…a sama ministarka je rekla da je 2013. prodato 600 stanova govori o tome…

Hvala vam. Hteo sam da kažem, činjenica koja je i ovde rečena u načelnoj raspravi da je 2009. godine prodato 13.000 stanova.
(Zoran Babić, s mesta: Nije ministar menadžer prodaje stanova. To ne pokazuje kvalitet rada ministra.)

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, suština ovog amandmana odnosi se zapravo na opštu dilemu kakav je položaj lokalnih uprava koje nemaju status gradova, a takvih opština je oko 150 u Srbiji.
Pošto se u zakonu definiše i uloga glavnog gradskog urbaniste, definiše se i uloga komisija za planove, dolazimo do dileme gde se tu nalaze opštine.
Znači, u članu 19. stav 2. se kaže: “Generalni urbanistički plan se donosi za naseljeno mesto koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije iz 2007. godine, utvrđeno kao grad, odnosno Grad Beograd“.
Naš amandman se odnosi na to da se generalni urbanistički plan izrađuje za naseljeno mesto koje ima preko 30.000 stanovnika.
Smatramo da opštine kao što je Vršac, kao što je Pirot, kao što je Kikinda, kao što su mnoga druga mesta, odnosno druge opštine imaju veliki infrastrukturne probleme, da oni u svakom slučaju imaju i velike planove za svoj razvoj i da je suština da i ti gradovi, odnosno te opštine moraju da imaju planski dokument koji će na neki način objediniti izradu i planova generalne regulacije.
Znači, u ovom slučaju se kao odgovor na neke amandmane u ovom zahtevu postavlja pitanje finansija, postavlja pitanje troškova, koliko će izrada planske dokumentacije koštati opštine.
Naš predlog i naš koncept polazi od toga da je planska dokumentacija, i o tome smo govorili u načelnoj raspravi, suština primene i objedinjene procedure, odnosno u slučaju da nemate u opštinskom nivou izrađenu plansku dokumentaciju, dolazite do problema, dolazite do toga da Komisija za planove određuje po opštim pravilima gradnje iz 2011. godine uslove za gradnju.
Ako bi se i GUP radio za opštine koje imaju preko 30.000 stanovnika, smatramo da je onda uloga Komisije za planove zaista savetodavnog karaktera. Smatramo da na tom nivou treba napraviti uštede i da mnoge opštine, recimo, Vlasotince ili ne znam kakvi druga mesta, koja imaju te komisije i koji plaćaju dolazak ljudi iz Beograda ili Niša ili Novog Sada, itd, tu mogu da uštede, ali moraju se uraditi planovi generalne regulacije usaglašeni sa GUP-om.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane kolege, u članu 37. na neki način je sadržan onaj osnovni koncept ili ona osnovna zamerka koju smo iznosili prilikom načelne rasprave na primenu ovog zakona, odnosno na Predlog ovog zakona.
Jedna od suštinskih stvari na koju smo ukazivali jeste nedostatak planske dokumentacije, mada smo od gospođe Mihajlović, na neki način, bili kritikovani da nismo pročitali zakone, da nismo u toku sa primenom zakona, da nismo u toku sa izradom planske dokumentacije.
U mom obraćanju sam, gospođo Mihajlović, tvrdio da je Ministarstvo odustalo, na neki način, od izrade planske dokumentacije i nisam pominjao prostorni plan, nego sam pominjao plansku dokumentaciju, kao kategoriju.
Naime, po našim informacijama, ogroman broj lokalnih uprava u ove dve godine, od kada je uveden koncept prekomponovanja vlasti u Srbiji, je potpuno zakočio procedure oko izdavanja građevinskih dozvola i u uporednoj analizi kakvo je stanje bilo pre 2012. godine, po primeni Zakona o prostornom planiranju iz 2009. godine, i kakvo je nastupilo posle 2012. godine, vi ćete videti da nije samo Ministarstvo odgovorno za to što se ne izdaju dozvole u ovom periodu, nego lokalne uprave koje ne znaju svoja ovlašćenja, svoje nadležnosti i nisu završili poslove oko planske dokumentacije.
Kada smo predložili da se rad komisija po članu 37. stav 7. tretira kao rad bez nadoknade, imali smo u vidu sledeće. Ako lokalne samouprave ispoštuju zakon, u ovom slučaju mnoge lokalne samouprave nisu ispoštovale zakona iz 2009. godine i tražili smo u našim predlozima da im se dostavi rok od 18 meseci da završe plansku dokumentaciju po ovom zakonu. Ako bi lokalne uprave ispoštovale svoje obaveze i usvojile planske dokumente, onda se postavlja pitanje rada komisije.
Onda je opravdana ideja da komisije za planove budu savetodavno karaktera, ali se postavlja pitanje zbog čega će lokalne uprave da plaćaju devet članova komisija koje dolaze sa strane, koje imaju troškove, puta, prevoza, dnevnica itd.
Veliki broj lokalnih uprava izdvaja mesečne nadoknade za rad tih komisija. Naša konstatacija je, ako je planska dokumentacija urađena u skladu sa zakonom, onda se dovodi u pitanje mesečno ili ne znam kako sastavljanje tih komisija i tu smatramo da treba da se kroz ulogu glavnog urbaniste definiše uloga gradske službe za urbanizam i da se ukine ovakav način rada komisija.
Takođe postavljamo pitanje koje smo otvorili i u načelnoj raspravi, podržavamo ideju da gradski urbanista ima dodatna ovlašćenja, da bude biran od skupštine, da ima ingerencije i odgovornost i da uredi ove oblasti, ali se postavlja pitanje da li je njegova uloga kao predsednika komisije za planove po zakonu, odnosno da li se kosi sa Zakonom o sukobu interesa?
Pre nego što opštine donesu izmene statuta i izvrše sistematizaciju i prijem novih ljudi, mislim da treba dati odgovor od Agencije za borbu protiv korupcije da li je ovo sukob interesa. Hvala.

Uvažavam argumentaciju koleginice, ali mislim da kontekst u kome sam govorio jeste usmeren i ka ovom delu o čemu koleginica govori i sa nekim amandmanima koje sam predložio u prethodnim članovima.
Mislim da je nedopustivo da gospođa Mihajalović ne odgovori na pitanje šta je sa 150 opština koje nisu tretirane ovim zakonom i šta je sa izradom generalnog urbanističkog plana za te opštine? U slučaju da ove komisije imaju ulogu izrade planskih dokumenata koji su oročene i koje će poštovati zakonske rokove koji su predviđeni po ovom zakonu, smatram da je postojanje te komisije opravdano.
Kolega Neđo Jovanović je u načelnom pretresu izneo neke podatke koji su vezani za Užice o tome da praktično u prethodne dve godine nisu izdavane građevinske dozvole. U nekoliko prethodnih godina grad Užice je završio prostorni plan, generalni urbanistički plan i on stoji na sajtu ministarstva kao primer pozitivne prakse kako se radi planska dokumentacija. Uradili smo nekoliko planova generalne regulacije i samo nije urađen jedan plan centra za dve i po godine.
O tome sam želeo da pričam, ako u gradu Užice ili Kosjeriću za dve godine nemate praktično izdatih dozvola za građevinske radove, postavlja se pitanje postavljanja ove komisije? Drugo pitanje, ako ministarstvo nije predvidelo izradu generalnog urbanističkog plana za opštine, onda je u skladu sa tim potpuno logično razmišljanje da će komisija koja radi u Kosjeriću ili u nekim drugim manjim mestima, radi ili se bavi izradom generalnih planova regulacije, taj posao raditi tri ili četiri godine zbog toga što primaju nadoknadu, imaju plaćene putne troškove, dnevnice i sve ostalo.
Ako ovim zakonom nije definisan rok izrade planske dokumentacije nižeg reda, onda se postavlja pitanje i uloga ove komisije. O tome treba da pričamo.

Poštovana ministarka, nemojte mi zameriti, ali zaista iskustvo koje imam u prethodne dve godine oko prekomponovanja vlasti, ali nisam ja taj termin izmislio, to je termin SNS koji je promovisan u čitavoj Srbiji, od  tog perioda kada su nezasluženo, protiv izbornih rezultata na lokalnom nivou postavljeni neki ljudi koji nisu zaslužili da nose neke funkcije i vi ste svesni i sami znate kakva su dešavanja bila u Užicu. Znači, od tog trenutka su obustavljeni poslovi na izradi planske dokumentacije.
Tvrdim vam, ako nemate završenu plansku dokumentaciju i nemate rokove za završetak planske dokumentacije, nećete imati sistem i ovaj zakon o objedinjenoj proceduri neće uspeti.
Ako nemate izradu, završenu plansku dokumentaciju, onda imate primenu pravila opšte gradnje iz 2011. godine, onda imate komisije koje će donositi odluke na određene zahteve, ali imamo veliki problem. Umesto da pomognemo lokalnim samoupravama da završe plansku dokumentaciju i da pomognemo i da službe rade na osnovu zakona i planske dokumentacije i dalje zadržavamo komisije koje će primati nadoknadu. Daleko je veća ušteda da pomognemo da se izradi dokumentacija nego da te komisije i dalje opstaju. Hoću da govorim o tome da komisije treba da rade u stvari u interesu ljudi, a ne da se naplaćuju dnevnice. Smatrao sam da je moj predlog u skladu sa intencijama Vlade o štednji. Hvala vam.

Ovaj član zakona, odnosno stav 1. koji definiše ulogu nadležnih organa ima dosta nejasnoća i smatrao sam da je ta formulacija koja je ovde sadržana, prvo, problematična formulacija u kojoj se kaže – ako planski dokument, odnosno separat ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove itd, ne može da stoji u isto vreme  „ne sadrži mogućnosti“ i „ne sadrži ograničenja“.
Ako ima ograničenja, onda treba da se ograničenja ustanove i rešavaju, ali ova formulacija nije ispravna i mislim da treba da se obrati pažnja o negaciji ograničenja o kome se govori.
Druga stvar koja je ovde jako važna jeste uopšte formulacija koja dalje nalaže nadležnom organu da u slučaju da nisu ispunjeni svi uslovi iz predmeta, odnosno ako nisu pribavljene sve dozvole i saglasnosti od javnih preduzeća i institucija, nadležni organ pribavlja podnosiocu zahteva tu dokumentaciju uz nadoknadu, odnosno naknadu, kako se kaže, stvarnih troškova. Dovodi se u pitanje čitav sistem objedinjene procedure i dovodi se u pitanje koji su ti troškovi, u kojim fazama, zašto se oni sada pominju, a u članu 8b ovog zakona se kaže da je procedura objedinjena na takav način da zainteresovana lica dobijaju besplatno dokumentaciju na jednom mestu. Hvala vam.

Smatram o ovom o čemu smo govorili nekoliko puta. U izmenjenom članu 56. stav 2. posle reči „nadležnog ministarstva“ dodaju se reči „rok za odgovor administracije je 15 dana“. Imajući u vidu da je preko 200 amandmana danas podneto na ovaj zakon, imajući u vidu da postoji zaista niz propusta i nedorečenosti ovom zakonu, smatrali smo da bar kroz ovu formulaciju možemo dati svoj doprinos kako bi ovaj zakon imao svoju formu i svoju svrhu. Smatramo da rokovi koji nisu dati po mnogim članovima ovog zakona mogu da predstavljaju veliki problem u sprovođenju procedure i između ostalog zbog toga smo predložili da u ovom članu stoji ovaj rok od 15 dana za postupanje nadležnih organa. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, cilj podnošenja ovog amandmana jeste da upravo ukažem i na suprotnosti i neslaganja koja postoje u stavu 1. člana 47. sa članom 8đ o kome sam malo pre govorio, gde nadležni organ ima obavezu da samo formalno konstatuje da li je dokumentacija koju prima u skladu sa zakonom ili ne i u ovo članu se definiše kako se kaže da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Naš predlog je da umesto ove formulacije, koja je na neki način negacija i dovodi investitora u ozbiljan problem, da dokumentaciju donosi tako i da je nadležni organ tretira kao da nije u suprotnosti, formulacija bude: „Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da je urbanistički projekat izrađen u skladu sa urbanističkim planom, prostornim planom jedince lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim zakonom“.
Što se tiče stava 5. on je posebno interesantan. Gospođo Mihajlović, mislim da na njega posebno treba da obratite pažnju. Ovde se ponovo pominje Komisija za planove i kaže se: „Komisija za planove dužna je da u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije itd“.
Naš predlog je da je Komisija za planove dužna da u roku od 15 dana izvrši proveru usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izveštaj sa mišljenjem dostavi nadležnom organu.
Zašto ovo predlažemo? Imajući u vidu da je u gotovo svim lokalnim upravama, i u gradovima i u opštinama, komisija sastavljena od devet članova, da su gosti ili članovi te komisije ljudi koji putuju iz raznih gradova, prosto je nemoguće da se oni sastaju svakih nekoliko dana. Ako imate rok od osam dana da se odgovori na predmet, da se izvrše promene, onda je to praktično obavezujući član zakona koji traži od tih komisija da sve vreme budu prisutne u tim gradovima i zbog toga smo predlagali da se koncept funkcionisanja ove komisije i članovi koji su u njegovom sastavu, na neki način redefiniše. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, smatramo da član 53. možda više od svih drugih članova u ovom zakonu o kojem smo govorili govori upravo o suprotnostima koje ovaj zakon ima sa nekim zakonima i govori upravo u prilog onome što smo tvrdili i u načelnoj raspravi, da je bilo potrebno, nužno i neophodno da se ili danas priča i glasa o posebnom zakonu ili da se na neki način izdvoje određeni delovi ovog zakona i da se o njima posebno odlučuje.
Imajući u vidu da je ovaj član 53. u suprotnosti i sa Zakonom o javnoj svojini i sa Zakonom o legalizaciji, o državnom premeru i katastru, posebno je u suprotnosti sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, znači, tom zakonu rok ističe krajem ove godine, 31. decembra, smatramo da je potrebno usvojiti poseban Zakon o legalizaciji i načinu formiranja parcele posebno za javnu svojinu.
Imajući u vidu negativne efekte koje je upravo ovaj zakon o kojem sam pričao poslednji doneo ili uneo u praksu u Srbiji, pre svega po pitanju legalizacije, imajući u vidu koliko je problema otvoreno po pitanju rušenja nelegalnih objekata pre svega na tuđim parcelama ili posebno na parcelama koje su u javnoj svojini, smatrali smo da je potrebno da se ovaj član briše, da se posebno definiše i da se u okviru amandmana koje smo predložili i u prethodnom delu rasprave i u onima o kojima ćemo dalje govoriti, predloženi članovi i amandmani DS ispoštuju i da se na taj način poboljša ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, u načelnoj raspravi takođe sam smatrao da ovu temu treba vrlo ozbiljno i detaljno razmotriti. Imajući u vidu i argumente koje je ministarka Mihajlović ovde iznela, smatram da je bilo potrebno, ako je bilo nekih propusta u radu te agencije, ako je bilo propusta u radu činovnika ili ako su postojali neki troškovi koji su bili nedopustivi, bilo je nužno, da se ti delovi rada ove agencije koriguju, ali da se koncept zadrži.
Ako gospođa Mihajlović kaže da je ušteda od 400.000 evra ukidanjem ove agencije jedini argument, onda bi bilo dobro da čujemo u čemu se ta ušteda sastoji. Ako se sastoji i u platama zaposlenih, upravo je rekla kako se zaposleni prebacuju u Ministarstvo, u poseban sektor, znači taj deo uštede praktično ostaje na daljim troškovima i ne postoji ušteda.
Ako je, takođe, koncept da se planska dokumentacija formira u Centralnom registru katastra, onda se postavlja pitanje – koliko će ljudi biti zaposleno u radu tog centralnog registra, a onda se otvara drugo pitanje, a to je – koliko će ljudi biti zaposleno u Agenciji za privredne registre i koliko ćemo imati troškova u tim poslovima?
Ovde se posebno nameće pitanje – ko će u narednom periodu raditi poslove koji su bili nadležnost ove agencije? Bio sam prisutan, u prethodnih nekoliko godina, kada je Agencija za prostorno planiranje vršila prezentaciju i javne rasprave u primeni prethodnih zakona i mislim da su ljudi, koji su vodili agenciju u tom periodu, od 2008. do 2012. godine, bili vrlo stručni, da su ispoštovali sve zahteve i regiona i lokalnih uprava za njihovim razvojem.
Postavlja se pitanje, ako ulazimo u 2015. godinu, ako je potrebno da se 2020. godine pravi novi prostorni plan Republike Srbije, ko će raditi te poslove ako ukinemo ovu agenciju?
Ono što se otvara kao posebna tema jeste formiranje ovih centralnih registara i ja znam da će ministarka Mihajlović da da odgovore kako će tu biti nekoliko ljudi. Moj utisak je, imajući u vidu koliko se izdaje građevinskih dozvola u lokalnim upravama, da nama ne treba više od jedno dva čoveka, imajući u vidu, opet kažem, da se ne samo u opštinama, nego i gradovima, koji imaju oko 100.000 stanovnika, godišnje izda po sedam, osam, do deset dozvola. Prema tome, mislim da će posao tih ljudi biti olakšan, ali nije to tema.
Tema je valjda da se razvijamo, da pokušamo lokalne uprave da unapređujemo i zbog toga mislim da ova agencija ima smisla i da treba da ostane da radi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, u članu 55, u izmenjenom članu 83. stava 2, posle reči: „zakona“, predlažemo da stoje reč: „bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava“. Znači, da se taj deo briše.
Što se tiče člana 55, u izmenjenom članu 90. stav 3, posle reči: „na kome su izgrađeni objekti“, dodaju se reči: „sa građevinskom dozvolom“.
Poštovana ministarka, zaista mi nije jasno zbog čega i ovaj amandman nije prihvaćen. Namera je bila, imajući u vidu da ste je ovde bar pokušali da ovaj član usaglasite sa nekim prethodnim zakonima, da se definiše i status objekata, koji imaju građevinsku dozvolu, a koji nisu završeni. Polazim od toga da je veliki deo zgrada u Srbiji, koje su rađene pre 20, 30 godina, urađen sa građevinskom dozvolom, nisu završene do kraja iz nekih razloga, ali to ne znači da su ljudi odstupili od građevinske dozvole ili da nemaju dokumentaciju.
Znači, tu se radi i o objektima koji su u vlasništvu fizičkih lica, ima objekata koji su u vlasništvu države. Ima primera gde se radi velika brana, koja je urađena pre 20 i nešto godina ili 30 godina. Nije ispunjen do kraja svaki uslov iz građevinske dozvole. Znači, nije završen objekat do kraja. Imali smo prvo veliku dilemu da li da te objekte svrstamo u izgrađeno ili neizgrađeno zemljište. Predlog je, upravo zbog toga što objekti nisu završeni do kraja, da to bude u ovom delu stav 2. neizgrađeno zemljište i znači, predlog je da to bude stav koji će glasiti – „Neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti“. Znači, iza reči: „objekti bez“ da stoji sa „građevinskom dozvolom“, odnosno iza reči „objekti“ da stoji „sa građevinskom dozvolom“. Hvala.

Replika.

Na gospođu ministarku.

Pa, upravo ste rekli da on priča o amandmanu, a ja koristim zahtev da se po replici javim za reč.