Samo sam želeo da objasnim motive zbog čega smo predložili ovaj amandman.

Gospođo predsedavajuća, potpuno podržavam vašu borbu da se bavite ženskim pravima i to nije sporno.

Gospođa ministarka je na mom primeru napravila takve gafove …

Poštovani građani Srbije, na član 20. smo podneli amandman koji se upravo tiče reči „standarda“. Znači, posle reči: „standardima“, tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „koje propisuje Ministarstvo“.
Gospođo predsedavajuća, upravo sam malopre hteo da obrazložim motive zbog čega smatram da je Ministarstvo jako važno da preuzme odgovornost i da ne može samo ministarka da se bavi ovim pitanjima i da se čeka na odluku ministarke, s obzirom da je ona u prethodnom periodu imala dosta problema, dosta loših izjava, dosta pogrešnih procena, dosta nekih odluka koje su kasnije bile loše i koje su bile popravljane.
Naš motiv je vezan negde za lični nivo, to se slažem, ali mislim da je trebalo da se prihvati i ovaj amandman, koji je u suštini sličan sa onim što je govoreno i u prethodnom.

Poštovani građani Srbije, uvažena ministarko, mislim da je prihvatanje ovog amandman možda još jedan razlog da se na kraju ove rasprave izvinite i meni i mojim kolegama za prvu rečenicu koju ste rekli da nismo čitali zakon. Vidite i sami da smo i na ovom primeru vrlo studiozno i ozbiljno i posvećeno pokušali da popravimo ovaj zakon koji je jako teško popraviti.
Naime, u članu 53, koji se menja, u prvom stavu se kaže da održavanje železničke strukture obuhvata redovno održavanje i obnovu. Znači, ovo je stav koji se briše po predlogu Ministarstva i kaže se u ovom izmenjenom članu, znači 23, održavanje železničke infrastrukture obuhvata tekuće, redovno i vanredno održavanje, sanaciju i adaptaciju.
Znači, mi smo pokušali da svojim amandmanom uskladimo stilski ove termine i da kažemo da je dobra formulacija da ostanu redovno i vanredno održavanje. Ministarka je prihvatila ovaj amandman i to je u redu.
Ja mislim da je puno članova ovog zakona koji imaju slične loše formulacije. Mnogo je članova koji su neodređeni. Mnogo je članova koji u jednom delu pričaju u budućnosti, a u drugom delu negiraju budućnost. Mnogo je članova koje je Vlada predložila, a koji nisu sigurno u cilju ostvarivanja pozitivnih efekata ovog zakona na koje se mislilo. Mislim da je, kao što je ovaj amandman prihvaćen, trebalo da se prihvati i ostalih 20 i nešto amandmana koje smo predložili. Hvala.
(Vučeta Tošković, s mesta: Neće moći Šojiću.)

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, uvažena ministarko, ovaj član zakona u kome se glagol „meriti“ po mojoj proceni i predlogu koristi na pravilan način mereno od ivice konstrukcije je bio razlog zbog čega sam podneo amandmane i na član 3. i na član 4, pogotovo u članu 3. tački 13. i 34. koje su loše formulisane zbog toga što ste iskoristili taj termin „mereći ga“ u nesvršenom vidu i došli ste u problem da u ovom članu 49. predlažete drugu formulaciju, tako da je ovaj moj predlog bio u stvari usaglašavanje sa vašim predlozima i drago mi je da je to ispravljeno u diskusiji koju smo ovde imali i u analizi službi koje su razmišljale o primeni ovog amandmana.
U nastavku, u zadnjem stavu ovog člana, ja sam želeo da ukažem i na taj deo koji kaže da ministar propisuje način za pribavljanje saglasnosti upravljača infrastrukture itd. i sve vreme u diskusiji hoću da naglasim upravo tu dilemu zbog čega sam predlagao da umesto ministra o ovim temama odlučuje ministarstvo.
Zaista mislim da je nedopustivo da ministarka sve vreme u raspravi kuca na telefon poruke, da razgovara o nekim drugim temama, da ne uvažava ovo što mi govorimo i to pokazuje koliko je u stvari ministarka zauzeta i koliko sam bio u pravu kada kažem da u stvari nadležne službe na sebe treba da preuzmu obavezu da rešavaju ova pitanja, da određuju propise, da usmeravaju dalje tok ovih procesa i mislim da je upravo ova diskusija i ponašanje ministarke u ovom smislu dokaz da sam bio u pravu. Hvala.

Replika.
Poštovani predsedavajući, u ime poslaničkog kluba DS, želim da još jednom ukažem pažnju građanima Srbije na to da smo i u ovoj raspravi i u niz drugih rasprava u kojima je učestvovala potpredsednica Vlade, gospođa Mihajlović, čuli niz optužbi na račun DS, čiji niz izjava koje su bile vrlo paušalne i koje su bile vrlo površne.
Mi u ovom trenutku ne možemo da utvrdimo činjenično stanje i verovatno da gospodin Bradić daleko bolje poznaje prilike u Nišu nego gospođa Mihajlović i da je verovatno bolje upućen u sve te probleme jer već više od dve godine ovde pokreće pitanja i teme razvoja Niša i rešavanje ovog problema koji se tiče železnice.
Ja ne mogu prosto da prihvatim ove argumente koje je gospođa Mihajlović iznela, imajući u vidu da je samo pre mesec dana ministarka infrastrukture gradu Užicu naložila da zaustavi projekat izgradnje postrojenja otpadnih voda u iznosu od 15 miliona evra jednim dopisom, potpuno prebacujući krivicu i odgovornost na građane Užica, na rukovodstvo grada, na prethodne vlasti i ni malo uvažavajući svoju odgovornost koju ima pri realizaciji ovog posla i ovih projekata.
To je slučaj koji se ponavlja u ovoj Skupštini i to su primeri koje već slušamo tri godine od strane ministarke Mihajlović, koji uopšte nisu adekvatni sa realnom stvarnošću.

Poštovani građani Srbije, član 28. koji u stvari jeste zamena člana 63. u prethodnom zakonu, odnosi se u jednom svom delu na uslove koji se daju za izgradnju metroa, u 2. stavu on se odnosi na uslove koji se daju za izgradnju žičara. I u jednom i u drugom stavu ono što je za mene neprihvatljivo i zaista čudno jeste formulacija koja kaže da će se ovi uslovi za izgradnju utvrđivati posebnim zakonom.
Znači, vi imate dva stava ovog člana koji navodno treba da budu velike reforme u ovoj oblasti, koji treba da ostvare veoma važne ciljeve, a onda se kaže kako ćete uređivati uslove za izgradnju i za metro i za žičare posebnim zakonima i to bi trebalo da predstavlja veliku reformu i velike iskorake.
Mi smo smatrali da ove stavove treba brisati i ono što smo predložili jeste posebno važno i ja sam pokušao i u načelnoj raspravi da govorim o ovoj temi, jeste uloga Ministarstva u određivanju uslova koji se tiču turističko-muzejske železnice. I kao pre nekoliko dana u načelnoj raspravi, i sada ovde imamo veoma malo poslanika, imamo nezainteresovano Ministarstvo koje neće da se osvrne na problem koji se tiče, recimo, Šarganske osmice, grada Užica i čitave zapadne Srbije, koji prosto vape za vašom podrškom i pomoći kako da se problem Šarganske osmice reši i kako da ne dođemo u situaciju da se realizuje vaš plan i da se Šarganska osmica prebaci u infrastrukturu po vašem planu.
Znači, vi dobro znate da u Šarganskoj osmici ima oko 100.000 putnika koji se na godišnjem nivou prevezu na toj destinaciji. To prosto znači da turizam i Tare i Zlatibora i čitave zapadne Srbije jeste usmeren na ovaj projekat.
Vi sada, dok pričam o ovoj temi, svojim interesovanjem pokazujete koliko vam je stalo da brinete o ovom poslu i o ovom projektu. Naime, 2000, 2001, 2002. godine, ljudi koji su počeli sa izgradnjom Šarganske osmice su imali ispred sebe viziju, imali su ispred sebe misiju, imali su ispred sebe veliku volju i verovanje. Verovali su da će svojim radom, podrškom i države i Vlade Republike Srbije u tom trenutku i lokalnih uprava i ljudi koji tu žive, podići nešto što je njihov životni spomenik i nešto što je dobrobit čitavog tog kraja. Predano su radili i posvećeno uz podršku mnogih ljudi više godina da to postane simbol pokušaja da ljudi u tom kraju žive bolje. Želeli smo da uključimo u taj projekat i Višegrad i zbog toga smo gradili tu prugu uskog koloseka prema Republici Srpskoj i Višegradu, jer smo verovali u to da i ti ljudi zaslužuju šansu za bolji život, da ostaju tu.
Verovali smo i u to da će doći vreme da spojimo prugu uskog koloseka preko Šargana do Kremana i do jezera Vrutci, poštovana ministarko. Verovali smo da nećete odustati od tog posla i od tog projekta. Vi ste upravo uradili suprotno. Pre dve godine postavili ste za rukovodstvo na tom poslu, na tom projektu ljude koji uopšte ne znaju suštinu, značaj tog posla i tog projekta.

Sada tamo raste trava i raste korov. Sada smo došli u situaciju da odustajete od tog posla … (isključen mikrofon)

Ja sam potpuno siguran da ste mi dali priliku da izgovorim do kraja ovu svoju misao o svoj štetnosti i pogubnosti ovog koncepta, da se Šarganska osmica prebaci u infrastrukturu i da se time koriste sredstva i novac od putnika za različite potrebe, da biste vi razumeli tu potrebu. Ali, takođe, znam da Ministarstvo i ministarka nisu zainteresovani za ovu temu. Sve vreme dok pričam, oni imaju neke svoje konsultacije. To govori o njihovom odnosu prema ovom projektu. Hvala.

Uvažena ministarko, evo još jedne potvrde da niste slušali ono što sam govorio. Ja nisam tražio da Šarganska osmica ostane u infrastrukturi, nego upravo da ostane u prevozu putnika. Smatram da je vaša namera da pređe u infrastrukturu pogubna za taj projekat. Nisam govorio o tome da sam samo ja radio posvećeno na tom poslu, jer nisam imao priliku da radim 2000, 2001, 2002. godine na tom poslu. Radili su neki drugi ljudi, koji su svoj život i svoje znanje dali, svoju struku i svoje vreme i sve ono što su mogli da taj projekat uspe zarad ljudi koji žive na tom prostoru.
Nije tačno da sam ja to pričao u prvom licu jednine, nego upravo sa željom da vam ukažem na značaj tog projekta i na to da u ovom trenutku tamo raste korov, da raste trava, da ljude koje ste imenovali ispred vas, odnosno ispred države da se bave tim poslom, ne da nisu uspeli da to dalje šire i unapređuju, ne da nisu uspeli da podignu broj putnika, nego su uspeli da tamo dovedu taj projekat u vrlo loše stanje i da tamo počne da raste korov.
Ja vas molim da obratite pažnju. Svi ti pravci na kojima smo radili, i prema Kremnima i prema Jezeru i prema Vrutcima su jako važni i moguće je uspostaviti saobraćaj i prema Višegradu i prema ovim mestima ako budete podržali kao koncept i ako postavite ponovo ljude koji u to veruju i koji za to hoće da rade. U ovom slučaju, ako se desi da ovaj projekat uđe u infrastrukturu i da se vaš koncept i namera ostvari, tamo će zaista sledeće godine biti veliki korov. Hvala.

Koristim pravo na repliku, poštovani predsedavajući, jer se u ovim diskusijama kolega nazire odgovornost nekih ljudi od pre tri, četiri, pet godina…

Hoću repliku. Ako ne, onda ništa. 

Poštovani građani Srbije, kako odmiče ova diskusija i kako srčanije branimo sve ove amandmane koje smo predložili, možete da vidite kako smo u stvari predložili da ostanu neki članovi iz prethodnog zakona iz 2013. godine na snazi, što negde ukazuje na to da ćemo verovatno u narednom periodu, i potpuno sam siguran u to, sa primenom ovog zakona o kome se raspravlja imati još negativnije efekte nego što je to bilo sa ovim zakonom iz 2013. godine.
Amandman koji smo predložili vezan je za član 80. u stavom Predlogu zakona koji kaže da prilikom odvijanja kombinovanog transporta tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva mogu prekoračiti dimenzija određene pravilima, pa kažete – železničkog transporta.
U ovom predlogu koji je dat u ovom prvom stavu kažete da sva ova uputstva itd. propisuje, utvrđuje upravljač infrastrukture. Mi smo smatrali da je formulacija koja je ranije predložena šira, da je nedopustivo da se kroz ovakve procedure ograničavaju neke stvari koje su u zakonu ili u standardima o kojima ste danas toliko govorili možda i predviđaju. Zbog toga smo i smatrali da je ova formulacija gde kažete da se to određuje pravilima železničkog transporta kvalitetnija i bolja i daju više mogućnosti i da je zbog toga važno da usvojite ovaj amandman.
Znači, mislim da je sve više predloga koji idu upravo u tom pravcu da ukazuju da je ovaj zakon još lošiji nego što je zakon iz 2013. godine i da će imati još više negativnih efekata u samoj primeni.

Poštovani građani Srbije, opet jedan od članova koji govore o površnosti onih ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, govori o tome da nisu poštovane procedure, da nije dobro sprovedena javna nabavka, javna diskusija i rasprava. Inače, drugo obrazloženje zbog čega se u ovom, recimo, članu dešavaju nedopustive stvari – kaže se u drugom stavu ovog člana da se tovarne jedinice koje se transportuju na železničkim vozilima voznim sredstvima moraju biti, pa kaže, na određen način označena. To je termin koji se ovde koristi – na određen način. Niti se kaže koji je to način, niti se upućuje na mesto gde će se pročitati koji su to određeni načini. Samo to stoji i visi u ovom stavu kao nešto što ne treba da stoji.
U sledećem stavu kaže se – železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice drumska vozila moraju biti itd. specijalizovana za kombinovani transport i na poseban način označena. U prethodnom stavu to je određeni način, ovde je opet formulacija – poseban način, i ono što je ovde problem jeste taj četvrti stav gde se kaže – ministar propisuje način označavanja i bliže uslove itd.
Naš predlog, amandman jeste dug i odnosi se na čitav ovaj član, ali je suština da se bar u ovom delu koriste ti termini koji se, odnosno termin koji je u četvrtom stavu, a to je da može biti obeležen na propisan način umesto određen i umesto reči - poseban da kažemo - propisan način. To je bolja formulacija koja će rešiti sve nedoumice oko značenja ovog člana. Hvala.