Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7611">Jovan Marković</a>

Jovan Marković

Demokratska stranka

Govori

  Vratite mi vreme.
Građani juga Srbije dobro znaju kakva je bila situacija 2007, 2008. i 2009. godine i koliko je gospodin Dragan Šutanovac svojim odlukama da uključi u rad „Jumko“ i još neke firme u Vranju zajedno kao partnere u radu Ministarstva odbrane pomogao taj kraj, odnosno koliko je Goran Ćirić takođe sa ugovorima koje je sklopio između „Jumka“ i „Pošte“ pomogao tim ljudima.
Ono što je ovde sve vreme na sceni, gospodine predsedavajući, jeste pokušaj da se prikrije koncept i namera da se od postojećih 15 milijardi u budžetu koji su namenjeni za privremene i povremene poslove, angažuje oko 30 hiljada ljudi koji bi primali oko 30.000 dinara mesečno u predizbornoj kampanji, pod nekim plaštom i izgovorom da je to zapošljavanje.
Ovde se radi o tome da se težak položaj, pre svega materijalni položaj građana Vranja i juga Srbije iskoristi u političke svrhe. I, svaki pokušaj gospodina Martinovića, da se vraća u prošlost i da priča o tome da mi nismo za nova radna mesta i za zapošljavanje ljudi, je prosto nebitan. Ljudi u Vranju i ljudi na jugu Srbije dobro znaju šta rade predstavnici i koordinatori SNS za privredu u tom kraju, koliko su uništili preduzeća, koliko su sposobnih ljudi smenili sa mesta direktora.
Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu člana 107. stav 1, koji govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine. Ja sam tražio u nekom od ovih članova Poslovnika da li ima i termin koji se tiče povrede inteligencije narodnih poslanika i integriteta poslanika, nisam našao. Mislim da ste zaista grubo, i pored svih objašnjenja koje ste sada upravo izneli, prekršili pravo gospodina Bradića da obrazloži svoj stav, da ste po istom osnovu gospodinu Rističeviću, iako nije direktno pomenut, dali pravo na repliku od dva minuta i videli ste koliko ste povredili gospodina Bradića i koliko ste svojim stavom izazvali njegovu emotivnu reakciju.
(Marijan Rističević, s mesta: Koju sam ja repliku dobio?)
Ako to vama nije dovoljno da se bar toliko uzdržite da kažete gospodinu Rističeviću, po istom osnovu kako ste sprečili gospodina Babića da govori, da i njega sprečite, vi nastavljate da sve nas ovde ubeđujete u nešto u šta i vi ne verujete. Hvala.
Uvažena ministarko, mi smo ovde u parlamentu više puta ukazivali na to koliko je veliki stepen, pre svega, tih javnih prevara u medijima. Srpska napredna stranka je iznela u prethodnih više godina pre svega na račun Demokratske stranke i jedna od važnih tema je bila ukidanje agencija.
Drago mi je da ste posle više dilema koje su, pre svega, poslanici ovde imali braneći taj stav, sada potvrdili da agencije treba da rade, da nećete ukidati agencije, da taj koncept nije bio toliko loš, da je to što ste samo dve agencije ukinuli za sve ove četiri ili pet godina, koliko ste na vlasti, potvrđuje da to nije bilo tako ni loše.
Znači, ja nisam imao drugi način nego da ukažem na to da možda agencije niste uvrstili, ali vi ste svojim stavom i izjavom to potvrdili. Hvala vam na tome.
Može replika? Pomenuo me je kao predlagača.
Samo mi nemojte uzimati vreme. Vidim da je gospodin kolega Orlić jako pažljivo pročitao amandman što je jako dobro, ali mi je žao što nije bio u prvom delu izlaganja gde sam obrazlagao motive zbog čega sam izneo ovakav predlog.
Ja sam upravo rekao da je niz udruženja, stranaka, asocijacija itd, u prethodnih tri, četiri godine, zapošljavajući ljude iz Srpske napredne stranke sa članskom kartom Srpske napredne stranke, na neki način ušli u sistem koji funkcioniše…
… koji nije obuhvaćen ovim zakonom. (Isključen mikrofon.)
Poštovana ministarko, poštovane kolege i koleginice, predložili smo da se u članu 2. stav 1. izmeni ova formulacija i umesto predloženog da kažemo – zaposleni ostvaruju pravo na platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.
Pravo da vam kažem, moj motiv zbog čega smo ovo predložili se tiče najviše ovog termina „uvećana plata“. Prvi razlog zbog čega smo to uradili jeste da se u nekim drugim članovima zakona definiše šta to znači „uvećana plata“ i koji su to neophodni uslovi da bi se povećala ta plata.
Sa druge strane, kada sam pročitao da kažete „uvećana plata“, odmah mi je to nekako zaparalo uši, jer realnost u kojoj živimo, realnost u kojoj funkcionišu građani Srbije je potpuno drugačija i bolje bi bilo da ste stavili ovde „umanjena plata“.
Zašto to kažem? Ako vi mislite da je u redu sa ovim predlogom zakona da hiljade ljudi koji rade u prosveti imaju ovako niska primanja, da magistar književnosti, recimo, sa razrednim starešinstvom ima platu oko 42.000, 43.000, 44.000 u osnovnom ili srednjem obrazovanju, da ljudi sa šestim stepenom stručne spreme u osnovnom i srednjem obrazovanju imaju platu ispod 350 evra, da ljudi koji su u zdravstvu zaposleni rade u jako teškim uslovima i da imaju tako umanjene plate koje su, kako da kažem, van svih tokova, van svega onoga što su ljudi očekivali od ove vlasti, onda mislim da je taj termin koji ste vi ovde primenili uvredljiv i da treba da bude izbrisan iz ovog člana. Znači, da se ozbiljno pozabavite tom problematikom, koliko ste sa ovim predloženim terminima prihvatili jedno loše stanje u kome društvo funkcioniše, prihvatili situaciju da ljudi koji su završili visoke i više škole, koji rade na vrlo ozbiljnim mestima, posebno u obrazovanju i zdravstvu, ugroženi i sa prethodnim postupanjima Vlade, ali i sa ovim predlogom zakona o kome raspravljamo.
Uvažena ministarko, mi smo predložili da ovaj drugi stav u članu 3. koji kaže da pravo na platu prestaje danom prestanka radnog odnosa bude izbrisan iz više razloga. Kao i za većinu članova, većinu predloga koje smo dali, žao mi je što nema prenosa i što ste i to pravo ljudima u Srbiji uskratili iako se radi o zakonu koji se tiče 500.000 ljudi, pa da ljudi čuju zbog čega smo predlagali ovakve amandmane.
Meni je bila nedovoljna ova formulacija koja se tiče ovog stava i na kraju krajeva smatrao sam da u nekom posebnom članu treba da se definiše šta to znači pravo na platu i kada ono prestaje i da se kroz neke detaljnije i preciznije formulacije ukaže na ovo pravo.
Hteo sam da kažem zašto je ovde nedovoljna formulacija, zato što je iskustvo pre svega u četiri prethodne godine ljudi koji su pre svega iz DS i koji su osetili da pravo na platu ne prestaje samo sa danom kada raskidaju radni odnos, nego prestaje onog dana kada dođe neki novi istaknuti lider SNS na mesto predsednika opštine ili direktora javnog preduzeća, pa sve ljude koji rade u nekom preduzeću kao što je to bio slučaj u Prokuplju i Kuršumliji, a koji su iz DS, ostavili da rade sa metlom na ulici da čiste, a ukida im pravo na zarade ili im da neku zaradu kakvu on procenjuje. Zatim desetine firmi koje su prethodnih četiri godine posle dolaska nesposobnih direktora SNS na čelo nekih preduzeća i koji su uništili preduzeća, doveli su do toga da ljudi ostaju bez tog prava na nadoknadu iako su ostali da rade.
Prema tome, smatrao sam da je dobro da se još neke stvari predvide kao mogućnosti u ovom članu, a ne samo radno vreme i dan prestanka radnog odnosa da bude tretirano u ovom predlogu. Hvala.
Uvažena ministarko, hteli smo i sa ovim članom da ukažemo na vrlo pogubnu politiku SNS koja se ogleda pre svega u angažovanju velikog broja nesposobnih kadrova na pre svega lokalnom i državnom nivou, koji su svojim postupanjem i svojim neradom i ne činjenjem doveli pre svega institucije na lokalnom nivou u veoma tešku situaciju. Mislim da ćete u narednom periodu imati problem vi kao ministarstvo, a mi kao društvo da se ovaj prvi stav ispoštuje da zaposleni imaju pravo na mesečnu zaradu, imajući u vidu da je ova situacija o kojoj smo govorili da je 15 milijardi dinara u budžetu odvojeno za privremene i povremene poslove uvela na mala vrata oko 30.000 partijskih aktivista SNS u javni sektor i da je to urađeno pred izbore i da ćete imati veliki problem kako taj narod posle izbora ostavite bez posla, jer naravno ljudi očekuju da ostanu tu da rade, odnosno da ne rade na tim poslovima ili da rade samo za stranku, ali kampanja će biti završena pa će imati problem sa angažovanjem.
Smatrali smo da će upravo to uvesti u problem čitavo društvo da i da ovaj prvi stav, da će zaposleni naravno imati, trebalo bi da imaju pravo na zarade, na mesečnom nivou biti u stvari nemoguće realizovati.
Mi ćemo doći u situaciju, poštovana ministarko, da ćemo vrlo brzo zbog takvog odnosa, gde recimo u opštini Užice, u gradu Užice, u poslednjih tri godine imate 200 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, da na mestima gde je u jednoj kancelariji radilo tri čoveka sada radi 15 ljudi, da su ugroženi svi projekti na kojima smo nekada radili i da nemate nikakvu privrednu, a kamoli kakvu drugu aktivnost na nivou lokalne uprave, da ćemo doći u situaciju da ti ljudi neće moći da zarađuju, odnosno da oni ljudi koji su bili zaposleni, realno imali posla, da će zbog ovoga pristupa ostati bez posla i neće imati mogućnosti da ostvaruju te mesečne zarade.
Hvala vam predsedavajući.
Uvažena ministarko, verujte da za sve zakonske predloge koje smo dobijali na vreme u Skupštini smo davali svoj neki doprinos i uložili trud da oni postanu bolji, ali je po meni posebno veliki problem što ste vi svojim pristajanjem da u nedelju u pet sati o ovoj raspravi govorimo o ovom zakonu i to još ste prećutno dozvolili da nema prenosa, degradirali i ovaj zakon i pokušaj da on bude bolji, koji su ovde prisutni.
Kažete da suštinski amandmani koji su ovde predloženi će dobiti vašu pažnju i odgovore. Zar nije suštinski važna stvar ono što sam malopre rekao da je armija članova i aktivista SNS angažovana u nekih prethodnih par meseci upravo na kampanji i sa 15 milijardi dinara….
…Naš predlog da se ovo što ste rekli, da se u prvom stavu…
Naš predlog da se stav 1. člana 5. briše se upravo odnosi na to da ovaj deo koji sam malopre obrazlagao oko uvećanih plata ne stoji, da je politika SNS koja je promovisana u prethodnih četiri godine prema građanima Srbije, pre svega prema javnom sektoru i prema ljudima koji su u obrazovanju, koji su u prosveti, koja im je smanjila plate i svela na to da ljudi koji imaju magistarske diplome rade za 42 ili 43 hiljade u prosveti ili ljudi koji su specijalisti i rade za 60 hiljada sa dežurstvima u zdravstvu, dovela do toga da vi ne treba da koristite termin – uvećane plate, nego treba da koristite termin – umanjene plate.
Da to što ste ovde naveli u zakonu jeste samo puki termin koji ništa ne govori o sebi, a ono što je realnost u životu jeste politika koju ste promovisali prema obrazovanim ljudima, prema ljudima koji treba da utiču na generacije koje odrastaju, prema ljudima koji očekuju uslugu u zdravstvu. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, vidim da se čudite zbog čega sam se javio, a pozivam se na član 107. – uvreda dostojanstva Narodne skupštine. Mada, vidim da se i gospodin Babić i ostali čude, ali to da posle ovako kvalitetnog i iscrpnog izlaganja gospođe ministarke…
Uvažena ministarko, mi smo smatrali da u članu 6. treba menjati ovaj stav 3. koji kaže: „osnovna plata ostvaruje se za puno radno vreme“ i u nastavku kažete: „ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom“.
Smatrali smo da ovaj drugi deo rečenice na neki način treba ili precizirati ili on negira ovaj prvi deo rečenice, a iskustva koja sam malopre pominjao i koja mislim da jesu suštinska i koja se odnose na ove primedbe koje hoću da kažem jesu vezane, recimo, za grad Užice, za koji sam već rekao da je u prethodne tri godine, kroz svoje institucije i javna preduzeća i lokalne uprave, zaposlio preko 200 ljudi i verujte da se ljudi u Užicu čude kada negde u vreme pauze u 10-11 sati izađu u grad u nekoliko lokala oko opštine ili poreske uprave i drugih institucija ili na trg, vi vidite samo ljude koji su zaposleni u javnom sektoru i koji tamo ispijaju kafe i koji kažu da su na poslu.
I vi imate ovde situaciju da kažete da se negde kroz definisanje šta je to puno radno vreme na neki način legalizuje taj nerad, koji je u stvari posledica toga što je SNS u prethodne tri-četiri godine zaposlila hiljade ljudi u javnom sektoru na privremenim i povremenim poslovima, koji nemaju ni stolice gde da sednu u kancelarije koje postoje, koji ne znaju opise svog radnog mesta i koji su došli u situaciju da vi kroz ovaj član njima sada legalizujete, to što vi kažete - i do punog radnog vremena.
Prema tome, mislio sam da je bolje da se ovaj stav izbriše i da se na neki način suprotstavite toj pogubnoj politici, odnosno da nađete neke druge mehanizme kako ti ljudi da se uposle ili da se ostave bez posla. Njihovo angažovanje u narednom periodu će ugroziti ta javna preduzeća. Vi imate situaciju da u Užicu ne postoji sistem, da ne postoji nijedan razvojni projekat koji se razvija. U poslednjih nekoliko dana smo čuli informaciju da je deponija „Duboko“ ostala bez 2,5 miliona evra donacije za širenje tela deponije zbog toga što postoji sukob interesa direktora tog javnog preduzeća sa funkcijom odbornika. Prema tome, osnovna plata njegova treba da bude daleko smanjena i da se ne podrazumeva šta je to do punog radnog vremena, nego da uzme da radi svoj posao. Hvala.