Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 106. koji govori da ste vi odgovorni da se govornik uputi da govori po tački dnevnog reda.
Mislim da je nastavak vašeg lošeg vođenja sednice danas očigledan i to na kakav način vi favorizujete govornike i poslanike vladajuće koalicije zaista nije primeren.
Šest minuta prethodni govornik priča o stvarima koje nisu ni u kakvoj vezi sa današnjim dnevnom redom i vi to dopuštate. Vi ste po ko zna koji put danas omogućili da se ne govori o temi koja je veoma važna i o zakonu koji je veoma važan. Prethodni govornik mislim ne da nije pročitao član 6. o kome se govori i naš predlog da se brišu st. 2. i 3, nego nije pročitao zakon.
(Zoran Babić, s mesta: Ti nisi pročitao ni naslov.)
Sada dozvoljavate ponovo gospodinu Babiću da mene prekida, dobacuje vrlo neukusno i neprimereno i kao da ne čujete o čemu se radi i kao da ne čujete način na koji je on debatuje u ovoj sali.

Dozvolićete, naravno, da tako to traje, dozvolićete da se ova sednica pretvori u jednu lakrdiju i dozvolićete da danas ponovo čujemo niz optužbi koje nemaju nikakve veze, ni sa ovim zakonom, ni sa amandmanima.

Poštovani predsedavajući, ponovo član 106.
Zaista ne znam kako očekujete da se koleginica vrati na temu i na amandman kada nije ni bila na amandmanu i na temi. Već nekoliko puta sam vas upozoravao da vaše ponašanje, vaš pristup i vaš odnos prema poslanicima koji nije isti dovodi upravo do ovakvih rasprava. Tek smo na članu 6. i koleginici i ostalim poslanicima treba da ukažem pažnju da se radi o predlogu da se 2. i 3. stav ovog člana brišu, o tome je reč. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 108. i zaista sam očekivao kada ste zamenili gospodina Bečića koji je, činjenica je to, loše vodio ovu sednicu, očekivao sam da ćete vi uzeti stvari pod kontrolu i razočaran sam što ste gospodina Bradića prekinuli u minut i 30 sekundi, koliko je govorio.
Čovek se izvinio zbog toga što je odstupio od tačke dnevnog reda i to je bilo u redu, a onda ste dozvolili da gospodin Babić osam i po minuta priča od toga kako je rađeno na gasovodu, šta je rađeno u Vlasotincu sa odbornicima DS, došao je do Terazija i vešanja i vi ćutite i očekujete da samo poslanici opozicije poštuju Poslovnik.
Vi ste, video sam to, nekoliko puta hteli da prekinete gospodina Babića ali to prosto ne smete. Ako je ispravan pristup ja očekujem zaista da i njega i sve ostale poslanike opomenete i da ih usmerite na razgovor. Hvala.

Ali osam i po minuta, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, smatram da ovih nekoliko amandmana, odnosno nekoliko članova o kojima ćemo u narednom periodu govoriti, pre svega čl. 7, 8. i 9, jesu suštinski važni i tražim od vas posebnu vrstu pažnje i posvećenosti da se uključite u ovu raspravu, jer mislim da upravo na ovim članovima, koji govore o umanjenjima tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, neizgrađenog zemljišta i izgrađenog zemljišta koje je u kompleksu, možemo da razotkrijemo, ne znam da li me pratite, nameru predlagača zakona, koja se usmerava u tom pravcu da se zemljište poklanja, da se građevinsko zemljište, kako je to i Agencija za borbu protiv korupcije u svom centralnom delu obraćanja i rekla u ovoj Skupštini.
Agencija kaže sledeće – na ovaj način umanjene tržišne vrednosti građevinskog zemljišta prilikom određivanja visine naknade umesto izuzetka postaju pravilo.
U članu 2. zakona o kome smo pričali ukazali smo upravo na to da se kasnije u članu 7, u članu 8, u članu 9, u članu 13, u članu 18, itd, upravo otvara pitanje pod kojim uslovima, ako nisu propisani kriterijumi, nadležni organ lokalne uprave, u ovom slučaju organ za imovinsko pravne poslove, donosi rešenje?
Ako ne postoje jasni kriterijumi po kojima će se određivati pravila, onda dolazimo do problema kako će ti organi da postupaju. Drugi važan problem nisu određeni rokovi. Treći važan problem nisu određeni rokovi ni za postupanje u drugom stepenu i dolazimo do veoma ozbiljnih problema kako će se umanjivati određene procenjene vrednosti.
Mi smo kroz preciziranje formulacije u ovom članu, koja se odnosi na to da se umesto termina koji je ovde naveden, a to je da se propisi o kontroli državne pomoći ovde koriste, tražili da se uvede termin „zakon o kontroli državne pomoći“. Molim vas ministarko da pogledate obrazloženje, koje je dato u ovom slučaju, zbog čega se ne prihvata ova terminologija i ovaj amandman. Kaže se da reč „zakon“ nije dovoljna i da ako bi se koristio taj termin onda bi dovedeno bilo u sumnju pitanje primene podzakonskih akata i uredbi. Valjda se zakoni tretiraju kao krovni zakoni, odnosno uredbe i podzakonska akta treba da budu usaglašena sa zakonom.
Ako je ovo obrazloženje po vama dobro, onda vas pozivam da pogledate član 12. zakona koji kaže da se koristi termin „zakon o kontroli države pomoći“. Znači, imate i član 5, i član 7, i član 12. koji su potpuno u suprotnosti jedan sa drugim.
Mislim da je trebalo da iskoristite ovu našu dobru volju i amandman koji smo podneli u tom smislu da ovu terminologiju uskladite.
Svi oni poslanici, koji su ispred vladajuće koalicije, govorili o ovom zakonu i govorili o tome da mi nismo pročitali zakone, da nismo pročitali članove zakona, da imamo lošu nameru i da ne znamo o čemu pričamo treba da se osvrnu na ovo što je rekla Agencija za borbu protiv korupcije. Suštinski članovi 7, 8. i 9. ugrožavaju dobru, ako je postojala, nameru predlagača ovog zakona i daju mogućnost upravo zbog toga što nije određen normativ, što nije određen pravni okvir da oni koji izdaju rešenje na svim nivoima mogu da postupaju u skladu sa onim što oni procenjuju. To nije dobro ni za građane Srbije, ni za ovaj zakon, ni za ovaj predlog. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 107. i član 109. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine i o tome da narodni poslanici ne smeju da iznose lične podatke i privatan život u raspravi.
Mislim da možda ni vi sami niste svesni svoje odgovornosti kada u poslednjih nekoliko desetina minuta dopuštate pre svega gospodinu Babiću da na ovako ružan način iznosi neistine o kolegi narodnom poslaniku i verovatno da niste svesni svih posledica, odnosno reakcija javnosti na takve iskaze i na takve reči. Umesto da prekinete gospodina Babića, vi ste ga zdušno podržavali, malo sa svojim osmehom, malo sa tim što i ministarka Mihajlović likuje nad time što se govori ovde. Ja sam jedan od ljudi koji je spreman da sve ono što je stekao u životu menjam za deseti deo onoga što ima i gospodin Babić i ostali …

Iz ličnog ugla sam osetio, kao čovek, koliko je strašno kada se na ovakav način, a posebno u ovom parlamentu, govori o pojedincima i o ljudima. Imao sam priliku da na svojoj koži osetim šta znači optužba gospođe Mihajlović o tome da sam svojevremeno krao ribu u jezeru Vrutci.

Predsedavajući, poštovana ministarka, u pokušaju da se u ovom članu 8. daju predlozi koji će unaprediti i ovaj član i ovaj zakon, išli smo korak po korak, ali zaista posle duže analize videli smo da je besmisleno da bilo šta predlažemo u izmeni ovog člana i zbog toga smo se odlučili na taj predlog da se ovaj član briše.
Sve narodne poslanike, još jednom pozivam da obrate pažnju na ovaj član, da i Agencija za borbu protiv korupcije skrenula pažnju da se članovi 7, 8. i 9. koji se odnose na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i neizgrađenog, i izgrađenog, i onog zemljišta koji je u kompleksu, da se daje diskreciono pravo lokalnim upravama, da procenjuju bez kriterijuma vrednost i način kako će se ta tržišna cena umanjiti.
Ovo je član zakona koji otvara prostor za korupciju. Ovaj član zakona u stvari govori da neće biti naplate, prihoda o kojima ste govorili. Ovaj član zakona je suštinski važan, da znate da u narednom periodu, ne da neće biti prihoda za Fond za restituciju, za lokalne samouprave i Republiku Srbiju, biće samo štete.
Kasnije ćemo pričati o tome šta se dešava ako podnosilac zahteva ide u pravcu da zakupi zemljište, ako sve te članove o kojima je i Agencija za borbu protiv korupcije pričala, dobro analizirate, videćete da je kompletan zakon loš. Zbog toga smo vas pozivali da ovaj zakon povučete iz procedure. Zbog toga smo govorili da nije dobro da se toliko članova zakona, ovog zakona koji razmatramo i Zakona o planiranju izgradnji preklapa, odnosno da su suprotnosti. Zbog toga vas pozivamo još jednom, obratite pažnju na ovaj član. Hvala.

Poštovana ministarko, ja sam potpuno siguran da ste dosta umorni kao i svi mi oko današnje rasprave, ali ako bi se samo malo koncentrisali na ovaj predlog koji sam dao, siguran sam da bi ste i uvažili amandman koji smo uložili.
U 2, u 3. stavu ovog člana mi smo sugerisali da postoji problem oko određivanja vremena u rečenici kada se kaže – po zahtevu za konverziju rešava organ nadležan za imovinsko pravne itd. poslove, kako već član ide. Mi smo predložili da umesto reči „po zahtevu“ stoji reč „zahtev za konverziju rešava organ“, itd.
Što se tiče ovog drugog stava i odrednice da dokazi propisani članom 8. treba da budu brisani iz ovog stava očekivali smo da ćete u raspravi koja je bila danas na ovoj sednici uvažiti naše primedbe, da ćete uvažiti ovo što smo govorili oko člana 7,8. pi 9. kao izvora moguće korupcije, da ćete uvažiti sve argumente koje smo izneli ukazujući na činjenicu da nisu određeni uslovi, kriterijumi kako će organi jedinice lokalne uprave sprovoditi ovaj zakon, kako će izdavati rešenja, kada će vršiti naplatu, itd, da niste obratili pažnju na sve probleme koji se tiču umanjenja tržišne vrednosti građevinskih parcela, itd. Znači, po tom osnovu smo tražili da se i ovaj član 8. briše.
Imajući u vidu da to nije uvaženo, onda dolazimo do problema da će verovatno ovaj predlog ostati, ali ovaj član, odnosno stav 3. o kome smo govorili, mislim da jeste opravdan i ako bi ste sa saradnicima pogledali ovu našu argumentaciju i čuli našu argumentaciju, onda bi on sigurno bio uvažen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, meni je zaista žao što se gospodin Martinović ranije nije uključio u ovu diskusiju, ako je već pričao o tome koji je zakon stariji, koji obavezujući i koji je krovni zakon. Mislim da bi bilo jako dobro i za parlament i uopšte za razmatranje ovog predloga zakona da se uključio u prvom članu i da smo govorili o problemu koji se desio, a to je da je u Zakonu o prostornom planiranju član 102. pomenut jedan datum, znači, maj 2013. godine. Treba da danas usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji imamo odmah problem.
Mislim da bi bilo dobro da se onda gospodin Martinović uključio i da nam kaže kako da rešimo taj problem i kako da nadomestimo 10 godina koje ovde nedostaju, 10 godina u kojima se suštinski dešavaju problemi oko privatizacija, oko konverzije itd. Bilo bi jako dobro da smo čuli kakav je njegov predlog da danas izbegnemo taj problem oko usklađivanja tih termina i datuma.
Da vas podsetim, u članu 102. Zakona o planiranju i izgradnji stoji jedan datum, jedna godina 2013, a u zakonu koji danas razmatramo stoji 2003. godina i te datume treba da uskladimo. U pitanju je 10 godina.
Što se tiče držanja lekcija ovde o tome ko je šta radio i kako je radio, ja mislim da ćete vi, gospodine Martinoviću, zajedno sa svojim kolegama i ovim ministarstvom tek videti koliko grešite što ste predložili uopšte ovaj zakon.
Videće i građani Srbije koliko su oštećeni zbog toga što neće u narednom periodu moći da se ovaj zakon primenjuje i neće moći da se naplaćuje onaj prihod koji ste pominjali danas u raspravi i pre dva dana u raspravi.
Što se tiče amandmana koje sam predložio, nije tačno, niste obratili pažnju da sam predložio u članu 10. stav 2. da se propisi iz člana 8…

Poštovani predsedavajući, cilj ovog amandmana je bio da ukažemo na svu štetnost ovog zakona koja se ogleda u ovim članovima koji se tiču prava lokalnih uprava i njihovih obaveza, odnosno njihovih postupanja po primeni ovog zakona i da ukažemo na to da prva tri stava ovog člana mogu da budu sporna.
Znači, veza koju smo obrazložili za članove 7, 8. i 9, pa član 12, nisam imao priliku, javio sam se za raspravu, to niste videli, i ovaj član 13. su jako važni. Vi kod tumačenja Agencije za borbu protiv korupcije imate nekoliko delova koji se odnose upravo na ovu problematiku, koji se odnose na ovaj član i izričito Agencija kaže da se ovde, po ovim postupanjima, organima javne vlasti daje diskreciono ovlašćenje prilikom odlučivanja o ovom pitanju.
Ako nekome dozvolite da u postupku umanjivanja tržišne cene građevinskog zemljišta mogu da izaberu opcije da dobiju razne povlastice, da dođu u poziciju da kasnije zakupljuju zemljište, onda imate ne ravnopravan položaj kod onih ljudi koji se takmiče, odnosno onih ljudi koji postupaju po ovom zakonu.
Naš je predlog da se ova tri stava brišu i vezan je za to. Ako ste imali odluku Ustavnog suda iz 2013. godine koja govori o tome da davanje na rate i davanje po popustima nije u redu, onda je to trebalo primeniti i u ovom zakonu i ovde se upravo upozorava na to da neko ko podnosi zahtev može doći do problema zbog toga što nisu određeni uslovi pod kojima jedinice lokalne uprave i nadležni organi propisuju mere i nisu određena pravila kako ti organi izdaju rešenja.
Znači, u slučaju da imate nepokretnost, odnosno ne izgrađeno građevinsko zemljište koje u svom sastavu ima neki poslovni prostor i halu, objekat koji pored sebe ima i prostor pripadajući za funkcionisanje tog objekta, onda imate postupanje organa koji u ovom slučaju mogu da tumače zakon kako se njima svidi.
Mislim da u ovom slučaju Ustavni sud, koji je 2013. godine proglasio članove Zakona o planiranju i izgradnji neustavnim može takođe, po ovom zakonu, da se na isti način izjasni. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 15. stav 2. govori se o žalbi na rešenje iz člana 14. ovog zakona i o tome da ministarstvo nadležno za poslove finansija rešava ove žalbe i smatrao sam da je dobro da se odredi rok. U ovom predlogu sam dao da to bude rok od 30 dana kako bi se u drugom stepenu rešile ove žalbe i želeo sam da ukažem na to da u Predlogu zakona jedan od velikih problema koji se pojavljuje jesu rokovi. Rokovi koji su određeni što se tiče postupanja organa na lokalnom nivou i što se tiče žalbi i što se tiče određivanja cena nekretnina itd. nisu definisani na kvalitetan i dobar način. Mislim da će i u nekim drugim članovima kasnije biti reči i govora o tome.
Ono što sam želeo sa ovim predlogom da se ispravi na neki način jeste nepravda koja se tiče odnosa pre svega ove Vlade i ove države prema građanima RS koji već dve, tri ili četiri godine u nekom drugom stepenu po svojim žalbama čekaju rešenja nadležnih ministarstava.
Ranije nisu bili određeni rokovi koji su bili kvalitetni i kako treba, ovi rokovi koje smo danas predložili mislim da jesu adekvatni. Ono što jeste veliki problem jeste administracija koja je u ovom slučaju, po mojoj proceni, vrlo nestručna i koja će sigurno svojim nepostupanjem ugroziti ovaj predlog koji je bio u interesu građana i u interesu ljudi.
Ostaje na nama da se vidi koliko će i ovaj član biti primenjen u praksi, jer mislim da je ovo rok koji je adekvatan potrebama ljudi, ali takođe, imajući u vidu kakva je bila ova rasprava i imajući u vidu kakav je predlog ovog zakona i kako ste reagovali na naše amandmane, očekujem da će u praksi ovaj predlog biti jako teško sprovodljiv.

Poštovana ministarko, mislim da je očigledno da niste na pravi način protumačili ovaj naš predlog zakona i da niste na adekvatan način sagledali našu nameru.
Naš predlog i naš amandman koji smo podneli se pre svega tiče nerazvijenih opština i lokalnih uprava koje po ovom predlogu zakona, upravo zbog toga što lokalne uprave u prethodne tri ili četiri godine nisu ispunile svoje obaveze po Zakonu o javnoj svojini i nisu se upisali kao vlasnici zemljišta, neće dobiti nikakve prihode od eventualne prodaje građevinskog zemljišta.
Po ovom predlogu, kako smo tražili, smatramo da je obaveza države da sve prethodne vlasnike u procesu restitucije obešteti, odnosno da ispoštuje i to je obaveza države. Zbog toga smo ostavili u predlogu da se 50% sredstava usmerava direktno na budžet Republike Srbije. Ako ste vi mislili da ćete samo iz ovih sredstava, odnosno ovog fonda nadoknaditi sva potraživanja od prethodnih vlasnika, onda se grdno varate.
Upravo smo u raspravi želeli da pokažemo da ni deo prihoda koji ste planirali neće biti ostvaren, odnosno da neće pripasti ni prethodnim vlasnicima. Kroz ovaj predlog smo hteli da ukažemo upravo na taj problem koji se otvara, da po ovom predlogu ni AP Vojvodina ni lokalne uprave neće biti u prilici da ostvare bilo kakve prihode od navodnog novca koji planirate da ostvarite. Znači, po predlogu koji smo dali Vlada Republike Srbije ostvaruje 50% prihoda, najveći deo tih prihoda ide u Fond za restituciju, ali ako ostane predlog koji ste vi zastupali, lokalne uprave neće dobiti gotovo nikakve prihode, jer se nisu uknjižili kao vlasnici zemljišta u prethodnom periodu i neće imati pravo na naknadu.

Replika.