Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuću drugim redosledom. Krenuću prvo od ugovora o zajmu, gde neću reći da je loše da se zadužujemo. Dobro je da se zadužimo da se reši pitanje zatvora u Pančevu i dobro je što je grejs period od pet godina.
Međutim, smeta mi kada aktuelna guvernerka dođe na Odbor za finansije i onda kritikuje neku prethodnu vlast kako se navodno zaduživala da bi oni koji su došli sada na vlast vraćali te kredite. To je potpuna besmislica, a čuli smo je prošle nedelje na Odboru za finansije.
Ono što je takođe nesporno za nas iz DS je izmena Zakona o hipoteci. Mislim da je jedini problem što nije na vreme uočeno u komunikaciji između državnih organa i Ustavnog suda da će biti izvesno da se objavljuje ovakva odluka, dakle devet dana nakon stupanja na snagu, izmena i dopuna na snagu, objavljena je odluka Ustavnog suda koji potvrđuje ustavno pravo svakog građanina da se žali i da podnese tužbu, ukoliko smatra da nije njegovo pravo zakonski ispoštovano.
To je nešto što je trebalo da bude nama prioritet i jeste veliki problem 20% nenaplativih kredita bankarskog sistema, ali ipak mislim da je svakako u državi Srbiji prioritet život svakog građanina, a zna se koliko je neko u velikom problemu kada treba da ostane bez jedine nekretnine koju ima.
Što se tiče Zakona o administrativnim taksama, govorilo se o tome da se pripremaju izmene i da treba da dođu što skorije u skupštinsku proceduru. One su došle, ali smo očekivali, mi, narodni poslanici, da one budu celovitije i da ne obuhvate samo one izmene koje se tiču neposrednih prihoda države, da ne obuhvate samo izmene koje su neophodne, kako bi sistem funkcionisao, jer on nije funkcionisao upravo zato što nije bilo rešenja za određene procedure.
Očekivali smo i da se izmeni deo o dokazima za uplatu, pre svega kada se radi o elektronskim uplatama, da se popravi informacioni sistem, da se smanje zloupotrebe i gubici države na lažnim uplatama, nepostojećim uplatama, naročito kada se radi o uplatama za motorna vozila, sigurno ste obavešteni o tome. Mislim da je moglo da se ugleda na neke državne organe koji su uveli savremene informacione sisteme i omogućili su da se na osnovu određenih procedura i softverskih rešenja može da se ima precizna evidencija i da se precizno zna da li je uplata izvršena ili nije. Mislim da je trebalo da imamo izmenu celog zakona, a ne samo ovog dela i da bi to svakako bilo bolje.
Podržavamo da se ukine taksa za žrtve porodičnog nasilja i podržavamo celokupnu i sveobuhvatnu izmenu zakona, prosto zato da bi mogli da sagledamo kakav je odnos visina taksi. Mi ovim izmenama nismo mogli da na pravi način sagledamo sve takse, prosto zato što ova izmena tretira samo pojedine članove i nismo mogli da se bavimo drugim članovima, da bi ove predložene visine taksi menjali.
Predlažem da razmotrite da se i ovi neki delovi koji nisu obuhvaćeni izmenama u što skorije vreme nađu na dnevnom redu. U tom smislu razgovarao sam i sa vašom pomoćnicom i mislim da tu treba da nađemo saglasnost.
Onaj zakon za koji nećemo dati podršku je izmena i dopuna Zakona o PDV-u. Ovaj zakon se pre svega tiče privrede, privrednih subjekata i takođe za njega mislim da je trebalo da bude sveobuhvatan, dakle, izmena je trebala da bude sveobuhvatna, da se ceo zakon o PDV-u donese u novoj formi, jer mislim da imamo veliki problem, upravo zbog toga što zakone donosimo a oni nisu usklađeni sa mogućnostima sistema. To se pokazuje, recimo, danas, kada govorimo o finansijskim izveštajima kompanija, gde mi i dan-danas nemamo kompletne izveštaje za prethodnu godinu i ne možemo da sagledamo kakav će uticaj imati ove izmene na postojeće kompanije.
Pojavio se Bilten Agencije za privredne registre koji je donet na osnovu obaveznih statističkih podataka koje su oni imali i on govori o povećanju neto gubitaka privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini u odnosu na 478 milijardi gubitaka u 2013. godini i manji profit koji su ostvarile uspešne firme nego 2013. i on iznosi 417 milijardi u prošloj godini u odnosu na 447 milijardi u 2013. godini. Ovi podaci govore o povezanosti problema, povezanosti zakona koje donosimo i njihovih uticaja na privredu koji mogu biti loši. U situaciji u kojoj se nalazi naša privreda ne možemo činiti ovakve greške, jer prosto onda ne možemo na vreme da reagujemo i dešava se da imamo situaciju gde ne možemo realno da sagledamo probleme u kojima se subjekti nalaze.
Takođe, ono što se govori u Biltenu a što ne možemo videti još uvek – broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine smanjen je za čitavih 126 hiljada, pošto je on iznosio u 2013. godini 430 hiljada, a u prošloj 304 hiljade, dok je u srednjim društvima taj pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili u apsolutnim ciframa u odnosu na 199 hiljada radnika u prošloj godini i 207 hiljada u pretprošloj godini. Mislim da ovo jasno govori da su srednja i velika preduzeća u problemu, a mi im dodatnim procedurama i dodatnom birokratijom koju predlažemo izmenama Zakona o PDV-u nećemo pomoći, a to ću kasnije objasniti zašto tako mislim, a vi možete da mi odgovorite da li mislite možda drugačije.
Ali, svakako, ono što je činjenica, jeste da smo ukupno imali smanjen broj radnika za čitavih 19 hiljada 2014. godine u odnosu na 2013. godinu u realnom sektoru i to nama treba da bude jedini pokazatelj koji se tiče nivoa uspešnosti reformi koje se u Srbiji sprovode, a ne statistički podaci koji se odnose pre svega na način vođenja evidencije. I to je nešto na šta treba da obratimo pažnju. Broj privrednih društava se smanjio za 2.000. To je alarmantan podatak.
Ono što je dobro u ovim predloženim izmenama je usaglašavanje sa propisima EU, definisanje stranog lica kao poreskog obveznika i preciziranje prometa po pitanju energije za grejanje, hlađenje, električne energije, što smatram da je bilo potrebno usaglasiti. Takođe, međugradski prevoz, ugostiteljski objekti, takođe je jedna dobra i očekivana izmena.
Ali, ne delim optimizam da će značajno doprineti smanjenju cena, prosto zato što ovaj sektor generiše jednu veću poresku evaziju i mislim da tu već postoji ozbiljna utaja. U tom smislu, ne mislim da će se značajno uticati na cene. Ta poreska nedisciplina treba da se reši na jedan drugi način.
Ono što mislim da je loše i u tom smislu sam podneo amandman, vi ste govorili o elektronskoj evidenciji i potrebi da se ona što pre obezbedi, pre svega jedna kvalitetna baza podataka na nivou poreske uprave, da bi poreski inspektor mogao da izvrši uvid i kontrolu, preventivnu, a ne da tražimo od preduzeća da oni pripremaju evidenciju da bi poreska uprava vršila kontrolu. Zašto bi bila obaveza poreskog obveznika da za državu sačinjava nekakve preglede na osnovu kojih će poreska uprava lakše vršiti poresku kontrolu? Mislim da je to pogrešno.
Poreska uprava treba da obezbedi pre svega sistem koji će joj omogućiti na osnovu postojećih podataka koje Poreska uprava ima i može da ima da obezbedi nesmetanu naplatu poreza u jednom većem iznosu, a ovo rešenje koje ste vi predložili moglo je da sačeka završetak te procedure o kojoj ste govorili, a radi se elektronskoj evidenciji koja će nesumnjivo omogućiti daleko bolju naplatu i daleko veću, ali ono što zaista zameram je neopravdano opterećivanje privrednih subjekata dodatnim procedurama, dodatnom birokratijom, jer je sada poreski obveznik obavezan da uz poresku prijavu priprema i evidenciju.
Zamislite jedno trgovinsko preduzeće koje ima recimo hiljadu faktura, malo trgovinsko preduzeće koje mora da plaća knjigovodstvene usluge, a ima hiljadu faktura mesečno, pa treba onda za poreski period da pripremi taj poseban formular koji ćete vi doneti. Mislim da neće biti jednostavno i neće biti bez troškova, i onda se u tom smislu ne slažem sa obrazloženjem koje ste dali da to neće proizvesti nikakve dodatne troškove za privredne subjekte pošto je potpuno jasno da će imati dodatne birokratske i knjigovodstvene troškove i obaveze i verovatno će se mnogi od njih naći u problemu da podnesu poresku prijavu na vreme zato što je na neki način sada obavezujuće da uz poresku prijavu predate i pregled obračuna PDV, što zaista za neke firme treba da bude veliki izazov.
Mislim da treba da pomognemo malim privrednicima, treba da pomognemo srednjim preduzećima koji nemaju takav kapacitet knjigovodstva kakav se očekuje da bi mogli na ovaj način da vrše uslugu za državu, jer ovo je realno usluga za državu. Ako država hoće da kontroliše nešto, treba sama prvo da stvori uslove i da obezbedi na svojoj strani sistem koji može da izvrši na osnovu postojećih poreskih prijava. Vrlo jednostavno, da izvrši kontrolu uporednih podataka i da onda možemo da dođemo jednoznačno do podataka gde nastaje problem i gde je najveći rizik od poreske evazije. Ali ne, mi se ne odlučujemo na to da sami izmenimo situaciju, da ojačamo kapacitete poreske uprave.
Dakle, poreska uprava nema adekvatne kapacitete. Potrebni su novi stručni kapaciteti i novi ljudi u poreskoj upravi kako bi se ostvario plan kada se radi o naplati poreza, ali to se na neki način sklanja u stranu. Imamo, da kažem, na jednoj strani državnu upravu koja previše zapošljava kadrove koji su nepotrebni, a s druge strane imamo veliku potrebu za, recimo, kadrovima u poreskoj upravi koji bi vršili kontrolu, ali to ne može da se ostvari prosto zato što državna uprava ne može tom dinamikom da prima zaposlene.
Onda dolazimo do najgoreg mogućeg rešenja, onda ćemo reći privrednicima – hajde vi uradite softvere, hajde vi napravite sve što treba, samo nam napravite to da bude pregledno, da budu dobre tabele, pa ćemo onda mi videti da li postoji mogućnost da ste vi utajili porez. Pa ne, mislim da privrednici upravo izvršavaju obaveze prema državi da bi država njima skinula te nepotrebne stvari, da oni to ne moraju da rade, jer, kažem, veliki je problem sa likvidnošću, naročito malih i srednjih preduzeća i dodatni troškovi koje će imati po pitanju knjigovodstva i plaćanja nepotrebne birokratije sigurno im neće pomoći.
Iz tog razloga mi nećemo podržati ovaj zakon, iako smatramo da su određene izmene potrebne i adekvatne. Takođe, ponavljam još jednom, treba da se donese sveobuhvatni zakon o PDV-u, da se potpuno nov donese, da se onda prosto čitav tekst prečisti i da dođemo do rešenja koja su najefikasnija za našu ekonomiju. Hvala.