodavcima da je Vlada ozbiljna kada saopštava ovakve predloge. Molim vas, da se slučajno ne zaboravi da predlozima izmena zakona o kojima ste govorili ove povlastice počnu da važe i za one poslodavce koji već imaju neke zaposlene ljude, kako bi svi poslodavci bili jednaki pred zakonom. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, veoma mi je drago da su poslanici skupštinske većine zainteresovani da raspravljamo i o mogućoj promeni stava 1. člana 2. ovog zakona. To interesovanje pokazao je prethodnih dana i gospodin ministar.
Moram samo da ukažem na nekoliko stvari zbog kojih i dalje smatram da je važno da se obezbedi izmena ovog stava člana 2. ovog predloga zakona. Ako je ideja da se poslodavac motiviše da zapošljava ljude, a iz skupštinske većine čujemo argument – važno je da rok bude kratak kako bi on što pre to uradio, onda se pitam zašto Vlada nije stavila da je rok do kraja ove godine? Što je kraći rok, to poslodavcu Vlada šalje signal da nije sigurna oko toga da li su to mere ili predlozi oko kojih poslodavac može da bude siguran.
Mi smo procenili da je ovaj vremenski period, ova vremenska granica, koja bi poslodavcu obezbedila jednu sigurnost u predloge i mere Vlade, ako bismo je vezali za period od pet godina, da bi on zaista mogao da bude uveren da se ovde planira, osmišljava dugoročno, a potvrda za to mogla bi da dođe kada Vlada dođe sa ovim setom predloga zakona koje najavljuje gospodin Krstić.
Samo je pitanje – kakav signal ovim predlozima mera šalje Vlada? Period od dve godine do 30. juna 2016. godine nije jasan signal za poslodavce, gospodine Krstiću. Zato smatram da je veoma važno da se dogovorimo ovde danas da malo pomerimo taj rok, za još tri godine, i da važi do 31. decembra 2019. godine. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mislim da sam razumeo ovo što je bila poruka gospodina ministra i mislim da sam dobro razumeo i nastup uvažene narodne poslanice gospođe Đoković. Ipak, imam jedan dodatak u odnosu na to što sam sada čuo.
Koliko sam ja razumeo, na osnovu svega o čemu smo do sada razgovarali povodom ovog Predloga zakona, ideja je da se poveća broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Dakle, ideja je da se zaposle neki ljudi. Da bi se to ostvarilo, procenjeno je ovde, i u Vladi Srbije, da poslodavci treba u ovom trenutku da dobiju neku vrstu podsticaja. Zašto? Da bi se povećao procenat zaposlenih ljudi u Srbiji.
Ja zaključujem sledeće – ideja je dugoročna, hoćemo da povećamo zaposlenost, mera je privremena. Ali, da biste došli do ovoga što je dugoročni cilj, vi morate da idete posredstvom podsticajnih mera poslodavcu. Takav je zaključak. Taj poslodavac, koji je jedan od važnih aktera u tom ciklusu, on mora na osnovu ovog Predloga zakona zaista da zaključi da je Vlada ozbiljna oko ideje zapošljavanja.
Ovaj rok do 2016. godine, po mom sudu, uvažavajući sve argumente koje sam čuo ovde, i dalje nije dovoljan da bi se obezbedilo ono što je cilj Predloga zakona, a to je da se zaposle neki ljudi.
Imam samo još jednu stvar koju bih dodao. Često sam bio u prilici, tokom rasprava u ovoj Skupštini, povodom raznih predloga zakona pa i ovog, da čujem najavu nekog predloga zakona. Kažu – biće, uskoro će, samo što nismo. Ja smatram, gospodine ministre, da konačno ne treba više da živimo u nekom izmeštanju u futur. Hajde da dođu ti predlozi zakona konačno u ovu Skupštinu, pa da dogovorimo i da usvojimo ono što je najbolje za sve građane u Srbiji. Hvala vam.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, podneli smo amandman kojim predlažemo da se tačke 1, 2. i 3. u stavu 7. člana 1. ovog zakona menjaju, kao što mislim da svi ovde znamo, koji smo čitali Predlog zakona, da ovim predlogom je predviđeno da se ovaj povraćaj plaćenog poreza na zaradu veže za izvesne procente u odnosu na to koliko novozaposlenih radnika ima u nekoj firmi npr. Mi smatramo da je u redu da Vlada predlaže neke mere kojima se predviđa povećanje zapošljavanja u Srbiji. Ali, smatramo da ovi procenti povraćaja plaćenog poreza na zaradu novozaposlenih lica nisu dovoljni da bi podstakli poslodavce da zapošljavaju veći broj ljudi u Srbiji.
Vi ste predvideli 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim a najviše devet zaposlenih lica. Mi smatramo da taj procenat treba da ide na 85 jer bi u tom slučaju, ja mislim, stvarno poslodavac bio podstaknut da čini ovo što je namera, čini mi se, člana 1. ovog Predloga zakona. Isto tako tačka 2, predlažete 70% za najmanje 10, a najviše 99 zaposlenih, a mi predlažemo 90%. Tada bi se osetili efekti. Umesto 75, kao što piše u tački 3, mi predlažemo 95.
Sve ovo treba da važi privremeno, a da sledeće izmene ovog zakona se obavezno tiču i uspostavljanja neke ravnopravnosti poslodavaca koji imaju novozaposlena lica i oni koji imaju već neke zaposlene, da se slučajno ne bi desilo da ovde stvaramo uslove u kojima su neki poslodavci privilegovani u odnosu na neke druge.

Sada ovde je neophodno da pomenem dve stvari. Jedna se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Krstić, a druga se ipak tiče, poštovana predsednice, Narodne skupštine ovoga što ste vi sada rekli.
(Predsednik: Hoćete biti ljubazni, jer sada morate podeliti, žao mi je što ostali poslanici moraju da prisustvuju ovoj poduci. Opredelite se. Da li govorite sada po članu 158, vremenu koje ste tražili, stavu 8. ili ćete polemisati sa predsedavajućim? Polemike sa predsedavajućem nisu predviđene. Dakle, iskoristite svoje pravo da se obratite ministru, ako ne idemo dalje. Zaista.)
Samo sam hteo da kažem da po ovom Poslovniku član 158. i gospodin Živković i ja imamo pravo na ovih pet minuta…
(Predsednik: Da li je to povreda Poslovnika?)
… ukoliko ne dozvoljavate i gospodinu Živkoviću i meni da koristimo po pet minuta na osnovu člana 158. onda smatram da je to povreda Poslovnika.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, žao mi je što ministar, koji je nadležan za ovu temu, sada nije u skupštinskoj sali, pa ne može da sasluša našu dodatnu argumentaciju kojom hoćemo da potkrepimo naš nastup kada smo imali pretres u načelu. Tada smo najavili da, generalno govoreći, ovaj predlog zakona nije dobar. Najavili smo da imamo najveći broj primedbi na član 1. i zato smo mi ovim amandmanom sugerisali da se član 1. briše.
Dva su dodatna razloga koja bih ovde upotrebio da pokažem zašto je neophodno da se ovaj član 1. briše, ako hoćemo da uradimo jednu dobru stvar. Najpre, vidljivo je ovde sasvim bilo, ne samo na osnovu sadržaja Predloga zakona, nego i na osnovu argumentacije ministra, da je opredeljenje ove Vlade i na primeru ovog zakona preraspodela. Odavde ćemo da uzmemo sada, pa ćemo, kada dođe vreme da uzmemo odande za ovo. To je ono, što ja mislim, u narodu najčešće prepoznaje kao presipanje iz šupljeg u prazno. To je naročito vidljivo u onim društvima, u onim državama koje su veoma siromašne. Mi tvrdimo da, ako je ovde reč o tome, ne treba da se nastavi sa tom lošom praksom, nego treba da se kaže – problem je sa penzijama, Penzijsko-invalidski fond je prazan, moramo da rešimo taj problem, a ne da ga produbljujemo.
Druga stvar, ovim predlogom najavljuje se čisti voluntarizam, jer i sam ministar kaže – ništa nemojte da brinete vi u zdravstvu, danas ćemo da uzmemo malo od vas novca, ali će Vlada, kada bude prilike, taj novac da nadoknadi tako što će da uzme sa druge strane, pa u trećem trenutku sa treće. Kuda to vodi? Mi smatramo da zbog toga treba da se briše član 1.