Gospodine predsedavajući onda se poziva na član 108, a to je vaša obaveza da se brinete o redu na sednici. Vi možda sa te pozicije u kojoj se osećate lagodno i prijatno niste svesni koliko kršenjem Poslovnika ne samo da usmeravate diskusije koje su jako loše i ružne, i koje jako lođe deluju na Skupštinu i …

Upravo govorim.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 107. Poslovnika i tražim od vas samo jednu rečenicu da me čujete. Sve vreme pokušavamo da objasnimo da povreda Poslovnika, na koju je gospodin Šutanovac obratio pažnju svima nama, jeste učinjena kod prethodnog govornika, odnosno kod gospođe Obradović.
Kasnije sve što smo pokušavali da vam dokažemo je vezano za vašu povredu Poslovnika po istom članu. Nije moguće da nam zabranjujete ako je završena jedna replika ili jedna međusobna komunikacija kod povrede jednog člana Poslovnika, ako vi učinite drugu povredu Poslovnika, nije normalno da nam zabranjujete da o tome govorimo. To hoćemo sve vreme da vam objasnimo. Mislimo da nije u redu…

Samo da završim, molim vas.

Molim vas, pozvao sam se na dostojanstvo u članu 107. Znači, danima ne mogu da dođem… (Isključen mikrofon.)
(Jovan Marković, s mesta: …do reči da objasnim o čemu se radi što se tiče povrede Poslovnika i to nije u redu.)

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, smatram da je jako važno pitanje koje smo otvorili oko naziva organa koji će biti nadležan i koji će nositi sve ove poslove u narednom periodu, zbog suprotstavljenih mišljenja i stavova koji se tiču ovog predloga. Ovo što je gospodin Šutanovac obrazlagao jeste jedan od načina kako misli da celovito možemo rešiti problem.
Ono što je jako važno istaći u ovoj diskusiji, ono što bih zamolio i gospodina ministra Stefanovića i sve narodne poslanike da razjasnimo, u obrazloženju, gospodine Stefanoviću, razloga donošenja ovog zakona, kaže se – tačno je da su odlukama iz 1992. godine obustavljene primene zakona iz tog perioda i da su odlukama o ministarstvima neke nadležnosti prenete na republički zavod. Takođe se u obrazloženju kaže da je 2011. godine donet zakon koji tretira ovu oblast.
Vi ste danima, a posebno ovde u raspravi, nametnuli temu da zakon ne postoji. I gospodin Babić i svi ostali poslanici sve vreme pričaju o tome da je ova delatnost bila potpuno van zakona. Nametnuli ste temu da neko nije mislio o ljudima, o građanima, a upravo dešavanja koja su se desila u Srbiji 14. maja i ovih nedelja i meseci iza nas govore koliko ste u stvari vi nesvesni da je zakon postojao, koliko niste bili sposobni da organizujete službe, koliko niste primenjivali postojeće zakone. Došli ste ovde sa idejom da je neko drugi odgovoran što navodno ne postoje zakoni i svi poslanici o tome pričaju kao da nisu pročitali materijal.

Mogu li samo da završim rečenicu?

Suštinsko pitanje ovde, poštovani ministre, jeste ako ste nametnuli temu da zakon nije postojao, pa kako je moguće da onda država postupa u prethodnih više godina po ovom pitanju?

Poštovani ministre, zaista mislim da smo ozbiljni ljudi ovde. Ne znam šta je neozbiljno, ako pomenem da je u obrazloženju zakona na strani 12. rečeno da donošenjem Zakona o ministarstvima „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 16, iz 2011. godine, koji su ti poslovi stavljeni u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, ne znam šta tu nije ozbiljno.
Ako ministar ove države koji je bio nadležan za ove poslove kaže da to nije zakon i da to nije akt po kome treba da postupaju sve institucije, onda iz toga proizilazi da je potpuno normalno što sve druge institucije od lokalnog nivoa, preko republičkog, dozvoljavaju da se dešavaju ovakve katastrofe i da niko nije odgovoran. Ako za vas odluka Vlade iz 2011. godine nije validna i važeća, onda je to prosto veliki problem, onda to daje odgovor zbog čega nije bilo reakcije 14. maja ni u Kragujevcu, ni u Ivanjici, ni u Užicu, ni u Čačku. To daje odgovor i zbog čega niko nije kriv za ove stvari.
Za mene je ovo dokument koji je bio osnova po kome treba da postupaju nadležne institucije. Teza po kojoj sa kojom ste došli ovde da ne postoje zakoni, da niko nikada ništa na tom poslu nije radio da biste prikrili vaše greške i probleme je zaista nedopustiva.
Naši amandmani koje smo ovde predložili, kao i ovaj o kome je gospodin Šutanovac govorio, upravo je išao u prilog tome da se iskustva iz prethodnog perioda, zakoni koji su postojali i sve ostalo što možemo da iskoristimo, iskoristimo u primeni ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, prvo želim da se zahvalim na ovom gestu koji ste iskazali. Zaista mislim da sa moje strane u dosadašnjem radu nikada nije bilo bilo kakvih nagoveštaja da želim da unizim rad ove Skupštine ili vas kao predsedavajućeg. Smatrao sam da je bilo moje pravo da dobijem reč u tom trenutku. Žao mi je što je bio nesporazum i hvala vam na ovom gestu.
Što se tiče amandmana koji smo podneli, poštovani ministre i poštovani poslanici, smatram da je ovaj set članova i amandmana koji su podneti na ove članove od 6. pa na dalje jako važan za ukupnu organizaciju rada nadležnog organa i za delegiranje svih poslova.
U članu 6. u tački 3) se kaže da nadležni organ predlaže Vladi redovne i vanredne izveštaje o funkcionisanju jedinstvenog sistema odbrane od grada. Poštovani ministre, ovaj predlog koji smo vam uputili se tiče određivanja rokova i smatramo da je jako važno da se preciziraju rokovi i u članu 6. i u članu 7. U ovom slučaju predlog je da se odvoje redovni i vanredni izveštaji i da se redovni izveštaji pišu do 1. maja, odnosno drugi izveštaj da se piše do 1. septembra.
Poštovani ministre, zaista vas molim da ispratite ovo što govorim i kolegu poslanika da vas ne ometa, pošto je jako važno i smatram da zavređuje vašu pažnju i vreme.
Član 6, o kome govorim, vezan je i sa članom 7. Zaista mislim da određivanje rokova i za nadležni organ i za lokane uprave i za instituciju, odnosno institucije koje su u ovom poslu, jeste nešto što će unaprediti rad po ovom poslu. Iskustva koja smo imali kao društvo pokazala su da, ako sistem nema rokove i ako nemate određene nosioce uloga, dolazi do propusta. Upravo dešavanja koja su bila 14. maja u Ivanjici i Arilju, upravo dešavanja koja su kasnije nastupila u Kragujevcu, upravo grad koji je pao u Užicu, Čačku i Kraljevu vas upućuje na to da nije dovoljno samo reći da se pišu redovni izveštaji. Upravo ti izveštaji treba da ukažu na probleme, da ukažu na propuste i da ukažu na to šta to nadležne institucije treba da poprave kako se takve stvari ne bi dešavale.
Ako vi danas propustite priliku da danas glasate o ovim amandmanima, odnosno da ih usvojite, dolazite u situaciju da će i dalje ovo polje delovanja biti potpuno neodređeno i da nikada nećemo znati ko je odgovoran za to što je 14. maja došlo do propusta i što je ljudima napravljena šteta od preko 10 miliona evra. Ko je kriv što je pre sedam dana pao grad u Užicu i okolini i što je napravljena velika šteta? Nekoliko sela je ostalo bez useva. Ako ne budete određivali rokove, ako ne budete utvrđivali odgovornost po ovom pitanju, imaćemo i dalje velike probleme.
Znači, ja vas upozoravam da je ovaj član u direktnoj vezi i sa članom 7. i sa nekoliko kasnijih članova, o kojima ćemo kasnije pričati, i da je jako važno da se utvrde i rokovi i odgovornost primenom ovih članova. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predlog ovog amandmana odnosi se, pre svega na podtačku 1) gde se definiše ovo o čemu je kolega Jovanović govorio, da se termin o izveštajima sa 15. aprila, po našem predlogu promeni na 15. februar.
Drugi predlog koji smo dali u ovom amandmanu, u ovom članu, jeste da se u podtački 2) izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada sa predlogom programa rada za narednu godinu, uskladi sa programom rada Vlade, u našem predlogu dostavi do 1. novembra tekuće godine.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen ovaj predlog, kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što nije potrebno opredeljivati tačne datume dostavljanja redovnih izveštaja itd.
Poštovani ministre, mislim da je jako važno da još jednom obratite pažnju na predloge koje smo dali i u članu 6. i u članu 7. odnosno amandmane, zbog toga što oni suštinski određuju pitanje odgovornosti i pitanje dinamike donošenja određenih odluka.
Ako se dobro analizira ovaj predlog, videćte da smo kroz ove predloge predložili u stvari da se izveštaji rade na osnovu iskustava i na osnovu činjeničnog stanja koje se odnosi na prethodnu godinu. To znači, prva stvar, u ovoj tački 7. ako bi se naš predlog usvojio onda bi jedinice lokalne uprave, onda bi Republički zavod, Vlada i sve nadležne institucije svoje programe usvajali i donosili do 1. novembra tekuće godine i to je dovoljno važan osnov, odnosno važan datum da se može taj predlog, ti izveštaji uvrstiti u programe svih tih institucija za sledeću godinu odnosno u budžet Vlade Republike Srbije.
Sledeće, ako bi se izveštaji o trenutnoj situaciji stanja u tim institucijama usvajali ne do 15. aprila odnosno do 1. aprila kako je to kolega predložio, nego do 15. februara, onda bi se sa sigurnošću i izvesnošću moglo planirati, onda bi se sa sigurnim ishodom moglo tačno znati šta ko treba uraditi do 15. aprila kako bi se određene stvari ispravile, odnosno kako bi sistem funkcionisao i bio u ispravnom stanju.
U slučaju da se ostavi nedefinisano stanje, a vidim da je to potpuno sigurno, s obzirom da i ministar i predsedavajući parlamenta imaju važnija posla i da razgovaraju verovatno o važnijim temama nego da slušaju ove predloge, onda ćemo doći u situaciju da i dalje ovo društvo neće moći da zaključi ko je odgovoran i ko je kriv za propuste koji se dešavaju u ovoj oblasti.
Mi smo, poštovani ministre, upravo zbog toga što smo uvažavali i ovu temu i poštovali i ovaj predlog zakona, želeli da damo svoj doprinos i mislimo da su ovo ključni argumenti, odnosno ključni predlozi koji će ovaj zakon unaprediti odnosno sistem učiniti efikasnijim.
Ako biste dobro analizirali, videli biste da ovde kroz ove predloge stavljamo u prioritet primenu ovog zakona u odnosu na sve druge zakone, čini mi se, koje smo ovde usvajali. Onda biste videli da biste vi kao nadležni organ, odnosno organ koji bude nadležan u narednom periodu, u ovom slučaju Republički zavod, imao mogućnost da utiče na donošenje programa, na usvajanje izveštaja od lokalnog nivoa, pokrajinskog nivoa, pa sve do Vlade, onda biste imali čistu i jasnu situaciju oko utvrđivanja odgovornosti za sve ono što se ne čini.
Ukazao sam u načelnoj raspravi na problem da ovaj zakon ni u jednom jedinom svom delu ne tretira pitanje odgovornosti za nečinjenje u liniji upravljanja, u sistemu rukovođenja, u izvršavanju poslovnih obaveza i ako biste ovo promenili, prihvatili naše predloge, onda biste vrlo jasno utvrdili odgovornost ko je kriv što ove godine u Republičkom budžetu nije opredeljen iznos od 130 miliona za strelce koji je u 2014. godini bio opredeljen.
Ako biste to utvrdili, onda bi bila i jasno utvrđena odgovornost zbog čega nije bilo reakcije 14. maja u Arilju, Ivanjici i okolnim selima. Ako biste to utvrdili, znali biste ko je odgovoran što nije bilo te pozicije u budžetu za 2015. godinu, nego ste u danu kada se dešava velika nepogoda i velika katastrofa koja je veličine preko 12 miliona evra za te ljude, onda u tom danu ste doneli odluku da se zaboga, preko Ministarstva finansija odvaja 80 miliona dinara za strelce.
Zar to nije priznanje propusta? Zar to nije priznanje nečinjenja? Zar to nije priznanje ne samo da Vlada nije radila svoj posao, nego institucije koje su bile nadležne za taj posao?
Ako biste ovaj program, odnosno ove amandmane usvojili, vi bi ste u narednom periodu, kao Vlada vrlo lako i brzo utvrđivali odgovornost. Znali biste ko je odgovoran za Kragujevac, desila se ogromna šteta u okolini Kragujevca. Znate li šta je odgovor zbog čega je nastala šteta? Da, mi smo kupili rakete i o tome pričate danima ovde kako ima rakete više nego ikada, samo je problem što ih niko ne ispaljuje, a odgovor zbog čega nije bilo reakcije u Kragujevcu jeste - kupljene su rakete, one su bile u Užicu, ali nismo imali dostavno vozilo i niko nije odgovoran što nema dostavnog vozila da se one preteraju u Kragujevac.
U ovom slučaju za 14. maj, kada se desila ova nepogoda niko ne može da utvrdi odgovornost zbog čega nisu ispaljene rakete. Jedni tvrde nije bilo ugovora sa strelcima zato što nije bilo pozicije u budžetu, drugi tvrde da nije bio tehnički ispravan sistem. I u jednom i u drugom slučaju nemate pitanje odgovornosti, a onda ćete doći u situaciju da lokalne uprave procenjuju štetu, da lokalne uprave slušaju građane zbog čega su i kako pretrpele štetu, da oni plaćaju svoje, odnosno neke nadoknade i niko neće biti kriv.
Ovde se postavlja pitanje da li ste vi potpuno svesno zbog toga što sistem ne možete da nosite i ne možete njime da upravljate, preneli odgovornost na zavod, svesni da je preko 500 miliona dinara minusa u budžetu u toj instituciji ove godine, svesni da i oni ne mogu nositi te poslove, svesni da i Ministarstvo poljoprivrede nije spremno da ih prihvati samo zarad toga da sve ove propuste koje ste načinili, u stvari stavite pod tepih. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani kolega Jovanoviću, drago mi je da ste shvatili moj predlog kao dobronamernu sugestiju i amandman kao takav.
Poštovani ministre, ako bismo svi zajedno razgovarali na jedan otvoren način o ovom predlogu, došli bi do sledećeg zaključka. Lokalne uprave, pokrajina, sve institucije, do 1. novembra tekuće godine podnose izveštaje, na osnovu tih izveštaja se prave planovi, budžeti i programi za sledeću godinu. Ako biste do 15. februara dali rokove da se rade planovi i programi za tu godinu, odnosno da se podnose izveštaji iz kojih ćete videti šta nedostaje, onda biste imali vremena da otklonite sve nepravilnosti i ne bi se desio 14. maj ili 15. ili 1. jun.
Zašto? Evo vam primer. Doći ćete u situaciju da neka lokalna uprava bude na privremenom finansiranju ili da, recimo, javne nabavke zavoda nisu izvršene, iako je u budžetu predviđeno da postoji pozicija, recimo, za nabavku raketa, doći ćete u situaciju da do 1. ili ne znam kog aprila nije završena javna nabavka zbog nečega. Država u tom slučaju mora da reaguje. Ako imate 15. februar kao informaciju da nisu završeni poslovi, vi imate tri meseca rok otprilike da reagujete i da nepravilnosti otklonite.
Suština ovog amandmana je upravo da se kroz davanje rokova istakne i značaj ovog zakona, njegove primene, ali i odgovornost za nepostupanje. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, u članu 9. tačka 4), kaže se kako je potrebno sedam dana lokalnim upravama da naprave procenu štete i da na osnovu te procene štete utvrde zapisnike i način kako će se nadoknaditi, itd.
Smatrao sam da je jako neozbiljan ovaj predlog i da oni ljudi koji su vam predložili ovakvo rešenje ne poznaju ni rad lokalnih uprava, ni kapacitete koji postoje u lokalnim upravama i da je ovaj predlog zaista loš. Zbog toga sam predložio da taj rok bude 30 dana, takođe slažem se da je razuman rok i 45 dana po predlogu gospodina Jovanovića, kolege koji je to predložio, dao je više prostora da se temeljnije, ozbiljnije i stručnije napravi ta procena, kako ne bi postojali prigovori i kako ne bi bili rizici da se ti zapisnici obaraju.
Ono što je moj predlog, a otvara opet ovu temu o kojoj smo i u načelnoj raspravi govorili, jeste vezano za novu tačku 7) u ovom predlogu člana 9. koji sam predložio, a tiče se tog čuvenog finansiranja od strane lokalnih uprava i moj motiv, to želim da razumete, da podnesem ovaj amandman je upravo bio taj da sam smatrao da iskustva koja su postojala ne samo u 2015. godini, nego i u 2013, 2014. godini i ranije, koja ukazuju na to da država vrlo loše brine o ovom sistemu, da su ljudi vrlo često u nemilosti, da su u situaciji da se mole Bogu da li će biti padavina ili neće, da su ta iskustva na neki način naterala i lokalne uprave, odnosno predsednike lokalnih uprava da u prethodnom periodu preuzmu odgovornost da nabavljaju rakete iako to ne smeju, da angažuju strelce iako to ne smeju. Smatrao sam da ovaj zakon gospodine ministre u svom osnovu mora da da šansu i lokalnim upravama i udruženjima građana i donatorima i mnogim drugima, kako da pomognu da se te stvari reše.

Znači, to sigurno nije u redu.

Pošto ja imam još puno amandmana, smatrao sam da je …