Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, potpuno podržavam predlog ovog amandmana i smatram da je u ovom slučaju da su poslanici imali zaista dobru nameru i da su ukazali na neke nelogičnosti koje ovde postoje, odnosno pogotovu koje su vezane za ovaj predlog amandmana i za amandman koji dolazi iza.
Ako uzmemo u obzir hronologiju događaja i ako ukažemo još jednom poslanicima i vama skrenemo pažnju na to da je praktično ovaj zakon prvu svoju izmenu imao, odnosno predlog izmene u maju 2012. godine, da je upravo posle formiranja Republičke Vlade iz 2012. godine, taj predlog povučen iz procedure, da je praktično dve i po godine i vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije ovaj prostor ostavila nepokrivenim, da smo došli u situaciju da vi u obrazloženju razloga donošenja ovog zakona upravo navodite razloge koji se tiču hitnosti, efikasnosti privrede, ulaganja itd. Dolazimo do pitanja – zbog čega onda dve i po godine ovo područje potpuno nije pokriveno i zbog čega sada tražite hitan postupak bez javne rasprave, tražite da se sledećeg dana, praktično danas ako budemo glasali za ovaj zakon i sutra on stupa na snagu, a onda ostavljate sebi prostor tri meseca da se usvoje pravilnici i podzakonska akta.
Znači, naš je predlog da se u svakom slučaju uvaže ovi amandmani u slučaju da odbijete ovaj amandman, onda je potpuno opravdano da sledeći amandman prihvatite iz razloga koji je kolega naveo. Znači, postoji ogromna nelogičnost zbog čega dve i po godine ovo područje nije pokriveno u državi Srbiji, zbog čega nema registra, zbog čega nema nadležnosti, zbog čega nema preciznosti u zakonu, a sada tražite da se po hitnom postupku izjasnimo. Hvala.

Ja hoću još jednom da zamolim sve kolege poslanike. Mislim da je i gospodin Babić imao dobru nameru i čini mi se da je bio na tragu onoga što sam spomenuo u svom prvom obraćanju povodom ovog amandmana, a to je nelogičnost koja se tiče ova dva amandmana koja su na neki način povezana.
Znači, još jednom hoću da ukažem na to da je dve i po godine potpuno prazan i nepokriven prostor ove države, ministarstava, Vlade i ovog društva od ukidanja Agencije za hemikalije na ovamo i dolazimo sa raspravom da danas tražite hitno usvajanje amandmana i zakona, znači po hitnom postupku. Imate obrazloženja koja ste ovde naveli.
U sledećem amandmanu se takođe govori o tome da zakon stupa na snagu sutra. Znači, naše pitanje je ako dve i po godine ova Vlada nije uredila ovu oblast, ko je odgovoran za to? Naše pitanje je zbog čega, ako danas raspravljamo o 21 članu ovog zakona, Vlada i ministarstvo nisu već pripremili predloge pravilnika i podzakonskih akata? Ako već tražite da sutra ovaj zakon bude primenjen, zbog čega se onda odlaže 30 dana usvajanje podzakonskih akata? Valjda ste za ove dve i po godine nešto radili na tim predlozima?
Ne vidim razloga zbog čega je nelogično to što poslanici danas postavljaju pitanja ili traže da se primeni princip i da se po hitnom postupku odrađuju sve radnje, pa i usvajanje podzakonskih akata. Ako se već pozivate na štetu koju ste već proizveli privredi, ustanovama, preduzećima u ovoj državi, građanima itd, onda se usvajaju i podzakonska akta po hitnom postupku. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, voleo bih kada bi gospodin Babić objasnio ko je Husein Bole. Nisam baš siguran ko je taj čovek.
Pravo da vam kažem, postaje prilično degutantno da u našem pokušaju da ovu raspravu zaista usmerimo u dobrom pravcu, dobijemo optužbe i jedna ista priča se ponavlja o prošlosti i šta je to bilo pre ne znam koliko godina.
U obrazloženju donošenja ovog zakona po hitnom postupku stoji da je prvi predlog ovog zakona poslat u proceduru u maju 2012. godine, da je zbog formiranja republičke Vlade 2012. godine taj predlog skinut, da je godinu dana kasnije ponovo u decembru mesecu 2013. godine zakon poslat u skupštinsku proceduru i da je praktično u martu 2015. godine on u raspravi. Ako saberemo taj period, znači dve i po godine, pogotovo od septembra 2012. godine, kada je ukinuta Agencija za hemikalije, mi praktično imamo neuređenu oblast. Tražimo odgovore na pitanje zbog čega je to tako i ko je odgovoran i umesto da dobijemo argumentovane odgovore, da dobijemo diskusiju koju zaslužuje ova Skupština, mi dobijamo ponovo neke paušalne optužbe šta smo uradili.
Moram gospodinu Babiću da kažem da je od 2007. i 2008. godine upravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo preko 30 zakona, preko 250 podzakonskih akata i verovatno je ovaj zakon 2009. i 2010. godine bio usvojen tako što su bila spremna podzakonska akta. Danas menjamo 21 član ovog zakona. Pa zbog čega je problem bio da se u okviru tih 21 člana urade i podzakonska akta? Zbog čega je problem da se onda mora po hitnom postupku za sledeći dan ovaj zakon usvojiti i zbog čega sve te rezultate koji su očigledni, i u načelnoj raspravi smo o tome pričali, na neki način devastiramo sa ovom raspravom. Hvala.

Ja sam potpuno siguran da sam znao na šta se odnosila prethodna izjava gospodina Babića i smatram da je verovatno nehotice rekao Bole umesto Bolt. Mislim da je posle ovoga što je rekao o mom neznanju vezano za tu temu, praktično posledica njegovog neznanja, jer o tome, siguran sam, daleko više i bolje znam od gospodina Babića, ali nećemo da ulazimo u to. Ja mislim da je to što se njemu omaklo da kaže Bole omaška, kao što mu se omaklo da ne kaže optički kablovi nego optički kabl i to neka uđe na neki način u lapsus današnje njegove diskusije.
Ono što mislim da zaista ne priliči ovoj diskusiji jeste način na koji se priča o ljudima koji su nekada nešto radili u ovoj zemlji. Znači, i načelna rasprava, a tako će biti i danas će obilovati upravo tim optužbama vrlo paušalnim, vrlo dvosmislenim koje govore o ljudima koji nisu prisutni.
U najmanju ruku mislim da vi, predsedniče, treba da opomenete poslanike koji na takav način govore o nekim drugim ljudima. Danas smo čuli optužbe da je, recimo, gospodin Dinkić kriv što je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, a niko ne pominje to da je gospođa Mihajlović bila ministarka u ovom resoru od 2012. godine i da je ona upravo naložila da se ukine Fond za zaštitu životne sredine.
U načelnoj raspravi čuli smo da ministarka kaže kako smo mi krivi što nije bilo novca na računu kada je ukinut taj fond, odnosno kada je ona preuzela. Možda nije bilo novca kada je ona preuzela posle dve godine taj fond, ali u momentu kada je ukinut fond, tu je bilo tri milijarde i 100 miliona dinara. Znači, nekome je palo na pamet da upravo zbog tog novca koji ubacuje u potrebe kako oni misle ukidaju taj fond, posle dve i po godine mi danas praktično usvajamo zakone koji potvrđuju i ukidanje agencija u tom periodu.

Poštovani predsedavajući, hoću da izrazim svoju podršku za poslanike koji su podneli ovaj amandman, jer on upravo govori i ukazuje na nelogičnosti koje su bile predmet naših analiza u poslednjih sat vremena, što se tiče ovih članova zakona i na kraju krajeva, čitave procedure hitnog postupka donošenja ovog zakona.
Hoću upravo da ukažem na to da se vi ponosite time što ćete sedam dana ubrzati proceduru i što ćete umesto osam dana sutra primeniti ovaj zakon, a dve i po godine ovo društvo, ova država, ova Vlada ne radi ništa po tome da ovo pitanje i ovu oblast uredi na način na koji je to potrebno.
U obrazloženju zbog čega se po hitnom postupku usvaja ovaj zakon, između ostalog se kaže da je to potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja itd, itd. kao i da se ispoštuje zakonski okvir za promenu ili verovatno primenu nadležnosti po ovom zakonu. Ja sam i u načelnoj raspravi pričao upravo o tome koliko je važno da postoji kontinuitet u vršenju određenih poslova. Upravo sam govorio koliko je pogubno to što ste izgubili kontinuitet u obavljanju ovih delatnosti, odnosno zbog toga što ste ukinuli Agenciju za hemikalije, što ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine i prosto danas ne mogu da razumem da vi hoćete da ubrzanjem od sedam dana za primenu ovog zakona na neki način anulirate svu svoju odgovornost koja postoji po ovom pitanju. Hvala vam.

Od vremena grupe,predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, dame i gospodo, u obrazloženju odbijanja ovog amandmana od strane Vlade, kaže se da ovaj amandman nije dao ubedljive razloge za prihvatanje ovog amandmana.
Smatram da smo u načelnoj raspravi uvažavajući i ono što je gospođa ministarka na kraju rekla, ipak dali dovoljno jasne razloge, ipak obrazložili naše stavove po pitanju donošenja ovog zakona potpuno svesni da je ovde u pitanju samo formalizovanje nekih odluka iz 2012. godine i oko ukidanja Agencije za hemikalije i potpuno svesni da ćete ovu temu koja se tiče, u stvari, tog suštinskog pristupa i koncepta rešavanja ovog pitanja svesti na ove komentare koje smo malo pre čuli, koji se tiču, kako to kolega kaže, suludih agencija, optužbi za zapošljavanje, itd. Ali, ja ne želim da govorim o tome, jer upravo takvi komentari govore koliko su se poslanici spremili za ovu temu i koliko su detaljno analizirali razlike između vremena kada je postojala ta agencija i ovog perioda od dve i po godine i koliko su ozbiljno analizirali kakvim putem ćemo dalje ići.
Mislim da je upravo ta naša vrsta, jedna hrabrost, koja se ovde iskazuje, trebala da bude i vama možda signal da ozbiljno razmislimo o putu i konceptu koji se utvrđuje sa primenom ovog zakona.
Počeću od toga da smo vam ukazali na to da se ovo društvo i država mukotrpno bore sa svim problemima koji jesu vezani za ovu oblast, da smo potpuno svesni obaveza koje predstoje i Vladi RS i institucijama ove države u procesu pridruživanja EU po Poglavlju 27. i potpuno svesni činjenice da 30% poslova koji nam predstoje u ovim procesima jesu vezani za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Prema tome, ukazali smo na to da je neophodno da postoji kontinuitet i tražili smo od vas da se upravo vratimo na period od 21. juna 2004. godine kada je usvojen Nacionalni ekološki akcioni plan, koji je zahtevao da se sve institucije ove države, od lokalnog do republičkog državnog nivoa, usaglase, da naprave svoje akcione planove i da se utvrde postupanja u odnosu na zagađenje vazduha, vode, zemljišta, industrija, itd.
Smatramo da je bilo nužno da se nastavi kontinuitet da država Srbija ima ministarstvo koje se posebno bavi ovom temom, da akcioni planovi koji su ranije utvrđeni moraju da se poštuju i da je nedopustivo da se u periodu od 2012. godine pravi taj diskontinuitet, odnosno prekid, koji je ovde upravo iskazan i mi smo ovim amandmanima upravo želeli da ukažemo na to. Dajte da se vratimo na to što se zove kontinuitet.
Ako ste kao ministarstvo i Vlada došli u situaciju da u martu 2015. godine nemate registar podataka koji se tiču biocidnih proizvoda, ako ste došli u situaciju da posle godinu i po dana nemate odgovor ko je kriv za to što je izgrađeno desetine i stotine stanova koji su u svojoj izgradnji imali i korišćenje farbi i boja koji su bili protiv zdravlja ljudi, ko je kriv za mnoge akcidente koji su se desili u prethodnom periodu, a nemate odgovor društva, institucija na odgovornost, onda postavljamo pitanje o putu kojim idete. Upravo je agencija, o kojoj govorimo, jedna od najbolje ocenjenih agencija od strane Evropske komisije. Upravo su tamo radili stručni ljudi koji su nosili odgovornosti, koji su nosili procese koji se tiču ovih oblasti, 95% korisnika usluga te agencije, odnosno korisnika ministarstava itd, po ovom pitanju su bili zadovoljni radom te agencije.
Zbog čega sada veštački pokušavate da prikrijete svoje neznanje, svoju nesposobnost i svoj loš koncept u ovih dve i po godine sa primenom ovog zakona i nećete da prihvatite grešku i da kažete – dobro, pogrešili smo što smo ukinuli agenciju, pogrešili smo što smo ukinuli Fond za zaštitu životne sredine?
Gospodin Babić nije bio prisutan u tom delu načelne rasprave, a danas takođe potvrđuje koliko se loše sprema za ovu diskusiju i pogubno je, gospodine predsedavajući i gospođo ministarka, da danas čujemo od šefa poslaničkog kluba najveće stranke u parlamentu, koji kaže, odnosno priznaje da je Vlada RS 2014. godine u oktobru mesecu ukinula Fond za zaštitu životne sredine i time je ugrozila 2000 već ugovorenih projekata. Dakle, 4,5 milijarde dinara novca koji postoji te godine u budžetu je praktično ukinut i usmeren na izgradnju puteva, na neke budžetske rupe itd. Tada sam bio svedok da su gotovo sve lokalne uprave dobile naloge od Vlade RS da se ne plaćaju obaveze koje su nastale po ugovorima te godine i ne mogu da verujem da je to tako učinjeno i za projekte koji se tiču zaštite životne sredine.
Ta vrsta neodgovornosti koja se sada prikriva napadima i medijskim i na svaki drugi način je nedopustiva. Ja sam vam zbog toga, gospođo ministarka, u načelnoj raspravi predlagao da se vi svojim autoritetom izborite za put i za koncept. Nije dovoljno samo u ovom zakonu promeniti nekoliko stvari koje su vezane da li se zove taksa ili nadoknada. Nemoguće je očekivati da će ministarstvo, ako je praksa potvrdila da ove dve godine to nije bilo uspešno, u narednom periodu samo kroz promenu ovih 21 člana uspostaviti sistem i uspostaviti pravila ponašanja.
Mislim da je potrebno, ne morate da zovete da je to agencija, ne morate da zovete da je to biro, ako su iskustva drugih država koje primenjuju slične zakone takva da mora da postoji neko regulatorno telo sastavljenih od ljudi koji se bave strukom, od najboljih stručnjaka iz države, onda morate te pozitivne utiske primeniti i na Srbiju. Smatramo da je nedopustivo pored svih očekivanja da se agencija na jedan ovakav način diskredituje, da danas slušamo vrlo paušalne izjave i izjave koje, u stvari, utiču na to kako vi donosite odluke.
Ako biste poslušali svoje kolege, ako biste primenili iskustva i iz okruženja i drugih država i iskustva koja smo imali od 2009. godine, videli biste da naša namera sa predlogom da se agencija zadrži ima pozitivne efekte.
Ja sam vas pitao da li posle dve i po godine od ovog koncepta koji je uspostavljen država Srbija ima podatke i da li uspešno odgovara svim problemima i zahtevima koji se tiču zagađenja vazduha, zagađenja vode? Pitao sam da li ijedna akumulacija vodozahvata u Srbiji danas ima merenje kvaliteta površinskih voda? Pitao sam vas kako se danas reaguje na probleme koji se tiču zagađenja vazduha, u mnogim gradovima i mnogim situacijama? Pitao sam za to kako danas upravljamo reciklažom, ko danas odgovara za dozvole za transport biocidnih proizvoda, itd? Dobio sam odgovor da sam ja poslednji čovek, odnosno mi kao stranka, poslednja stranka u državi koja treba da postavlja takva pitanja. Zbog čega mi nismo po vašem mišljenju dostojni da to pitamo? Zbog čega mi danas nemamo odgovore na takva pitanja, odnosno građani Srbije? Smatrali smo da upravo vaš autoritet i presek da kažete svim poslanicima pa i Vladi Srbije - ono što je bilo od 2009, 2010, 2011. i 2012. je dobro, moramo da se vratimo na taj nivo.
Ako već vraćamo Fond za zaštitu životne sredine i raduje me to da ćemo tamo imati sedam milijardi dinara, koji će biti direktno i namenski utrošeni za projekte koji se tiču i razvoja lokalnih zajednica i rešavanja mnogih pitanja i problema na ovoj oblasti i nekih ispunjavanja uslova koji pred nama stoje u narednom periodu, onda se takođe moramo suočiti sa tim, kako će sistem da funkcioniše.
Ja mislim da upravo to što smo imali niz nerešenih problema u prethodnih dve i po godine, što smo imali niz situacija koje govore o neodgovornosti, nestručnosti, neznanju, itd, jeste bio dovoljan razloga da ovaj amandman podržite i ovaj koncept na neki način izmenite. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja sam potpuno siguran da gospodin Babić nije bio prisutan u ovoj sali u načelnoj raspravi. Ja smislim da sam možda osam ili devet puta pomenuo da je 29. septembra 2012. godine ukinuta Agencija za hemikalije, a samim tim u tom postupku tih dana je ukinut i Fond za zaštitu životne sredine i smatrao sam da je to pogubno. Vidim i raduje me to da su ministarka i njen tim posle dve i po godine zaključili da Fond treba da se vrati, da to jeste put kako ćemo neke stvari da rešavamo.
Ja jako dobro čujem i jako dobro pratim šta se ovde priča. Kada je gospodin Babić u nekom od prethodnih izlaganja rekao: „optičkih kabala“, smatrao sam da verovatno misli na kablove, pa sam ukazao na tu grešku. Na to se odnosilo to što ste vi rekli, tako da se izvinjavam ako je to drugačije, ali smatrao sam da je dobro da preciziramo na šta se to odnosi što govorite.
U periodu postojanja Fonda, gospodine Babiću, od 2008. godine pa do 2012…

…usvojeno je preko 30 zakona, preko 200 podzakonskih akata, 500 divljih deponija je uklonjeno iz Srbije, a preko 200 hiljada kubika otpada godišnje je iznošeno sa raznih lokacija. Došli smo u situaciju da je otvorena industrija reciklaže i zaposleno je oko 10 hiljada ljudi. To što vi danas govorite, posle već četiri-pet godina koje su prošle, potpuno je paušalno iznošenje informacija koje vama ne služe ničemu. Vi tim informacijama, gospodine Babiću, ne samo da unižavate ljude koji su radili na mnogo važnim projektima i poslovima, nego zaustavljate i sve ono što treba da se desi u Srbiji. Način na koji vi govorite o onim ljudima koji su imali iza sebe rezultate sprečava bilo kakvu vrstu aktivizma, sprečava da se akcioni planovi u Srbiji realizuju, sprečava da rešavamo probleme i pitanja. To što vi govorite…

Samo ako mogu da završim rečenicu.
Ponovo vam kažem, ako je bilo propusta, ako je bilo nezakonitih radnji, ako je bilo krivičnih dela, neka institucije ove države rade svoj posao. Omogućite ljudima slobodu i širinu da rade, a ne da tim svojim primedbama zaustavljate aktivizam ljudi. Hvala.

Gospodine Babiću, izvinjavam se, ali stvarno imam potrebu da kažem, po istom osnovu po kome vama sada daje pravo na repliku je pre tri minuta predsedavajući rekao da ja nemam pravo na repliku. Hteo sam da se prijavim, prijavio se, po Poslovniku, takođe mi niste dali to pravo. Tri puta danas…

Poštovani predsedavajući, posle vašeg izlaganja osetio sam potrebu da vam ukažem na povredu Poslovnika član 107. koja govori o dostojanstvu.

Hoću naravno. A zašto nisam dobio reč po Poslovniku?

Da, ali ne na vaše izlaganje nego na prethodnu diskusiju.

Poštovani predsedavajući, hvala vam za pravo na repliku mada zaista nisam razumeo zbog čega mi uvek imamo vrlo loš tretman ovde sa vaše strane i vaše obrazloženje mi je bilo potpuno nejasno.
Mislim da gospodin Babić namerno potencira jednu temu koja je vezana za agencije svestan da mi nemamo odgovor navodno na te njihove primedbe, a to što on danas diskutuje i njegove kolege o agencijama, upravo govori o toj nespremnosti, neznanju koje se očitava u današnjim diskusijama vezano za ovu temu.
Ako bi bolje analizirali ono što smo govorili, mi smo upravo ukazali na to da su agencije najviše zaslužne zbog toga što smo imali i registre i dobar odnos sa građanima i dobru uslugu prema 95% korisnika. Ako bi dobro analizirali ono što smo govorili utvrdili bi to da je predlog Vlade i Ministarstva došao na osnovu podataka koji se iznose iz 2012. godine. Znači, i što se tiče registra i privremenih dozvola i stalnih dozvola i transporta itd.
Rečenice u kome kolege govore kako smo mi oglobili i opljačkali… Molim vas, ako možete samo da ih umirite pošto me dekoncentrišu. Zaista mislim da nije u redu da slušamo ovu galamu i dobacivanje sa druge strane. Znači, rečenice gde poslanici kažu kako smo mi opljačkali i oglobili Srbiju, rečenice koje govore da su te agencije bile pogubne, upravo govore o pogubnoj politici ovog režima i ove vlasti. Znači, ovakve optužbe koje se ovde iznose su iznete i u medijima, institucijama ove države i ponovo podvlačim, da upravo ta atmosfera straha, hajke, borbe protiv političkih neistomišljenika dovodi do toga da se i u ovoj oblasti i u svim drugim oblastima u ovoj državi ne radi ništa u poslednje dve i po godine.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani kolega Babiću, ja zaista najiskrenije mislim…