Dobro. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, kada poslanik iz DS postavi možda i suštinsko i krucijalno pitanje primene ovog zakona u smislu otvaranja teme da li postoji mogućnost da se u periodu prve polovine sledeće godine do primene ovog zakona otvore i ovakvi procesi koji dovode do toga da ljudi koji su kupili određena preduzeća dobijaju dozvole za izgradnju samim tim ulaze u proceduru da postaju vlasnici nekog objekta. U načelnoj raspravi smo pričali o članu 135a koji govori o tome da investitori mogu dobiti građevinsku dozvolu, pre toga lokacijske uslove, dozvolu za gradnju, upotrebnu dozvolu itd, i da tek onda dokazuju vlasništvo da parcelama, odnosno da rade preparcelaciju gde spajaju parcele.
Znači, ovih nekoliko tačaka zakona otvaraju pitanje korupcije, otvaraju pitanje da li je moguće da se u tom periodu dese ovakve zloupotrebe i umesto da dobijemo odgovor ili službe ili na ministarke na ova pitanja, mi ponovo dobijamo optužbe o tome da se u prethodnom periodu radilo tako i tako, a ja vas gospođo Mihajlović, pozivam da se setite svog izlaganja u načelnom delu rasprave gde ste upravo svojim izlaganjem potvrdili da je ova vlast u periodu 2012. godine smanjila 7 do 8% godišnje građevinske aktivnosti i privredne aktivnosti u Srbiji. Upravo ste vi rekli da je 2009. godine bilo negde oko 19.000 stanova koji su prodati u Srbiji, a da je 2013. godine to 672 stana.
Demokratska stranka, gospođo predsedavajuća, je pokušala da u ovoj raspravi upravo ukaže na kontekst i okolnosti o kojima se donose odluke, zakoni u kojima službe postupaju u Srbiji, pokušali smo da dokažemo da upravo zbog toga što ste stotine ljudi koji su došli na neka rukovodeća mesta doveli, a da ne znaju o čemu se radi, da ste doveli 1.000 svojih partijskih poslušnika da odlučuju o građanima Srbije, a da nisu kompetentni za određene poslove, da je to upravo kontekst i okolnosti koje su doveli do toga da živimo u velikoj krizi, pored mera koje su obeležile dve godine vaše vlasti, upravo ti ljudi i ti kadrovi koji odlučuju u vaše ime i u ime građana Srbije…

… čine da ovi zakoni nemaju realnu primenu. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovane dame i gospodo, u toku diskusije pokušao sam u više navrata da ukažem na nelogičnosti u primeni ovog zakona, a odnosi se na neslaganje ovog zakona i koliziju ovog zakona sa mnogim drugim zakonima.
Pokušao sam da pričam i o tome koliko članova zakona nije usaglašen jedan sa drugim i očigledan primer jeste upravo ovaj član stav 13. koji govori o finansiranju.
U ovom stavu se kaže da građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer.
Po ovom članu zakona, finansijer ima pravo da bude na građevinskoj dozvoli. Samim tim, on stiče pravo i svojine nad tom nepokretnosti.
U članu 2. ovog zakona stoji da finansijer isključivo ne može biti i vlasnik nepokrenosti.
Voleo bih ili da mi neko obrazloži o čemu se radi u ovim članovima ili da prihvatite ovaj amandman.

Poštovane dame i gospodo, član 130. govori o planskim dokumentima donetim do dana stupanja na snagu ovog zakona i koji ostaju na snazi. Imajući u vidu raspravu koja je vođena u današnjem danu, kao i načelnu raspravu, sve vreme sam insistirao na tome da izrada planske dokumentacije bude jedan od prioriteta u narednom periodu svih nadležnih organa, pre svega Ministarstva i lokalnih uprava, i smatrao sam da je zbog toga potrebno da se donese novi stav 2. posle stava 1. koji glasi – jedinice lokalne uprave koje nisu donela planska dokumenta u skladu sa prethodnim zakonom dužni su da u roku od 18 meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, usvoje plansku dokumentaciju, u skladu sa istim. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Osnovno obrazloženje jeste naša želja da sa ovakvim predlozima ograničimo, na neki način, postupanje lokalnih uprava, nadležnih organa i da planska dokumentacija, koja je osnov za primenu ovog zakona i objedinjenje procedure, ima što efikasniju i bolju primenu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, smisao ovog amandmana jeste da se član 132. Predloga zakona  precizira, odnosno da se možda odrede realni rokovi.
Imajući u vidu, opet ponavljam, nivo aktivnosti lokalnih uprava, n ivo urađene planske dokumentacije na lokalnom nivou, imajući u vidu da je potrebno da lokalne uprave donesu niz akata i odluka do 1. marta 2016. godine, da se otvara posebno pitanje kako će lokalne uprave poštovati rokove koji su dati ovim zakonom, ako ne postoji utvrđena elektronska procedura dobijanja dokumentacije, pregleda dokumentacije, itd, u periodu od 1. marta 2015. godine do 1. januara 2016. godine, smatrali smo da je rok za početak primene ovog zakona 1. januar 2016. godine, kao realno održiv rok, kao rok koji može do tog perioda da uspostavi procedure na svim nivoima, pogotovo vezano za lokalne uprave.
Ono što je posebno pitanje za ministarku i njene saradnike, jeste taj koncept singapurskog metoda koji je ovde pominjala, možda je trebalo to objasniti poslanicima i javnosti Srbije pa da dobijemo kvalitetnije informacije na šta se taj koncept odnosi u ovom kontekstu kako je zakon predložen, potpuno sam siguran da do 1. marta 2015. godine većina nadležnih organa neće biti spremna za primenu ovog zakona i smatrao sam da je dobro da se taj rok pomeri za 1. januar 2016. godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, član 133. stav 2. definiše ugovorne odnose između lokalnih uprava i nadležnih organa prema investitorima, odnosno obrnuto.
Ovde se navodi da za ugovore kojima je utvrđeno plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta zaključene pre stupanja na snagu ovog zakona, po kojima naknada nije plaćena u celosti, jedinica lokalne samouprave može opštim aktom propisati kriterijume za preugovaranje visine i načina plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je uređeno plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Imajući u vidu da je kraj godine, da je decembar mesec, imajući u vidu da su ugovori koji su postignuti između lokalnih uprava i investitora, odnosno ljudi koji su vršili određene izmene ili radove na svojim objektima, već na snazi, imajući u vidu da se ovde računa i na one ljude koji su platili deo svojih obaveza, mislim da je potpuno neozbiljno i neodgovorno da lokalne uprave posebnim aktima menjaju postojeće ugovore.
Smatram takođe da ako bi se ovaj član potpuno primenio, ulazimo u jedan veliki problem, da se investitorima šalje loša poruka, da ljudima koji su nešto gradili šaljemo lošu poruku da bilo koja vlast može da menja svoje odluke ili još gore, da neka druga vlast koja dolazi iz ove vlasti menja ugovore koji su potpisani. Hvala.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poštovani poslanici, slažem se sa mojim kolegama koji su danas o ovom zakonu pričali kao jednom od najvažnijih zakona koji smo usvajali u prethodnih šest meseci u parlamentu.
Ne bih se složio sa onim poslanicima koji su pričali da je ovo zakon koji je na neki način nastavak loših zakona, odnosno pričali su u tom kontekstu da su ministri ili vlade koje su ranije radile donosile zakone koji su bili lošiji, jedan od drugih, pa analogija tome jeste da će i ovo biti jedan loš zakon.
Ja ne želim da verujem u to. Ja prosto smatram da svaki ministar, svaka vlada mora da uvaži ono što su iskustva prethodnika, mora da napravi određeni kontinuitet i u svom radu i u svom putu i viziji, kako rešava određene probleme i kako vodi ovo društvo.
Smatram to pitanje jako važnim, jer se ovde otvara dilema zbog čega je danas pred nama Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, ako je ministarka već u svom uvodnom obraćanju optužila ministra Dulića i koncept koji je imala prethodna Vlada i zbog čega se onda ovde danas raspravlja o nizu članova i li delova tog zakona koji su prihvaćeni na neki način i od ove Vlade, odnosno, ovog ministarstva.
Smatram da je bilo nužno da danas ministarka u tom smislu pošalje jasnu poruku svim službama, pa i svim građanima da će na neki način kontinuitet iz prethodnog Predloga zakona biti nastavljen.
Smatram da je to danas urađeno, imali bismo jednu vrlo jasnu poruku, da ćemo u narednom periodu građanima dati šansu upravo ovoj temi o kojoj je govorila, a to je legalizacija, da neće biti naglih zaokreta i naglih promena i da neće biti danas poslata poruka da građani Srbije treba da zastanu sa legalizacijom, a vi ste potpuno svesni da u svim gradovima u Srbiji, legalizacija stoji, između ostalog i zbog toga što se šalju ovakve poruke.
Primera radi, u Užicu, imate 10.000 zahteva za legalizaciju, u prethodnih godinu i po dana je rešeno 1.300 zahteva i to po službenoj dužnosti.
Znači, ljudi imaju pogrešne poruke i pozivam i vas i vaše saradnike da u narednom periodu na neki način ne zbunjujemo javnost i da šaljemo takve poruke.
Danas je nedopustivo, priča o usvajanju novog zakona, na takav način da se vrše izmene i dopune, 50 i nešto posto prethodnog zakona. Mislim da to nije u redu i ako je koncept bio da se zaista reformski zakon ponudi građanima, onda je trebalo ići sa predlogom novog zakona.
Smatram da je prva i osnovna stvar koja je greška u ovom zakonu, odustajanje od izrade planske dokumentacije.
Gospođo ministarka, jedan sam od ljudi koji vas potpuno razume kada vi kažete da ste svesni i da će efekti primene ovog zakona biti u početku lošiji, nego što se očekuje.
Potpuno sam siguran i svestan da znate sve rizike u koje ulazite, ali ono što je moja zamerka i možda najveća zamerka na ovaj zakon, jeste odustajanje od izrade planske dokumentacije.
Tvrdim da ako ne budete insistirali na tome da se lokalne uprave potpuno uključe u završetak izrade i prostornih planova i generalnih planova regulacije i grupa za određena područja, nemate nikakve mogućnosti da se ovaj zakon primeni u praksi.
Poslanici i građani Srbije treba da znaju da je zakonom iz 2009. godine, usvojenim u septembru mesecu, bilo predviđeno da procedura za izdavanje građevinskih dozvola bude 31 dan i smatram da upravo ta iskustva koja ste imali, a tu imate i saradnike koji su i onda bili saradnici ministra, treba da vam posluže u proceni kako će se ovaj zakon realizovati, odnosno kakvi će njihovi efekti biti.
Smatram da je neophodno i podneo sam amandman na član 130. zakona da se utvrde rokovi do kada će lokalne uprave izraditi planove generalne regulacije, prostorne planove i sve one planove za koje su bili obavezni da urade do septembra 2012. godine.
Ako ni jednom rečju u ovom zakonu i u vašem obrazloženju niste naveli obavezu lokalnih uprava da taj posao završe, onda ja sumnjam u to da vi imate viziju kako će se implementirati ovaj zakon u narednom periodu.
Druga važna zamerka jeste ukidanje Agencije za prostorno planiranje. Ako imate agenciju koja je godinama vodila procese izrade planske dokumentacije, mislim da je to agencija koja je imala kapaciteta bez obzira na sve političke priče i procene koje traju u Srbiji više godina unazad o radu agencija, ova agencija je trebala da zadrži svoje aktivnosti, odnosno nadležnosti i po mojoj proceni greška je da ste objedinjenu proceduru podelili u ta dva sektora. Znači, jedno je vezano za projekte i APR, drugo je vezano za planove i katastar. Mislim da je logičnije bilo da zadržite Agenciju za prostorno planiranje i da ta agencija radi ove poslove.
Ukidanje agencije u uslovima kada 90% gradova u Srbiji nije završilo plansku dokumentaciju i kada nemate mehanizme kako da se ta dokumentacija završi u narednom periodu jeste upravo greška i jeste potvrda da vi odustajete od tog suštinski važnog posla i za primenu ovog zakona, a i za primenu mnogih drugih zakona.
Rokovi koji su ranije bili predviđeni za primenu Zakona za izdavanje građevinske dozvole su bili gotovo identični kao što su bili ovi rokovi. Iskustvo je pokazalo da tu postoji dosta problema i ja se slažem da je bilo nužno izmeniti taj koncept i institucije ove države, odnosno zaposlene u javnim preduzećima na neki način organizovati kako da se ustroji ta procedura, odnosno kako da ona bude bolja.
Međutim, jedan od većih problema ovog zakona, to je neusklađenost sa drugim zakonima pogotovo o Zakonu o javnoj svojini, Zakonom o katastru, o državnom premeru, Zakonom o legalizaciji, a da pročitam i ovaj zakon koji je predložio Velja Ilić, a to je zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Znači, to su sve zakoni koji na neki način nisu usaglašeni u nekim članovima i u nekim delovima ovog zakona.
Prema tome, ideja za objedinjenu proceduru koja je dobra i koja je nastavak aktivnosti koje su mnoge lokalne uprave, mnoga ministarstva, mnogi ljudi, mnoga udruženja građana pripremali godinama i kroz radionice i kroz razne projekte sada treba da zaživi, ali ono što je loše, jeste da manjkavosti ovog zakona u stvari dovode u pitanje realizaciju te ideje, iako ne budete vodili računa da usaglasite ovaj zakon sa drugim zakonima vi ćete doći u problem.
Znači, kod objedinjene procedure o kojoj pričamo postoje rizici, predložio sam u amandmanima da se odloži, prvo, ovaj rok od 1. marta 2015. godine za uključivanje lokalnih samouprava u tu proceduru, jer sam potpuno siguran da lokalne uprave i zbog ne izrađene planske dokumentacije i zbog nedostatka materijalnih i organizacionih i kadrovskih rešenja nemaju mogućnosti da ovaj posao urade kako treba i nije dobro da već u tom trenutku budete suočeni sa rešenjima, odnosno problemima koja su teška i koja ne možete prevazići.
Jedno od rešenja koje je moglo da bude dato za taj prelazni period do 1. januara 2016. godine jeste da se rok za sve ove aktivnosti u proceduri pomera na nekih 60 dana i ako se ne koristi elektronska komunikacija od 1. marta, da se onda ispoštuje ono što jeste realno problem svih službi na terenu i da se taj rok produži na 60 dana.
Dali smo amandman da se svi rokovi, pa i ovi koji su vezani za donošenje odluka na lokalnom novu, produže do 1. januara 2016. godine kako bi se sistem uspostavio. Predlažemo takođe da u tom periodu nekoliko pilot opština, četiri ili pet gradova koji već imaju gis razrađene sisteme, koje imaju dobro iskustvo, koje imaju plansku dokumentaciju, koje imaju javne službe koje su na zavidnom nivou i koje dobro funkcionišu, budu možda pilot projekti i mesta gde ćete analizirati efekte i probleme ovog procesa.
Ono što je po meni posebno važno i dali smo na to amandman, izrada planske dokumentacije na lokalnom nivou mora da bude praćena i sa arhiviranjem odnosno slanjem tih podataka u katastar.
Upravo iz razloga da se ne dese problemi, a očekujemo da se dese, pogotovo što ste ovde vrlo uveli restriktivne mere kažnjavanja, odnosno prekršajne prijave, da se ne desi da onog trenutka kada se pošalju zahtevi za izgradnju, kada odgovorno lice iz gradske uprave pošalje dalje tu dokumentaciju, javna preduzeća i ustanove, da se ne desi da upravo zbog straha ljudi od prekršajnih prijava odgovori budu negativni i da sve vreme, recimo iz „Vodovoda“ iz „Pošte“ iz EPS i drugih sistema, činovnici koji su zaduženi za davanje odgovora u stvari štite svoje firme i štite sebe tako što će davati uslove koji nisu u skladu sa potrebama investitora, o tome je, čini mi se, koleginica posebno govorila kada je pričala o tome da je dokumentacija vrlo često nekvalitetna i neispravna.
Ono što sam posebno hteo da istaknem jeste nedostatak, odnosno nemogućnost pokretanja upravnog postupka za predmete koji se pokreću pred gradskim upravama do dela kada se izdaju lokacijski uslovi. Znači, smatram da u tom političkom kontekstu o kome će se ovde vrlo često govoriti, gde investitor ili zainteresovana strana podnosi zahtev i predmet gradskoj upravi, dolazi u situaciju da do izdavanja lokacijskih uslova, praktično žalbu koju bi uložila, treba da daje gradskom veću.
Gradsko veće u tom slučaju propisuje uslove kroz svoje službe i donosi rešenja kao politički organ. Ako tome dodamo da gradsko veće, odnosno Skupština, postavlja i komisiju za planove, pa dodamo još to da i Skupština postavlja opet političku funkciju, a to je gradski urbanista, onda se postavlja pitanje da li je to ispravno i da li je zakonito, odnosno kako može jedan isti organ da propisuje uslove i da rešava žalbe po predmetu o kome se radi.
Predložili smo takođe amandmane…
Gospođo ministarko, možete li da me pratite?

Predložili smo amandmane da se dobro razmisli o postavljenju gradskog urbaniste na mesto predsednika komisije.
Slažem se sa kolegom koji je o tome pričao. Prvo je potrebno da se traži mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije da li je to sukob interesa. To je jedno.
Drugo, i da nije sukob interesa, smatramo da gradski urbanista bez obzira na odgovornost koju nosi sa svojom funkcijom, ne treba da bude i predsednik komisije za planove. Mislim da je dobro rešenje što ste izmenili predloge koji su prvo bili u javnoj raspravi u nacrtu zakona, da komisija za planove ima obavezujuće mišljenje.
Mislim da je to bilo potpuno pogrešno. Ali, ovaj predlog da Komisija za planove ima savetodavno mišljenje nije dovoljno dobar, odnosno, postavlja se pitanje, u jednom članu ste naveli da je potrebno da se budžetom grada ili opština odvoji novac za funkcionisanje te komisije i ja postavljam pitanje – ako ta komisija funkcioniše u ovakvim okolnostima, ako ima samo savetodavno mišljenje, da li ona treba da ima bilo kakvu nadoknadu? Predlažemo da članovi komisije rade bez nadoknade, kao što i mnogi ljudi u upravnim odborima, školama, u nekim savetima po opštinama, gradovima i komisijama rade bez nadoknade.
Ovde se postavlja posebno pitanje oko statusa opština. Smatramo da nije dovoljno zastupljen interes opština, odnosno da niste dovoljno obratili pažnju na ono što su potrebe opština.
Dali smo i amandmane na ove članove koji se odnose na obaveze lokalnih uprava koje imaju status gradova, odnosno koje nemaju status gradova i predložili smo amandman koji podrazumeva da se u narednom periodu i opštine koje imaju preko 30 hiljada stanovnika obavežu na izradu planske dokumentacije odnosno prostornih planova, jer smatramo da to jeste krovni dokument koji će im dati priliku i šansu da svoj razvoj i potencijale pravilno usmeravaju.
Potpuno smo sigurni da nekoliko članova zakona jeste upravo urađeno zbog projekta na vodi i zbog velikog lobiranja veoma moćnih ljudi koje ste popularno nazvali – tajkuni. Pozivam sve poslanike, a i širu javnost, da obrate pažnju na čl. 53a. i 135. stav 3, koji je u vezi sa članom 102. stav 9, koji daje priliku da se zemljište koje je možda kupljeno u nekoj drugoj nameni sada privodi nameni bez neke velike procedure i da se prave investicije koje do sada nisu mogle da se prave.
Imajući u vidu koliko je članova zakona promenjeno u odnosu na prethodni zakon iz 2009. godine, imajući u vidu da se odustaje od izrade planske dokumentacije, smatram da su u pravu oni poslanici koji su danas govorili upravo o tome da je potrebno izraditi novi zakon koji će se baviti samo pitanjem planiranja i da treba odvojiti ovo što je ministarka rekla, neke druge oblasti i regulisati zakonima njihovo delovanje.
Mislim da je ovaj pokušaj koji je kroz ovaj zakon danas negde prisutan u javnosti, da se sa optužbama prethodnika na neki način dobije alibi za ono što se radi i da se ostavi prostor za sve loše efekte koji će se sigurno videti u narednom periodu u primeni ovog zakonaj, vrlo nekorektan. Mislim da je upravo smisao rada i ovog rukovodstva Vlade i ljudi u Skupštini da se kroz zajedničko iskustvo, kroz zajednička rešenja nađu najbolji odgovori.
Vi ćete videti, poštovana ministarko, zajedno sa vašim saradnicima, da sve amandmane koje smo uložili na ovaj zakon, a ima ih preko 50, da smo ih uložili iz najbolje volje da se neke stvari možda poprave. Primera radi, nedostatak koji se tiče objedinjene procedure, gde se kaže – ukoliko ne bude odgovora odgovornih lica iz javnih ustanova ili preduzeća itd, da će se zastati sa izvršenjem, odnosno da će se zastati sa predmetom. U nastavku ne stoji šta se dešava sa predmetom. Da li predmet čeka da se reši prekršajna prijava po tom osnovu ili će neko drugo lice biti zamenjeno ili će se postupak nastaviti? Dali smo predlog da administracija u svakom slučaju predmet nastavi, sa istim rokom od 15 dana i da se nađe rešenje kako da se odgovori investitoru.
Ono što je zabrinjavajuće u svemu ovome jeste da, čini mi se, niste dovoljno sagledali kapacitete institucija i na lokalnom i na republičkom nivou. Ako niste dovoljno sagledali kapacitete katastra u nekom mestu, odmah ćete doći u situaciju da sistem pada, da ne možemo ispunjavati obaveze po ovom zakonu.
Mislim da efekti tog presinga, straha koji se provlači kroz Srbiju i te bojazni ljudi da će doći u prekršajne postupke i prijave može da bude vrlo veliki rizik za ove aktivnosti. Znači, predlažem da se, prvo, kroz pilot projekte… (Isključen mikrofon.)

Koliko još vremena imam?

Pozivam i vas i vaše saradnike da smognete snage da se, bez obzira na sve kritike…

Da li je to pola minuta sa ovim prekidima ili van prekida?

Znači, da nađete način kako da se da sistemska i zakonska podrška građevinskoj industriji, kako da se da ponovo podrška građevinskoj domaćoj operativi, kako da se reše probleme koje lokalne uprave imaju sa međunarodnim tenderima, sa međunarodnim donacijama, sa međunarodnim procedurama.
Imamo jako loša iskustva u tim poslovima. Kako da se reši pitanje podizvođača u sistemu tendera i u sistemu izvođenja radova? Mislim da ta pitanja zahtevaju vrlo ozbiljne diskusije, odgovore i zahtevaju posebne zakone koji će se njima baviti. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, želeo sam da se javim po prvom amandmanu, odnosno po članu 3. i dugo sam već tražio reč, ali verovatno niste videli, pa ako mogu da postavim pitanje.

Upravo zbog toga što sam pokušavao više puta da se prijavim, niste videli zbog toga sam možda dva puta pritisnuo…

Ne, hteo sam o prvom.