Poštovani građani Srbije, mi smo i u načelnoj raspravi pokušali da ukažemo na sve nedostatke Predloga zakona u njegovoj primeni. Pokušali smo da ukažemo na sve one članove koji su vezani za neke jezičke i leksičke promene koje neće suštinski uticati na stvarne promene i reforme ovog zakona u ovoj oblasti. Pokušali smo da ukažemo na to da je jako loše da se izbacuje ta procedura oko davanja i kontrole licenci.
Ono što je možda najvažnije je deo na koji smo hteli da ukažemo i vama, poštovani poslanici i vama uvažena ministarko, a to je upravo ovaj član 88. koji se odnosi na dodelu ugovora u javnom prevozu i koji se odnosi na procedure.
Naime, ovaj član kaže – ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti, prvo, na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza. Ovaj član koji govori o neposrednom dodeljivanju ugovora je jako sporan i po našoj proceni on direktno ugrožava Zakon o javnim nabavkama koji smo usvojili pre nekoliko meseci u ovoj Skupštini, za koji smo takođe imali mnogo primedbi i mnogo sugestija.
Dalje, u rugom stavu ovog člana kaže da se na osnovu javnog konkursa otvorenog za sve železničke prevoznike uz poštovanje načela transparentnosti itd. može, opet podvlačim može, nakon dostavljanja ponuda i eventualnog prethodnog izbora uključivati i pregovore u skladu sa tim načelima transparentnosti itd. Ovde se opet otvara mogućnost da nakon završenog postupka javne nabavke, nakon završenih procedura otvori mogući neki proces pregovaranja.
U nastavku onoga što je posebno sporno u tumačenju ovog člana, pa i ovog zakona kaže se da po pravoj tački u slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 1. ovog člana ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od deset godina. U slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 2. ovog člana ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od 15 godina. Znači, i u jednom i u drugom slučaju ovde decidno stoji – ne može trajati duže od 10 ili 15 godina, a onda u sledećem stavu daje se mogućnost i kaže se – po potrebi se može produžiti za najviše polovinu trajanja ugovora iz stava 2. ovog člana itd. i dolazimo do toga, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, da je sa ovim članom dovedeno u pitanje suštinsko zalaganje i ministarstva i Vlade RS da se ostvare ciljevi u narednom periodu sa primenom ovog zakona o povećanom broju putnika, povećanom obimu prevoza robe i o tome da ovaj zakon ukida monopol.
Ako se vratimo na činjenicu da u prethodnom periodu ministarstvo ulazi u transformaciju železnice bez jasnog plana, bez procedure da se prvo izvrši deobni bilans sa ovim privrednim društvima sa kojima rade, možete videti da ovde u stvari postoji i možda namera da se u narednom periodu umesto državnog monopola uvodi privatni monopol.
Ako ovde imate zanemarenu javnu nabavku, koja podrazumeva određene procedure, a zanemarena je u smislu da može upravljač posle završenih procedura da ponovo ugovara sa nekim drugim ili trećim, da ga uvodi na mala vrata kao 10 ili 15 godina u posao, u stvari to će biti 22-23 godine, onda se dovodi u pitanje krajnja i iskrena namera predlagača za primenom ovog zakona.
Što duže traja rasprava oko ovog zakona o izmeni ovog zakona, možemo videti da je u stvari namera vrlo loša, odnosno možemo zaključiti da će primena ovog zakona biti još lošija nego što je zakona iz 2013. godine, možemo zaključiti da ćemo veoma brzo, verovatno opet imati ovde izmene ovog zakona o kome danas raspravljamo. Hvala vam.

Ne, poštovani predsedavajući, ne zbog 30 kilometara, nego upravo što je u negativnom kontekstu pomenuta Demokratska stranka i što je opet ministarka, po ko zna koji put u ovoj raspravi, dovela u zabludu građane Srbije. Ja sam upravo zbog očekivanja takvog komentara vrlo pažljivo pročitao Predlog zakona i član o kome se ovde govori i ukazao na sve nedostatke koji se pojavljuju u ovom predlogu. Ako to što sam ja pročitao ministarka tumači kao kristalnu kuglu i da ja delimično obmanjujem javnost itd, onda to govori o njoj, a ne o meni i govori o ovom predlogu zakona, a ne ovoj diskusiji.
Znači, ako je za vas u redu, poštovana ministarko, da u ovoj tački 2. kažete kako posle završenih procedura mogu, nakon dostavljenih ponuda i eventualno prethodnog izbora, da se uključe i pregovori u skladu sa tim nekim načelima transparentnosti itd, vi onda apsolutno negirate postupak javne nabavke. Ako vam je cilj bio da ovaj zakon koristi prelazno rešenje do ukidanja monopola i uspostavljanje tržište, pa onda ste to morali rešiti nekim članovima zakona koji su jasni, precizni, nedvosmisleni, a ne da ovde pozivate na transparentnost, na javnost u radu, u prvom delu rečenice, u prvom stavu, a onda već u drugom stavu kažete da može sve to biti poništeno, da može neko da ugovara i van tih procedura, da mogu da se dešavaju izmene.
Znači, vi ovde kažete – koji može nakon dostavljanja ponuda i eventualnog prethodnog izbora uključivati i pregovore u skladu sa određenim načelima. Pa, zbog čega onda prethodni postupak? Onda, zbog čega procedure? Zbog čega onda javna nabavka, ako je to tako? Razumem da vi nemate plan i da vi u ovom trenutku nemate viziju, pa ćete navodno preko ovog člana da premostite neke stvari i da kažete kako je to javni interes.

Poštovana predsednice Skupštine, ja zaista razumem da ste vi bili odsutni iz sale i da niste pratili tok ove diskusije, ali ja sam imao samo jednu repliku i zaista mi smeta što moje javljanje za repliku ili uopšte moje nastupe na Skupštini karakterišete kao javljanje teškog čoveka, ili kako ste već rekli – koliko je ovaj čovek težak. Prosto, ja mislim da to nije u redu. Sve vreme imamo nekoliko replika vladajuće koalicije na ovo što govorimo, oni imaju pravo da kažu sve što hoće, da uvrede koliko hoće, a mi nemamo pravo da odgovorimo na to.
Znači, kada je ministarka rekla da nisu tačni moji navodi, ja vas opet pitam, pa ja sam, gospođo Mihajlović, upravo čitao član 88. predloženog zakona, čitao sam stav 2, pa ako nije tačno to što sam pročitao, onda kažite šta to nije tačno? Da li nisam dobro pročitao ili možda čitam član 89? Upravo čitam predloženi zakon, odnosno član, a vi mi kažete kako to što ja govorim nije tačno i samim tim negirate vaše namere da ovaj zakon ima neke pozitivne efekte.
Upravo hoću da naglasim, poštovana predsedavajuća, da ćemo zbog svih ovih propusta koji se ovde dešavaju, zbog toga što se sa ovim predlogom direktno krši Zakon o javnim nabavkama, vrlo brzo doći u situaciju da ministarka ili neko iz ministarstva dođe sa predlogom da se opet menja zakon. Kao što se sada posle godinu i po dana primene ovog zakona menja 45 članova, očekujte da će vrlo brzo doći sa obrazloženjem da će menjati i ovih 45 predloženih članova zakona. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, uvažena ministarko, drago mi je da je ovaj amandman prihvaćen, sa jedne strane, a sa druge strane opet hoću da ukažem da je nedopustivo da ste u predlozima članova koji se ovde razmatraju imali ovakve propuste i ovakve greške.
Što se tiče ovog člana, odnosno ovog amandmana, kao što je kolega Marko Đurišić rekao, on se odnosi na usklađivanje ovog predloga sa članom 38. stav 1. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. To je sa te strane u redu.
Mi smo imali, takođe, dilemu da li da ova formulacija koja se ovde pominje, znači, direktor direkcije najmanje godinu dana, pa u nastavku, može da bude angažovan na tim poslovima o kojima se ovde priča, na upravljačkim poslovima, itd. u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga… Znači, taj termin najmanje je po nama sporan iz razloga koje je kolega Marko Đurišić obrazložio, ali smo bili svesni da ako bi to predložili, onda dolazimo u rizik da se amandman ne usvoji, pa zbog toga smo išli sa ovom formulacijom.
Ono što je po meni još jednom važno naglasiti, ako ste vi napravili ovakve propuste u predlogu 45 članova zakona koji se menjaju u odnosu na zakon koji je bio 2013. godine i ako niste videli da je ovo zaista sporan deo i ako niste usaglasili mnoge članove u ovom zakonu, onda se opet dovodi u pitanje koliko je ovaj zakon dobar. Neću više ponavljati tu tezu i stav koji sam malopre izneo da će verovatno vrlo brzo doći neki novi predlog na usvajanje u ovu Skupštinu, gde ćete priznati ponovo svoje greške i gde ćete priznati da ciljevi i efekti predloga ovog zakona nisu bili primenjivi u praksi. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, član 42. se odnosi na prethodni član 107. iz prethodnog zakona, koji u svojoj uvodnoj rečenici kaže da se cifra od dva miliona za određene kazne, prekršaje, itd, zamenjuje sa brojem četiri miliona. S obzirom da u ovom predlogu imamo preko 60 tačaka koje se tiču raznih odredbi, prekršaja, kazni, procesa, postupaka itd, itd, smatrao sam da nekoliko veoma važnih stvari treba naglasiti ili izdvojiti iz ovih 40 tačaka ili na neki drugi način predložiti. Smatrao sam da je dobro, ali je bilo nemoguće u formi nekog amandmana dopuniti. Ovo je veoma uopšten predlog i da posebno tačke, kao što su 4a, tačka 7, tačka 9, tačka 10. koje se odnose na bezbednost, koje se odnose na primenu propisa i zakona, koji se direktno tiču zdravlja i bezbednosti ljudi, treba promeniti, odnosno proširiti i da se predvide kaznene odredbe u iznosu do četiri miliona dinara.
S obzirom da to nije učinjeno i s obzirom da nije dovoljno posvećena pažnja ovom našem predlogu, ja opet moram da konstatujem da je to još jedan pokazatelj ili dokaz koliko se predlagač u ovom slučaju upustio u problematiku i koliko je bio posvećen izradi ovog zakona. Opet hoću da naglasim da očekujemo vrlo brzo predlog za izmene i dopune ovog lošeg zakona. Hvala vam.

Meni je zaista žao što ministarka, gospođa Mihajlović, nije reagovala na ovu izjavu i ovu konstataciju prethodnog govornika, jer nije u redu da se iz ove Skupštine šalje poruka kako će Vlada Republike Srbije i ova država da podstiče nezakonita postupanja ili kako će da okrene glavu u raznim slučajevima i primerima gde se ugrožava bezbednost ljudi.
Ako niste, drage kolege poslanici, pročitali zakon ili niste slušali moje izlaganje, uključite se, malo posvećenije razgovarajte o ovoj temi, a u smislu da pogledate o čemu se ovde priča i na šta sam ukazao.
O čemu se zapravo radi? Član 107. ovog zakona kaže - novčanom kaznom od 500 hiljada dinara do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lica, pa se navodi 60 slučajeva kada će se oni kazniti. Smatrao sam i u svom obrazloženju amandmana sam rekao da tačka 4a), koja kaže da će se privredno društvo, itd, kazniti sa ovom kaznom do dva miliona, pa kaže ovako - ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije, član 107, itd, itd… Samo se zamislite šta ovaj član kaže, odnosno šta nudi građanima Srbije.
Tačka 7) – ako obustavi javni prevoz na rentabilnoj relaciji bez saglasnosti Vlade. Opet se vraćamo na onaj proces ugovaranja po tački 88), gde se ostavlja mogućnost direktnog ugovaranja i posle procesa javnih nabavki, odnosno procedure javnih nabavki. Ovde se daje mogućnost da neko obustavi taj postupak. Građani će doživeti ono što su doživeli i posle poplava, da godinu dana na nekim trasama i relacijama nemamo međunarodni saobraćaj i kazna će biti 500 hiljada dinara. To može da traje pola godine, godinu dana. Šta koga briga što ljudi iz Priboja ne mogu da dođu u Valjevo ili Užice, jer ne funkcioniše taj saobraćaj? Čovek će platiti kaznu od 500 hiljada, i to je u redu.
Tačka 9) – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja. Poštovani građani, kaže – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima. Ako se to desi, mi ćemo nekog kazniti sa 500 hiljada dinara. Nemam ovde licencu, nemamo procedure, nemamo primenu zakona. Čovek će da uplati tih 500 hiljada dinara u nekom procesu i svima je to u redu.
Tačka 10) – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora o korišćenju železničke infrastrukture. Da ponovim još jednom – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora. Ovo se stavlja u zakon da neko može da koristi infrastrukturu, a nema zaključen ugovor.
I mene malo pre ministarka upozorava da ja nisam čitao zakon, da ja nisam dobro obrazložio član 88. Zakona koji krši sve zakone i procedure o javnim nabavkama, uvodi monopol na način na koji to Ministarstvo ovde, na mala vrata, predlaže i vi sada kažete da je u redu, da se i pored svih kršenja zakona i procedura uopšte predviđa takva mogućnost i da neko plati kaznu za tako nešto 500.000. I još tražite, kao što je bilo predloga ovde od raznih kolega pa i predsednika Skupštine, da ćutimo o tome. I još mi kažete da mi nemamo pravo da govorimo o tome.

Poštovana predsedavajuća, ja znam da…

Ja znam da vama ne odgovara ovo što ja govorim …

Vrlo mi je drago zbog toga, ali vi niste ceo dan…

…vi niste ceo dan bili na tom mestu. Nisam samo rekao da ste vi u pitanju, nego i vaše kolege i pogotovu gospođa ministarka …

Upravo je gospođa Mihajlović nekoliko puta rekla kako sam ja, odnosno DS poslednji koji treba da govore o ovoj temi. Zaboga, danas vozovi…

Ali ja mislim da ćete vi meni vratiti onih dva minuta …

Ne, ja sad tražim repliku, poštovana predsedavajuća.
Malo pre ste me prekinuli na izlaganju i zaista je besmisleno da nastavim sve ovo …

Nekoliko puta ste mi uzeli vreme, molim vas.

Ministarki.