Poštovana ministarko, mislim da svi zajedno delimo utisak jedne gorčine zbog toga što se u ovakvoj atmosferi uopšte raspravlja o ovom zakonu. Hteo sam nekoliko puta da se javim da po Poslovniku da reaguje, ali zaista mislim da 500.000 ljudi koji su obuhvaćeni ovim zakonom i koji su sa strahom i zebnjom pratili javnu raspravu i sve aktivnosti koje su bile usmerene u donošenju ovog Predloga zakona, sada sa pravom mogu da budu još zabrinutiji za svoju sudbinu.
Smatrao sam da je upravo u ovom članu 7. jako važno da razgovaramo o tome da li je iskustvo koje smo imali, pre svega, zbog prosvetnih radnika, zbog onih ljudi u obrazovanju, koji su doživeli sve negativne efekte politike Srpske napredne stranke, kroz smanjenje plata i penzija, razlog da se malo potrudimo i da razmislimo da li je ovaj predlog o jedinstvenoj osnovici dobar. Svi oni ljudi koji rade u obrazovanju i koji su doživeli da im se smanje plate zbog toga što su završili fakultete i što rade odgovorne poslove i što su na takav način dobili nagradu ovog društva, odnosno politike ove Vlade, zabrinuti su da li će ovaj način određivanja jedinstvene osnovice biti i dalje dobara i da li će oni posle primene ovog zakona imati još manje plate i još manje zarade nego što su imali.
Smatrali smo da je zbog toga dobro da se ovaj 1. i 4. stav Predloga zakona, odnosno ovog člana, briše i da se još jednom razmisli, ako smo mogli da izuzmemo pravosuđe, tužilaštvo, vojsku, ako smo mogli da razgovaramo o tome da se na neki drugi način neke službe ovde izuzmu, da se i ti ljudi koji su oštećeni sa svim merama Vlade koje su postojale u prethodne četiri godine na neki način zaštite u Predlogu ovog zakona. Hvala vam.

Uvažena ministarko, bez obzira koliko ste izbegavali da odgovarate na naše amandmane i u neko doba ste rekli kako to nisu suštinski amandmani, u vašoj izjavi od pre nekoliko minuta, gde ste rekli da se ovim zakonom, članom 7. i članom 8, utvrđuju možda najvažnije stvari, a to su koeficijenti  i jedinstvena osnovica, vi ste potvrdili da naša diskusija, koja je usmeravala stvari u tom pravcu da je upravo veliki problem to što je u prethodne četiri godine u Srbiji zaposleno 50 i nešto hiljada ljudi iz SNS i koji su opteretili budžet lokalnih uprava. Govorio sam o Užicu gde je 200 ljudi zaposleno za tri godine.
Sada ste vi rekli, zakon određuje koeficijent i osnovicu, ali one opštine koje ne budu mogle da isplaćuju zarade će menjati tu osnovicu, umesto da kažete da svi oni ljudi koji su neodgovornim pristupom ugrozili funkcionisanje lokalnih uprava, zbog toga što su primili ogroman broj zaposlenih su ugrozili funkcionisanje sistema, treba da odgovaraju, treba da se primene neki drugi zakoni o kojima smo ovde raspravljali u Skupštini. Umesto svega toga, vi ste rekli – nema problema, sada će neki ljudi imati manje plate, a govorili smo sve vreme da je ogroman broj ljudi. Recimo, u obrazovanju, magistar književnosti u ovom trenutku prima platu 40 i nešto hiljada, ljudi koji su završili fakultete primaju veoma male zarade. Vi ste sada poslali poruku da će upravo zbog toga, što će oni ljudi koji su doveli do ovog sistema ostati po strani, neće odgovarati, ti ljudi imati i dalje umanjene plate.
Ovde se radi o 500.000 ljudi koji očekuju od vas rešenja, a vi upravo kroz ove izjave kažete kako oni koji ne budu imali mogućnosti da isplate svoje zarade, jer su primili toliki broj ljudi, oni će smanjiti osnovice i zaposleni će imati manje plate. To je nedopustivo. Hvala.

Uvažena ministarko, mi smo vezali ovaj član o koeficijentima, član 8. sa članom 7. Razmišljali smo kako da predložimo neka bolja rešenja, ali to je jako teško u ovom konceptu. Zaista je zabrinjavajuće ovo što ste malopre rekli da, kako vi kažete, početni koeficijenti ostaju isti, osnovica ostaje ista, prema tome plata ostaje ista. To je vaša rečenica koju ste rekli pre pet minuta.
Onda je u nastavku došla izjava koja kaže da za sve one lokalne uprave koje ne budu imale sredstava, predviđeno je da osnovica može biti smanjena. Znači, to je takođe izjava od pre nekoliko minuta. U nastavku te izjave, vi ste rekli – treba li da namećemo lokalnim upravama obavezu koju oni ne mogu da ispoštuju?
Pričali smo ovde mesecima o tome koliko su lokalne uprave ugrožene pre svega zbog politike SNS u prethodnom periodu i Vlade Republike Srbije koja je nametnula ogromne obaveze lokalnim upravama, smanjile transfere, došli smo u situaciju da mnogi gradovi i opštine sada nemaju sredstava za funkcionisanje.
Grad Užice je recimo donosio odluku pre mesec dana da se zaduži 200 miliona dinara, sa obrazloženjem da će najveći deo sredstava ići u tekuću potrošnju i za plate. Znači vi sada posredno prenosite poruku da će u narednom periodu sve one lokalne uprave, u ovom slučaju Grad Užice, ako ne budu imali sredstava, a neće imati sredstava doneti odluku da se smanji osnovica i da se svim ljudima smanje zarade.
Mi smo ukazivali u nekoliko prethodnih članova koliko je važno da se posvećeno obrati pažnja na ono što govorimo i amandmane koje predlažemo, vi ste izbegli tu priliku i potvrda da smo bili u pravu jeste upravo ovaj stav koji se odnosi na član 8. i na član 7. Hvala.

Uvažena ministarko, da vas još jednom pozovem da razmislite o svemu ovome što pričamo i o amandmanima koje smo predložili i da kolegi Arsiću takođe kažem da većina tih ljudi, koje danas pominje, koji su nekada bili u DS, sada su u SNS ne samo u Požarevcu, nego i na mnogim drugim mestima, u mnogim drugim lokalnim upravama.
Kao potvrda onoga što sam govorio sve vreme, hoću vam kažem sledeće - vi ste iskoristili u jednom trenutku vašeg izlaganje termin kada kažete – finije štimovanje, u smislu da oni koji budu finije štimovali radna mesta, koji budu iskoristili priliku da iz postojeće mase, mislim, loš je termin, složićete se, naprave određene uštede, mogu da biraju.
Sve vreme pokušavam da vam kažem da ima bezbroj primera, pre svega, u lokalnim upravama gde su u prethodnih četiri godine primljeni ljudi koji ne znaju zbog čega su primljeni na neke poslove.
Recimo, u periodu pre nekoliko godina u apoteci u Užicu primljeno je preko 150 ljudi, zbog čega su ljudi koji su zaposleni u toj ustanovi, posle primene ovog zakona, odnosno zbog čega će biti kažnjeni. Umesto da onaj koji je to radio i primao ljude nepotrebno, snosi odgovornost, bude smenjen itd, sada ćemo doći u situaciju da će primenom ovog zakona ustanove, lokalne uprave, pa i ministarstva doći u situaciju da kažu – smanjujemo osnovicu i time smanjujemo zarade.
Dozvolili ste da pogrešnom politikom u prethodnih tri-četiri godine, ogroman broj ljudi u Srbiji bude na ivici egzistencije, da školovani ljudi, pre svega u obrazovanju, u zdravstvu, u socijalnoj politici sada budu dodatno kažnjeni.
Smanjili su plate u prethodnih nekoliko godina, tim ljudima preko 20%, sa primenom novog zakona te plate će biti smanjene još 10%. Ono što je posebno zabrinjavajuće, umesto da kažete da će svi oni koji ne umeju da reše pitanje broja zaposlenih biti smenjivani, da gradonačelnici koji sada uzimaju kredite zbog predizborne kampanje i zapošljavaju nemilice ljude u javnim preduzećima i ustanovama, da će odgovarati i da će biti smenjeni, da neće dobiti podršku SNS, vi kažete – nema problema, neka zapošljavaju ljude koliko god mogu, ne partijski poslušno rešavaju pitanje izborna na način na koji je to predviđeno, a onda posle izbora šta?
Posle izbora smanjujemo osnovice, neće biti mase zarada, neće biti mogućnosti da se isplaćuju plate i biće kažnjeni svi oni ljudi koji vredno, pošteno i profesionalno rade svoje poslove, koji danas nemaju priliku da iskažu svoje nezadovoljstvo, koji dugo nisu mogli ni da gledaju prenos sa ove Skupštine, koji ne znaju šta se priprema posle ovih izbora, što se tiče njihovih radnih mesta. Hvala vam.

Da li je replika?

Hvala vam.
Poštovani kolega Arsiću, dali ste mi priliku da možda u dva minuta kažem ono što je već duže vremena u nekom kontekstu amandmana hoću da prenesem ministarki.
Recimo primer grada Niša. Godine 2012. na povremenim i privremenim poslovima u gradu Nišu i institucijama grada je bilo angažovano ne znam koliko ljudi, to je koštalo oko 200 miliona na godišnjem nivou.
Godine 2016. to je 800 miliona, 15 milijardi, ministarka je izašla pa ne može da čuje, još jednom da ponovim, 15 milijardi je u budžetu Republike Srbije odvojeno u poziciji za zapošljavanje na privremenim i povremenim poslovima za 2016. godinu. To je 30.000 ljudi sa 30.000 dinara primanja. Ti ljudi se danas nemilice pred izbore zapošljavaju u javnim preduzećima, u javnim ustanovama, u gradskim upravama. Više ljudi ne mogu da nađu stolice gde mogu da sednu. U Užicu imate primere, gde je radilo tri službenika na jednom radnom mestu, odnosno u jednoj kancelariji i sada ih je 15.
Pričamo o tome da će posle ovih izbora to neko morati da plati. Znači, pored tih 15 milijardi koje ovde planirate za takve aktivnosti i kredite koje uzimate u Užicu je pre mesec dana doneta odluka da se uzima 200 miliona dinara kredita kako bi se pokrili tekući troškovi, kako bi se završila kampanja o kojoj se ovde priča.
I dodatno posle svega što tu planirate na tim pozicijama imate u planu i sledeće – posle izbora neće biti više novca, plate moraju ići još više dole. Biće i dalje kažnjeni ljudi koji rade u obrazovanju, zdravstvu, u lokalnim upravama …

…zarada za ko zna koliko procenata zbog toga što …

Poštovani predsedavajući, ukazujem na član 107. prvi stav Poslovnika.
Zaista ne znam po koji put danas na sednici, a i u prethodnim sednicama hoću da izrazim, pre svega svoje nezadovoljstvo vašim odnosom prema poslanicima opozicije, ako niste primetili vi ste danas svim poslanicima opozicije koji su ukazivali na povredu Poslovnika reč oduzimali, ili u 40, 50 sekundi, niko nije došao do minut vremena da obrazloži svoj stav.
Poslanicima pozicije dozvoljavate da pričaju o svemu i svačemu, da nas vređaju, i vi to oberučke prihvatate. Taj vaš odnos, vređa inteligenciju i tražio sam upravo da li postoji neki član ili neki stav nekog člana koji to može da obrazloži. Nisam našao, ali dostojanstvo svakako vređate. Hvala.

  Uvažena ministarko, nama je potpuno jasna vaša namera i motiv da se kroz ovakve mere i predloge na neki način regulišu ta specifična zanimanja. Ali, to što vrlo često koristite termine koje ste malopre koristili, da osim u specifičnim uslovima, osim u izuzetnim situacijama itd, ostaju isti koeficijenti, ostaju iste plate, ostaju iste osnove, ali uvek se nadovezuje tu negde osim.
To nama govori da vi u stvari niste još potpuno sigurni u kom pravcu ide ovaj zakonski predlog, odnosno koji je krajnji ishod onoga što se očekuje. I ako, kažem, već ne znam koliko puta, da ljudi zaista mnogo očekuju od ovog zakona, da je 500 hiljada ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru i koji su nepravedno imali smanjenja plata i penzija zbog veoma loše politike SNS, da su očekivali da dobiju rešenje određenih stvari.
Sada smo došli do zaključka da će se tek za 90 dana rešiti pitanje koeficijenata, pa onda za šest meseci da će se izraditi katalog, pa će određene mere biti primenjene tek od 2017. godine, druge neke od 2018. godine. Vi onda nama šaljete poruku da vama nije jasno u kom pravcu želimo da idemo.
Nama je bilo izuzetno važno da se upravo sve specifičnosti radnih mesta na svakom mestu predvide i u svakom trenutku. Ono što je zabrinjavajuće jeste iskustvo iz prethodnih četiri godine, gde se isključivo partijskim odlukama, gde se isključivo partijskim interesima zapošljavaju ljudi. To dalje ide u tom pravcu da isključivo odlukama partijskih šefova imate određivanje ko će raditi kao spremačica u vrtiću, koju će platu imati servirka u vrtiću, domar u školi itd, itd.
Pravljena je veoma velika razlika između radnih mesta zato što je neko pripadnik SNS, a ljudi koji su ili nestranački ljudi, ili su iz DS, su imali veoma velike problem upravo zbog toga što pripadaju određenoj opciji, odnosno ne slažu se politikom SNS. Mi smo očekivali da će profesionalan pristup u rešavanju pitanja koeficijenata doneti pravdu. Toga u ovom predlogu nema. Hvala.

Uvažena ministarko, imajući u vidu sve okolnosti koji prate dešavanja oko razmatranja Predloga ovog zakona, imajući u vidu i javnu raspravu, imajući u vidu jedan stav sindikata koji je iskazan u javnoj raspravi i ako ovde nije ispoštovan.
Pre svega, imajući u vidu činjenicu da tri ili četiri godine ova Vlada priča o ovom zakonu, a da praktično nisu ostvareni po meni i osnovni i efektivni ciljevi ili neće biti ostvareni osnovni ciljevi i efekti primene ovog zakona, da ste imali veliko lutanje koje se tiče usaglašavanja sa službama i sa institucijama u smislu broja zaposlenih u javnom sektoru, nedopustivo dugo, da ste dve godine imali prostora da ustanovite broj radnih mesta, da ste vi govorili u početku da je to preko 800 hiljada ljudi, pa 450 hiljada, 500 hiljada ljudi gde je gospodin Vulin u danima kada vi kažete da ima oko 500 hiljada ljudi u javnom sektoru i da nije tako strašno stanje, izlazi sa informacijom da je to preko 750 hiljada ljudi, smatrali smo da je jako važno i korisno i dobro da se ustanovi katalog radnih mesta i da se kroz taj vid transparentnog pristupa utvrdi koliko je ljudi zaposleno, na kojim poslovima rade i kakav će biti njihov dalji napredak.
Ono što nas zabrinjava jeste upravo činjenica da je ovo lutanje uslovilo da verovatno nećemo imati u dogledno vreme izrađen ovaj katalog i posebno što je zabrinjavajuće jeste da ćete informacije, stavove i odluke o tom katalogu dobijati od ljudi koji su u poslednje četiri godine praktično upropastili javni sektor, koji su prethodne četiri godine lošim radom, pre svega lokalnim upravama i preduzećima za koje su bili zaduženi, napravili haos, ljudi koji su zaposlili u prethodnom periodu ogroman broj ljudi, sada imaju obavezu da kroz koeficijente i ove kataloge o kojima se ovde govori, ispune njihova očekivanja, da im plate taj partijski radni staž, koji će biti rezultat rada tih ljudi na ovim izborima i to sve nama govori da mi u narednom periodu ne možemo očekivati pozitivne efekte od izrade ovog kataloga. Hvala.

Uvažena ministarko, ja ću onda takođe neumorno da objašnjavam građanima Srbije i mojim kolegama poslanicima da je predlog ovog zakona jako loš, da je jako loše da u ovakvoj atmosferi, u nedelju u 22 časa ili u 23 časa, ili u ponoć pričamo o zakonu koji suštinski određuje sudbinu 500 hiljada ljudi i da su iskustva koja su postojala u prethodne četiri godine, kada ste zaposlili, ne vi, nego SNS preko svojih direktora preduzeća i ustanova, predsednika opština, gradonačelnika, armiju aktivista SNS, ugrozila primenu bilo kog zakona, pa i ovog zakona.
Ovde se u članu 11. u stavu 1. radi o tome da se priča da radno mesto, zvanje i položaj se svrstavaju u 13 platnih grupa i to je uvod u kasniju podelu po koeficijentima, težini radnih mesta i sve ono što ste predvideli i tu se pominje samostalnost u radu, zahteva se samostalnost, odgovornost, poslovna komunikacija, kompetentnost. Uvek hoću da naglasim i to je prirodno i normalno da se od zaposlenih zahteva i odgovornost i kompetentnost. Ovde je problem u tome što su ljudi u poslednje četiri godine kao direktori preduzeća i ustanova ugrozili funkcionisanje ovih sistema, jer nemaju ni odgovornost, ni stručna zvanja, ni radna iskustva, ni kompetencije i time su doveli u veliki problem sve one zaposlene koji su na svojim nekim poslovima predano, savesno i stručno radili određene poslove.
Prema tome, mi smo u svakom ovom članu, amandmanu, želeli da ukažemo na to da, dok se ne iskoreni taj problem koji je uzrok svih problema u funkcionisanju sistema, vama neće, odnosno nama pomoći, ni zaduženja koja se ovih dana planiraju po lokalnim upravama, ni ovih 15 milijardi koje ste planirali u budžetu Republike Srbije i ja ne mogu gospodinu Arsiću da objasnim, kao predsedniku Odbora za finansije, na kojoj je poziciji taj novac, ali je sigurno odvojen, za povremene i privremene poslove, koji će biti usmereni ka angažovanju ljudi iz SNS za ove izbore.

Uvažena ministarko, što se tiče člana 12. tu se govori o napredovanju na istom radnom mestu iz stava 2. ovog člana, na osnovu postignutih rezultata, ostvarenih radnih učinaka iznad standardnog ili vrednovanje koje se zasniva na objektivnom i merilima utvrđenim u skladu sa posebnim zakonima i još jedan od članova koji negde podrazumeva i potpuno je prirodno i normalno da u predlogu zakona postoje ovakve stvari, ali nas praksa i iskustvo koje imamo u poslednje četiri godine potpuno demantuje i negira.
Zbog toga sam predložio da se ovaj treći stav briše, odnosno da se prihvati realnost, a to je da u Srbiji već odavno nema napredovanja po stručnosti, da nema uvažavanja odgovornosti i da ljudi koji su bili školovani, koji su radili svoje poslove kako treba, na kraju su doživeli da budu šikanirani, da ostaju bez posla. Ljudi koji su imali fakultetske diplome su sada došli u poziciju da budu u drugom planu i dok ne rešimo te probleme, dok ne budemo sistem postavili kako treba, ne možemo govoriti o tome da očekujemo napredovanje od radnika, odnosno da ćemo na svakom radnom mestu uvažavati odgovornost, marljivost, stručnost i zalaganje. Hvala.

Član 13. stav 2. govori o tome da kriterijumi za vrednovanje poslova jesu složenost poslova, kompetentnost, odgovornost, autonomija u radu, poslovna komunikacija i naročito rizični uslovi rada.

Apsurd onoga što ovde jeste pomenuto, ja sam dodao još neke stvari, malo ironično, trebalo bi da stoji da je tu i lojalnost i mnoge druge stvari, ali hoću da ukažem na to, uvažena ministarko, ja zaista želim da se svi ovi kriterijumi na neki način, ne samo u zakonu nego i u praksi potvrde, ali opet hoću da naglasim da je ogroman broj ljudi u prethodnih četiri godine u sistemu javnih poslova u Srbiji bio oštećen, ne samo kroz smanjenje plata, nego zbog toga što su na vrlo odgovorne funkcije, na vrlo odgovorna mesta dovođeni ljudi koji nisu zaslužili da budu na tim mestima i koji su tim svojim činjenjem, ne činjenjem, osvetama, zloupotrebama, itd, u stvari ugrozili funkcionisanje sistema.

Veliki broj ljudi koji su radili odgovorno, stručno i profesionalno na svojim radnim mestima i koji su imali ispoštovane ove kriterijume i nije tačno da danas prvi put mi namećemo javnom sektoru, javnim preduzećima, javnim ustanovama, predškolskim ustanovama i školama da se na ovakav način određuje koeficijent, odnosno da se prihvata neko radno mesto.

Iole ozbiljnija institucija i ustanova je razdvajala težinu radnih mesta, razdvajala je po stručnoj spremi, ali i po odgovornosti, po specifičnim zadacima, itd, ono što je svako radno mesto i to nije novost. Novost je to da smo u poslednjih četiri godine dozvolili da ljudi bez diploma upravljaju onim ljudima koji imaju diplome, da ljudi koji nikada ništa nisu stvorili sude onima koji su nešto napravili. Da oni koji su danas u političkoj, da kažem, moći, kažnjavaju sve one ljude koji su stručni na svojim radnim mestima, da oni ljudi koji su doktori ili profesori u školama ili u nekim zdravstvenim institucijama, imaju smanjenje plata zbog toga što neki rukovodioci ne umeju da upravljaju tim sistemima.

Zbog čega su ljudi koji su zaposleni u školama krivi što su došli direktori ili zbog čega su ljudi u zdravstvu krivi što imaju nesposobne direktore? Hvala.

Uvažena ministarko, mi smo u ovom članu imali, ovo je jedan od najvažnijih članova, imali smo dosta prostora, odnosno dosta prilika da iskažemo neki svoj malo drugačiji stav, odlučili smo se upravo zbog vremena koje smo imali, koje je nepristojno malo za ovako važan zakon.

Da vas još jednom podsetim, mi smo predlog ovog zakona dobili negde u četvrtak uveče sa obavezom da do petka u 17 časova priložimo sve amandmane. Pokušavali smo koliko je to do nas da napravimo što bolje predloge, ali je nemoguće konsultovati i resorne odbore ili stručnu javnost ili ljude koji su zainteresovani da se u ovo uključe i bilo je nemoguće dati sve predloge.

Mi smo se odlučili da izdvojimo ove tačke koje se odnose, znači tačku 10. i tačku 13. koje se posebno odnose na stručnu spremu i hoću još jednom da vam naglasim činjenicu ili problem da je ova politička opcija, ova Vlada, SNS u prethodnih četiri godine ponizila obrazovane ljude, da smo najveću cenu kao društvo platili i da ćemo tek plaćati zbog toga što ste toliko nepristojno smanjili plate ljudima u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, lokalnim upravama.

Ja mislim da osnova sa koje se počinje nije dobra, da je, pre svega, bilo važno još jednom ispoštovati, bez obzira na teške uslove u kojima država funkcioniše, sve one ljude koji mogu da budu moto razvoja društva, moto razvoja nekih svojih institucija, nekih svojih sredina u kojoj funkcionišu i rade.

Ako nastavimo sa ovom osnovom da se primeni ovakav zakon i da ti ljudi dobiju još jedno smanjenje plata, i to da se desi još posle izbora, mi ćemo imati ogroman problem, ljudi odustaju, ljudi više neće da rade, ljudi idu linijom manjeg otpora i vi imate urušavanje sistema na svakom koraku.

Ako je za cilj ovaj zakon imao pravdu, ako je za cilj imao da se podigne efikasnost u radu svake institucije, onda je prva i početna osnova morala biti da se uvaži znanje i rad. U ovom slučaju, to se neće desiti. Hvala.

Poštovana ministarko, ovaj amandman koji smo podneli na ovaj član, koji je jako važan, govori o odgovornosti funkcionera i moram da se osvrnem na ono što ste rekli u prethodnom izlaganju, da je politika ove Vlade, kako kažete, bila da spase zemlju od bankrota. Moj stav je da to što ste vi imali politiku da što više ubacite novca u budžet i da time pokažete velike reforme u Srbiji, znači da ste uveli bankrot u mnoge kuće, u mnoga domaćinstva, u mnoge porodice u Srbiji…