Poštovana ministarko, poštovane kolege i koleginice, predložili smo da se u članu 2. stav 1. izmeni ova formulacija i umesto predloženog da kažemo – zaposleni ostvaruju pravo na platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.
Pravo da vam kažem, moj motiv zbog čega smo ovo predložili se tiče najviše ovog termina „uvećana plata“. Prvi razlog zbog čega smo to uradili jeste da se u nekim drugim članovima zakona definiše šta to znači „uvećana plata“ i koji su to neophodni uslovi da bi se povećala ta plata.
Sa druge strane, kada sam pročitao da kažete „uvećana plata“, odmah mi je to nekako zaparalo uši, jer realnost u kojoj živimo, realnost u kojoj funkcionišu građani Srbije je potpuno drugačija i bolje bi bilo da ste stavili ovde „umanjena plata“.
Zašto to kažem? Ako vi mislite da je u redu sa ovim predlogom zakona da hiljade ljudi koji rade u prosveti imaju ovako niska primanja, da magistar književnosti, recimo, sa razrednim starešinstvom ima platu oko 42.000, 43.000, 44.000 u osnovnom ili srednjem obrazovanju, da ljudi sa šestim stepenom stručne spreme u osnovnom i srednjem obrazovanju imaju platu ispod 350 evra, da ljudi koji su u zdravstvu zaposleni rade u jako teškim uslovima i da imaju tako umanjene plate koje su, kako da kažem, van svih tokova, van svega onoga što su ljudi očekivali od ove vlasti, onda mislim da je taj termin koji ste vi ovde primenili uvredljiv i da treba da bude izbrisan iz ovog člana. Znači, da se ozbiljno pozabavite tom problematikom, koliko ste sa ovim predloženim terminima prihvatili jedno loše stanje u kome društvo funkcioniše, prihvatili situaciju da ljudi koji su završili visoke i više škole, koji rade na vrlo ozbiljnim mestima, posebno u obrazovanju i zdravstvu, ugroženi i sa prethodnim postupanjima Vlade, ali i sa ovim predlogom zakona o kome raspravljamo.