Poštovani ministre, vi ste u načelnoj raspravi, u jednom delu svog izlaganja, pričali o tome da je veliki problem postojeće zakonske regulative upravo to što nisu definisani uslovi za izbor direktora, odnosno nisu bili, i da ste obratili pažnju na taj član.
Iz mog ugla mogu samo da kažem da nikada ne mogu prihvatiti teze da treba se ponosimo rezultatima SNS. Vi ste u svom obrazloženju ovde, upravo gospodine Babiću, dobili obrazloženje u kome se kaže kako je u 2014. godini ostvaren gubitak u privredi Republike Srbije od 131,8 milijardi dinara, što je četiri puta više nego u 2013. godini.
Pokušali smo u ovom amandmanu, koji smo ovde dali, da ukažemo na nelogičnost da se u tačkama 9. i 10, koje ste definisali na način na koji ste to radili... Ta formulacija koja je, po meni, daleko bolja i potpuno sam siguran da ste vi, iz iskustva koje ste imali u radu direktora na lokalnom nivou i na nekim drugim lokalnim nivoima, morali da navedete sve ove stvari koje ste naveli, pogotovo u tački 9, ali mislim da je određivanje uslova za izbor direktora na ovakav način krajnje loš, uvredljiv i bilo bi dobro da ste prihvatili naš amandman koji na daleko bolji način tretira ovu problematiku.
Ako ste pričali o tome da treba neko obavezno da se, ako nije lečen od narkomanije, alkoholizma, da nije psihijatrijski bolesnik, mislim da je daleko bolja formulacija koju smo mi naveli u ovom članu i da je trebalo da ga prihvatite. Mislim da iskustva koja smo imali svi zajedno u prethodne tri, četiri godine treba da budu na neki način smernice na koji način treba da radimo i da je ovaj predlog daleko bolji nego što je vaš. Hvala.

Mislim da je jako važno, ovih pet ili šest stvari koje ste vi naveli ovde u obrazloženju nisu dovoljni, ako je u pitanju kontekst u kome ste govorili. Znači, ako je u pitanju određivanje stepena krivičnih dela koje ste ovde imali kao nameru da se naglasi, moglo je da se priča još niz krivičnih dela. Po meni je dovoljno to što ste se pozvali na krivične zakonike i to što smo mi u kasnijoj formulaciji dostavili.       
Mislim da je, ako tako razmišljate, bilo dobro da stavite da nije vršio nasilje u porodici, da nije imao krađe i mnoge druge stvari. Mislim da prosto, ove stvari koje ste imali, nije u kontekstu onoga što ste želeli da dobijete.
S druge strane, ranije i sada postoje lekarski pregledi za konkurs na određene javne funkcije i lekarski pregled podrazumeva da se ispune svi ovi uslovi, odnosno da se dokaže da čovek nije bio narkoman, da nije lečeni alkoholičar, da nije sve ovo što ste vi ovde nabrojali. Hvala.

Uvaženi ministre, uvažene kolege poslanici i poslanice, zaista mi je žao što uopšte u ovakvoj atmosferi razgovaram o ovako važnom i bitnom zakonu, ali sam izbor ministra Sertića da prihvati da se o zakonu…

Gospodine predsedavajući, ja zaista mislim da je krajnje vreme da se sve ovo što se dešava po sali prekine.

Ja ne mislim na gospodina Živkovića, nego na ove ljudi koji puštaju ove klipove koje su snimili u prethodnom periodu. Gospodin ministar Sertić se verovatno malo čudi ali i malo smeje ovoj atmosferi.

Ali, vaše prihvatanje da na ovakav način, u ovoj noći razgovaramo o ovako bitnom zakonu i da se na ovako paušalan način odbacuju svi amandmani, gospodine ministre, svih onih ljudi koji su imali zaista ozbiljnu želju da kažu nešto što je doprinos ovom zakonu je dovelo do ove atmosfere i razgovarati u pola pet na ovakav način o ovim amandmanima je, krajnje besmisleno.

Jedan od amandman, koji mislim da su zaista kvalitetni, dobri, jeste ovaj koji smo podneli na član 41. i jako je teško posle svega što se ovde dešavalo, o tome pričati.

Mi smo naime, ovde predložili gospodine ministre da se stav 4. u ovom članu briše, jer je suvišan, jer…

Šta je smešno u tome? To njihovo dobacivanje…

…zaista besmisleno više ovde…

Znači, rekao sam da akt o imenovanje direktora kažu da je konačan, na osnovu komisije, na osnovu odluka nadležnih organa. Mi smatramo da je taj deo suvišan i da je, naravno moguće da se pokrene upravni postupak za sve one procedure i za sve one ljude koji se smatraju ugroženi u ovim procesima. Hvala vam.

Ne znam zašto sve vreme tako ponizno imate potrebu da se zahvaljujete gospodinu Babiću na ovakve insinuacije koje iznosi, umesto da mu date opomenu zbog toga što nije govorio o amandmanu, vi se zahvaljujete i dovodite u pitanje sve ono što ja opet želim da kažem.

Znači, zaista smo se potrudili da mnoge stvari ovde unapredimo. Em, što ministar nije tu, em, što dozvoljavate ovakvu vrstu rasprava, i prosto navodite diskusiju u jednom smeru koju zaista ne zaslužuje ni ovaj zakon ni ovaj naš trud koji ulažemo ovde.

Hajde još jedanput, nisam čuo.

A ovo je malopre bilo o temi?

(Marko Đurišić, s mesta: Ne umeš, kaži drugome ako smeš.)

Ali, samo mi onda kažite kave veze ima malopre ovo što je gospodin Babić pričao, sa amandmanom. Kakav je to način da se ovako priča o temi.

Znači, treći stav član 43. odnosi se na to da se kaže da direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na određeno vreme. Razumem nameru zbog čega se to reklo, ali je naš predlog da se po amandmanu to izmeni i da se kaže – direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na period na koji je i imenovan, a ako je namera bila da se na takav način ograniči i da se kaže da je to na određeno vreme da je bar ovde trebalo da stoji ili poseban stav ili da se kaže na četiri godine, ili da se kaže da je to na određeno vreme sa mandatom na koji je bio. Tako da je naša primedba tu bila potpuno na mestu. Naravno, žao mi je što ministar taj amandman nije uvažio. Hvala.

Poštovani ministre, opet izražavam svoje nezadovoljstvo zbog toga što mislim da smo u pokušaju predloga mnogih amandmana imali vrlo konstruktivne predloge i što ste svim tim predlozima okrenuli leđa, kao i sada što ste okrenuli leđa ovome što ja govorim i u izboru da li da izađemo iz sale i napustimo ovo zasedanje koje nije primereno ovoj raspravi, značaj i ovog zakona i da ostanemo i da uporno pričamo, iako je ministar opet okrenutih leđa ovde.

Ja sam izabrao to da kažem ono što je profesionalno sa moje strane i da iznesem ovaj stav koji je vezan za ovaj član, gospodine Babiću, i bez obzira na sve to što se dešava u ovoj sali, smatram tom nekom svojom obavezom gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj član 51. se odnosi na suspenziju eventualnu direktora kada se vodi određeni postupak i smatrali smo da je ovaj član suvišan, zbog toga što je Zakonom o radu regulisano kada prestaje radni odnos po sili zakona i šta se dešava i kakve su procedure u slučaju da se donese pravosnažna odluka o krivici. To je znači vezano za krivično delo i predviđena za kazne zatvora, tako da je formulacija koju smo ovde predložili, čini nam se kvalitetnija i bolja.

Opet moram da naglasim da je vaš stav i okretanje leđa prema onome što mi govorimo krajnje neprofesionalno, da to sve što imate da kažete poslanicima vladajuće koalicije u 5 sati ujutru, ipak je trebalo da sačeka da bar čujete ovo o čemu mi govorimo. Obesmišljava se gospodine predsedavajući sve to što mi pokušavamo da kao doprinos unesemo u ovaj zakon i to nije...

Hvala vam.

Ovde se u ovom članu govori o vršiocima dužnosti koji mogu biti imenovani do imenovanja direktora javnog preduzeća do sprovedenog konkursa, predlažemo da se stav 4. briše koji kaže da vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona. Takođe, taj smo član obrazlagali pre nekih sat ili sat i po, upravo zbog toga što je po ovom stavu moguće voditi upravni postupak.

Znači, čitave ove procedure u kome se osporava pravo onih koji su oštećeni u određenom procesu, a u ovom slučaju ljudi mogu biti oštećeni koji su u konkursu i zbog toga što je komisija napravila loše procene, što su procedure zanemarene, što se dešava svašta na lokalnom nivou i ministar Sertić je više puta govorio o tome koliko imate problema, odnosno koliko imamo kao društvo problema zbog toga što su vrlo nekompetentni ljudi na raznim mestima i što se u ovom slučaju nije uvažila ta činjenica da je partijska poslušnost vrlo često problem u sprovođenju procedura i zbog toga mislim da je jako važno bilo da se ostavi prostora i mogućnosti da ljudi koji su oštećeni ovim procesima imaju pravo na žalbu.

Imajući u vidu da niste uvažili ni prethodne argumente ni argumente koje smo dali po osnovu člana 25. mislimo da ćete vrlo brzo biti suočeni sa problemima koji će se dešavati na terenu i bez obzira koliko vi računate na tu partijsku poslušnost i poslušnost komisija i onih koji će donositi odluke, ja sam potpuno siguran da će vrlo brzo praksa pokazati da smo bili u pravu i da je trebalo ostaviti pravo i mogućnosti ljudima da se žale u upravnom postupku.

Poštovani ministre, imajući u vidu da je značaj rada Železare daleko prioritetniji od bilo kakve vrste političke rasprave u ovom parlamentu i imajući u vidu opet, to moram da naglasim, da je zaista štetno i loše da se u pet sati ujutru priča o ovako ozbiljnoj temi u atmosferi gde su svi nervozni, gde su svi iscrpljeni, gde prosto teško možemo da ostvarimo pravu komunikaciju, odnosno da pomognemo vama pre svega kao ministru koji je zadužen za ovu oblast da se ovaj zakon poboljša, ja iz tog konteksta moram da izrazim svoje nezadovoljstvo što uopšte pričamo na ovakav način u ovom trenutku sa ovako malo poslanika, sa poslanicima većine koji nemaju neku obavezu da učestvuju u raspravi. Mislim da bismo svi zajedno mogli da damo doprinos i da vam pomognemo da se na neki način ovo pitanje unapredi.

Moje suštinske zamerke, kao i mojih kolega ih kluba DS, jesu vezane upravo za proceduru. Vi ste ovde u obrazloženju ovog Predloga zakona rekli da ste od 17. februara prošle godine, kada su zaključeni razgovori sa Esmarkom i kada je Vlada donela zaključak da se ti pregovori obustavljaju, praktično priznali da ta procedura koju ste tada vodili nije bila uspešna iz raznih razloga, kao i da je između ostalog potrebno da se reše imovinski odnosi. I sami kažete da su ovi nedefinisani oblici vlasništva problem za dalje upravljanje ovim sistemom. Mi podržavamo nastojanje da 5000 ljudi ostanu da rade, da se „Železara“ razvija, ali izražavamo svoju sumnju zbog čega je ovaj zakon na ovakav način predložen.

Vezane su teme, pa ću nastaviti kasnije, ovo neka bude uvod.