Mislim da je legitimno da sam ovde izneo svoj stav koji se dosta razlikuje od tog populističkog stava koji vi imate. Potpuno podržavam i razumem želju da se izvrši depolitizacija u sportu, ali hoću da vam kažem da je besmisleno ako neki ljudi, koji su sticajem okolnosti, kao što je u ovom slučaju Dragan Đilas, koji je pre šest, sedam godina preuzeo Košarkaški savez, koji je bio u silaznoj putanji, koji je imao velike finansijske probleme, kadrovske probleme, uspeo da integriše ljude, da integriše ideje i energiju i da napravi ogromne rezultate i u muškoj i u ženskoj selekciji. To što je napravljeno u šest, sedam  godina prethodnih, treba da bude za primer da ne idemo crno-belo.
Drugo, da vam kažem gospodine Babiću, ogroman broj ljudi iz SNS… (isključen mikrofon)

Ovaj stav koji je donekle drugačiji u odnosu na ono što je stav većine se odnosi upravo na taj deo koji, po meni, mislim da je važan za ovaj zakon, a to je funkcionisanje lokalnih saveza, lokalnih uprava. Vi imate zastupanje jedne ideje u parlamentu ili u javnosti da se ne trebaju mešati funkcije, političke funkcije i sportske funkcije, ali to ne radite na lokalnom nivou. Desetine i stotine primera je da su vaši funkcioneri u lokalnim upravama u isto vreme predsednici klubova, direktori nekih klubova, predsednici saveza itd. Direktori preduzeća su u isto vreme predsednici saveza.
Hoću da vam kažem da u moru tih slučajeva postoje i oni primeri koji možda treba da budu zadržani. Znači, oni ljudi koji su radili dobro svoj posao, oni ljudi koji treba da pomognu u datom trenutku. Na lokalnom nivou svi zajedno imamo taj veliki problem, da osnovni i prvi cilj ovog zakona, to je povećanje i obuhvata građana za bavljenje sportom, ne može da se primeni, ako ne postoji svaka vrsta podrške. U tom smislu, mislim i političke. Hvala.

Ja sam uvek za to da se svi oni ljudi koji su zaslužni za nešto što je ostvareno kao uspeh budu pomenuti. Naravno, da treba da postoji sinergija u radu svih institucija ove države na bilo kom polju.

Ali ono što je ovde problem na koji hoću da ukažem.

Da li mogu da nastavim?

Jeste. Znači, drugi veliki problem koji nastaje iz ovog koncepta o kome se ovde govori, jeste upravo to što imate primere na lokalnim upravama, jednom sam pominjao to da postoje direktori, predsednici opština i tako dalje koji su uključeni u rad klubova, ali imate i drugi problem koji je vezan za ova koncept, a to je ako potpun isključite politiku iz ovih dešavanja dolazite do onog velikog praznog prostora gde nemate podršku, gde su ljudi ostali prepušteni sami sebi, a sistem ne postoji. Znači, klubovi koji funkcionišu u gradovima i opštinama, unutrašnjosti Srbije ispadaju iz rangova.

Uz svo uvažavanje, gospođo predsedavajuća, vi ste na to mesto seli pre tri minuta, uključite se u temu, dajete sebi za pravo da mi vi kažete da li ja govorim o amandmanu, a vi ste bili potpuno van rasprave čitav dan. Hvala.

Ali vaš pokušaj da sada vi nešto kao ubrzate sednicu je… Govorim o temi. Zbog čega ste mi isključili mikrofon?

Član 108. stav 1.

Znači, pozivam se na Poslovnik, član 108. prvi stav, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Želim da ukažem na to da ste grubo prekršili Poslovnik, da ste mi oduzeli reč, iako sam pričao o temi, da niste dozvolili da kažem ono što je suštinski važno, ne samo za ovaj amandman nego i uopšte za zakon.

Znači, gospođo predsedavajuća, koncept koji se ovde nudi, a koji vezan za…

Poštovani ministre, član 36. stav 1. je jedan od stavova koji su duboko odnosili na onu temu oko privatizacije o kojoj smo pričali u načelnoj raspravi. Imajući u vidu da je javnost Srbije očekivala, posle svih nemilih događaja koje smo imali pre svega na fudbalskim utakmicama, koje smo imali oko prodaje igrača, oko finansiranja klubova, oko toga ko više pomaže Zvezdu, ko Partizan, koji je politički uticaj koje stranke u tom finansiranju, očekivali smo da u ovom zakonu, ili bar paralelno sa ovim zakonom, pravite drugi zakon koji će rešiti to pitanje. Smatrali smo da svaki član ovog zakona na neki način mora da ima i tu notu privatnog ulaganja, podrške ulaganju u sport na svim nivoima.
Kada smo razmišljali o ovom članu 36. stav 1, predložili smo da se izbaci ovaj termin: „nedobitna organizacija“. Znači, vi kažete – sportsko udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja itd. Mislim da je ovaj termin suvišan i da je određivanje ovog termina na neki način ograničavanje mogućnosti da se ulaže u sport. Ako bismo izbacili, po našem predlogu, ovakav termin, onda bismo otvorili tu mogućnost i kada bi to uporedili sa nekim članovima koje smo ranije predložili da se menjaju (oko članarina, oko ulaganja, oko dobiti tih klubova koji prodaju u nekom trenutku svoje sportiste), onda bismo došli i do toga da se možda na svim nivoima pokreće ta tema oko ulaganja, oko toga da ljudi imaju interes, oko toga da će u nekom trenutku oni moći da profitiraju na onome što rade i da bi to imalo smisla. Ne kažem da to treba da bude za sve sportove, za sve klubove, za sve primere, ali mislim da se mora ostaviti ta mogućnost u zakonu, da se u stvarima, u primerima, u slučajevima gde je to moguće ostavi ta mogućnost da se ljudi tu pronađu i da imaju interes. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, ovaj amandman koji smo podneli se takođe tiče rokova i smatrali smo, bez obzira što su se vaši saradnici koji su uradili veliki posao na pripremi ovog zakona i potrudili se da dobro obrazlože odgovor za odbijanje ovog amandmana i da se pozovu na rokove vezano za APR.
Mi smo smatrali da je jako važno zbog svih problema koji građani Srbije imaju po pitanju odgovora administracije, po pitanju rešenja, po pitanju žalbi koje upućuju raznim nivoima vlasti, da se precizira i ovo vreme koje se tiče odgovora na rešenja agencije.
Imajući u vidu da građani Srbije na svakom koraku imaju sve veće probleme zbog toga što se administracija povećala u poslednjih nekoliko godina, a oni imaju situaciju u svakodnevnom životu da ne dobijaju odgovore na svoje žalbe, imamo poslednje primere koji su vezani za Zakon o ozakonjenju, za Zakon o planiranju i izgradnji, za mnoge druge zakone, gde ljudi prosto nemaju više načina kako da se bore sa administracijom i sa državom. I to što su neki politički kadrovi ušli u neke institucije govori samo o tome koliko je država postala neefikasna.
Ovde se radi o sportu. Vrlo često imate situaciju da su klubovi koji su prošli kroz teške faze, pre svega finansijskog poslovanja došli u jako kritične situacije i još ako bi čekali da se država odluči, odnosno institucije u ovoj državi da im odgovore ne znam koliko meseci na njihove žalbe, onda bi to bilo prosto jedno unižavanje njihovog postojanja i funkcionisanja. Hvala.

Poštovani ministre, ovaj član se odnosi na postupanje likvidacionih upravnika u postupku gašenja sportskih klubova i u stavu 2. se kaže da finansijski izveštaj sastavljen sa danom završetka likvidacije i izveštaj o sprovođenju likvidacije odobrava skupština sportskog udruženja. Ako se skupština udruženja ne sastane ili ne održi zbog nedostatka kvoruma, likvidacioni upravnik završava postupak likvidacije i bez odobrenja.
Tražili smo da se ovaj postupak ipak radi uz saglasnost ministarstva. Imajući u vidu da sam uvek za to da se postupci rade transparentno, da se ministarstvo na neki način uključi u smislu da daje saglasnost na neke procedure i imajući u vidu koliko je loše postupanje bilo nekih pojedinaca iz raznih perioda, iz raznih slučajeva, pa i u sportu i sportskim klubovima, nedopustivo je da se neki ljudi, neka udruženja i neki sportski klubovi prepuste stihiji, sami sebi.
Recimo, u slučaju da je došlo do promene političke strukture ili vlasti kao što je to bilo pre nekoliko godina, da dođe do toga da se ugrozi funkcionisanje sportskog društva, pa onda je upravo zbog ovakvih odluka koje donosimo i to sportsko društvo prepušteno samo sebi, dolazimo u situaciju da taj likvidacioni upravnik vrlo olako završava postupke, a možda to i ne bi trebalo da bude tako.
Ja sam uvek za to da se borimo i da damo šansu ljudima da u određenom trenutku prežive, da se napreduje, da se razvijaju itd. i ako se ne bude ministarstvo uključilo u ove postupke i ako budemo dozvolili da se na jedan olak način rešavaju slučajevi, doći ćemo do toga da mi budemo statistika, da mi kao ministarstvo i država samo overavamo neke procene i neke postupke koji u stvari nemaju neke velike životne važnosti. Hvala.