Poštovani ministre, u raspravi koju smo vodili pre dva dana pokušao sam da ukažem na značaj primene ovog zakona, u smislu da se potpuno ispoštuje pre svega tačka 10. o kojoj smo danas posebno govorili, odnosno da se pokuša u tom delu saradnje ili aktivnosti Olimpijskog saveza, sportskih organizacija, asocijacija i tako dalje, da se podignu svi kapaciteti, kako bismo njihovo učešće, odnosno njihov obuhvat u primeni ovog zakona podigli na što veći nivo.
Ukazao sam na još jednu stvar koja se tiče pre svega zloupotrebe maloletnika, odnosno dece koja se bave vrhunskim sportom, a koja u raznim okolnostima i situacijama prolaze teški period i situacije.
Smatrao sam da upravo ovaj član 16. ili treba precizirati ili ovaj zadnji deo izbaciti, jer je suvišan. Član 16. se odnosi pre svega na disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila.
Slažem se sa ovom formulacijom koja je navedena u ovom prvom delu, ali zadnji stav kaže da se mere iz stava 1. tačka 3. i 5. ovog člana neće biti izrečene ako lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo, odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje.
Sa ovim amandmanom sam hteo da skrenem pažnju da treba ili precizirati još određene situacije koje podrazumevaju krivicu, odnosno dokazivanje da nije neko kriv ili treba ovaj deo izbaciti, jer je dovoljno jasna formulacija koja kaže da nije kriv.
U vašem obrazloženju koje sam pročitao, vi se pozivate na antidoping kodeks i druge akte koji su vezani za ovu temu i za ovo pitanje. Ono što je bila moja namera jeste da ukažemo možda na to da nije samo u pitanju ovde namera ili nepažnja, odnosne dokazivanje namere ili nepažnje, nego postoje i druge okolnosti, kao što je zloupotreba, koje možda ostaju na nekoj drugoj strani. Hvala.

Poštovani ministre, takođe smo pre dva dana u načelnoj raspravi pomenuli i ovo pitanje i ovu temu. Naravno da smo imali u vidu i obrazloženje koje je dato u Predlogu zakona, u tom smislu da je Agencija koja je i do sada vodila poslove doping kontrole i borbe protiv dopinga, što se tiče Republike Srbije i Ministarstva sporta, radila kvalitetno, radila dobro i da su sve međunarodne institucije bile zadovoljne sa ovom agencijom.
Imajući u vidu da su u periodu od 2005. do 2013. godine i Sportski savez i Ministarstvo dali značajan doprinos da se zajedno sa Agencijom naše društvo uključi u međunarodne tokove i da damo svoj doprinos da se protiv dopinga borimo na jednom globalnom nivou, smatrao sam da je dobro da ostane i dalje 13 predstavnika, odnosno 13 članova Upravnog odbora i da se u skladu sa intencijama Vlade napravi ušteda i u ovoj agenciji, odnosno u ovom odboru.
Smatrao sam da treba i da se, što je takođe bio moj predlog, razmisli o tome da se izmeni struktura članova Upravnog odbora. Opet se vraćam na član 10, opet se vraćam na tu potrebu da se napravi što veći obuhvat sportskih klubova, organizacija, udruženja i asocijacija koje će se uključiti u ove aktivnosti, koje će raditi svoje planove i programe koji će biti usaglašeni sa ovim zakonom i sa aktivnostima Ministarstva. Smatrao sam da u tom smislu treba možda dodati predloge da se iz Sportskog saveza ili nekih drugih organizacija poveća broj ljudi u Upravnom odboru.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, meni je zaista neprijatno kada jednu dobru inicijativu ili dobru ideju ova rasprava ili tok ove sednice je potpuno izmeni i kada rasprava ode u jednom pravcu kao što je i predsedavajuća rekla koja ne doprinosi da se ova tema zaključi, odnosno da dajemo svi doprinos kako bismo unapredili ovaj predlog zakona.
Što se tiče zamerki gospodina Martinovića i za prethodni amandman i za ovaj amandman…

Zaista je ideja bila kako da pokušamo da damo svoj doprinos da se predlog zakona unapredi i ne stoji da smo imali neke zadnje namere. Zaista nije bila ideja da pričamo o tome ko je kriv što se nije do sada ukinulo, ne znam koliko agencija, nego je tema bila da pokušamo u okviru ovoga što imamo da damo svoj doprinos.
Ja sam želeo, poštovani ministre, da ukažem na to, ako je u periodu od raspada zajednice Crne Gore i Srbije, agencija funkcionisala sa 13 članova u Upravnom odboru, ako su ti ljudi koji su činili tu agenciju dali svoj doprinos da dobijemo dobre ocene od svih relevantnih institucija koje se bave ovim poslom, smatrao sam da je dobro da i dalje bude 13 članova u ovoj agenciji i da se shodno intencijama Vlade o smanjenju troškova itd. rad ove agencije takođe uključi u te aktivnosti.
Smatrao sam da je takođe važno da još jednom razmislimo o strukturi agencije, odnosno o ljudima koji dolaze iz, kao predstavnici raznih institucija, i ponovo podvlačim, smatram da je jako važno da se ponovo vratimo na temu obuhvata, odnosno koliko je sportskih organizacija, udruženja i asocijacija do sada ispunjavalo svoje obaveze i da li predstavnici, odnosno članovi Upravnog odbora u narednom periodu upravo mogu svojim delovanjem da doprinesu da te organizacije maksimalno budu uključene i da rade planove, programe, svoje akte i da se uključe u realizaciju ovog programa. Hvala.

Poštovani ministre, potpuno se slažem sa tim vašim stavom da prilikom biranja ljudi i prilikom biranja kandidata treba postaviti šire stvari i ne dozvoliti da sa nekim uskim ograničenjima, u ovom slučaju, potpuno podržavam to vaše razmišljanje, ne dozvoliti ljudima, odnosno tom upravnom odboru, da budu ograničeni i da možda kandidata koji ispunjava, odnosno ne ispunjava uslove, a radio bi dobro taj posao, ne izaberu na tu funkciju, što bi bilo loše i za upravni odbor i za zakon i za društvo.
Ali, ono što se ovde nameće kao jedna dilema, kao pitanje, opet hoću da se vratim na ovo što je govorio gospodin Martinović, on je pomenuo pitanje da li je ovo agencija ili je ustanova? Naravno da zbog toga što smo znali da je u pitanju ustanova, da funkcioniše upravni odbor na nivou Zakona o ustanovama, smatrali smo da je jako važno precizirati ulogu i direktora, odnosno postaviti pitanje – da li, ako u upravnom odboru te agencije po imenovanju Vlade, recimo, bude prisutan i direktor doma zdravlja iz neke ustanove, da li u tom slučaju on treba da bude i direktor ove agencije, odnosno da li može da bude direktor ove agencije?
Znači, dilema je koje su to profesije, odnosno koja su to zanimanja koja u ovom slučaju mogu biti prihvaćena kao duple funkcije? Znači, mi nemamo ništa protiv te ideje da se najbolji i najkvalitetniji ljudi imenuju za ovu funkciju, ali prosto otvaramo to pitanje da li u isto vreme mogu da budu direktori na jednoj i na drugoj funkciji ili to treba na neki način ograničiti? To je jedna tema i upravo zbog toga što se radi o direktoru ustanove u ovom slučaju, nije dobro obrazloženje koje ste dali u tekstu obrazloženja zbog čega odbijate ovaj amandman.
Druga stvar je upravo ovo o čemu je kolega Božović pričao, tema posla. Ako sve vreme pričamo da treba da unapredimo rad ove agencije, ovog upravnog odbora, ovog društva uopšte što se tiče ove teme, onda je nedopustivo da ovaj direktor bude u isto vreme angažovan na nekim drugim poslovima i drugim funkcijama. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, smatram da je ovaj član 38. predloženog zakona izuzetno važan, da je, o tome smo pričali i u načelnoj raspravi, bilo dobro da se više obrati pažnja na eventualne zloupotrebe, odnosno korišćenje ovih sredstava u smislu da se pojača i trening i takmičarski proces kod maloletnika.
Smatrali smo da je dobro da se u ovom delu koji tretira krivičnu odgovornost na neki način ovaj zakon poveže sa Krivičnim zakonom, ali činjenica o kojoj je kolega prethodno govorio da se ovde može u određenim situacijama doći u situaciju da ili menadžeri, treneri, treća lica zloupotrebe maloletnike, smatrali smo da tu jeste razlika u odnosu na korišćenje narkotika.
Znači, korišćenje narkotika se podrazumeva da je to lična stvar, da je to na neki način lična potreba i htenje, a u ovom slučaju mislim da je ovaj član trebao da predvidi tu mogućnost zloupotreba, odnosno korišćenja ili pritisaka na maloletna lica koja u ovom slučaju nemaju mogućnost zaštite i po tom osnovu je potrebno da se poveća i kaznena mera. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, za ovaj član smo u načelnoj raspravi zaključili da ima razloga da se dobro analizira, pogotovo ova tačka 2) i tačka 8). Smatrao sam da je izuzetno važno precizirati što se tiče tačke 8) dalje aktivnosti Sportskog saveza, Olimpijskog komiteta i da je na neki način neprihvatljivo da se i dalje održava stanje gde će 50% asocijacija, udruženja, klubova itd, da ne poštuju zakon i da se ne aktiviraju što se tiče primene ovog zakona, što ga onda ne derogira.
Što se tiče ovog odnosa Krivičnog zakona i prekršaja, ukazao sam i u načelnoj raspravi na tu vezu koja postoji u članu 39, gde se kaže da ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili radi prodaje, kupuje, drži, prenosi, poseduje itd. zabranjena sredstva, da će biti kažnjen kaznom zatvora od tri do 12 godina.
Shodno tome, smatrao sam da je u članu 40. tačka 2. ponavljanje istih dela, kao što je prodaja, transport, slanje, isporuka, distribucija itd, na neki način ponavljanje i dela koja su pomenuta u članu 39, da treba ili precizirati šta je to krivično delo, a šta je prekršajno delo, ili treba ovu tačku 2. izbaciti.
Posebno ukazujem na to da se deo ovih dela ponavlja i u članu 42. tačka 1, koja podrazumeva prekršajne prijave u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. Smatram da je veoma veliki raspon od prekršajne prijave i kazne od 50.000 do eventualne kazne zatvora.
Uvažavam i vaše obrazloženje koje ste prilikom diskusije istakli, a to je da praktično u iskustvu koje imamo ne postoji krivično delo koje je utvrđeno u prethodnih sedam-osam godina. Smatram takođe da je posledica upravo nesrazmere između ovih krivičnih sankcija i prekršajnih prijava prostor gde će se uvek istraga ili utvrđivanje odgovornosti usmeravati u pravcu prekršaja, što onda nije dobro. Zbog toga sam negde predložio da se razmisli o povećanju novčane kazne koja se u ovom slučaju utvrđuje.
Ono što hoću posebno da naglasim, jeste da u ovom članu 40. odgovornost Nacionalnog saveza, nacionalnih udruženja i asocijacija, organizacija i sportskih klubova upravo jeste u tome da se ne dozvoli da oni poseduju u nedozvoljenim radnjama koji se tiču odnosa između sporta i korišćenja ovih sredstava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja se neću obazirati mnogo na ove kvalifikacije da li je neko čitao zakon, da li nije čitao, da li je stručan ili nije stručan. Potpuno sam siguran da je ministar razumeo moju nameru i predloge o kojima sam govorio.
Da pojasnim kolegama koji su kritikovali ovaj moj predlog, ovde se, poštovane kolege, upravo radi o tome da smatram da na ljude koji su u određenom trenutku u prilici da budu ovlašćeno lice za neki, recimo, sportski klub, a koji zloupotrebljavaju svoju funkciju i svoj položaj prema sportistima i prema deci, da mora biti primenjen Krivični zakon.
Znači da navedem jedan primer. Uzmite recimo primer da jedan predsednik fudbalskog kluba u unutrašnjosti koji je uložio svoje pare, svoj novac u taj fudbalski klub, koji je u nekom periodu angažovao dosta dece, dosta mladih momaka da dođu u taj klub, koji je isplatio neki novac za stipendije, stanarinu, članarinu itd, za određenu generaciju dečaka, koji je došao u situaciju da prepozna talenat u nekom od tih dečaka i da prepozna mogućnost i svoju šansu da na njemu zaradi. Recimo, da to dete ide u srednju školu, da ima 15 godina, da je u trenažnom procesu i da je prepoznat kao vrhunski talenat.
Hoću da upravo taj predsednik kluba koji sebi dozvoli ili da za pravo da doktore službe, svoje kolege, svoje saradnike na neki način usmeri u tom pravcu i da se taj momak koji je u trenažnom procesu u neko doba dopinguje van svog znanja, van svojih želja, itd. da taj čovek krivično odgovara.
Takvih primera imate mnogo, ne mora da bude predsednik kluba, može da bude neki od menadžera koji se pojavljuje u javnosti, može da bude bilo ko. Smatram da onaj čovek koji je odgovorno lice u klubu, koji na takav način tretira igrače, decu, svejedno, mora da bude kažnjiv po krivičnom zakonu. To je ono što je bila svrha ovog predloga.

Poštovana predsedavajuća, javio sam se i po prethodnom amandmanu, ali verovatno je tehnika zatajila.
Znači, smisao ovog amandmana koji se tiče prekršaja u sportu je upravo usmeren u tom pravcu da se podigne nivo novčanih kazni. Smatramo da treba da se zadrži ovaj iznos od 400 hiljada do milion dinara, s obzirom da se i u ovom članu opisuju slična dela koja se kvalifikuju kao prekršaji kao u članu 40, odnosno 41. To je bio predlog, tako da obrazloženje prihvatamo i uredu je.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, danas raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona koji se do sada pojavio u skupštinskoj proceduri i za razliku od nekih mojih kolega zbog značaja ovog zakona imam primedbe na javnu raspravu koja je vođena u prethodnom periodu. Pokušao sam kao i neke druge kolege da dobijem informacije o javnoj raspravi koja je vođena i osim informacije da je javna rasprava bila 30.6. ove godine nisam našao druge podatke.         
Takođe imam ozbiljnu primedbu i na to kakva je uloga bila nacionalnih organizacija u toj javnoj raspravi. Očekivao sam, opet kažem, zbog značaja ove teme da i Olimpijski komitet, Sportski savet i druge asocijacije daju svoje mišljenje i da pre svega vama i vašim saradnicima pomognu u izradi ovog značajnog zakona.
Drugo pitanje jeste pitanje zbog čega je ovo poseban zakon? Ako se u obrazlaganju razloga donošenja ovog zakona negde navodi da je postojeća Agencija za borbu protiv dopinga radila dobro od 2005. godine na ovamo, podrazumeva se da je i postojeći bio adekvatan i da je u ovom trenutku bilo važno doneti neke nove mere i uvrstiti ga u stari zakon, ali mislim da to nije centralno pitanje.
Rekli ste, poštovani ministre, u uvodu da je Predlog zakona usaglašen sa Međunarodnom konvencijom o antidopingu iz 2005. godine, da je usaglašen i sa Svetskim antidoping kodeksom iz 2009. godine, da je ovo pokušaj da se zakon usaglasi i sa našim Zakonom o sportu iz 2011. godine i da se usaglasi sa Ustavom. Smatram da verovatno nema nijednog poslanika u ovoj sali koji će naći primedbe na ove osnovne ciljeve.
Ono što mislim da je izuzetno važno, a što nije dovoljno naglašeno u Predlogu zakona jeste ovaj osvrt o kome je kolega prethodno govorio, na član 10. Zakona koji očigledno i dalje ostaje sporan, a radi se o tome da smo kroz iskustvo koje postoji od 2005. do 2013. godine utvrdili da od preko 100 nacionalnih organizacija, saveza, asocijacija i udruženja, koje postoje danas u Srbiji, samo 56 organizacija je poštovalo zakon, donosili su svoje akte u skladu sa zakonom, utvrđivali pravilnike, procedure itd. To govori ne samo o tome što je kolega govorio da oni nisu ispoštovali proceduru vezanu za boravak, prebavilište, informacije, nego su prosto bili van sistema, odnosno zakon se u nekom trenutku i nije bukvalno odnosio na njih, što govori o velikom prostoru koji postoji. Smatram da je jedna od centralnih obaveza ovog predloga zakona bila upravo da se aktiviraju svi potencijali koji postoje u tom smislu i da se kroz predviđena zakonska rešenja dođe do toga da apsolutno sve nacionalne organizacije, savezi i udruženja poštuju ovaj zakon, da budu uključeni u sistem kako bismo kao društvo, kao sistem i država mogli adekvatno da ga primenimo.
Prema tome, u amandmanima koje smo predložili kao poslanička grupa poseban osvrt dajemo na tu vezu koja postoji u poštovanju zakona sa delom koji se odnosi na kaznene odredbe. Smatramo da je dobro da se podigne taj stepen kazni koje ste ovde predvideli, ali sam predlog u nekim svojim članovima je kontradiktoran.
` Ukazujem na tu vezu člana 10, o kojoj je kolega pričao, sa članovima zakona koji tretiraju taj deo oko prekršaja gde imate da član 39, koji govori o usklađivanju ovog zakona sa Krivičnim zakonom, predviđa zakonske kazne, odnosno izvršavanje kazne zatvora za počinioce koji se ovde opisuju u trajanju od tri do 12 godina.
Ministar je u uvodu rekao da u ovom periodu od 2005. godine, odnosno 2006. godine do 2013. godine ne postoji primer da je neko krivično odgovarao za učinjena dela i to negde povezujem sa tim da možda upravo zbog ovako velikih kazni ljudi koji procenjuju stepen i odgovornost učinjenog dela lakše pribegavaju ili donose odluke da se to delo svrsta u prekršaj.
Naš predlog će biti da se razmisli o tome, to smo podneli kao amandman, da se u članu 40. tačka 2. briše jer ona je potpuno sadržana u članu 39, odnosno neke stvari se ponavljaju, da li je u pitanju prodaja ili distribucija, proizvodnja itd. Znači, dolazimo u situaciju da za isto delo čovek može da odgovara krivično i dobije zatvor od tri godine ili u ovom članu 40. da dobije novčanu kaznu u iznosu od 400.000.
Dalje, u članu 42. ide se sa usklađivanjem ovog zakona sa Zakonom o sportu gde se za gotovo iste stvari, odnosno ista dela predviđa kazna u iznosu od 50.000 do 150.000. Znači, mislim da je taj raspon od 12 godina zatvora do kazne od 50.000 dinara ili obrnuto izuzetno veliki raspon koji daje veliki prostor za subjektivna tumačenja. Mislim da, ako je intencija bila da se ovaj zakon uskladi sa Krivičnim zakonom i sa međunarodnim aktima, da bi o ovome trebalo da se povede računa ili da se poveća ova kazna koja je za prekršaje po Zakonu o sportu 50.000 do 150.000 ili da se smanji ovaj predlog koji je vezan za Krivični zakon, odnosno izdržavanje kazne zatvora od tri do 12 godina.
Takođe, želeo bih da skrenem pažnju pošto smo i taj amandman predložili, o njemu ćemo pričati, da se razmisli o tome da se u članu 40. tačka 8) precizira upravo ovo o čemu je kolega pričao - obaveze saveza Nacionalnih saveza koji proističu iz ovog zakona i, u ovom slučaju po ovoj tački, rok od 15 dana usklađivanje akata i dostavljanje tih akata nadležnom Ministarstvu sporta.
Po ovom predlogu, kako ste vi ministre obrazložili, znači, ispada da je jedna od mera ministarstva koje se ovde planiraju da se nadležne asocijacije, savezi, itd, izuzmu iz plaćanja, odnosno da država Srbija zbog neispunjavanja tih obaveza, ako sam dobro razumeo, njih izuzme iz plaćanja iz budžeta.
Međutim, tačka 40) ovog zakona predviđa kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara za neispunjavanje tih obaveza, ali nigde se ne pominje da oni neće dobijati pare, odnosno novac iz budžeta, pa onda tražimo obrazloženje da li je to predviđeno u ovom zakonu ili je to neka posebna odluka Vlade.
Ono što mislim da ministar kao jednu posebnu dilemu duguje u obrazloženju ovog predloga jeste i član 3. tačka 4) o kojoj ste malo pričali. Pomenuli ste je, ali meni ostaje kao nejasna i mislim da je važno za poslanike i javnost da se ona razjasni. U njoj se govori o tri vezana neispunjavanja obaveza Saveza, sportista itd, ona se direktno kasnije preliva i prenosi na član 41. tačka 3) istog ovog predloga zakona koji predviđa kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Kolega je pomenuo, a i vi ste pomenuli da taj član pre svega podrazumeva - ako sportista tri puta vezano ne kaže Savezu, nadležnoj organizaciji, instituciji, itd, mesto prebivališta, ne prijavi tog dana boravak i tako dalje. Međutim, u nastavku tog člana ne stoji samo tema koja je vezana za prebivalište, nego se kaže da on, ako propusti tri puta testiranje izvan takmičenja, što podrazumeva da jedan sportista dva puta može ispoštovani zakon, treći put ako ne dođe na testiranje on neće biti kažnjen. Znači, primenjuje se princip 2 - 1 svaki put i on izbegava mogućnost da bude kažnjen. To mislim da jeste važno pitanje i nisam baš siguran da je ovo tačka o kojoj se možemo negde dogovoriti za glasanje. Naš predlog će biti da jedno ispunjavanje tih obaveza u stvari znači činjenje prekršaja i za sobom povlači određene mere.
Sledeća tema o kojoj ministar treba podrobnije da upozna i javnost i poslanike jeste agencija. Smatram da ste gospodine ministre propustili šansu da upravo u formiranju Upravnog odbora agencije smanjite broj ljudi koji su u tom upravnom odboru. Imajući u vidu da je ova agencija radila sa 15 članova, imajući u vidu intenciju ove Vlade o smanjenju troškova, imajući u vidu velika obećanja koja je ova Vlada dala javnosti u tom smislu da će od postojećih 140 agencija mnoge biti ukinute, a ukinute su samo dve, onda bi bilo dobro da ste na ovom primeru bar pokazali dobru volju i da se smanji broj ljudi i u upravnom odboru.
Mislim da je posebno važno, a da nije u Predlogu zakona dat značaj toj temi, to je tema maloletnika i dopinga maloletnika. Imajući u vidu usklađivanje sa Krivičnim zakonom, gde ste predložili kaznu zatvora od dve do deset godina, to stoji samo u jednoj formulaciju u članu 38, mislim da je to pitanje, imajući u vidu iskustva koja su postojala, o kojima je kolega iz Nove Srbije govorio u prethodnom periodu, imajući iskustva i u poslednjem nekom periodu, takođe bila je važna tema kako bi se deca zaštitila od zloupotreba da li su u pitanju roditelji, treneri, sistem itd, ali u tom smislu, mislim da je ovaj zakon trebao da da podrobnije odgovore, odnosno da predvidi mnoge situacije koje se tiču zaštite dece koja se aktivno bave sportom.
Znate da se danas deca već u 12, 13,14 godini bave vrhunskim sportom, i u gimnastici i u plivanju i u nekim drugim disciplinama. Mislim da su oni izloženi velikim pritiscima, pa samim tim i zloupotrebama.
Sledeća stvar koja je ostala nerazjašnjena i koja je dilema za mene jeste ingerencija agencije u smislu raspisivanja tendera za opremu, gde se preuzima obaveza i javne nabavke i raspolaganja opremom itd. Raspisuje se tender, traži se korisnik za tu opremu. Mislim da je tu veliki prostor za zloupotrebe i za korupciju. Zbog čega se nije išlo u tom smislu da javne nabavke i tenderi budu sveobuhvatni, odnosno da oni ljudi koji preuzmu odgovornost da se bave tim poslovima, odnosno tim sistemima preuzmu obavezu i održavanja i nabavke opreme, a ne da Ministarstvo daje novac, odgovara za opremu, a neko drugi sa njim da raspolaže.
Još jedno pitanje koje se tiče kazne za one koji ne ispunjavaju po članu 10. svoje obaveze Saveza. Mislim da je to centralno pitanje, odnosno centralna tema, da li ćemo u narednom periodu upravo i kroz kaznenu politiku, ali i edukaciju doći do toga da se ovih 50% organizacije koji su trenutno u sistemu i koji poštuju zakon, da taj nivo podignemo i da ovaj zakon, na kraju krajeva, ima svoju svrhu, upravo zbog toga što smo neke svoje specifičnosti na neki način uskladili sa primenom ovog zakona, odnosno sa međunarodnim standardima?
Što se tiče glasanja poslaničke grupe DS, zaista smo spremni da, uz uvažavanje svih razloga za odbijanje ili prihvatanje amandmana, podržimo ovaj predlog, ali zavisno od rasprave i zavisno od toga kako ćete se izjasniti o našim amandmanima. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre, što se tiče ove dileme koja se odnosi na sankcije, koje se odnose na nacionalne organizacije, asocijacije i udruženja itd. koja ne ispune svoje obaveze po članu 10. zakona, predviđena je u članu 40. novčana kazna u iznosu od 400.000 dinara do milion dinara. To je predlog koji stoji u zakonu.
Pošto ste više puta pomenuli, nekoliko puta ste rekli da u slučaju da oni ne budu ispunjavali te obaveze, onda će se primeniti druga mera, a to je ukidanje prihoda iz budžeta Republike Srbije, ja hoću samo da vam skrenem pažnju da u tom slučaju imate problem, taj predlog verovatno neće moći da prođe Zakon o budžetskom sistemu. Mislim da treba da se razradi onda ovaj član 40. i da se kroz to pokuša na neki način da se podigne broj organizacija koje će poštovati ovaj zakon. O tome sam posebno govorio, jer smatram da je to suštinski važan razlog za donošenje ovog zakona, na koji treba više da se da akcenat.
Druga stvar koja se odnosi na ovaj član 3. tačka 4) koji je predviđen u članu 41. tačka 3), da oni koji ne poštuju ove odredbe dobijaju novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Razumem vaše obrazloženje i motive zbog čega ste na ovakav način kroz ovu formulaciju obrazložili ovaj slučaj, ali ono što hoću da vam kažem, to je ono što je meni nedoumica i zbog čega sam podneo taj amandman, jeste nastavak te rečenice. Vi kažete – ako sportista iz registrovane test grupe tri vezana puta ne ispuni obaveze utvrđene pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan takmičenja ili ne pruži podatke o boravištu, pa u nastavku – ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja. Znači, dva puta se ponavlja ovaj deo oko boravišta, što mislim da je suvišno. Drugi deo je – ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja. To podrazumeva po mom tumačenju opet ovaj princip – dva puta će ispoštovati, jedanputa neće, pa opet dva puta hoće ili jednom neće, ali nikada neće doći u prostor da bude kažnjen zbog toga što ne poštuje zakon i što ne poštuje ovo pravilo. Hvala.

Poštovani ministre, poštovano predsedništvo…

Poštovani ministre, ja sam potpuno uveren da posle današnje rasprave vi imate taj utisak ili ćete imati taj utisak da su poslanici opozicije imali dobru nameru, da smo danas učinili zaista iskorak u tom pravcu, da ovaj zakon o kojem smo se složili da je vrlo važan za ovo društvo dobije što širu podršku. Smatram da je to dobar uvod i u neke druge aktivnosti i vas i vaših saradnika i Ministarstva. Zaista ne bih želeo da se ovaj zadnji utisak koji je ovde stečen na neki način promoviše kao dominantan i ne bih želeo da se ovaj nastup gospodina Bakića, šefa poslaničke grupe SNS, na neki način stavi u prvi plan i da unizi ovu raspravu koju smo danas imali.

Poštovani predsedavajući, smatram da je prethodni govornik povredio Poslovnik u članu 107. i da je vrlo neprimereno govorio i o meni…

Poslovnik je upravo povređen zbog toga što je kvalifikacijama da ja imam ličnu mržnju, da imam i prema svojoj državi i prema građanima ove države, izneo vrlo ozbiljne optužbe na moj račun.