Replika na izlaganje gospodina … (Isključen mikrofon.)

Poštovane kolege narodni poslanici, član 17. govori o upisu nepokretnosti u katastar. Stav 3. čini mi se da kaže da se uz zahtev za upis dostavlja i dokaz da je naknada isplaćena ili, ukoliko se plaćanje vrši na rate, potvrda nadležnog organa o uplati prve rate. Mi smo smatrali da ovaj deo treba da se preformuliše i da se kaže – uz zahtev za upis dostavlja se pravosnažno rešenje.
U više članova smo pričali o problemima koji su se desili zbog toga što se odvojeno donose zakoni. Mislim da je bilo vrlo logično i uputno da ste poslušali naš predlog da se donese set zakona, znači, i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o konverziji i Zakon o javnoj svojini i Zakon o legalizaciji i Zakon o katastru. Da ste na takav način pristupili rešavanju ovih problema građana, ne bi se dešavali ovakvi propusti, ne bismo imali dileme i oko termina, ne bi došlo do preklapanja raznih članova i ne bi došli u situaciju da zakoni u nekim svojim delovima ili u nekim svojim članovima budu suprotstavljeni.
Dakle, naš predlog je imao vrlo ozbiljan karakter, a vi ste se opredelili da idete ovim putem i dolazimo do toga da građani budu i dalje u nedoumici. Znači, oni će sklopiti ugovor, oni će isplatiti jednu ratu ili će sklopiti ugovor da plaćaju neki iznos u celosti, a onda će ići ponovo od šaltera do šaltera, od institucije do institucije i dokazivati da su sklopili ugovor. Naš predlog pojednostavljuje stvari i predviđa da čovek koji je sklopio neki ugovor i, recimo, isplatio jedan iznos, da on dobija pravosnažno rešenje u organima lokalne uprave, a sa tim rešenjem odlazi u katastar, potpisuje ugovor i rešava svoj problem. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 107, na diskusiju gospodina Babića i očekivao sam da ćete vi reagovati, ali pošto ste se ipak odlučili da prećutite, ne znam da li ste dobro čuli to što je on rekao, odlučio sam da posle diskusije gospodina Božovića, ipak reagujem.
Verovatno niste čuli kada je gospodin Babić gospodina Božovića nazvao junošom.

Vama to nije uvredljivo?

Znači, gospođo predsedavajuća, reakcija narodnih poslanika sa druge strane upravo govori o tome kakav revolt i kakav vi utisak ostavljate svojim odlukama na vladajuću većinu.
Ja, pravo da vam kažem, nikada sebi ne bi mogao …

Znači, reaguju upravo onako kako očekuju uz vašu podršku da reaguju. Znači, oni se sa podsmehom odnose na ovo što ja govorim. Ja sebi nikada ne bi mogao da dam za pravo, recimo, da gospodinu Jovičiću kažem da je junoša…

Za vas to nije uvredljivo?

Niste čuli ovo što izlazi…

Poštovane kolege narodni poslanici, hoću još jednom da vam se obratim i da obratite i vi pažnju na član 20. stav 2. koji je vrlo problematičan, koji kaže ovako – lica iz člana 1. stav 2 ovog zakona koja su do stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, po upisu prava svojine na objektu imaju pravo na konverziju u skladu sa članom 8. ovog zakona.
Gospodo kolege narodni poslanici, ovaj član, odnosno ovaj stav direktno je povezan sa članom 1. koji se ovde pominje i koji kaže da ova lica koja su ostvarila ova prava do 13. maja 2003. godine imaju prava o kojima se govori. Znači, 13. maj 2003. godine, a u članu 135. koji se odnosi na član 102. o Zakonu o planiranju i izgradnji se kaže da ova lica koja su ovde pomenuta svoje uređenje građevinskog zemljišta itd, ostvaruju prava do 13. maja 2013. godine.
Smatrao sam da je dobro da se ovaj član briše i da se na takav način reši problem. Iskreno i pošteno je da se kaže da ćete vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Ako je gospodin Martinović rekao da je Zakon o planiranju i izgradnji krovni zakon koji tretira i sve druge zakone, odnosno oni moraju da se uklope u njega, otvoreno se postavlja pitanje kako mislite da rešite problem deset godina usklađivanja ovih članova, deset godina u kojima se pominju sve privatizacije koje su bile loše od 2004. pa na dalje? Hvala.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, mislim da se većina vas u sali seća kako smo imali veoma bučnu i veoma aktivnu raspravu u novembru mesecu, kada smo pričali o Zakonu o planiranju i izgradnji i većina vas se verovatno seća koliko smo pokušali da kroz amandmane koje smo tada uložili poboljšamo taj zakon, svesni da taj naš pokušaj neće biti baš oberučke prihvaćen i svesni da neće uroditi plodom, odnosno da će taj zakon biti loš.
Danas kada, posle osam meseci razgovaramo o Zakonu o konverziji zemljišta, u diskusijama koje su prethodile ovoj diskusiji možemo videti koliko je, u stvari, taj zakon bio loš i koliko je priprema za ovaj zakon bila loša i nedovoljna. Tada smo kao ključni argument tražili da se odloži rasprava o tom zakonu, a danas tražimo da se odloži rasprava i o ovom zakonu. Zašto? Tada smo smatrali da je ključno važno da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo izađe sa predlogom seta zakona koji se tiču ove oblasti, znači, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o legalizaciji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o konverziji, Zakon o planiranju i izgradnji kao najvažniji.
Odgovor ministarke u tom periodu na naše zahteve bio je optužbe na ono što smo uradili, optužbe na ministra, optužbe na ono što je bilo iza nas. Međutim, i tada je ministarka svesno ili nesvesno priznala da mi kao društvo imamo veliki problem.
Period od 2009. godine kada je prethodni zakon usvojen je ovde bio raznim pogrdnim rečima karakterisan, a sama ministarka je rekla da smo u tom periodu, recimo od 2009. godine 19.000 stanova i nepokretnosti u Srbiji imali u prodaji, da smo 2013. godine, samo posle četiri godine, u godinama silnih reformi, silnih promena, imali 672 prodate nepokretnosti.
Tada je ministarska rekla da se očigledno vidi da imamo pad proizvodnje i pad aktivnosti u građevini svake godine između 7, 8 do 10%. Tada se na neki način otvara ozbiljna debata o tome ko je odgovoran za to. Videli ste da i pored svih pogrdnih reči koje su upućene i ministru i Vladi, rezultat te Vlade i rezultat ove Vlade nije za poređenje.
Tražili smo da upravo zbog usvajanja seta zakona koji bi rešili ovu problematiku izbegnemo sve probleme koji se dešavaju i u ovom predlogu zakona o kome danas govorimo.
Da ste, poštovana ministarko, tada poslušali naš savet, mi danas ne bi pričali o svim ovim problemima koji se tiču usaglašavanja zakona. Nije nam jasno zbog čega niste bar predložili da u istom zakonu bude konverzija sa nadoknadom i bez nadoknade.
Imate veoma pogrešne informacije. Taj proces koji ste ostavili da se u Srbiji preko katastra po službenoj dužnosti vrši konverzija bez naknade stoji. U mnogim gradovima za ovih sedam, osam meseci imate nula na izvršenju što se tiče tih postupaka. Zašto? Zato što su i građani i oni koji rade po ovim postupcima i predmetima sluđeni i čekaju kako će se danas rešiti ovaj problem ovde u Skupštini. Danas ste izašli sa predlogom zakona koji je potpuno u mnogim članovima zakona u suprotnosti sa prethodnim rešenjima.
Da ste poslušali našu preporuku, vi ne biste danas imali taj problem oko člana 1. stav 2. na koji smo mi podneli amandman, gde ste ili u Zakonu o planiranju i izgradnji pogrešili termine i godine, pa ste stavili 13. maj 2003. godine ili ste sada pogrešili kada ste predložili da se organizacije, preduzeća itd, koji se izuzimaju iz Zakona o planiranju i izgradnji, tretiraju ovim zakonom do 13. maja 2013. godine.
Znači, niz propusta koji su se desili u Zakonu o planiranju i izgradnji sada se ponavlja i imate problem. Ljudi na terenu imaju problem. Mi smo kroz podnošenje 20-ak amandmana pokušali da ispravimo ovaj loš predlog.
Očekivali smo danas bar iskren odgovor od vas, da na neke sporne stvari, kao što su član 6, član 8, član 13. koji suštinski otvara pitanje primene ovog zakona, odnosno suštinski otvara pitanje korupcije u primeni ovog zakona, date odgovor i da kažete da nismo u pravu.
Umesto da dobijemo argumentovane odgovore, mi smo opet dobili niz optužbi, opet smo dobili niz ružnih kvalifikacija na neki period koji je iza nas. Svaki put kada nemate odgovore i svaki put kada dođete u problem da objasnite krajnje namere vašeg postupanja, vi se vraćate u neku prošlost. I postavlja se pitanje, a kada vi preuzimate odgovornost za ono što se dešava? Odluka Ustavnog suda je bila 2013. godine. Posle dve godine mi danas pričamo o nekim predlozima zakona, postavljamo pitanje - da li su članovi 6, 8. i 13. u suprotnosti sa Ustavom? Umesto da dobijemo odgovor, mi dobijemo optužbe.
Kada pričamo o tome da zaista hoćemo da kroz sve ove diskusije i amandmane pomognemo da se neka rešenja ovde unaprede, mi dobijemo kontra odgovore koji nemaju nikakve svrhe sa onim što je današnja rasprava.
Naši amandmani, koji u ovom slučaju zaista otvaraju veoma ozbiljne dileme, su vezani za ovaj član 2, koji sam pomenuo. U nekoliko članova pokušavamo da kroz formulaciju poboljšamo predloge zakona, pa smo rekli umesto „pravnih odnosa“, da koristite termine „pravni poslovi“. Tu terminologiju ste i vi koristili danas u diskusiji. Umesto da se pozivate na propise u nekim članovima, mi smo rekli da se koriste termini „zakoni o kontroli državne pomoći“, itd, itd. Mislim da ova dilema, koja postoji oko zakupa zemljišta, može da se otkloni.
Dali smo amandman koji smanjuje mogućnost, odnosno taj period eventualnog zakupa sa 99 godina na 18 godina. Smatramo da ili vi ili odbor treba da uvaži ovaj naš predlog da je direktno taj član 18. u vezi sa članovima koje sam pominjao 6, 8. i 13. i u slučaju da se ne iskoristi ova mogućnost da se smanji ovaj vremenski period dolazite u problem da se mogu dešavati direktne zloupotrebe.
Ako ste pričali o tome da su izvršene analize za ekonomske efekte ovog zakona, ja postavljam pitanje - da li je neko radio analizu koliko će zahteva biti za zakup umesto zahteva za konverziju? U ovom slučaju vi ljudima dajete mogućnost i šansu da kroz 60 meseci isplaćuju neke svoje obaveze ili im smanjujete obaveze za 30% ako to urade u jednokratnoj isplati. U jednom i u drugom slučaju ljudi moraju da uzimaju ili kredite od banaka ili da daju neke hipoteke. U ovom slučaju, koji ste predložili, naravno, da će ljudi izabrati 99 godina kao mogućnost plaćanja svojih obaveza.
Ta mogućnost direktno urušava vaš plan, ekonomski plan, koji ste napravili u ovom slučaju, jer ljudi će se koristiti tom mogućnošću da sklapaju ugovore o zakupu na 99 godina. Ako im još date i mogućnost i pravo da na tom zemljištu grade i da prodaju eventualno stanove, zgrade, poslovni prostor, pa oni dolaze u mogućnost da u izgradnji koja će trajati pet, šest godina na zemljištu koje vredi možda više miliona evra ostvare višemilionske prihode. Posle sedam, osam godina će se pojaviti u ministarstvu i kažu – nema problema, ja ću ovo otkupiti. Profit koji su napravili u međuvremenu, gde nisu kupili zemljište, se ovde nigde ne računa. Mislim da te stvari treba ozbiljno da analizirate i da uvažite naše predloge koje smo ponudili.
Drugo, mi smo predložili da se ozbiljno razmisli i o ovom načinu finansiranja, odnosno naplate ovih prihoda. Rekli ste da 50% sredstava ide u Fond za restituciju, a 50% sredstava ide u budžet Republike Srbije, odnosno u budžete autonomne pokrajine i lokalnih uprava. Međutim, ako uzmete u obzir da su zbog nesposobnosti, ne rada, nestručnosti u administracijama lokalnih uprava, pre svega, posle tzv. prekomponovanja od 2012. godine došli ljudi koji u stvari ne znaju šta treba da rade i kako treba da rade i da lokalne uprave nisu ispoštovale primenu Zakona o javnoj svojini, dolazite do sledećeg. Ako se primena ovog zakona posmatra iz tog ugla da će u sledećih godinu dana biti podnošeni zahtevi za konverziju, a lokalne uprave zbog toga što nisu primenile Zakon o javnoj svojini i nisu vlasnici određenih prostora, zemljišta, parcela, itd, po zakonu, naplata od ovih prihoda ide u republički budžet. Najviše zbog toga će biti oštećene upravo one lokalne uprave o kojima ste ovde govorili, a to su nerazvijene opštine. Znači, neće imati mogućnosti da dobijaju sredstava od priliva ovih sredstava, već će sav novac ići u republički budžet.
Zbog toga smo predložili da se izmeni ovaj član i da se 50% sredstava uplaćuje u republički budžet, a 50% sredstava u lokalne uprave, odnosno u pokrajinu. U tom slučaju, lokalne uprave bi imale mogućnosti da ostvaruju određene prihode, da razvijaju svoje lokalne uprave i da taj novac koriste na način na koji je to potrebno.
Sledeća stvar, pokušali smo da damo svoje amandmane i što se tiče rokova, pa smo rekli da u članu 15. obavezno razmislite o tome da se rokovi za drugi stepen žalbi, odnosno žalbe koje dolaze u ministarstvo, ograniči na 30 dana i da se na neki način reše ovi problemi i da ministarstvo dve, tri ili četiri godine ne odgovara po žalbama koje se upućuju.
Takođe, rok koji je vezan za član 12, zamolio bih posebno koleginicu Damnjanović da obrati pažnju, formulacija u članu 12. je jako loša. Dali smo te amandmane koji o tome govore. Dali smo rok da se na 30 dana reši, posle odgovora administracije, taj zahtev i da se poreske uprave, recimo u Užicu, koje treba da procene neku nekretninu ili nepokretnost u Brodarevu ili u Prijepolju, da se 30 dana ostavi taj rok, da one postupaju po tom predmetu, jer je nemoguće da to reše u nekih pet dana.
Da zaključim, imaćemo prilike da pričamo za dva dana o amandmanima. Ono što smo predložili jeste upravo u interesu da se zakon poboljša. Nadam se da ćete na takav način i shvatiti našu diskusiju. Hvala.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, želeo sam da se javim po ovom članu i da još jednom ukažem na raspravu koja je vođena u načelu pre nekoliko dana, gde smo više puta i od ministra, i od gospodina Babića, i od mnogih drugih poslanika čuli kako zakon do sada nije postojao…

Mislim da je dobro što je amandman prihvaćen. Naš cilj je bio da se otvori diskusija i oko usklađivanja amandmana u članu 1. i predloga koji smo dali u članu 8. Suštinski smo hteli da upozorimo da je ipak ovaj zakon pisan na brzinu, da su greške koje su ovde, u 23 člana koje postoje u zakonu, očigledne i nedopustive i da je jako loše što ovaj zakon nije prošao javnu raspravu.
Pre mesec dana vi ste odbili Predlog zakona koji ste pisali više meseci. To je bio zakon koji je prošao javnu raspravu, trebao je da bude u Ministarstvu poljoprivrede, a sada ste vrlo nevešto i na brzinu predložili novi zakon, čini mi se, samo da bi skinuli odgovornost sa jednog organa i prebacili ga na drugi.
Ove greške koje se ovde pojavljuju govore o neozbiljnosti ove vlasti i ove Vlade. Hvala.

Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika član 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Želim da ukažem gospodine predsedavajući da ste više nedelja i meseci unazad i vi i vaše kolege kršili redovno Poslovnik …

Gospodine predsedavajući iskreno vas molim da mi dozvolite samo dve rečenice da obrazložim ovo što nisam mogao …