Poštovana ministarka, zaista mi je drago da smo sada čuli veoma važan podatak, da vi suštinske reforme zasnivate na primeni zakona za koje kažete da su iz 2005. godine, a možda prepisani i iz 1988. godine.
Član zakona 88, na koji smo ovde ukazivali, je jedan od suštinskih članova koji se kosi sa onim što vi govorite da ćete u narednom periodu garantovati da se ovaj zakon sigurno, sa dobrom primenom, može upodobiti potrebama građana Srbije i ovoj oblasti i da će dati pozitivne efekte.
Mi kažemo – ako ste dobili izbor, između ostalog, na temi javne nabavke, zbog čega onda suštinski u ovako važnoj oblasti vi dajete priliku za direktna pogađanja, da li na lokalnom nivou, državnom nivou ili bilo kom, primenjujete Zakon o javnim nabavkama, i onda je to sve u redu?
Drugo, oko tih ugovora koje pominjete više puta. Mislim da je važno i to vaše priznanje i mislim da treba da delimo tu zajedničku odgovornost, vi ste bili član G17 plus u to vreme kada su ti ugovori potpisivani. Nikada nisam pročitao u javnosti da ste rekli reč protiv tih ugovora, nikada nismo dobili informaciju o tome da ste od momenta kada ste postali ministar Vlade Republike Srbije rekli kako su oni bili štetni i kako ste delimično bili deo tih ugovora, odnosno bili ste u to vreme član te stranke.
Prema tome, mislim da je potpuno u redu da danas otvorimo i tu temu. Više puta govorite o tome kako je DS odgovorna i kriva što je sa 30 hiljada radnika 2000. godine taj broj smanjen na 17 hiljada, pa još treba više da se smanjuje. Pa, da nije bilo tih poteza, da nije bilo tih aktivnosti, da nije bilo tih pokušaja da se taj sistem dovede u red, vi biste danas, po našem razmišljanju, morali da otpustite 15 hiljada ljudi, to je logično.

Poštovana ministarko, mislim da je gospođa predsedavajuća potpuno u pravu da treba da prekine sa ovim replikama, jer što više i duže pričate o ovoj temi, sve više pokazujete da u stvari vi ne razumete.
Vaša rečenica da ja ništa ne razumem, prva rečenica, a u drugoj rečenici obrazlažete tu prvu rečenicu i kažete – trenutno je to „Srbija voz“, znači, on je potpisao ugovor sa Vladom itd, i mi ćemo, odnosno Vlada će ili državni organi će, sa „Srbija vozom“ potpisivati taj ugovor koji će biti dogovorni, potvrđuje vaše namere da vi ovaj član 88. zakona tretirate kao stvar koja će se dešavati danas za danas. U drugoj ili trećoj rečenici kažete – u narednom periodu očekujemo da ćemo otvoriti tržište, da ćemo ukinuti monopol i da ćemo otvoriti mogućnost za tržišnu utakmicu.
Ako to budete uradili, onda se prva tačka u članu 88. neće primenjivati. Praktično donosite zakon i ovaj suštinski član zakona vezujete za sadašnjost, za današnji dan, za uslove koje danas imamo, a pričate o reformama i budućnosti i meni kažete kako ja ne razumem, a ukazujemo na suštinski problem, a to je da vi sa ovim članom u stvari nećete otvoriti tržište, imaćete i dalje monopol, sklapaćete ugovore kako se vama svidi ili neko u vaše ime u Vladi, ko bude u tom trenutku.
Umesto da nam obrazložite vaše poslednje namere, vi kažete da ja ne razumem, a sami u svojoj diskusiji kažete kako vi u stvari ne razumete.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, mislim da današnja rasprava i pored svih pokušaja opozicije, odnosno mojih kolega i mene, da nametnemo teme i da pokrenemo suštinska pitanja koja su vezana za primenu ovog zakona, nisu urodila plodom. Pokušali smo da otvorimo pitanje odgovornosti onih koji su samo pre godinu i po dana usvojili zakon koji je doveo do toga, po vašem priznanju, da imamo smanjen broj putnika, da imamo smanjen broj robe, da imamo problem sa viškom radnika, da imamo problem sa primenom tog zakona i da danas predlažete 45 članova zakona koji treba da se menjaju od 111 koji su9 predloženi i da očekujete reforme.
Demokratska stranka je predložila 20 i nešto amandmana. Ti amandmani su suštinski. Oni su usmereni u tom pravcu da se daju predlozi koji će unaprediti ovaj zakon.
Imajući u vidu sve optužbe koje smo danas čuli ponovo, a vezane za DS, imajući u vidu koliko je danas neistina ponovo izrečeno u ovoj skupštinskoj sali, imajući u vidu i nezainteresovanost ministarke i njenih kolega za ovo što mi govorimo, očekujemo da će i u danu kada budemo analizirali amandmane atmosfera u ovoj Skupštini biti ista. To govori, gospodo iz SNS, da vi niste spremni da se suočite sa vašim greškama. To govori o tome da ćete verovatno vrlo brzo doći u situaciju da ponovo predlažete neke izmene zakona iz ove oblasti. To govori upravo o tome da u ovom trenutku nemate jasnu viziju i plan kako će dalje da se ovaj zakon primenjuje i kakve će refleksije biti za građane Srbije u primeni ovog zakona. hvala.

Poštovana ministarko, poštovani gosti iz Vlade i Ministarstva, poštovani predsedavajući, poštovani kolege poslanici, hvala vam predsedavajuća što smo otklonili ovaj nesporazum koji smo imali oko moje diskusije.
Što se tiče stava DS po predlogu ova dva zakona, verovatno ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge od rasprave oko ovih zakona će zavisiti naš stav. Na početku hoću da pohvalim sve službe Ministarstva i sve profesionalce koji su radili na ovom poslu, na izradi ovog zakona jer mislim da su dali svoj doprinos da ova dva predloga zakona imaju veoma dobru i jasnu formu i da, čini mi se, uz saglasnost velikog broja ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, danas možemo da pričamo o kvalitetnim pomacima koji se tiču rešavanja ovih problema.
Ono što je za nas problem jeste to što je neozbiljan pristup ministarke, pre svega nje, oko rasprave oko ovog zakona. Znači, poslanici su dobili predloge ovih zakona zajedno sa još 12 zakona u subotu i danas treba da pričamo o hiljadama strana zakona koji su jako važni i koji su nužni za dalje funkcionisanje ovog sistema. Ministarka je minuta i 25 sekundi pričala i obrazlagala predloge ovih zakona i mislim da je to zaista problem i da je to sporno. Ako imate dvesta strana jednog predloga zakona i ako ima dvesta strana drugog predloga zakona, onda to zahteva ozbiljnu pripremu poslanika, ozbiljnu raspravu i ozbiljan pristup. Taj pristup je doveo do toga da danas u ovoj sali ima nekoliko desetina poslanika vladajuće koalicije koja uopšte sluša predloge ovih zakona. Mislim da je vrlo malo poslanika dalo bilo kakve predloge i amandmane na ove zakone što je takođe loše. Dvesta pet poslanika vladajuće koalicije predstavalja građane Srbije u većini lokalnih uprava i vi valjda najbolje znate kakvi su problemi lokalnih uprava i koliko je ova oblast važna.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pa, ti imaš dva poslanika u sali.)
Važno je da smo danas i pored rokova koji smo imali koji su bili jako loši, dali preko 30 amandmana na ove zakone. Mislim da je ovaj zakon koji se tiče drumskog prevoza urađen zaista dobro. Želeo bih da službe uputim na nekoliko predloga koje smo izneli i koji mogu da budu dobra rešenja u analizi naših predloga amandmana. Znači, pre svega član 6. drumskog prevoza koji u 4. stavu govori o tome da su licence za prevoz, koje su neprenosiva prava, osim u statusnim promenama, spajanja i pripajanja domaćeg privrednog društva, da treba da se doda još i deo koji se odnosi na nasledna prava. To je bilo u diskusijama koje su prethodile pripremi ovog zakona. Mislim da taj amandman treba da bude dobro razmotren.
Zatim, član 45. vi ste u 2. stavu ovde rekli da u daljem tekstu kaže se – objekat inspekcijskog nadzora. Mi smo i za ovaj član i za sve ostale članove umesto termina „objekat“ predložili da bude termin „privredni subjekat“. Žao mi je što nismo imali više vremena da u svim članovima ovaj termin promenimo. Ne radi se objektima kao objektima. Vi se ovde odnosite ka privrednim društvima i privrednim subjektima. Mislim da su to izmene koje treba uvrstiti.
Upravo zbog toga što predlozi poslanika opozicije vrlo često bivaju zanemareni ili stavljeni u drugi plan, pokušaću da u ovih nekoliko minuta kažem i ono što je važno i što je vezano za naše amandmane. Što se tiče prevoza putnika u članu 29. u 1. stavu, mi smo predložili da ovaj tekst koji ide, znači – u roku od 15 dana od dana nastale promene, pisanim putem obavesti ministarstvo. Znači, termin „pisanim putem“. Vi ste kasnije u mnogim članovima, a to je slučaj i u članu 30. koristili termin „pismenim putem“. Takođe smo dali amandmane da se to menja i da koristiti termin „pisanim putem“.
Mislim da je to ispravnije i da može da koristi kvalitetu teksta.
Član 41. govori u drugom stavu, tačka 3, šta je sve potrebno da bi se dobila licenca itd, pa se kaže – u vlasništvu, autobusku stanicu koja ispunjava uslov itd, itd. Mi smo predložili da se posle reči: „vlasništvo“ doda i termin: „ili u zakupu“, zbog toga što postoji mnogo primera gde je država vlasnik autobuskih stanica, ili lokalna uprava i neophodno je da se iskoristi ta prilika da postoji mogućnost zakupa. Da li je on ugovoren u nekom prethodnom periodu ili će tek biti ugovoren, to je nebitno. Bitno je da postoji ta mogućnost da se to iskoristi.
Član 60. u trećem i četvrtom stavu govore o tome da jedinice lokalne samouprave ne mogu menjati namenu stajališta. Mi smo predložili da lokalne uprave mogu menjati namenu stajališta, ali uz saglasnost ministarstva, zbog raznih razloga – izgradnja infrastrukture, puteva, ulica, stambenih objekata, promene planova regulacije itd. Ponekad se nameće kao obaveza da se ti planovi menjaju, a ako vi izričito u zakonu stavite da to nije moguće, onda sve lokalne uprave koje regulišu ovu oblast imaju problem kako to da urade.
Mislim da se i ovaj predlog koji smo dali na član 66, prvi stav, negde poklapa i sa kolegama koji su predložili da se o ovome razmisli – nadležnosti privredne komore i ministarstva. Mi smo u prvom stavu, kada kažete – prevoznik dostavlja Privrednoj komori Srbije predlog reda vožnje itd, mi smo predložili da to bude – i nadležnom ministarstvu. Znači, ako u svim drugim članovima govorite o tome da je ministarstvo nadležno za rešavanje određenih pitanja, smatramo da i u ovom članu ministarstvo treba da u prvom trenutku dobije informaciju o tom planu, odnosno redu vožnje.
Član 122. govori o tome da oni pravni subjekti koji više nisu u mogućnosti da vrše prevoz imaju obavezu da najmanje 30 dana pre nameravanog prekida ugovora obaveste ministarstvo. Ja mislim da je to kratak period. Predložili smo da to bude 90 dana. Zbog čega? Upravo zbog toga što mora da postoji procedura tendera, raspisivanje tendera, izbora ponuđača itd. Vi ako imate takve zakonske obaveze i procedure za lokalne uprave ili neke druge pravne subjekte, ministarstva itd, znači, morate dati priliku i šansu da se taj međuprostor na neki način reši. Nemoguće je te procedure rešiti za 30 dana.
Ono što hoću da posebno pohvalim, vi imate lepo rešeno pitanje drumskog saobraćaja i to pozdravljam. To što ste radili zajedno sa udruženjima, sa zainteresovanim privrednicima itd, to je dobro. Ono što je takođe, po meni, u Srbiji izvesno i dobro rešeno jeste taj međumesni saobraćaj. Ali, ono što ostaje kao veliki problem, to je lokalni saobraćaj, lokalni prevoz i status velikog broja ljudi i firmi koji su danas u velikoj neizvesnosti.
Kada je ministarka u prvoj rečenici rekla kako je profit države od drumskog saobraćaja 150 miliona evra, da postoji ta siva zona od 100 miliona evra, mislim da je tu otvoren i taj problem i dilema na kojoj treba raditi.
Posebno važno je pitanje kako rešiti desetine problema, možda i stotine problema firmi koje danas jako loše funkcionišu, teško izlaze na kraj sa problemima koji su nasleđeni, koji su posledica raznih problema iz prošlosti, koji danas nemaju sigurnost i izvesnost za obavljanje delatnosti.
Taj deo oko sivog poslovanja i sive ekonomije treba posebno rešavati. Po meni, propuštena je prilika da se u ovom zakonu posebno obrati pažnja na taj deo. Mislim da je potrebna posebno velika podrška i pomoć lokalnim upravama kako da se nose sa ovim problemom. Kasnije, kao ovlašćeni predstavnik ću govoriti i o toj temi koja je vezana za Užice i na tom primeru možemo da pričamo i o drugim gradovima i opštinama, kakvi su sve problemi bili, na šta ljudi nailaze, kako ih rešavati, itd. Ali, poštovana ministarko, pitanje funkcionisanja u sivoj zoni u ovoj oblasti je nešto što može da se reši.
Jedan od predloga koji sam imao jeste da se upravo pomogne lokalnim upravama kako da raspisuju tendere, kako da se ponašaju u tom slučaju ako imaju lokalne prevoznike, ako nemaju lokalne prevoznike, ako imaju inspekcije, ako nemaju inspekcije, kako da obezbede kvalitet prevoza, kako da obezbede sigurnost i za građane i za one koji se bave tim pitanjem.
Lokalne uprave lutaju. Imate tendere koji se raspisuju, recimo, da se traži prevoznik koji će voziti po kilometru. To znači da će vrlo brzo građani doći u problem i da sve linije koje su tržišno neisplative, prema raznim selima, prema raznim mestima, neće više biti uvrštene u obavezne redovne linije koje se odrađuju.
Drugi model je da se sklapaju ugovori na neko vreme, da se traži kvalitet, da se poštuju redovne linije, itd. Onda dolazite u problem da lokalni prevoznici nemaju tržište, nemaju profit od delatnosti kojom se bave, pa uvode neke loše autobuse, sami menjaju red vožnje, prave probleme, a sve zbog toga što nemaju tu vrstu podrške. Znači, model kako raspisivati tendere za velike gradove, za manje gradove, za manja mesta, mora na neki način da bude ovde usmeren.
Pozdravljam to što ste u članovima 83, 84, 85. itd. čini mi se, u velikoj meri, radili na rešavanju problema oko specijalnih prevoza, oko prevoza koji su vezani za prevoz radnika, za prevoz dece u škole, za prevoz sportskih klubova itd. Tu se rešava to pitanje oko paralelnog kombi prevoza na linijama, koji je bio veliki problem svim lokalnim upravama. Sa ovim predlogom, to pozdravljam, vidim da je tu bilo dosta rada, se u velikoj meri rešava to pitanje.
Ono što treba dalje raditi jeste upravo kako da se uvežu svi zaposleni iz državnih organa, kako da se podigne nivo ugovaranja sa prevoznicima koji rade te usluge za lokalne samouprave, kako bi se rešio problem divljeg prevoza, sive ekonomije, itd. Ali, o tome ćemo kasnije, kada bude došlo na red. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, želja mi je da i u ovih preostalih nekoliko desetina minuta pokušam da ubedim i ministarku i njene saradnike u dobre namere koje smo imali kada smo predlagali amandmane, da ovih nekoliko tema koje se tiču predloga amandmana bar dobro razmislite o njima i da ih možda usvojite, da uzmete kao ozbiljno nešto što jeste stvar možda i znanja i iskustva i dobre namere, sve zajedno u isto vreme, kako biste poboljšali predloge zakona.      
Rekao sam da u startu mislim da nije dobro da ministarka, posle argumenata koje sam izneo, sa minut i 25 sekundi obrazlaže ovako značajne i ovako važne zakone, koji se tiču ne samo prihoda i rashoda ove države i ovog ministarstva, nego se tiču života i sudbina mnogo ljudi, mnogo firmi, mnogo onih koji su u prethodnih više godina zavisili od uspešnog ili neuspešnog rada nekih preduzeća. Da li su oni lokalnog karaktera, regionalnog, državnog, ali je hiljade ljudi u prethodnih više godina zavisilo od sudbine i rada mnogih preduzeća.
Dakle, ako ministarka danas obrazlaže zakone minut i 25 sekundi, onda dolazimo u ovu atmosferu da o jednom zakonu koji ima 200 strana, o drugom zakonu koji ima 200 strana, o kojima smo imali vremena da raspravljamo, odnosno da se upoznajemo sa njima samo nekoliko desetina sati, znači dva dana, ako imamo takvu atmosferu, onda dođemo do ovog da nema dijaloga, da se pokušava da se sve vreme ono što govori opozicija ili amandmani ili predlozi ili diskusije na neki način nipodaštava i da kažete da to nije važno.
Znam da će deo moje diskusije odmah ući u taj začarani krug istraživanja odgovornosti i krivice, da vi onda meni kažete – da, vi ste krivi za nešto što je bilo pre nas, nije bilo zakona. Onda ja vama kažem – ne, to je posledica 90-ih godina itd. Nije to tema i nije to cilj. Zaista imamo nameru da o temama o kojima govorimo damo pun doprinos, da se nešto pozitivno i desi.
Prvo, što se tiče Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, ponovo se vraćam na član 6, da još jednom podelim sa vama neke svoje dileme i razmišljanja. Znači, član 6. u svom drugom i trećem stavu kaže – licenca za prevoz je neprenosiva, osim u slučaju statusnih promena, spajanja i pripajanja domaćeg privrednog društva.
Moje pitanje i ono što je pokušaj vezano za amandman koji smo dali, jeste da se posle reči: „pripajanja“ dodaju reči: „i nasledstva u prvom naslednom redu“. Šta to znači? Znači, moje pitanje vama je sledeće. Ako je vlasnik određene firme, tj. kompanije koja ima, recimo, 100 kamiona, otišao u penziju i hoće da prepiše 50 kamiona sinu, a 50 kamiona ćerki, ili 80 jednom detetu, a drugom 20, postavlja se pitanje – da li i jedno i drugo dete posle nasleđivanja tih kamiona ili nepokretnosti imaju pravo da naslede i licence, dozvole i sve drugo što im pripada, ili nemaju? To je odgovor koji treba da mi date.
Što se tiče prevoza putnika, otvoriću tri teme. Mislim da je član 41. Zakona, poštovana ministarko, jako važan. On se tiče predloga koji se odnosi na tačku 3. Evo, pokušaću i da pročitam član, pa ćemo da porazgovaramo o tome. Znači, licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se sa rokom važenja od pet godina. Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku ako ima: 1) poslovni ugled, 2) sedište na teritoriji Republike Srbije, 3) u vlasništvu autobusku stanicu koja ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Pokušaću na primeru Užica da vam objasnim koliko je važan ovaj amandman gde mi predlažemo da se pored termina vlasništvo unese i termin zakon. Zbog čega? Svi znate da je u Užicu osamdesetih godina i ranije, ali i devedesetih firma „Raketa“, koja se bavila i prevozom putnika i prevozom robe, odnosno tereta, bila jedna od najboljih firmi na prostoru bivše Jugoslavije koja se bavila tim poslovima. Došle su sankcije, došli su ratovi, došli su problemi i od preduzeća koje je zapošljavalo od 600 do 800 radnika, „Raketa“ je počela da propada, počeli su otkazi, nema posla itd, itd. Došli smo do perioda kada je u privatizaciji 2001, 2002. i 2003. godine „Raketa“ promenila vlasnika. Vlasnik koji je kupio akcije uložio je silan novac.
Dakle, posle nekoliko godina, kada ste mogli da vidite autobuse koji su pohabani, koji su pokvareni, koji su nebezbedni, počeli su da se pojavljuju autobusi u gradu koji su ispunjavali sve veoma velike standarde i uslove i svi smo mislili da je rešenje problema i građana i zaposlenih u „Raketi“ na pomolu. Zbog problema u funkcionisanju nekih drugih firmi, taj vlasnik koji je kupio „Raketu“ je na kraju došao u situaciju da proglasi stečaj. Jedna po jedna firma je počela da propada i tako je i „Raketa“ došla u problem. Izgubili smo prevoz i negde 2005/2006. godine došlo je do kulminacije tih problema.
Poštovana ministarko, ukazujem na taj problem da je jako važno, a o tome sam govorio i u načelnoj raspravi, da se Ministarstvo uključi i da pomogne lokalnim upravama po pitanju izbora prevoznika, po pitanju raspisivanja tendera, po pitanju zaštite građana u svakom smislu, pa i bezbednosti kvaliteta prevoza, da se ne bi dešavale ovakve stvari kao što su se dešavale u Užicu. Znači, u tom trenutku kada „Raketa“ propada oko 500 ljudi ostaje bez posla, a građani ostaju bez prevoza. Ako nemate rešenje da ili na lokalnom ili na regionalnom nivou imate prevoznika koji rešava probleme, onda imaju probleme pre svega građani i dolazite u situaciju da ne možete da funkcionišete. Grad u tom trenutku povlači određene poteze, raspisuju se tenderi, ali nemate kvalitetnu ponudu da se zadovolje potrebe.
Dakle, mislim da kolege poslanici i pozicije i opozicije razumeju o čemu govorim, jer se takva situacija u tom periodu dešava i u Kragujevcu i u Šapcu i u Valjevu i u Novom Pazaru i u Vranju i u mnogom drugim mestima. Znači, u tom trenutku mi ne možemo da raspišemo bilo kakve tendere jer nemate bilo koga u okruženju koji može da vam zadovolji neke potrebe. Da ne govorim šta se dešava u Požegi, Bajnoj Bašti, Čajetini i ostalim mestima gde je „Raketa“ ranije funkcionisala. Desilo se sticajem okolnosti da su firme „Zlatan Rajzen“ i „Gaga“, koje su iznikle iz „Rakete“, koje su preuzele određen broj ljudi itd, počele malo po malo da jačaju, počele su malo po malo da ostvaruju tu svoju ulogu, počele su da zajedno sa lokalnom upravom rešavaju probleme.
Dalje, desilo se da je grad Užice uspeo upravo zbog toga što smo želeli da imamo monopol nad linijama, peronima i stanicom. Mi smo određen deo potraživanja koji smo imali od „Rakete“ za građevinsko zemljište itd. stavili na jednu stranu, uložili smo još nešto novca i kupili smo autobusku stanicu, odnosno deo autobuske stanice. Država je bila vlasnik perona i dela autobuske stanice i mi smo iz tog razloga mogli da raspisujemo tendere.
Poštovana ministarko, mislim da je u redu da me bar vi ispratite, da me čujete o čemu pričam, jer je tema važna i odnosi se na hiljade ljudi, nije samo vezano za Užice i za ove probleme, pa je red da me čujete.
Znači, od tog trenutka razni modeli raspisivanja tendera su postojali i bilo smo prinuđeni da vlasništvo stanice, koje smo ostvarili 2007. godine, stavimo na raspolaganje i u funkciju ljudi koji su vršili prevoz.
Pokušali smo i raspisivali smo tendere na pet godina, sa raznim modelima i tražili smo sigurnost i za građane i za prevoznike, a u ovom slučaju to je bio „Zlatan Rajzen“. Firma je godinama funkcionisala, jačala, bila je u interesu i ljudi i zajednice, nebrojeno prevoza invalidnih lica, penzionera, sportskih klubova, raznih udruženja itd, potrebe se nisu brojale. Došli smo u situaciju da je ta firma jačala. Kažem, imala je sigurnost, i ona i grad.
Vremenom, sada dolaze neki drugi vetrovi, raspisuju se neki drugi tenderi, dolazite u situaciju da lokalne uprave lutaju, prvo imaju jedan koncept, raskidaju ugovore ili poništavaju, bez pravnog osnova. Sada je veliki problem u gradu Užicu što je posle raspisanog tendera posao dobila firma iz Bečeja. Ako nastavimo ovo što mi je drugo i treće važno, o čemu hoću da pričam, ne znam kakva je bila konkursna dokumentacija, ali dolazimo u situaciju, ako vi insistirate na tome da se kao uslov za licencu, a kasnije za ponudu kaže da će starost autobusa biti 23 godine, pitanje je da li lokalna uprava može da raspiše drugačiji tender i da traži autobuse koji su po potrebi ljudi, koji imaju kvalitet. Mi smo u amandmanu predložili da autobusi ne budu stariji od 12 godina. Ako ta firma iz Bečeja dolazi na tržište, a vi insistirate i dalje da jedan autobus znači jedan zaposleni, to znači da će u Užicu 80 ljudi ostati bez posla u sledećih mesec-dva dana. Na stranu to što postojeći prevoznik ima ugovor do februara, a ovde se planira da se novi ugovor primenjuje od oktobra. Na stranu mnoge druge stvari, 80 ljudi ostaje bez posla.
Namerno sam hteo da napravim tu hronologiju. Ostalo je 90-ih godina 500-600 ljudi bez posla, pa onda 300 i nešto ljudi je bilo u nekim drugim reformama, kasnije, opet, u nesigurnosti, zaposleni nisu zaposleni, prijavljeni – nisu prijavljeni, itd, itd. Sada dolazimo do toga da će ponovo ljudi biti otpuštani.
Ako ne budete ispoštovali naše amandmane, samo u Užicu odmah imate problem. Vlasnik stanice je grad Užice, u zakupu sa firmom „Zlatan Rajzen“. Kako će firma koja iz Bečeja eventualno dođe u Užice ispuniti uslove da može da koristi autobusku stanicu kada je zakupac neko drugi? Znači, u ovom slučaju, oni ne ispunjavaju uslove. Da ne pričam o tome da oni ne ispunjavaju uslove što nemaju ni servis, što nemaju nikakve druge uslove koji se ovim zakonom predviđaju. Ako nastavite da insistirate na tome da jedan autobus koji je star 23 godine bude element u ponudi, kako mislite da lokalne uprave onda mogu da traže kvalitet za svoje građane za prevoz?
Mi smo taman došli do toga da smo ojačali firme, i „Zlatan Rajzen“ i „Gaga“, da mogu da funkcionišu, da ispunjavaju sve uslove i potrebe građana i sada neko, a vidim da su to pojedinci, sa svojim nekim kalkulacijama, potpuno urušavaju taj koncept i dovode u problem desetine i stotine radnika koji će opet biti u neizvesnosti i opet biti bez posla. Opet će građani Užica imati autobuse od 20 godina na ulicama i biće sve u redu.
Moja dilema se dalje tiče postupanja lokalnih uprava i ono što mislim da treba da zavredi vašu pažnju, ako imate ovakve zakonske predloge, ako imate lokalne uprave koje nisu kadre i nisu osposobljene da rešavaju ovakve probleme, ministarstvo se mora uključiti. Morate čuti i predstavnike vlasti i predstavnike firmi koje su radile, morate uvažiti očigledno okolnosti koje jesu važne za ljude, a ne donositi samo zakone i praviti se da je sve u redu, a na terenu će biti propast.
Ako sam vas pohvalio za kaznenu politiku i smatram da će ove mere doprineti da se siva ekonomija, odnosno svi oni koji su do sada bili u sivoj zoni poslovanja u ovoj oblasti eliminišu, ja vas molim da i ovih nekoliko stvari bude predmet vašeg interesovanja i da u ovih nekoliko dana, koliko je to moguće, izbegnemo sve ove probleme koji su tu.
Nije samo u pitanju puka priča o tome da li ima 100 miliona evra dobiti u sivoj zoni, pa će to ući u nečiji budžet, da li gradski, da li republički. Ovde nije samo tema ni to da li će biti prihoda za lokalne uprave od zakupa ili ne znam čega. Ovde se nameće osnovno pitanje – nekoliko stvari suštinski remeti funkcionisanje sistema i građani, ne samo Užica nego čitave Srbije, opet to podvlačim, će vrlo brzo doći u problem sa primenom ovog zakona.
Znači, ako i dalje ostanemo u neizvesnosti koja se tiče i autobusa i godine starosti, kao i broja ljudi koji će biti zaposleni u tim firmama, i ako dalje budemo ostali na tome da se ne zna da li može da bude vlasništvo ili zakup na prostorima, tvrdim, a za Užice sam potpuno siguran, da će i u drugim gradovima Srbije doći do velikih problema.
Bio sam svedok da upravo zbog tog nepoštovanja kontinuiteta na mnogim poslovima i na mnogim projektima u gradu na kojima smo radili dolaze neki ljudi koji imaju neke svoje posebne uglove viđenja, neke svoje vizije i urušavaju ono što je postignuto.
Pozivam vas da na ovom primeru Užica, gde se sada, isključivo po nekim ličnim i partijskim interesima, dovodi firma iz Bečeja, razmislite koliko je to dobro i koliko će taj model ugroziti funkcionisanje prevoza i sistema i u drugim gradovima. Nemojte da firme koje su uspešne, koje su u poslednjih više godina, opet kažem, van politike, van svega, ojačale, koje su bile na raspolaganju građanima, koje su uspele da prevaziđu mnoge probleme, sada bacimo ponovo pod tepih, da bacimo u neke probleme i da građane, pre svega gradova, dovedemo u probleme. Njih pre svega interesuje kvalitet prevoza i cena.
Malo pre sam otvorio temu i pitanje – ako biste pomogli lokalnim upravama da se kroz određene izmene članova ovog zakona uveže sistem, ako lokalna uprava potpiše ugovor o prevozu sa određenom firmom, da i javna preduzeća i ustanove i zdravstveni centar i škole itd, imaju obavezujuću ulogu, da se ponovo vratimo na iskustvo i modele 80-ih i 90-ih godina, da se sklapaju ugovori o prevozu radnika, dece, itd. Nama se dešava da u poslednjih 15-ak godina imamo plaćanje iz budžeta lokalnih uprava, državnih institucija, za ugovore o prevozu radnika, a ljudi paralelno putuju svojim autima, kombi prevozom itd, isplaćuje se novac na ruke i onda imate sivu zonu poslovanja.
U 80-im godinama, ako imate ugovor lokalne uprave za prevoz sa nekom firmom, to znači i da škole i zdravstvene institucije i svi ostali moraju da ispoštuju te ugovore i da svoje radnike uključe sa ugovorima o prevozu sa tim preduzećima. Ako to imamo, ako imamo uključivanje penzionera, ako imamo uključivanje privrede, onda ćemo eliminisati i sivo tržište. To je način kako se rešavaju problemi.

Poštovani ministri, poštovani predstavnici Vlade, poštovani kolege poslanici, gospodine ministre Vujoviću, ja mogu da zamislim koliko je vama drago i kako je veliko vaše zadovoljstvo, koje i sam osećam kada čujem poslanike nekih drugih stranaka koji su godinama bili u koaliciji sa Demokratskom strankom, a koji sada imaju neku naknadnu pamet i kako sada hoće, onako prilično sa neke ozbiljne vremenske distance, da pokažu kako nekada nisu bili za neka rešenja, a sada su, zaboga, prihvatili sve reforme i kako su neki drugi krivi za mnoge propuste u ovoj državi, kao da oni nisu godinama bili deo koalicija, deo vlasti. Ja mislim da i vas čeka ono što su govorili nekad o nama, odnosno danas govore o nama, ali to je neko drugo pitanje.
Gospodine Vujoviću, smatram da je vaša obaveza bila danas u prvoj rečenici, kada se obraćate ovom parlamentu i građanima Srbije, da kažete da povlačite iz procedure zakon, pre svega o javnim nabavkama i još neke druge zakone, iz više razloga.
Prvi razlog – poslanici opozicije su u subotu posle podne, a neki i u večernjim satima, dobili ove predloge zakona koji su vrlo ozbiljni. Zakon o javnim nabavkama, gospodine ministre, ima 92 nova člana. Ako uzmemo u obzir da je prethodni zakon imao 178 članova, dolazimo do saznanja da se u ovom predlogu zakona menja više od 50% članova. To, gospodine ministre, dalje znači da je danas trebalo da pričamo o novom zakonu, a ne o izmeni postojećeg zakona.
Ja vama hoću da čestitam na hrabrosti što ste ovim činom predlaganja zakona u stvari potvrdili sve ono što je DS govorila tri godine, a to je da je prethodni zakon bio jako loš. Pre tri godine smo pričali o tome da Zakon o javnim nabavkama, koji je do 2012. godine podrazumevao oko tri i po do četiri milijarde evra, postoji u transakcijama između institucija ove države, da ste samo zbog populizma, neznanja i nesposobnosti predložili zakon koji je sve to ukinuo, odnosno doveo do toga da smo u 2012, 2013. godini imali obrt novca u iznosu između 800 miliona evra i milijardu evra, tri do četiri puta manje, nego što je to bilo ranije. Vi ste možda neposredno ili posredno, kako god, u svojoj izjavi potvrdili da su procedure koje su predviđene ovim zakonom, odnosno ranijim zakonom, bile takve da ste imali prigovore koji su trajali mesecima.
Po vašoj izjavi ti prigovori su bili 120 do 190 ili 200 dana. To znači šest meseci ste ostavljali pravo nekom da opstruiše procese. To znači da ste svojim nepostupanjem i u školama doveli do toga da nema krede, da nema papira, da nema energenata, u vrtićima da nema mesa, mleka i jaja, hrane. Doveli ste do toga da u zdravstvenim ustanovama nema mogućnosti…
Gospodine Babiću, ne znam šta je smešno, vi to možda ne osećate jel imate prolaze svuda, ali u zdravstvenim ustanovama ljudi zbog toga što nemaju mogućnosti da se sprovedu javne nabavke čekaju mesecima na operacije, na intervencije, nema gaze, nema hrane, nema sanitetskog materijala.
Znači dozvolili smo da upravo zbog lošeg zakona sve stoji u Srbiji i sam gospodin Arsić, koji je godinama pričao kako je to dobar zakon, danas kaže kako se dnevno rešava preko sto zahteva. Znači, nešto gospodo nije dobro sa zakonom i ne možete danas doći u Skupštinu i praviti se kao da ništa nije bilo, kao da je tri godine bilo sve u redu u državi i reći nam kako predlažete neke izmene zakona, a u stvari predlažete novi zakon.
Pokušali smo da u ovih manje od 30 sati predložimo desetine amandmana. Ukazali smo na to da nije dobro da nemate ovde rokove recimo za usvajanje plana javnih nabavki. Dali smo rešenja, dali smo mnogo amandmana koji ukazuju kako da se popravi ovaj zakon, ali je to, verujte, nemoguće. Nemoguće je u 30 sati dati toliko amandmana da se popravi nešto što je loše. Očekivali smo da upravo zbog toga što imate autoritet i što verujem, u to, hoćete da napravite najbolje rešenje danas predložite povlačenje ovog zakona, da se on vrati u raspravu da se svi nedostaci i problemi isprave i da se ponovo pojavite ovde u parlamentu sa dobrim rešenjem.
Takođe, što se tiče zakona koji se tiče načina i kriterijuma za broj zaposlenih u javnoj upravi, mislim da je jako loše da se danas u ovoj atmosferi sa ovako malo poslanika priča o ovom zakonu. Ranije smo na odborima ukazali na sve štetne posledice primene ovakvih predloga.
Rekli smo da je najvažnija stvar koja treba da se desi posle usvajanja ovog zakona i ishodi i zaista mi je drago da je velika razlika u izjavama koje je gospođa Udovički govorila pre godinu, godinu i po dana, kada se pričalo o desetinama hiljada otkaza i viškova došli smo do jednog vrlo racionalnijeg predloga i rešenja, ali žao mi je što gospođa potpredsednica Vlade ćuti u ovoj istoj Skupštini pre mesec dana kada ministar Vulin priča o 850.000 – 870.000 zaposlenih u javnom sektoru, a ona je dva, tri dana pre toga rekla da postoji 495.000 zaposlenih u javnom sektoru i da je bila greška što ste pre godinu dana pokušali da u jednoj vrlo lošoj atmosferi napravite potpuni kolaps u funkcionisanju javnog sektora zastrašujući ljude otkazima. Ne govorimo više o tome koliko je desetina i stotina ljudi zaposleni u vreme kada ste rekli da nema zapošljavanja u lokalnim upravama, preduzećima itd.
Primer Užica, mogu da vam pričam kakve su katastrofalne posledice zapošljavanja 200 ljudi u periodu kada vi kažete - nema zapošljavanja. Ali, takođe, verujem da je ovaj princip koji ste danas postavili o tome da se ide korak po korak dobar. Ima mnogo propusta. Jedan od propusta je, po meni, ono što ste rekli malopre, veliki gradovi, veliki broj korisnika. Veliki broj stanovnika zahteva i mnogo drugačiju uslugu. Znači, pođite od toga da ishod svih procesa mora biti kvalitet i mora biti to što je usluga prema ljudima.
Hteo sam da vam ukažem da nije dobro da regionalni centri kao što je recimo Užice bude u ovim principima koje ste vi uspostavili, kao što je nekoliko drugih gradova u Srbiji zanemaren, odnosno da nemate uvida ili da nemate obzira prema tome što je to regionalni centar koji ima, recimo, Narodno pozorište koje je profesionalno. Narodno pozorište kao stub kulture u tom regionu ima saradnju ne samo u regionu nego i šire. Ono mora da ostane kao takvo, ono mora da ima na neki način uticaja na druge lokalne uprave koje su u okruženju ili Narodni muzej koji vrši usluge za još deset opština u okruženju ili regionalna deponija koja prikuplja otpad za deset gradova i opština u okruženju.
Znači, ne možete imati iste aršine i dobro je da se donekle to promeni..

… ali vas pozivam, nemojte otpuštati ljude. Zaposlite ljude.

Samo još minut, pola minuta.

Gospođo Udovički, nije dobro da pričate o otpuštanju ljudi u isto vreme kada u analizi funkcionisanja i lokalnih uprava i institucija u ovoj državi kažemo, u Užicu, Čačku, Kraljevu i Valjevu izdato je po pet, šest dozvola građevinskih godišnje. U svim oblastima i u svim sektorima imate problem da ljudi nemaju uslugu. Zaposlite ljude…

Poštovani predsedavajući, nije prvi put da našu želju ili nameru da zaista damo doprinos kako bi se neki zakon poboljšao, gospodin Babić i njegovi saradnici pretvore u potpunu banalnost. Znači, moja tema je bila da iskustva koja su postojala kod građana Srbije u prethodne tri godine nisu dobra, da smo imali kolaps u funkcionisanju, od dečijih vrtića, preko škola, preko institucija ove države, preko zdravstvenih institucija posebno. Ljudi su čekali mesecima na obične operacije i zbog toga što se svi pozivaju na to da nije završen proces javne nabavke ili se neko žalio.
Kreatori prethodnog zakona danas umesto da kažu – izvinite, građani Srbije, danas se menja 92 člana prethodnog zakona. Zašto? Jer nije bio dobar. Zašto? Jer su građani Srbije bili u kolapsu zbog primene ovog zakona. Umesto svi da pomognemo gospodinu Vujoviću i da kažemo – hajde da odložimo danas raspravu o ovom predlogu, jer imamo 200 amandmana koji su na ove predloge predati, mi i dalje pričamo o prošlosti, pričamo o banalnostima, pričamo o tome da je neko iz BIA kupovao stolice. Pa, ako je neko kupovao stolice, gospodine Babiću, dajte proces, ali nemojte pod tim izgovorima da i dalje usvajate loše zakone, da usvajate loše predloge zakona i da ponovo pravite iste greške.
Dakle, tri godine u Srbiji ne mogu da se završe procesi po devet meseci javnih nabavki za najosnovnije stvari. Vas nije briga što građani ne mogu da dođu u priliku da se operišu, da se prevoze, da normalno deca odu u školu, itd. To je problem, a nije problem to što vi govorite o procesima. Naravno da se podržava sve ono što je bilo loše i da treba da se istraži, ali nemojte zbog toga da zaustavljate nešto što je dobro. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 106. Poslovnika, prvi stav koji govori da je govornik obavezan da govori o tački dnevnog reda. Zaista mislim da je bila vaša obaveza da gospodina Babića prekinete u momentima kada je ponovo, po ko za koji put, optuživao ljude da su nezakonito prisvojili dobit, optuživao ljude da uzimaju neki mito i korupciju. Optužuje ljude ovde da urušavaju sistem ove države. Znači, čovek koji nije ovde u sali ne može da se brani na sve ove optužbe. Razume da vi nemate hrabrosti da se suprotstavite, ali red je… (Isključen mikrofon.)

Poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, kada sam čitajući ovaj zakon video veliku suštinsku grešku, po meni suštinsku, žao mi je što ministarka koristi termin da je to tehnička greška, jer ovde se radi o tome da se ne slažu brojevi u deset godina. Znači, ovde se greška potkrada na takav način da je i u ovom Predlogu zakona u članu 1. rečeno da su lica koja su nosioci prava korišćenja na izgrađenom zemljištu, itd, itd, obuhvaćena ovim zakonom do 13. maja 2003. godine ili na osnovu sudske odluke, itd, itd. U članu 102. Zakona o planiranju i izgradnji kaže se da su ova privredna društva i pravna lica ograničena sa zakonom da se uklapaju u te neke rokove koji su vezani do maja 2013. godine.
Kada sam video razliku između jednog i drugog člana, prvo sam se ponadao da je greška u ovom Predlogu zakona i da ćemo kroz ovaj amandman uspeti da ovu grešku ispravimo. Međutim, kada je zaključak bio da je greška u stvari urađena u Zakonu o planiranju i izgradnji, onda vidite da imate veliki problem i da se ovde ne radi o tehničkoj grešci, kako to ministarka kaže, već da se radi o suštinskoj grešci.
Ako bismo valjano analizirali ovaj Predlog zakona videli biste da se ovde radi o deset godina od 2003. do 2013. godine. Ako dalje, analogno tome, razmišljamo, videćete da su sve sporne privatizacije, koje su se desile u ovoj državi, desile u tom periodu. Ako se ne usvoji ovaj amandman i predlog gospodina Živkovića da se zakon povuče iz procedure, imamo strahovito veliki problem kao država, ovde se otvaraju veliki procesi i ovaj zakon će vrlo brzo pasti u vodu. Hvala.

Poštovana ministarko, moji motivi da bih podneo ovaj amandman su pre svega vezani za jasnu formulaciju i preciziranje ovih termina, zato što sam smatrao da u ovom članu 2. treba umesto reči „tog“ ili staviti termin „građevinskog zemljišta“, zbog toga što se u ovom članu o tome i priča, ili „neizgrađenog zemljišta“, kako sam stavio u predlog amandmana, zato što sam smatrao da upravo u ovom članu 2. treba precizirati terminološki o čemu se zapravo u ovom zakonu radi i da se odvoji, na neki način, ova terminologija i tematika od članova 3, 7, 8. i 9.
U nedelju i ponedeljak, kada smo pisali ove amandmane, nisam imao ovaj stav Agencije za korupciju i drago mi je da se moja razmišljanja potpuno poklapaju sa mišljenjem Agencije za korupciju, koja je upravo u ovom članu 2. vas upozorila da se na neki način ovo mora precizirati i da se ne desi ovo što se desilo, a to je da ovaj član 2. bude u suprotnosti sa članovima 3,7, 8. i 9. u kojima govorite o tome koji slučajevi mogu biti izuzeti iz zakona, odnosno gde može doći do umanjenja.
Znači, vaš pokušaj da se ovako u širokom određivanju terminologije ostavi u stvari prostor za korupciju je ovde očigledan. Nisam u prvom čitanju Predloga zakona uopšte imao taj utisak, međutim, kada smo kasnije pokušali da damo svoj doprinos kroz amandmane da se ovaj zakon poboljša, videli smo koliko je ovaj prostor veliki i koliko su rizici veliki.
Tako da vas još jednom pozivam da zajedno sa Odborom razmislite o tome da se umesto ove reči „tog“ koristi ili „građevinsko zemljište“ ili „neizgrađeno građevinsko zemljište“. Hvala.

Uvaženi kolega, u stvari se suštinski razlikujemo upravo u odnosu prema ovom članu i prema stavu Agencije za korupciju. Smatram da je upravo član 2. trebalo preciznije definisati, kako bi se kasnije izbegli svi rizici pogrešnog tumačenja svih ostalih članova koji govore o eventualnom umanjenju.
Vama je Agencija za korupciju vrlo jasno i vrlo decidno navela članove zakona kojim se u stvari na posredan ili indirektan način ugrožava osnovna namera ovog zakona, a to je da se izvrši konverzija sa naknadom. Znači, upravo to što ste ostavili priliku na više mesta i u više članova da se sa uopštenom formulacijom pristupa rešavanju određenih problema ostavili ste i prostor za korupciju.
Između ostalog, Agencija za korupciju vam skreće pažnju da nije dobro da organi lokalne uprave, odnosno organi koji se bave imovinsko pravnim pitanjima nemaju kriterijume na osnovu kojih umanjuju određenu cenu.
Niste definisali ni rokove, ni kriterijume, ni mere kažnjavanja za one koji ne postupaju po zakonu. To su vrlo ozbiljne primedbe ove Agencije i nemojte ih više tretirati kao tehničke, one su suštinske. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče parlamenta, pozivam se na član 108. koji kaže da se vi starate o redu na sednici Narodne skupštine i moram da vam skrenem pažnju da vi već mesecima nemate iste aršine i isti pristup prema poslanicima.
Pitao sam zbog čega je potpredsednica Vlade dobila pravo na repliku, vi ste još rekli da će i gospodin Jovičić dobiti pravo na repliku, u njenom odgovoru ona kaže – zbog toga što je gospodin Balša Božović pomenuo puteve. Mesecima ne možemo da dobijemo pravo na odgovore na vrlo ozbiljne optužbe koje se ovde izriču protiv nas pojedinačno ili kao pripadnika određene stranke, a sada čujemo argumentaciju da neko ovde može da dobije repliku zbog toga što su pomenuti putevi i vi ne reagujete.
Zbog toga sam potpuno ubeđen da vi svojim odnosom i ponašanjem ovde stavljate u vrlo loš položaj opoziciju i mislim da u narednom delu sednice morate obratiti pažnju na to da imamo isti pristup. Tema je vrlo važna i tražimo isti odnos prema svima.