Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, veoma cenim pristup predstavnika predlagača ovog zakona koji očigledno vodi ka tome da imamo ozbiljnu raspravu, pa i u nekim detaljima. To mislim da je veoma dobro za rad ove Skupštine, ali da pročitam stav 2. člana 11. Kaže – Državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta.
Dakle, mi smatramo da ako se doda ovo pretežno, da će se time proširiti. Možda ja malo to laički komentarišem. Moguće je npr. da tu postoji jedna vrsta nerazumevanja, ali ovu vrstu komentara koju mi ovde dajemo mi smo do njih došli ne samo tako što smo seli Zoran Živković i ja, čitali predloge zakona, nego smo se konsultovali sa pravnicima koji su nam dali ovako tumačenje u našem savetu za pravni sistem.
Žao mi je što nema više poslanika Nove stranke, pa i pravnika, da možda više učestvuju u ovome. Hvala.

Dame i gospodo, poštovana predsednice, poštovani ministre Stefanoviću, moje mišljenje je da je predlog ovog zakona dokaz da je 2009. godine napravljena velika greška kada je odlučeno da se skrati vreme važenja starih vozačkih dozvola i neobično mi je da se ista greška ovim predlogom zakona ponavlja. Hteo bih, ako je to u redu da obrazložim ovaj svoj stav.
Dakle, svi znamo, mislim da je vozačka dozvola dokument kojim se potvrđuje da je neko ovladao veštinom upravljanja određenom kategorijom vozila. Taj dokument, vozačka dozvola u ovom slučaju treba da važi onoliko dugo koliko je predviđeno, ako je predviđeno da važi 10 godina, onda treba da važi 10 godina. Ne pet, kao što je bilo predviđeno 2009. godine, ne osam kao što predviđa sada ovom izmenom, već 10 godina. Država je dakle, izdala naplatila ispravni dokument određenog roka važenja i ja ne vidim da postoji bilo kakav razlog da taj dokument država svojom odlukom stavlja van snage mimo utvrđenog roka važenja.
Vlada je argumentujući u prilog ovog predloga zakona kojim se menja zapravo samo jedna reč, Vlada koristi argument da građani mogu biti uskraćeni za mnoga prava ukoliko koriste staru vozačku dozvolu, vozačku dozvolu na starom obrascu. Vozačka dozvola na starim obrascima, koliko ja znam, a proveravao sam dodatno pripremajući se za ovu raspravu, važi u svim evropskim državama. Dakle, ne postoji država članica EU koja će sprečiti vozače naše koji dolaze iz Srbije da vozi svoj automobil na cestama bilo koje države EU. Naši vozači ni u čemu nisu uskraćeni u svojim pravima. Mislim da o tome mogu da svedoče hiljade vozača iz Srbije koji se vozaju po evropskim drumovima.
Dalje, mislim da imam jedan važan argument ovde, pristup Vlade ovom pitanju podrazumeva da se građani izlažu trošku i gubitku vremena, ali ne samo to, ne izlažemo sada mi samo građane trošku i gubitku vremena, već se MUP, po mom sudu, zatrpava nepotrebnim poslom. Ovo vreme koje će administracija, a mi stalno kritikujemo administraciju da nije efikasna, da ne radi dovoljno brzo, a neprestano tu administraciju zatrpavamo nekakvim poslom koji je po meni nepotreban. Umesto da MUP zatrpamo sada i ovim poslom, mislim da ti ljudi koji rade tamo treba da se bave nekim drugim pametnijim poslom u ovom vremenu npr. da digitalizuju sve matične knjige. To je jedna od važnih stvari koja može da se uradi.
Na kraju mislim da je ovakav pristup Vlade prime da Vlada u ovom slučaju, da kažem i država, posmatra građanina maltene kao neko maloletno lice. Dakle, gospodine Stefanoviću, nije država građaninu ni mama, ni tata da mora da ga drži za ruku kada prelazi pešački prelaz, da ona njemu objašnjava da će imati velike koristi kada bude prelazio granicu i ulazio u države EU. Građanin valjda je dovoljno ozbiljan da kažemo i u Srbiji, da može sam da proceni da li nešto njemu koristi ili mu ne koristi. Ako mu koristi on će sam proceniti da li želi da menja staru vozačku dozvolu novom. Ako procenjuje da mu je svejedno onda je neće menjati, ali to ne treba država da radi u ime tog građanina nego građanin sam. Na primer ja imam staru vozačku dozvolu, meni ona važi do 2018. godine. Procenio sam da sa tom vozačkom dozvolom mogu da idem u bilo koju državu EU kad hod hoću, niko mi nikada na primer nije tražio ni ovu međunarodnu vozačku dozvolu, uvek je i ta vozačka dozvola na starom obrascu meni bila dovoljna da imam sva prava.
Dakle, smatram da bi najbolje bilo da se prihvati amandman koji smo podneli Zoran Živković i ja kojim predviđamo da vozačke dozvole mogu da traju 10 godina, da ne uskraćujemo građane za mogućnost da oni sami odluče da li će da koriste tu dozvolu ili ne i ako odluči da mu je to korisno, to je sve u redu, ali država u njegovo ime to mislim ona ne treba da radi.
Smatram da bi bilo veoma dobro da se još jednom razmisli o našem amandmanu i da se obezbedi građanima da sami odluče da li će njihova stara vozačka dozvola da važi svih 10 godina kao što mislim da je i red. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mislim da sada ovde imamo jednu zanimljivu situaciju i mislim veoma važan trenutak u pogledu rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona. Zanimljiva situacija tiče se sledećeg, mi smo kada smo imali raspravu u načelu saopštili da je ovo dobar predlog zakona. Danas smatramo da ovde imamo jedan dobar amandman, ne jedan dobar Predlog zakona. Usvajanje ovog amandmana samo bi se još malo popravio jedan dobar Predlog zakona. Molimo i ljude koji nastupaju u ime Vlade da još jednom razmisle da li bi koristilo, da li bi služilo i opštem dobru ovde danas i to vrlo jasno, da se ipak ovaj amandman usvoji.
Kada sam rekao da je ovo važan momenat, onda mislim da svi ovde treba da imamo na umu i sledeće, da su odnosi sa predstavnicima nacionalne manjine o kojoj je ovde reč i ukupno sa tom nacionalnom manjinom veoma osetljivi i da u skladu sa tim treba da uvažavamo ove amandmane a naročito ovaj koji je došao ovde.
Mi danas slušamo ovde pitanje lojalnosti, kako je moguće da se postavi kao to pitanje lojalnosti ljudima koji su pripremili ovaj amandman, koji su učestvovali na izborima za ovaj parlament, koji učestvuju u radu ove skupštine.
Ti ljudi nastupaju u ime nacionalne zajednice svoje, pokazuju sada lojalnost našoj državi, prema tome, to takođe treba ovde da se uvaži.
I konačno, ovo je 2014. godina. Ja znam da SRS ne bi u 2014. godini glasala za ovaj amandman. Ali napredna stranka, po mom sudu mora da prihvati ovaj amandman kako bi se popravio ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, hteo bih samo da kažem tri stvari na ovo što je rekao gospodin Babić.
Žao mi je, ukoliko je ta reč – mora koju sam ja upotrebio u svom govoru izazvala ovakvu vrstu reakcije, izvinjavam se zbog toga, ali kada sam rekao – mora samo sam hteo da saopštim da postoji neki logički sled kojeg moramo da se držimo u praćenju nekih stvari.
Ako prihvatimo da je Vlada opredeljena za izvesne vrednosti o kojima se ovde govori da je Napredna stranka takođe opredeljena za te vrednosti, onda ja prateći logiku dolazim do toga da ovom amandmanu moramo da posvetimo posebnu pažnju i da ga prihvatimo, ja mislim gospodine Babiću, to je bila moja sugestija, nikako zapovednička ili nešto slično.
Druga stvar, tačno je, nas smo dvojica ovde članova nove stranke i poslanika nove stranke u ovoj skupštini, nas dvojica takođe predstavljamo volju nekih građana u Republici Srbiji.
Volja tih građana, takođe mislim treba da bude poštovana. U našem dosadašnjem radu mi smo se za svaki predlog zakona koji je došao pažljivo pripremali. Za svaki spremali amandmane kako bi se popravljalo, po našem shvatanju, to što je došlo.
Kada smo dobili predlog zakona za koji smo ocenili da je dobar, mi smo rekli – ovo je dobar predlog zakona.
Smatramo da i vi to treba da radite, da uvažavate ove amandmane i da kada procenimo ovde, a čini mi se da imamo sada jedan osećaj i da se on širi ovde među poslanicima, čini mi se, vidim na osnovu njihovih diskusija da je dobar amandman, hajde da usvojimo taj amandman.
Na kraju, mislim da je ovde jedna stvar veoma važna. Na ovoj tački možemo i da pratimo odnos države prema nacionalnoj zajednici koji je posebno osetljiv i tu treba da se ta osetljivost ispolji i kroz ovo uvažavanje ovog amandmana. Samo sam toliko hteo. Hvala vam.

Žao mi je što moram još jednom da se javim po Poslovniku. Mislim da su povređeni članovi 106, 108. i 109. Da li mogu da obrazložim?
(Predsedavajući: Može.)
Kao što piše u stavu 1. člana 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnom reda o kojoj se vodi pretres. Malopre smo imali jedan nastup u okviru kojeg se govorilo o svemu, osim o onome što je bila tačka dnevnog reda.
Prema članovima 108. i 109. Poslovnika Narodne skupštine, predsedavajući je dužan da upozori narodnog poslanika ukoliko ne govori o tački dnevnog reda, a ukoliko taj narodni poslanik nastavi da govori i nakon upozorenja o onome što nije tačka dnevnog reda, da mu izrekne meru opomene, na osnovu člana 109.
Mislim, gospodine predsedavajući, da vi niste uradili ono što je bila vaša obaveza i zato sam reklamirao Poslovnik. Hvala vam.

Govorim o amandmanu na član 7. Hteo bih da, samo još jednom, pokušam da utičem i sam kao narodni poslanik ovde na skupštinsku većinu i na predstavnike Vlade, predstavnicu, da još jednom razmisle o sadržini ovog amandmana.
Vlada Srbije kao svoj cilj, jedan od ciljeva, je definisala punopravno članstvo Srbije u EU. Rečeno je da će se pregovori pokušati završiti do kraja 2018. godine. Formula na kojoj počiva EU glasi jedinstvo u različitostima. Gospodine Arsiću, različitostima, a to znači da ne možemo ovde da mislimo svi kao jedan. Potpuno je normalno da imamo različite pristupe, da imamo različita tumačenja. Ovde smo na pravom mestu da u susretu tih različitih pristupa i tumačenja dođemo do onoga koji je najbolji.
Moje je mišljenje da uvažavanjem i prihvatanjem ovog amandmana dolazimo do onoga što je najbolje za sve. Hvala vam.

Dame i gospodo,poštovani predsedavajući, mislim da su povređeni članovi 106, 108. i 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Da li mogu da obrazložim?
Dakle, u tački 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi sada učestvujemo u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima pet zakona, pravobranilaštvu, posredovanju, rešavanju sporova, parničnom postupku, vanparničnom postupku, izvršenju i obezbeđenju.
Gospodin Rističević je malopre obrazlagao svoju ideju da postane lični biograf gospodina Zorana Živkovića. To nije naša tačka dnevnog reda. Molim da mi se dozvoli da završim ovo obrazloženje.
Gospodin predsedavajući je kao što je i red, postupio po Poslovniku, upozorio gospodina Rističevića da njegova ideja da postane lični biograf Zorana
Živkovića, nije sada na dnevnom redu, ali je gospodin Rističević uprkos tome nastavio da obrazlaže svoju ideju. Gospodin predsedavajući je imao obavezu da po članu 109. izrekne meru opomene gospodinu Rističeviću zbog toga što je nastavio da govori o
nečemu što nije bila tačka dnevnog reda. Smatram da je povređen Poslovnik. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani gospodine Selakoviću, vi ste u odnosu na sve ministre u ovoj Vladi Srbije najčešći gost Narodne skupštine. Do sada ste branili nekoliko predloga zakona. To znači da već imamo jedno iskustvo rasprave o predlozima zakona koji su dolazili od Vlade Srbije. Moje je očekivanje bilo da će to već da stvori jednu vrstu predvidljivosti. Međutim, vaši nastupi izmiču svakoj vrsti klasifikacije. 
Najpre ste branili ovde jedan zakon za koji smo mi procenili da je neustavan, glasali smo protiv toga. Potom je vaša koleginica, ministarka Udovički, juče branila jedan predlog zakona koji ste zapravo vi pripremili i mi smo taj predlog zakona ocenili kao veoma dobar i zamolili gospođu Udovički da vam prenese pohvalu i čestitku. Danas, raspravljamo ponovo o predlozima zakona, u ovoj slučaju pet, za koje ponovo imamo velike primedbe. Mislim dosta ozbiljne, značajne primedbe.
Dakle, u pitanju su neke strašne amplitude. Smatram da za jednog ministra nije dobra ova zona nepredvidljivosti. Za komentar ovih pet predloga zakona pripremio sam četiri tačke. Smatram, da sam u te četiri tačke smestio na dobar način jednu snažnu kritiku ovih predloga zakona.
Tačka broj jedan, tiče se nečega o čemu je već bilo reči, ali mislim da vaša odbrana te primedbe nije bila odgovarajuća. To se odnosi na donošenje zakona po hitnom postupku. Nisam saglasan da je usvajanje zakona po hitnom postupku nešto što treba da postane standard, što je legitimno u svakom slučaju, kao što ste vi rekli. Smatram da to treba da bude izuzetak, ali svi predlozi zakona koje je Vlada poslala, a koje ste vi branili ovde, svi su bili usvajani po hitnom postupku. Mislim da to nije dobra stvar, naročito ako pratimo logiku sadržine nekih od tih zakona.
Stupanje na snagu, npr. Predloga zakona o posredovanju u rešavanju sporova predviđeno je u redovnom roku, a početak primene odlaže se za više od šest meseci. Pokušali smo da pratimo jednu vrstu logike ovde, da vidimo da li postoje stvarno neki razlozi da treba da postoje dva različita roka. Međutim, budući da se radi o procesnim, a ne o organizacionim zakonima, svaka sugestija da je potrebno vreme od stupanja na snagu do početka primene, da bi se pripremila primena, po našem shvatanju nije opravdana. Dakle, smatramo da ovo obrazloženje donošenja zakona po hitnom postupku u slučaju ovih pet predloga zakona ne stoji.
Druga tačkam, po mom shvatanju javna rasprava o ovim predlozima zakona, gospodine Selakoviću, bila je fingirana. Rasprava je postojala na internetu ili, da kažem, na kratkim prigodnim sastancima sa malim brojem ljudi. Tu moram da se vratim na vaš pristup koji ste primenili u pripremi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Organizovane su javne rasprave, vi ste učestvovali u njima. Ideja je bila strašno da doprinesete tome, a u ovom slučaju, ovih predloga zakona, to je izostalo. Pitam se zašto? Smatram, da nije dobro da postoji javna rasprava u uslovima kada je ona fingirana.
Treća tačka, mislimo da ovi predlozi zakona sadrže nedovoljno precizne formulacije, ili barem nedovršene. Na primer, Predlog zakona o pravobranilaštvu, član 2. stav 1. kaže – pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ovakva formulacija, na osnovu jezičkog tumačenja, znači da pravobranilaštvo preduzima samo pravnu zaštitu navedenih prava i interesa. Dakle, njegova uloga se ograničava na određene postupke, sudske ili upravne, jer tada se ispoljava potreba za pravnom zaštitom
Da li je ovakvo tumačenje ispravno? Mislim da potvrđuje sadržina članova ovog predloga zakona od 11. do 13. Ako se ostane pri ideji da pravobranilaštvo treba da služi samo pravnoj zaštiti, onda je ono preskupa i mislim neracionalna institucija.
Mi smo tu imali neke sugestije koje smo hteli da predložimo, ali pod tačkom 4. hoću da vam kažem, da ne možemo da glasamo za usvajanje predloga ova četiri zakona. Kada se tiče ovog zakona o pravobranilaštvu, podneli smo tri amandmana o ovom predlogu i na osnovu vašeg stava o našim amandmanima u danu za glasanje sudićemo o tome da li da glasamo za taj predlog zakona ili ne. Ako se usvoji ovako kako je sada, glasaćemo protiv. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, drago mi je da ste odgovorili vrlo precizno u odnosu na primedbe koje ovde postoje. Ja sada ponovo imam da kažem tri stvari koje su mi važne i mislim da sam ipak u pravu.
Najpre, smatram da nije primereno da nas dvojicu, pa i mene ovde stalno podsećate na to šta su bile greške nekih prethodnih vlasti ili vlasti koja je bila do 2012. godine, pa da onda na osnovu poređenja s tim vlastima kažete – e ipak je sada bolje nego što je bilo.
Mi smo, evo ja sam kritikovao kada je bilo mesta kritici i sve što se ticalo vlasti, pa i u pravosuđu i u odnosu na vlast koja je postojala do 2012. godine. Smatram da to nije u redu.
Druga stvar, smatram takođe da ovde naša funkcija jeste kontrolna, imamo pravo da vas pitamo, da proverimo, a smatram da nije u redu kada vi narodnim poslanicima kažete – sigurno niste bili obavešteni.
Smatram da sam relativno dobro obavešten čovek ovde.
Interesujem se za predloge zakona, pokušavam svaki da čitam i obrazloženja i smatram da ove rasprave koje su postojale nisu bile u velikom broju slučajeva prave javne rasprave, to je meni ličilo na stručne rasprave zato sam nazvao, u redu su i one, ali prigodne sa malim brojem ljudi.
Smatrao sam da treba obezbediti učešće javnosti u najširem smislu, a naročito što se tiče nas narodnih poslanika koji nismo možda bili obavešteni u nekom trenutku da je već taj predlog zakona ušao u proceduru u prethodnom skupštinskom sazivu.
Treća stvar i time završavam, kada se tiče pravobranilaštva člana 2. naše mišljenje je bilo da bi se ovim tekstom u članu 2, da bi trebalo da se nadležnost i pravobranilaštvo, naročito državno prošire na davanje saveta Vladi prilikom zaključenja privrednih i drugih građansko-pravnih poslova supstancijalnog prava na primer, potom na sudelovanje u zaključenju tih poslova, kao i na zastupanje u njima na osnovu ovlašćenja Vlade. Onda bi po mom sudu postojalo snažno opravdanje za državno pravobranilaštvo tako definisano. Hvala vam mnogo na strpljenju i pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mislim da ukoliko govorimo objektivno, primereno i tačno ovo je jedan dobar Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zoran Živković je već rekao da ćemo nas dvojica glasati za ovaj predlog u celosti. Nismo sudili o ovom predlogu, ne samo na osnovu sadržine koja je stigla ovde u Narodnu skupštinu, nego smo pratili i ceo tok rada na pripremi ovog predloga zakona. Tu želimo da ukažemo da je zaista postojao jedan temeljan pristup, da se vodilo računa, da formulacije koje stoje ovde budu veoma precizne. Mi to veoma uvažavamo, cenimo i sudimo i na osnovu tih stvari.
Veoma je dobro, ja mislim, sve ove izmene koje se pre svega tiču organizacije izbora i konstituisanja nacionalnih saveta veoma dobre. Nismo uspeli za ovu tačku dnevnog reda nas dvojica da pripremimo nijedan amandman iako smo, ja mislim, ovde već prepoznati kao narodni poslanici koji spremaju, čak i oko sitnih stvari neke amandmane, ovde nismo uspeli to da uradimo.
Druga stvar, mislim da je dobro što su predlozi koji se nalaze u ovom predlogu zakona bazirani jednim delom i na iskustvu izbora koji su organizovani 2010. godine, a to znači da mi ovde koristimo to iskustvo da evidentiramo neke probleme, a nakon toga da nekim predlozima rešavamo buduće probleme koji mogu biti slični. Mi ovde takođe uvažavamo to.
Treća stvar, veoma je dobro, mi sudimo, što se ovaj predlog, a to nije slučaj sa svim predlozima koji dolaze u ovu Narodnu skupštinu, što se ovaj predlog u kratkom roku našao na dnevnom redu, jer za to postoji i praktična potreba. Smatram da jednu stvar ovde treba posebno da izdvojimo. Imali smo ovde ministarku koja je obrazlagala ovaj predlog zakona, ali mislim da je red da kažemo da je ovaj predlog zakona pripremljen već bio krajem prošle godine, da zaslugu za taj predlog imaju neke osobe, možemo i lično da kažemo ko su ti ljudi. Evo na primer, sada pomoćnica ministra gospođa Fira koja se vrlo razume koliko ja mogu da ispratim, u ovu materiju i gospođa Stamenić koja je bila državna sekretarka u Ministarstvu pravde u prethodnoj Vladi, pa i sam ministar Selaković za čiji rad smo imali velike primedbe prethodnih dana u odnosu na Predlog zakona o privatizaciji, ali je nama bilo očigledno da je taj čovek u ovom slučaju učestvujući u javnim raspravama, prateći šta se dešava odlučio da da jedan značajan doprinos da ovaj predlog zakona bude veoma dobar. Tako da smatram da i personalno treba tačno da kažemo ko zaslužuje neku pohvalu u smislu ovog zakona.
Molim vas samo za malo pažnje oko jedne stvari koja je nama posebno važna. Ta jedna stvar tiče se zapravo sugestije koju hoćemo da vam saopštimo ovde. Kao što svi ja mislim ovde znamo Ustavni sud je početkom 2014. godine saopštio na 87 stranica teksta jedno obrazloženje zašto su delovi istog ovog zakona koji se tiču nadležnosti nacionalnih saveta neustavnim. Mi ovde, nas dvojica, uvek reagujemo kada dolazi bilo šta što nam sugeriše da postoji kršenje vladavine prava, Ustava Republike Srbije i ustavnosti. Razumemo da nije bilo dovoljno vremena da se sugestije Ustavnog suda uvaže i ubace i u predlog ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali predlažemo da te nadležnosti treba da se menjaju što pre u skladu sa odlukom i mišljenjem Ustavnog suda.
Predlažem vam sada naročito jednu stvar da odmah počne pisanje tog dela ovog zakona koji se tiče nadležnosti nacionalnih saveta kako bismo na kraju mogli da kažemo da u celosti imamo jedan veoma dobar tekst kojim se na dobar način uređuje jedna sfera za koju smo svi ovde zainteresovani. Predlažemo takođe da se posebno uvaži mišljenje onih narodnih poslanika koji nastupaju u ime nacionalnih zajednica ovde i da se sa posebnom pažnjom verifikuju i ponude obrazloženja čak i na one amandmane koje će možda Vlada da odbije. Hvala vam mnogo na pažnji.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, hteo sam da iskoristim repliku. Pre svega bih sadržaj te replike usmerio ka ovome o čemu je govorio gospodin Jovičić, a jednim delom i ka ovome što je sada gospodin Rističević.
Mislim, da je veoma dobro što nastavljamo raspravu o sadržini ovog predloga zakona, iako mnogim narodnim poslanicima možda on deluje kao tehnički. Ja smatram da nije tehnički. Ovde su dve stvari veoma važne na osnovu kojih mi merimo i ovaj zakon. Jedna stvar je, i dobro je da razgovaramo i ovoga jutra, da li je ovim predlogom Zakona o privatizaciji, njegovim izmenama, da li mi rušimo vladavinu prava i remetimo Ustav Srbije, a druga stvar koju merimo, preko svakog predloga zakona koji šalje Vlada Srbije mi merimo i reformski kurs Vlade Srbije. Ako utvrdimo da se predlogom zakona, koji dolazi od Vlade Srbije, narušava Ustav i ustavni sistem Srbije, onda to znači da ovde ne postoji reformski kurs, nego kurs koji je suprotan od toga, dakle antireformski.
Gospodin Jovičić je, poštovana predsednice, rekao da smo mi u subotu, kada smo razgovarali, se uverili da se ovim zakonom ne krši Ustav. Ne, suprotno tome. Mislim da je vrlo jasna bila argumentacija da se ovim predlogom zakona vrši drastično kršenje Ustava i vladavine prava u Srbiji. Nas dvojica smo, poštovana predsednice, pisali ove amandmane zajedno, i ovaj amandman na član 1. i mi smo se pitali da li Vlada Srbije ima neku odgovornost i da li može da izađe pred građane Srbije da kaže da je odgovorna za to što u periodu od šest meseci, koliko joj je dao Ustavni sud, Vlada Srbije nije uspela da reši taj problem. Sada, na primer, gospodin Jovičić kaže – mi nismo odgovorni. Ne, mi smo odgovorni, jer vraćamo Vladu na taj reformski kurs. Vlada je bila neodgovorna zato što šest meseci nije iskoristila da reši ovaj problem.
Na kraju, ako mogu jednu rečenicu. Ovde je pomenuto da mi mnogo teoretišemo, da sam ja profesor i da moramo sada da razdvojimo teoriju i praksu.

Kliknuo sam par puta, ali predsednica je rekla – nemojte više da se prijavljujete. Ja se sada nisam prijavio ponovo i predsednica kaže – prijavite se ponovo.

U redu.
Imam četiri stvari koje bih ovde hteo da saopštim u odnosu na čitav tok ove rasprave o našem amandmanu na član 1. Predloga zakona.
Gospodin ministar Selaković, kada je nastupao jutros ovde, razumeo sam da zapravo on traži od nas narodnih poslanika ove Narodne skupštine u ime Vlade Srbije…

Tiče se i kolege Martinovića, pošto je to povezano, da mu verujemo na reč. Ne možemo, ako hoćemo dobro da radimo u ovoj Narodnoj skupštini, ljudima koji nastupaju u ime vlasti da verujemo na reč i da se oslanjamo samo na to. Moramo da imamo nekakve merljive kriterijume za nešto.
Ovde imamo mogućnost da sudimo o tome kakvo je usmerenje Vlade u smislu reformi na osnovu Predloga zakona koji je ovde stigao.
Mi smatramo da se ovim predlogom zakona, i razumem da je vrlo jasno to bilo i u raspravi u subotu, narušava vladavina prava i krši Ustav. Narodna skupština to ne sme da dozvoli.
Druga stvar, ovde se kaže da smo mi nestrpljivi. Smatram da ne možemo da pokazujemo strpljenje u odnosu na bazične koncepte, bazične principe.
Pretpostavka reformi je utemeljenje i poštovanje vladavine prava. Ako se krši vladavina prava, ni jedan narodni poslanik, mislim, ne treba da bude strpljiv u pogledu kršenja vladavine prava. Saglasan sam sa gospodinom Martinovićem da imamo veliki problem, ali tvrdim da je trebalo u ime Vlade neko da dođe ovde danas i u subotu i da kaže – odgovorni smo što za šest meseci nismo pripremili rešenje.
Na kraju, ovim amandmanom nas dvojica smo hteli da zaštitimo ustavni i pravni poredak Republike Srbije, i to je usmerenje ka opštem dobru. Hvala.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini da odbije i naš drugi amandman na član 2. ovog Predloga zakona o privatizaciji.
Pažljivo sam pročitao obrazloženje Vlade na osnovu kojeg predlaže Narodnoj skupštini da odbije naš amandman i čitajući to obrazloženje zaključio sam tri dodatne stvari. Jedno je, da Vlada Narodnoj skupštini ovim predlogom zakona predlaže da se degradira Ustavni sud Srbije i usvajanjem ovog predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji Narodna skupština će da učestvuje u degradiranju Ustavnog suda.
Druga stvar koju sam zaključio čitajući pažljivo ovo obrazloženje je sledeća. Ova Vlada koliko sam ja razumeo predlaže da se danas usvajanjem ovog predloga zakona krši Ustav na sličan, ne identičan način, kao što je to već urađeno u decembru 2007. godine zbog čega je Ustavni sud ovde ve intervenisao.
Treća stvar, nužno je i mislim da će to biti evidentno već danas ili sutra, da se pokrene mehanizam pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti ovog zakona kada bude usvojen.
Moje ključno pitanje svim ljudima koji nastupaju u ime Vlade i u ime skupštinske većine jeste – šta će biti osnov za odbranu usvajanja ovog predloga zakona ukoliko i kada Ustavni sud donese odluku da je ovaj zakon neustavan? Kojim će to argumentom, npr. gospodin Martinović, pa i gospodin Selaković da brane svoju poziciju? Kako ćemo meriti tada u toj situaciji njihovu odgovornost?
Postoji jedna stvar koja je dobra, za poštovanje je što skupštinska većina ovaj predlog zakona ne doživljava kao tehnički i to želim ovde naročito da istaknem. Hvala.