Uvaženi ministre, mislio sam da ste u mom prvom obraćanju po ovoj temi razumeli da imamo zajednički cilj i zato me je iznenadilo kada ste rekli sada da sa našim diskusijama mi u stvari hoćemo da zatvorimo „Železaru“, što je potpuno pogrešno i što ne doprinosi ovoj raspravi. Amandmane koje smo podneli, a koji se tiču brisanja ovih članova, smo podneli pre svega zbog toga što ste vrlo neprofesionalno u subotu veče predložili da se i ovaj zakon i još sedam važnih zakona raspravljaju za manje od 48 sati. Nije bilo moguće napraviti adekvatnu pripremu na ovo što ste vi predložili. Znači, mi smo ukazali u amandmanima da nije dobro da i dalje lutate i tumarate. Ako fizička lica danas u Srbiji kada hoće da uknjiže svoje nepokretnost moraju da donesu dokaz da imaju…

Pa, to je amandman.

Evo, čitajte šta piše u amandmanu. Znači, ovde smo podneli - Predlog zakona je tako formulisan da predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine, ali nigde nije precizirano koje svojine.

U nastavku smo rekli da kada fizičko lice zaključuje neki ugovor o prenosu prava svojine nad nepokretnostima prodaje, ili poklon, dužni su da tačno navedu o kojoj nepokretnosti se radi.

Znači, suštinsko pitanje vezano za koncept koji se ovde postavlja, kako je to moguće, da privatna svojina, znači čovek koji hoće kao fizičko lice da uknjiži svoju nepokretnost u katastru ima obaveze da navede koji je broj parcele, o kom objektu se radi, kakva je to nepokretnost itd. Mi dolazimo u situaciju da kao država za ovako vredan projekat i veliki i ozbiljan posao nemamo ta pravila. Suštinski važan amandman.

Uvaženi ministre, onda se postavlja pitanje ako je to tačno što ste vi naveli zbog čega onda bilo potrebno da se ovaj zakon donosi kao leks specijalis.

U ovoj trećoj tački vi kažete da se obavezuju jedinice lokalne samouprave da u roku od tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra itd, itd. da se izvrši popis parcela. Ako je bilo sve ovo kako treba, ako ste vi ovde kako kažete imali adekvatnu dokumentaciju, zbog čega je onda bilo potrebno donositi ovakav zakon i u predzadnjoj tački ovog zakona kažete kako svi drugi zakoni ne važe.

Pa, ako ste poštovali Zakon o planiranju i izgradnji, Zakone o ozakonjenju, o premeru i katastru i tako dalje, zbog čega je onda bio problem da se sprovede ovo sve u delu i da se popiše ta imovina na način na koji je to zakon predvideo. Šta je problem? Vi ovde nijednom niste rekli, precizno, koja je to svojina.

Mi upravo govorimo o tome da zbog toga što se luta u konceptu, zbog toga što se luta u tome kako treba da se odnosite prema svojoj svojini, odnosno državnoj svojini i prema investitorima, dolazimo u situaciju da šaljemo lošu poruku. Ako ste već imali iskustvo sa američkim partnerom, pa onda jedan tender loš, pa onda drugi tender loš, onda se postavlja pitanje procedura.

Sada sa ovim zakonom koji se usvaja u šest sati ujutru, mi treba da rešimo navodno sva ta pitanja. Mi upravo hoćemo da kažemo da je tu suštinski problem. Ako ste sve već to spremili zbog čega niste u predlogu donošenja ovog zakona naveli koje su to katastarske parcele, koji su to objekti, da se navede tačno zemljište i koja je to precizno svojina na koju se odnosi ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi ministre, pošto je to praksa u ovom parlamentu, ali i u javnosti da slušamo razne izjave ministara koji kažu kako je ranije postojala procedura, pa je to bilo 278 dana čekanja, pa je to bilo naopako, pa su stvari gurane pod tepih i to je negde vama lakša varijanta, to je olakšanje da kažete kako vi sada rešavate sve stvari, ali morate da znate.

Po starom Zakonu o planiranju i izgradnji, rok za rešenje je bio 31 dan, a po novom zakonu to je 28 dana. To što se određeni projekti rešavaju po hitnom postupku koji nemaju neke pravne probleme, to su samo retki primeri i to je statistika.

Ogroman broj ljudi danas dobija negativna rešenja, odnosno imaju probleme u svojim zahtevima i stvari stoje. Lažu vas oni koji kažu da sve cveta i da sve ide kako treba. To nije tačno. Vi ste ovde u prvom stavu ovog člana rekli, upis promene, vrste zemljišta iz člana 3. ovog zakona, vrši se na osnovu rešenja koje ima deklarativan karakter. Misli se na promenu namene iz poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Kada vi započnete proceduru sa tim da će taj proces biti deklarativan, onda je to problem. Kada imate situaciju da posle usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, već mesecima, drugi stepen, a u ovom slučaju to je katastar, ne rešava predmete kao što nije rešavalo ministarstvo, gde imate odgovor države da će tek od 1. aprila ove godine, predmeti, koji su pri ministarstvu biti preneti u katastar, vi onda imate veliki problem.

Uvaženi ministre, naravno da mislim da je dobro da se daju rešenja, ali opet, hoću da vam kažem da nismo imali materijale koji su bili na vreme dostavljeni poslanicima, da bi smo se pripremili za ovu raspravu.

Ja rešenje vidim upravo u tome da su postojeći zakoni bili dobra osnova da ne pravite neke nove greške i da svi oni koji su vam savetovali da treba to da se napravi na ne znam kakav način, sa posebnim zakonom su vas možda uveli u neke nove probleme.

Ovaj prvi stav člana 5. po meni je jedan od važnijih stavova za sve ovo što govorim kao dokaz onoga što hoću da vam kažem. Ovde se kaže da prvostepeni i drugostepeni postupci koji se odnose na promenu upisa u katastru nepokretnosti na nepokretnostima iz člana 1. ovog zakona, po kojima nije doneta konačna odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavljaju se zaključkom, a stanje upisa u katastru nepokretnosti vraća se na stanje pre podnošenja zahteva.

Ja sam potpuno siguran da su ljudi koji su vodili Železaru i u periodu donošenja zakona iz 2005. godine o legalizaciji i o zakonima koji su bili vezani za konverziju zemljišta, pokušavali da uknjiže sve te objekte. I sigurno je bilo mnogo problema, da li je to bilo vezano za restituciju, da li je bilo vezano za razne sudske postupke itd, imali su verovatno problema zbog toga, i ja zbog toga verujem da je dobro da se naprave iskoraci i da se na neki način, pre svega, lokalna uprava i državni katastar, nateraju da te procedure reše. Ali, ovde je problem koji ostaje otvoren. Ovo što sve vreme potenciramo, nigde nije precizirano koja je to svojina.

Ja smatram da je bilo dobro da se službe upravo po postojećim zakonima nateraju da rade sve ono što rade i fizička lica.

Uvaženi ministre, upravo u ovom članu 6. se nalazi negde i rešenje onoga što predlažemo, a evo recimo vaše pozivanje u zadnjem stavu ovog člana da se nadležni sud izjasni o eventualnim sporovima za nas je problematično jer sudovi sigurno će duže donositi odluke i rešenja u ovim postupcima, nego što je recimo odluka Vlade o proglašenju javnog interesa na nekom području, pa onda otkup zemljišta.

To što ste rekli vezano za ekspertske analize je takođe za mene važno i ja sam očekivao da posle izlaganja gospodina Rističevića vi reagujete i da zaista ponovite ono što ste rekli i sada, ali i u načelnoj raspravi kada ste naveli primer Italije koja je uložila prošle godine preko 500 miliona, čini mi se, novca iz budžeta Republike Italije za subvencije „Železare“.

Ne možemo sada suditi za ono što je urađeno pre 15 godina u trenutku kada su ljudi donosili odluke po potpuno nekom drugom osnovu, da li je to bilo 20 miliona evra subvencija ili kupovina ili prodaja itd, i suditi i posle 15 godina se pozivati na nešto što je tada urađeno kao da je bilo pogrešno, a sada sami kažete da prošle godine niste mogli predvideti kakvo će biti poslovanje, odnosno kakav će biti ambijent za poslovanje.

Prema tome, ja i dalje mislim da je rešenje ovih problema bilo upravo u tome da sve nadležne institucije od lokalnog do državnog nivoa usmerite u tom pravcu da se po postojećim zakonima rešavaju ova pitanja i daleko biste manje imali procedura i problema i daleko biste bolju poruku poslali eventualnim investitorima što se tiče poziva da učestvuju u kupovini „Železare“.

Uvaženi ministre, jedan od mojih ključnih zamerki kada se radi o Zakonu o ozakonjenju jeste upravo angažovanje komisija koje su predviđene po tom zakonu, gde sam potpuno siguran da ne postoji jasna i transparentna procedura, odnosno odgovornost tih ljudi i ja mislim da je tu suštinski problem u preuzimanju odgovornosti ljudi koji imaju licencu za ono što se od njih očekuje, a to je da se u rekordnom vremenu od godinu dana popišu svi objekti, da se izdaju dozvole, da se potvrdi svojim potpisima da se ti objekti urađeni u skladu sa propisima, zakonima, da imaju statiku itd, i da mogu da se koriste za određenu namenu.

Ovde se takođe govori o delovima fabrike koja je sigurno rađena po određenoj proceduri. Ako godinama nisu izdate u upotrebne dozvole, a ovde se o tome radi, onda imate strašno veliki problem koji su to ljudi, sa kakvim licencama koji će staviti svoje potpise na ove procedure. Mislim da je opet po postojećem Zakonu o ozakonjenju bilo moguće da se ovi problemi rešavaju, a ne da se sada uvodi, to kasnije kažete u članu 8. ovog zakona u prvom stavu, komisije koje će biti angažovane od strane „Železare“ i koje će navodno davati svoje saglasnosti na legalizaciju, odnosno ozakonjenje ovih objekata o kojima se radi. Hvala.

Imajući u vidu značaj objekta, imajući u vidu da je ovo Vladin projekat, Vladin zakon, smatram da je loše rešenje i da „Železara“ obrazuje svoju komisiju. Mislim da je bilo nužno da to uradi ili lokalna uprava ili Vlada, imajući u vidu značaj i obim tog posla, imajući u vidu odgovornost koja se sa tim preuzima. To je jedna stvar.

Druga stvar, u Zakonu o ozakonjenju imate procedure koje se tiču i ljudi koji imaju pravo za takve poslove da imaju licencu i firmi itd. i formira se određena lista tih ljudi. Mislim da je u ovom slučaju bilo potrebno da se zadrži taj princip.

Mislim da je u ovom slučaju bilo potrebno da se zadrži taj princip i ovde je 5. stav, po meni, problematičan, gde se kaže da svi članovi komisije moraju da potpišu nalaz, uključujući i predsednika komisije koji to potpisuje.

Znači, moja je samo dilema, a šta ako se, pošto će biti veliki broj članova u toj komisiji, neko ne bude slagao sa tim nalazima i možda razmislite da li na neki način kroz odbor ili na neki drugi način ovaj termin „svi članovi potpisuju ove nalaze“ može da se preformuliše na neki drugi način. Mislim da može da dođe do deblokade ako neko od članova komisije ne potpiše ili možda ne želi da potpiše nešto što su našli kao nalaz.

Poštovani ministre, dva ili tri puta sam rekao da potpuno razumem motive koji su bili važni za vas i vaše saradnike da biste izabrali ovaj koncept i sam sam bio više puta u prilici da, iz silne želje da nešto završimo i da nešto napravimo, pokušam da pravim prečice i verujte da mi je najveću pomoć davao upravo onaj koji je sa strane negde govorio ono što mi u tom trenutku nije odgovaralo ili mi je jako smetalo, ali se pokazalo kao dobro da o tome razmislimo.

Mi u ovom slučaju ne možemo da vam nešto posebno pomognemo u tome da promenite ove odluke, pošto je ovo sve već definisano i došlo je kao ponuda „uzmi ili ostavi“, ali u ovom prvom stavu člana 10, gde se govori opet o objektima, odnosno vodovima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i objekti, odnosno vodovi koji su urađeni na osnovu izdatih građevinskih dozvola, itd, gde se kasnije propisuju takse. Ako to povežemo sa onim članom koji govori o tome da će Železara praviti svoje komisije, vaša nastojanje da to ubrzate maksimalno, iako je godinama neko radio na tim poslovima, može dovesti do toga da se prave rizici da li je to zaista moguće ozakoniti, legalizovati, da li je moguće da se na takav način u proceduri dobije zaista ispravan dokument koji će potvrditi da ovo odgovara svim zakonima i svim ostalim potrebama.

Prema tome, naša bojazan je upravo vezano za to da prevelika žurba koja će vas kasnije odvesti u neke sudske postupke može biti daleko teža procedura, nego da smo išli ovim putem koji se predviđa za sva druga lica. Opet kažem, meni zaista smeta što službe koje su godinu dana znale, od propale privatizacije, od septembra prošle godine, nisu pripremile dokumenta koji će biti u javnoj raspravi, koji će vama pomoći da iz više uglova sagledate ovaj problem i koji će danas bar doći pred nas sa dokumentacijom koja je validna i koja će potvrditi da je vaša namera zaista ispravna. Hvala.

Uvaženi ministre meni je takođe sporan ovaj predlog da se nadzor nad primenom ovog zakona vrši preko Ministarstva privrede zato što su čini mi se sve nadležnosti i procedure vezano za izdavanje građevinskih dozvola za Zakon o ozakonjenju, za rad lokalnih uprava vezano za urbanizam, za državni premer i katastar i na lokalnom i na republičkom nivou, za prvi stepen žalbi u katastru, za drugi stepen žalbi u katastru, takođe su vezani za Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture i mislim da je bilo logično da nadzor nad ovim poslovima bude poveren i ministarstvu koje je zaduženo po nekoj liniji upravljanja za ove sisteme.

Imao sam dilemu kod troski, kod raspolaganja ovim resursom, ali imajući u vidu da većina od ovih pozicija ulazi u delove građevinskog materijala i da oni imaju institute i mehanizme kako da u narednom periodu ove materijale ugrađuju u objekte koji su predviđeni za gradnju sa ovim materijalima, takođe se negde uklapa i piše da nadzor nad ovim poslom radi to ministarstvo. Čak mi je bilo i logičnije da se kroz ovaj leks specijalis zakona obrazuje posebno telo koje će raditi na ovim poslovima imajući u vidu da je potrebno vreme, odnosno da je vreme ključni faktor zbog čega ste išli sa ovim konceptom, možda je onda bilo potrebno da se van ministarstva obrazuje posebno telo koje će ubrzati sve ove procedure i koje će se starati o tome da svi nadležni organi i da svi pojedinci u lancu upravljanja donose što kvalitetnije i što brže odluke.

Prema tome mislim da su kapaciteti u drugim ministarstvima daleko stručni, upodobljeniji za kontrolu primene ovog zakona nego što je Ministarstvo privrede. Hvala.

Pa, takođe, kao što je kolega rekao, mislim da je ovo obrazloženje člana 13. u stavu 1. gde se kaže da odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuje pitanje koja su predmet uređivanja ovog zakona, neće se primenjivati.

Znači, mislim da i formulacija sama po sebi sporna, pogotovo za ovaj termin - na drugačiji način uređuju, prosto mislim da ovih 13 tački nije dovoljno da bi se rešio problem, a sa druge strane da pošaljemo poruku da svi drugi zakoni koji uređuju ovu oblast ne važe.

Vi ste u prethodnom obraćanju rekli da će te iskoristiti kapacitete svih institucija i da primena ovog zakona ne derogira rad ostalih ministarstava i ovih institucija, prema tome ovaj član nekako implicitno to negira.

U drugom stavu se kaže – saglasno stavu 1. ovog člana za objekte i vodove, koji su u skladu sa ovim zakonom sačinjeni, nalazi zaključak o podobnosti za upotrebu, ne sprovodi se postupak ozakonjenja itd.

Mislim da je jasan motiv i namera ovoga što ste vi hteli da postignete da ovaj zakon bude zaista leks specijalis, ali da je negde negiranje svih ostalih procedura i zakona dovelo u pitanje da li je ovaj zakon dovoljno dobar, kvalitetan i obuhvatan da rešite problem na način na koji ste to zamislili. Hvala.

Gospodine ministre, zaista mislim da je bilo daleko boljih vreme i daleko boljih načina da se poslanici i javnost upozna sa vašom idejom i namerom da se ovaj zakon na ovakav način usvoji.

Mi i dalje izražavamo iz kluba poslanika DS sumnju da je ova procedura, da se nije preciziralo šta je to svojina koja se ovde navodi, da su propuštene možda prilike da u jednoj sveobuhvatnijoj inicijativi svih institucija rešite ovaj problem i da se na neki način pomogne da se ostvari ova namera, da je ta prilika propuštena.

Na kraju krajeva, ja vam želim puno uspeha da naterate sve one koji možda godinama nisu radili a bila im je to obaveza da rade po ovom poslu da se uspešno ovo završi, ali izražavamo svoju sumnju da ne postoji ideja, ne postoji jasan koncept i da sva ova hitnost i noć u kojoj raspravljamo da nije dala dovoljno dobar doprinos kako bi i vama bilo lakše da ovaj zakon sprovedete. Hvala.

Uvaženi ministre, kao i za ostale zakone o kojima raspravljamo u ovoj noći, tako i za ovaj zakon, a možda i više u odnosu na sve druge zakone, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo što u šest sati ili pola sedam ujutru razgovaramo o ovim zakonima, što se na ovakav način po hitnom postupku ovi zakoni predlažu u parlamentu, što smo imali samo nekoliko sati da o njima razgovaramo i što smo prosto imali veliki problem da i tehničke službe sve one amandmane koje smo hteli da ovde predložimo, da nisu prosto stigli da ovo urade. Mislim da je ta atmosfera koju ste vi nametnuli prihvatajući da se ovako radi…

Vidite, ja da sam na mestu ministra, ja bih tražio od poslanika i od javnosti da mi pomognu kako da se reši problem privatnog i javnog partnerstva, kao jedno od velikih razvojnih šansi, ne samo ovog društva, nego i lokalnih uprava i manjih zajednica. Sama činjenica koju je ministar naveo u obrazlaganju ovog zakona da je samo 34 ugovora od 2011. godine potpisano na raznim nivoima u ovoj državi po ovom modelu, govori upravo u prilog tome da je nedovoljno iskorišćena šansa i prilika koju smo kao društvo imali.

I svi predlozi koji su ovde izneti u zakonu, a ovde se polazi od ovog prvog člana, za mene nisu dovoljno veliki zaokret u tom pravcu da će u narednom periodu biti rešeno pitanje, prvo, pravne sigurnosti za odlaganje, drugo, ulaganja lokalnih uprava koje mislim da su velika šansa za ta partnerstva između javnog i privatnog sektora, da nije dovoljno dobro rešena ta veza između budžeta lokalnih uprava, države itd.