Plus kao ovlašćeni predlagač.

Koliko minuta.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, bilo je prilike da i u prethodnim amandmanima otvorim ovu temu, ali smatrao sam da je ovde jako važno naglasiti u članu 10. koji kaže da se za organizovanje, upravljanje, rukovođenje i sprovođenje odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije odgovoran je nadležan organ.
Ovo pitanje oko definisanja nadležnog organa se provlači sve vreme i smatrao sam da je dobro da porazgovaramo o tome zbog čega ova Vlada i nadležno ministarstvo nisu jasno, precizno i od prvog člana naglasili da je nadležni organ RHMZ? Prosto mislim da je ta definicija odnosno to izjašnjavanje jako dobro i za preciznost zakona, za otklanjanje svih sumnji koje se tiču tih procedura, radova institucije itd.
Ovde se stiče utisak da je upravo zbog toga što ste kao Vlada lutali više meseci u tom konceptu kako ćete predložiti rešenje i zakon, došli do jednog rešenja koje je i po vama vrlo sumnjivog kapaciteta. Vrlo ste skriveno to negde podvukli kao nadležni organ i mislim da je jako važno da se u zakonu definiše i ime organa i njegova nadležnost, a ne da se ostavi na Vladi da ocenjuje u nekim svojim odlukama.
Što se tiče donošenja odluka, to je takođe interesantna tema. Činjenica je da je danas 19. jun, da je ovaj zakon došao po hitnom postupku i činjenica je da ste imali jedan koncept i jedan model zakona koji je pre mesec dana povučen iz procedure. Postavlja se pitanje…

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, u članu 13. stav 3. sam smatrao da treba precizirati formulaciju koja kaže da se u zaštitnim zonama u okolini mreže radarskih sistema mogu uvesti ograničenja koja se odnose na izgradnju novih objekata, rušenja starih itd, rekonstrukciju postojećih itd.
Umesto formulacije „mogu se“ predložio sam formulaciju „uvode se ograničenja“. Zbog čega? Ovu problematiku sam, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe DS, shvatio vrlo ozbiljno. Dali smo na 23 člana zakona skoro 30 amandmana koji treba da poprave ove predloge i jasno nam je da se neke stvari ne mogu popraviti kada je koncept takav kakav jeste.
Drago mi je da ste razumeli ovaj amandman i ovaj predlog, ali mi je žao što mnogi drugi predlozi nisu prihvaćeni. Vi preuzimate odgovornost za vrlo važan posao. Slažem se sa kolegom Šutanovcem, koji je izrazio svoju sumnju na ovaj koncept i na primenu ovog zakona. Vi ste usvajanjem ovako loših predloga zakona preuzeli odgovornost. To što vi mislite da ste samo prebacili odgovornost sa jednog ministarstva na drugo i time poništili sve ono što je bilo loše u prethodnom periodu je vaš stav, odnosno vaša loša procena.
Ono što mislim da će se desiti u narednom periodu jeste da će primena ovog zakona biti jako loša, da to što niste precizirali odgovornost i to što niste ukazali na procedure jeste nešto što će sigurno biti štetna posledica primene ovog zakona. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, zaista se ovde radi o sukobu dva koncepta. Sve vreme insistiramo na tome da ministar ove Vlade nema pravo da zakoni koji su usvajani u prethodnom periodu na ovakav način budu degradirani. Ta njegova diskusija i insistiranje na tome da nije bilo zakona u prethodnom periodu dovelo je do toga da gospodin Babić u svom izlaganju pre nekoliko sati kaže da je poništena odluka. On Zakon o ministarstvima iz 2011. godine smatra odlukom i svi poslanici koji kasnije diskutuju o toj temi smatraju da to ne postoji, da to ne važi.
Ono što je izvesno iz svih ovih diskusija koje su bile u ovih dva dana o ovoj temi, proizilazi da upravo to što na takav način govorite o ovoj temi doprinosi tome da nema odgovornosti, doprinosi tome da nema planiranja 130 miliona u budžetu za ovu godinu za strelce, doprinosi da nisu sklopljeni ugovori sa strelcima, doprinosi tome da dolaze velike katastrofe na koje vi ne reagujete. Upravo o tom kontekstu mi govorimo. Ako vi kažete da je Zakon o ministarstvima odluka, onda to podrazumeva nepostupanje institucija na terenu u primeni ovog zakona. Onda to znači da imamo katastrofu koju imamo i upravo o tome govorimo. Vaša odgovornost je velika i vi ste sa ovim konceptom preuzeli odgovornost za nešto u šta i vi ne verujete. Rupa u budžetu koja postoji, preko 500 miliona dinara, govori o tome da ste neozbiljno pripremili ovaj zakon. Vi kažete da ne trebaju nova sredstva.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ovo je jedan od važnijih članova ovog zakona, znači, član 14. koji se tiče finansiranja ovog sistema.
Šta je bio motiv da podnesem ovaj amandman? Znači, u predlogu je dato da se ovaj sistem finansira iz budžeta Republike, iz dela premije osiguranja i iz drugih izvora. Smatrao sam da je ovaj član važan zbog toga što treba dati mogućnosti drugim učesnicima u ovom procesu, pre svega lokalnim upravama, udruženjima građana, donatorima i svima koji su zainteresovani da ovaj sistem dobro funkcioniše i deluje, mogućnost da ga i finansiraju.
Šta je osnovni motiv, ministre Stefanoviću? U obrazloženju zakona ovde se kaže da je u 2014. godini Ministarstvo izdvojilo 438 miliona dinara za ovaj sistem i da su lokalne uprave izdvojile 160 miliona dinara. Zašto su lokalne uprave izdvajale novac, iako su predsednici opština znali da ne smeju, po zakonu, da to rade, upravo zbog toga što nije bilo dovoljno novca, nije bilo dovoljno raketa, nisu bili sklopljeni ugovori sa strelcima i ljudi su se snalazili na terenu da se ne bi desilo Arilje, Ivanjica, Užice, Čačak, Kraljevo i sve ono što se dešavalo ove godine.
Upravo svestan toga da u budžetu ove godine nije dovoljno novca jer je odvojeno 287 miliona, tražio sam rešenja kako obezbediti da se dodatno finansira ovaj sistem. Vi ste reagovali i izdvojili ste još 80 miliona dinara 14. maja, u danu kada je stradalo Arilje i Ivanjica, zajedno to je 360 miliona. Po proceni službi i stručnih ljudi, nedostaje još 500 miliona dinara kako bi se ovaj sistem finansirao. To je bio motiv zbog čega sam predložio amandman.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice poslanici, prošlo je nekoliko dana od velikog grada koji je zadesio Užice i okolinu. Ljudi i danas posle pet, šest dana od tog grada iznose, kako oni to kažu, patrljke od onoga što je ostalo. Iznose onu svoju muku koja im je tog dana otišla na zemlju. Danas kada slušaju i gledaju ovaj prenos i kada vide gospodina Babića sa kojom mržnjom i na kakav on način govori o ljudima koji pokušavaju danas da daju svoj doprinos kroz amandmane, da se ovaj loš zakon, koji danas usvajate, promeni i dopuni. Onda samo mogu da se mole Bogu da se nešto promeni.
On danas, posle tri godine od kada se preuzima vlast od SNS u ovoj državi i dalje priča o maglama, i dalje priča o jagnjadima, o računima, o nevažnim stvarima. Tri godine ste preuzeli vlast i ništa niste uradili. Trn u oku koji i dan danas imate jeste Bojan Pajtić, jeste republička Vlada, jeste nekoliko predsednika lokalnih uprava iz DS, koji ne samo da su godinama časno i pošteno radili svoje poslove, nego su dobijali silna priznanja, međunarodna priznanja. Vojvodina je prošle godine i prethodnih godina bila jedna od najboljih regija što se tiče investicija u Evropi i vi po svaku cenu hoćete da to malo demokratije i slobode u Srbiji uništite.
Cilj vam je da po svaku cenu dovedete neke svoje nesposobne ljude, koji će ponoviti 14. maj, kada nije bilo reakcije na nepogodu u Arilju i Ivanjici. Dovešćete takođe nesposobne ljude koji ne znaju o čemu se radi, koji će ponavljati greške koje se ponavljaju već tri godine i vi ćete ovde po svaku cenu pokušati…

Gospodine Babiću, da ste bili prisutni u utorak u raspravi i danas pre podne u raspravi, verovatno biste mogli da zaključite da sve vreme govorim o tome da se utvrdi odgovornost, ne samo za ovaj period koji je iza nas za ovu godinu, ovih nekoliko meseci, nego i za prethodni period i upravo koncept koji zagovaram jeste vezan za to da se preciziraju rokovi, da se preciziraju nadležnosti, da se nikada na iskustvima koje smo imali ne ponove stvari koje ugrožavaju ljude.
Nikada nećemo sprečiti štetu. Nikada nećemo moći do kraja da zaustavimo stihije i nepogode, ali svojim činjenjem moramo učiniti sve da se ona smanji, da se spreči, da se zaštite ljudi. Vi danas posle svih nepogoda koje su prošle ove godine pominjete razne cifre iz prethodnog perioda. Ove godine do 19. juna procena je da je oko 50 do 70 miliona evra šteta načinjena od grada u Srbiji u mestima koja sam nabrajao.
Vi se možda tome smejete, ali ljudi koji su pretrpeli štetu se ne smeju, ljudi koji pretrpeli štetu očekuju da se ovakvi predlozi zakona usvajaju šest meseci pre nego što dolazi na stupanje na snagu zakon. Ne možete u junu mesecu govoriti o usvajanju zakona koji će se primeniti za šest meseci i govoriti o tome da brinete o ljudima. Ne možete govoriti samo o nekim vremenima koja su prošla i kriviti neke druge za ono što vi ne možete da sprovedete.
Upravo se govori o odgovornosti. Govori se o tome da koncept koji predlažete nije dobar i pokazalo se da ste kroz greške, koje ste uradili ove godine, samo zbog toga što niste odvojili novac u budžetu, ugrozili i imovinu i živote ljudi. O tome se govori. Umesto toga vi pričate o optičkim kablovima, pričate o računima iz kafane, zabavljate ljude ovde od odgovornosti i pravite neku maglu koja traje već tri godine. Preuzeli ste pre tri godine odgovornost da vodite ovu državu, dajte već jednom počnite da brinete o ljudima.

Gospodine Babiću, da ste bili prisutni u sali ili da ste bar malo bolje pročitali zakon, videli biste koliko je veliki problem u budžetu koji nastaje sa primenom ovog zakona.
U obrazloženju zakona se kaže da nisu potrebna sredstva i na Odboru i na drugim sastancima upravo smo raspravljali o tome. Stručne službe, još jednom podvlačim i vama i ministru, su ukazale na to da je za primenu ovog zakona potrebno 940 miliona dinara, oko 8 miliona evra.
Upravo su stručne službe na to ukazale na odborima, a ja vam kažem da ste vi ove godine samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova odvojili 287 miliona dinara. Da ste posle velike katastrofe koja se desila u Arilju i Ivanjici 14. maja odvojili još 80, da je to neodgovoran pristup, da je to ukupno 360 miliona dinara i da nedostaje 500 miliona, nemojte govoriti o nekim avionima, kamionima, o nekim populističkim stvarima iza kojih se krijete tri godine.
Tražim od vas odgovornost i ukažimo na to da ovaj koncept koji ste predložili, zakon koji nije dobar, mora da se promeni i da se unapredi. Sve smo učinili da kroz amandmane damo rešenja koja će pomoći da se ovo unapredi, iako smatramo da je loše. Vi, kao odgovor na sve to, kao odgovor na neodgovornost, na javašluk, na propuste koji su bili, pozivate se na neke stvari koje su potpuno nevezane za ovo.
Regija Vojvodina je jedna od najboljih regija u Evropi i primer je saradnje, primer je poštovanja ljudskih prava, primer je poštovanja investicija koje se dešavaju u Vojvodini i sve to što činite, da to unizite na neki način, jeste vaš populizam iza kojeg se krije stotine nesposobnih ljudi koji ne mogu da rade poslove za koje su nadležni. Vi pokušavate njih u stvari da zaštitite, kao što ste zaštitili sve one koji nisu radili svoj posao 14. maja u Arilju i Ivanjici.

Hvala.
Poštovani gospodine Babiću, vaše tvrdnje da je gospodin Pajtić plaćao svoje nagrade je toliko besmislena i toliko uvredljiva da o tome ne treba govoriti.
Što se tiče vašeg skupljanja novca da platite meni za neke nagrade to je još besmislenije. Nikada svoj ni politički, ni bilo kakav drugi angažman koji sam imao u prethodnih petnaestak godina koji se vezuje za rad, za opšti interes nisam naplaćivao, nisam očekivao nagrade.
Ako se malo bolje informišete o tome šta sam sve uradio u prethodnom periodu videćete da su iza mene ostala dela koja ljudi poštuju. Pet vrtića, najsavremenija deponija na Balkanu, stotine kilometara ulica, carina, slobodna zona, stadioni, bazeni, mnogi poslovi koji su godinama čekali da se završe u Užicu i ne treba mi ničije priznanje, a pogotovu ne tako licemerna ponuda da vi kao skupljate novac od ovih poštenih ljudi da bi mene nešto plaćali.
To je toliko uvredljivo da o tome ne treba komentarisati. Pre nego što tako nešto predložite. Bolje se informišite o tome kome to predlažete.
Drugo, danas pričamo o zakonu koji se tiče života i imovine ljudi i nemojte više i ovu Skupštinu i ove ljude koji su došli kao naši gosti i građane Srbije dovoditi u ovako neprijatnu situaciju da pričamo o potpuno nevažnim stvarima koji se tiču ovog zakona. Opet kažem, pokušali smo sa amandmanima, sa diskusijama da učinimo sve kako bi poboljšali ovaj zakon i mislim da u tom smislu treba gledati sve ove naše diskusije. To što vi pokušavate da preko vređanja…

Poštovani predsedavajući, u članu 16. se definiše način finansiranja i nadležnosti finansiranja što se tiče nadležnog organa i zaista sam očekivao da ministar i njegovi saradnici, mada sam sve vreme ukazivao na to da je ovde potrebno da sedi ministarka poljoprivrede da bi prihvatila određene amandmane za koje mislimo da su dobri.
Nadao sam se da će ministar sa svojim saradnicima prihvatiti ovaj amandman gde smo u zadnjem stavu predložili da se odnos sa strelcima, od određivanja broja strelaca preko ugovaranja poslova sa strelcima definiše do 15. februara tekuće godine, jer iskustvo koje smo imali u toku ove godine u kome se ukazuje na to da je upravo zbog toga što Vlada nije definisala te poslove, zbog toga što nije bilo pozicije u budžetu do 14. maja 2015. godine, da se desila katastrofa u Arilju, Ivanjici, Kragujevcu i na drugim mestima.
Znači, u skladu sa onim rokovima o kojima smo govorili u članu 6. i članu 7. i u još nekim članovima predložili smo da i ovi poslovi budu na vreme odrađeni, da se tačno zna i broj strelaca, da se zna njihova plata, njihove zarade itd.
Ono što se ovde otvara kao tema ponovo jeste – da li resorno Ministarstvo unutrašnjih poslova koje danas predlaže ovo rešenje u stvari samo pokušava da svoju odgovornost prikrije i da svoju odgovornost prebaci na neke druge?
Želim još jednom da ukažem na činjenicu da je pitanje finansiranja ovog sistema ozbiljno pitanje. Odbor se tim pitanjem bavio. Došli smo do zaključka da osam miliona evra koji su potrebni za ove troškove nemamo. Činjenica je da ove godine imamo samo 360 miliona i govori u prilog tome da je ovaj pristup neozbiljan, da će dalje biti problema i da neki troškovi neće biti plaćeni ove godine. Zbog toga još jednom upozoravam da se ovakve stvari analiziraju i da prihvatite amandmane i da pokušamo da promenimo Predlog zakona, za koji kažem još jednom da je loš.

Poštovani ministre, u članu 19. gde se govori o nadzoru vi ste predvideli da je nadležni organ nadležan i za nadzor što je potpuno neprihvatljivo. Smatramo da je neprirodno da organ sam sebe kontroliše i zbog toga smo predložili amandman da to bude Ministarstvo poljoprivrede. Ono što hoću da istaknem u svojoj diskusiji jeste činjenica da upravo ovaj član i ovaj pristup pokazuju koliko ste ili bili neozbiljni u planiranju i predlaganju ovog zakona, koliko ste to radili na brzinu i koliko ovaj zakon u stvari nije prošao kroz javnu raspravu, iako smo o tome govorili.
Ja smatram da je javna rasprava izvršena za onaj prethodni zakon koji se povukli iz procedure, za koji ste rekli da je loš, a ovaj zakon uopšte nije imao tu proceduru.
Pitanje nadzora je jako važno iz mnogih razloga. Nije samo tema kontrola. Nije samo tema utvrđivanje odgovornosti, mada to i jeste važno pitanje. Mi smo u prethodnim diskusijama između mene i kolege Babića imali priliku da vidimo koliko je u stvari nekorektno što koleginicu Stojiljković, koju ja uvažavam, uključuje u ovu diskusiju i pokušava da napravi, kako da kažem, zamenu teza. Podatak koji smo malopre čuli koji je vezan za veliku poplavu koja je bila u Užicu 2009. godine gde se koleginica nije dobro informisala, a tome se raduje kolega Babić govori upravo o toj temi…

… kada bi se kolega Babić i koleginica Stojiljković bolje informisali videli bi da je odgovornost utvrđena i to je vrlo temeljno i vrlo stručno na sudskim organima i odgovornost je na organu koji danas treba da bude nadležni organ za ovo pitanje o kome diskutujemo. Znači, nemojte paušalno ocenjivati.
(Zoran Babić, s mesta: Ko je odgovoran?)
Gospodine Babiću, upravo sam rekao ko je odgovoran, ako me slušate. Nemojte svojim pristupom …

… Prekidaju me sve vreme. Dobacuju mi.

Poštovani gospodine Babiću, verovatno ni vi ni ministar niste dobro razumeli koleginicu Stojiljković. Ne radi se o tim milionima evra koje pominjete, radi se o nekoliko miliona dinara.
Kada je u novembru 2009. godine nastupila ta katastrofa i kada je nastupila ta nepogoda, a radi se o proceni Republičkog zavoda o hiljadugodišnjim vodama, grad Užice je reagovao strahovito dobro i strahovito brzo. Ja sam taj koji je pokrenuo pitanje odgovornosti svojih saradnika, direktora određenih ustanova i preduzeća u gradu. Oni su zbog te inicijative bili više godina u tom sudskom postupku, dokazivanju svoje odgovornosti i utvrđeno je da su ljudi nevini.
Nisam se javio, ako se dobro sećate, ni jednom kada je bila rasprava o Obrenovcu.
(Zoran Babić, s mesta: Ko je odgovoran? Niko.)
Nikada nisam komentarisao ovde ni jednu jedinu prirodnu katastrofu koja se desila u vreme ove Vlade. Gospodin Marić, koji sedi pored ministra, dobro zna kako smo sarađivali i dobro zna kroz šta smo sve prošli, i neki ljudi koji sede ovde danas u sali. Nikada sebi nisam dozvolio da olako komentarišem tuđu muku i nesreću zato što znam kako je stati pred ljude i dati odgovore na pitanja koja se tiču njihove imovine, života itd.
Reakcije koje smo imali za tu vodu i za požare i za eksploziju u „Partizanu“ su bile profesionalne, na vreme i ljudske i treba da budu za primer. Ovo što sam rekao u prethodnom periodu, oko svog stava oko toga, je upravo vezano za događaje u kojima sam učestvovao.