Sličan je predlog kao i za ostale predloge. Znači, u zadnjem stavu u 5. tački ovog člana se kaže da protiv rešenja kojim se dozvoljava ili odbija upis može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. S obzirom da je i ministarka sve vreme prećutala odgovore na ova naša pitanja i da su njeni saradnici takođe ostali bez odgovora, a mislim da jeste važno pitanje, da nam se kaže, ako je ranija praksa bila loša, odnosno ako je ovaj rok od 15 dana bio dug, onda bi bilo u redu da nam kažete, pošto imamo još nekoliko amandmana koje smo u ovom smislu predložili, da li je to obrazloženje vezano verovatno za neko vaše iskustvo, dobru procenu ili praksu? Da nam to kažete, kako ne bismo trošili vreme i vas i građana na obrazlaganje ovog amandmana.
Znači, naša ideja je bila da se ipak upravo zbog građana i zbog toga što se u raznim slučajevima dešava da ljudi ne mogu da prikupe dokumentaciju, pogotovo to su ljudi koji žive možda u selima, koji žive u nekim opštinama koje dolaze, recimo, u neke centre regiona ili u neke gradove gde postoji geodetska uprava koja izdaje neka rešenja ili neke druge institucije koje im daju neke informacije, saglasnosti, dozvole, potvrde itd, onda je potpuno za očekivati da ljudi ne mogu da u tom roku, i to gospodin Rističević jako dobro zna, da ispoštuju ove zahteve i ne bi bilo dobro da zbog kratkih rokokova koji se ovde nameću, ljudi iako su u pravu za neke stvari, izgube svoje predmete ili svoja neka prava. Hvala.

S obzirom, da nismo dobili odgovor u prethodnih nekoliko amandmana i s obzirom da se radi o istom predlogu, ja zaista tražim bar da se na neki način odgovori građanima i svim ostalim poslanicima na šta se mislilo kada se ovi rokovu skraćuju.
Hoću da vam opet ukažem na tu činjenicu da zaposleni i u Republičkom geodetskom zavodu i u drugim institucijama na lokalnom nivou, na republičkom nivou imaju zaista veliki otpor i nemaju motivaciju za rad posle svih ovih loših efekata koji su imali posle smanjivanja plata i zarada, i posle toga što su praktično u poslednjih tri ili četiri godine došli u situaciju da jako teško žive, odnosno daleko lošije žive nego što je to bilo ranije.
Mogu iz iskustva ili informacije koje imam iz Užica i drugih mesta u razgovoru sa građanima da vam kažem da su ljudi prosto na neki način u tihom bojkotu prema primeni ovih zakona. To se onda odražava na interes građana, to što oni treba ili moraju da dostave neku dokumentaciju koju u ovom slučaju iz raznih razloga ne mogu da dostave u roku od osam dana. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, ovaj član 20. u svom prvom stavu, kolege su pokušale da obrazlože o čemu se ovde govori, ali da samo još jednom kažem kratak osvrt. Kaže – poslove jedinice za lokalni i ekonomski razvoj i podršku ulaganjima za ulaganja od lokalnog značaja obavlja jedinica za lokalni i ekonomski razvoj. Dalje se kaže – preko svojih zaposlenih ili imenovanih lica, odnosno komora, asocijacija ili udruženja. Moj predlog je da ovde stavimo tačku. Vaš nastavak rečenice ide dalje, i kaže se – pod uslovom da znanjem i iskustvom, još jednom kažem znanjem i iskustvom, ta osoba može da pruži stručnu pomoć ulagaču.

Znači, mislim da ova formulacija jeste jako sporna. Moj motiv, uvaženi ministre, da predložim ovaj amandman jeste upravo vezan za vašu diskusiju i na Odboru, donekle i u načelnoj raspravi, reći ću vam samo na primeru Užica, gde smo imali Kancelariju za lokalni i ekonomski razvoj, koja je imala tri zaposlena, koja je u periodu od 2008. do 2012. godine radila na oko 40 projekata, deponija Duboko, toplovod, ulice, bazen, stadion, slobodna zona, carina i mnogi drugi poslovi. Sa dolaskom prekomponovane ekipe vlasti 2012. godine, u tu kancelariju je zaposleno 15 ljudi, a otpušteni su oni koji su radili do tog dana.

Ovde se postavlja pitanje – ko propisuje znanja i iskustva?

Nije suština da li je gospodin Marinković to pomenuo ili nije. Ja sam vama u uvodnom delu svog izlaganja rekao da imam dobru nameru da možda pomognem i ministru da se razmisli o ovoj ideji.

Naravno da sam ja za taj princip da se uspostavi znanje i iskustvo kao jedan od ključnih parametara zašto će neko početi da radi na tom mestu gde treba da radi, pogotovo na ovako važnim poslovima. Ali, ovde se postavlja pitanje – kako, ministre, očekujete da u lokalnim upravama, za koje i vi i premijer i mnogi drugi ljudi u ovoj državi kažu da se loše vode, da imate jako malo projekata, da imate ljude koji nisu shvatili svoje uloge i koji sada treba da određuju nekome koji je taj nivo znanja ili iskustva da bi vodili neke poslove?

Znači, ja otvaram temu da ovo pomerite iz zakona zato što ćete doći u poziciju ili da otpustite stotine ili možda hiljadu ljudi sa nekih poslova na kojima sada trenutno rade ili će vam ovaj koncept pasti. Znači, ako se zalažemo za ovaj princip, onda moramo otvoriti pitanje da li će predsednici opština, za koje tvrdimo da su loši, određivati i kadrove koji će biti zaposleni u tim kancelarijama? Da li je onda to moguće očekivati da bude uspešno? Pa, naravno da nije. Da li možemo da očekujemo da ljudi koji su tri godine pokazali koliko nisu stručni i kadri da nose određene poslove, sada određuju i daju na upravljanje vođenje nekih projekata na svom lokalnom nivou? To je tema o kojoj treba da pričamo.

Ako 90% predsednika opština i gradonačelnika u poslednjih tri godine svojim radom, ako su potvrdili da ne znaju da vode lokalne uprave, onda je nemoguće očekivati od njih da određuju ko je to ko zna ili koji je iskusan da vodi određene poslove i projekte. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja zaista vas pozivam prvo da se uključite i mislim da je u redu da pratite ovaj deo diskusije, tema je jako važna. Ja sam sa ovim pitanjem hteo da suštinski otvorimo ovaj koncept koji se tiče veze između regionalne agencije, lokalnih uprava, kancelarije, itd.

Gospođa Tomić je dobro razumela moju nameru, ali je mislim bio pogrešan njen pristup, odnosno pokušaj da ona obrazloži mišljenje ministra i ona je svojim tvrdnjama prosto potvrdila ono što sam govorio u prethodnom periodu i prihvatila i priznala činjenicu, kako ona kaže, da je većina predsednika opština i gradonačelnika u prethodne tri godine bila potpuno u pogrešnoj proceni, da nisu znali svoje poslove, da nisu radili, osim poslova na upravljanju svojim lokalnim upravama, ništa na dovođenju investicija. Mi smo to tvrdili već tri godine. Mi smatramo da je taj koncept koji se tiče prekomponovanja vlasti u Srbiji bio jako loš i ovo što je bilo u ovoj diskusiji, praktično potvrđuje tu ideju.

Moj predlog je bio da se sa ovim amandmanom, na neki način, izbegne mogućnost da ljudi koji nisu ništa u prethodne tri godine uradili, kao predsednici opština i gradonačelnici, sada određuju nivo znanja i iskustva onih koji bi trebali da vode projekte. To prosto nije dobro i nije moguće. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, znači, u članu 22. prvi stav o kome se već kolege govorile, priča se, odnosno određuje se preciznije upravo ono što smo u prethodnim članovima govorili i ono što smo ukazivali da je problem u primeni ovog zakona i u toj liniji upravljanja koju ste imali ovde nameru da uspostavite između Ministarstva, Regionalnih agencija i lokalne uprave. Vi u ovom prvom stavu kažete, poštovani ministre, da se formiraju projektni timovi, što mi naravno podržavamo sa vašom dobrom namerom, i tako to bude.

Smatrali smo da ovaj zadnji deo rečenice treba da se izbriše, znači, ovaj deo koji kaže, za lica koja ispunjavaju uslove za podršku ulaganjima. Opet, formulacija je nedovoljno precizna i opet se vraćamo na to, ja ću pokušati da vam kažem na primeru Užica kako se to otprilike mora sprovesti. Posle usvajanja ovog zakona normalno je da gradonačelnici, predsednici opština postupaju po ovom zakonu, da sazovu svoje timove, da sazovu svoje saradnike.

Vi ste lepo rekli da ako nemaju timove mogu da budu i pojedinci i to je što se tiče mene u redu, ali recimo u ovom slučaju na primeru Užica, gradonačelnik bi trebao da pozove sve one ljude koji su u prethodnom periodu pokazali da ništa nisu uradili za grad. Znači, posle ekipe ljudi koja je napravila ogromne iskorake, koji se pre svega ogledaju u tome da smo završili poslove oko gasovoda, oko deponija, oko toplovoda, oko ulica, oko stadiona, oko bazena i mnogih drugih stvari. Zaposlen je ogroman broj ljudi na ovim poslovima koji se tiču lokalnog i ekonomskog razvoja i koji tri godine nisu radili ništa. Opet, postavljam pitanje i otvaram tu dilemu, kako će gradonačelnik…

Poštovani ministre, pozivam vas da dobro obratite pažnju na ovaj predlog koji smo ovde dali, jer mislim da ćete razumeti našu dobru poruku da se poboljša ovaj predlog zakona, odnosno ovaj član. Predlažemo da se briše ovaj početak koji kaže – na predlog ulagača, pa onda se dalje kaže kako će se uspostaviti procedure, priprema dokumentacije itd, itd. Mislim da je ovo višak, iz više razloga. Znači, mislim da se neće promeniti suština ovog člana ako bi se brisao ovaj početak i ovo o čemu pričamo.

Naime, znate da ima dosta načina na koje će se ulagati u lokalne uprave. Da li je to ministarstvo, da li su to partneri, da li je to donacija, da li je u pitanju ovo na šta ste vi verovatno mislili, a to je neki partner.

U svakom slučaju, mislim da je nedopustivo da ulagač, koji po bilo kom osnovu dolazi u lokalnu upravu, uređuje procedure i ovde, kako kažete, da se na osnovu njegovog predloga utvrđuju procedure.

Mislim da je to donekle u suprotnosti sa članom 17. ili nekim delovima tog člana. Pre svega, mislim tu na ulaganja države, recimo, u infrastrukturu ili neke druge oblasti.

Ako na takav način postavimo ovaj član onda ćemo doći do toga da veoma često neće biti ispoštovana kompletna procedura, odnosno neće biti do kraja primenjen ovaj član. Odnosno, neće biti moguće primeniti do kraja ovaj član.

Poštovani ministre, u načelnoj raspravi sam pokušao da dobro i pažljivo pratim vaše izlaganje i posebno sam bio zainteresovan za taj deo koji se tiče ukidanja agencija koje su postojale. Znači, u ovom slučaju, Nacionalna agencija za regionalni razvoji i Agencija za strana ulaganja.

Bilo mi je logično da u novom konceptu, koji ste ponudili, zadržite bar jednu od ovih agencija. U ovom slučaju, po meni, pre svega, ovu Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Mislim da je razlog upravo bio u toj vezi koju ste vi pokušali da objasnite, što se tiče saradnje sa regionalnim agencijama i sa ovim pokušajem da u ovaj koncept uključite i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Mislim da je ostalo nedorečeno na kakav će način ta saradnja biti uspostavljena. Ovaj deo koji se tiče broja zaposlenih u narednom periodu, vezano za ovu agenciju, da li ovi ljudi koji su radili u ovim pomenutim agencijama ostaju da rade ili ostaju bez posla? Mislim da je bilo dobro da zbog svih ovih dilema koje imamo, a ima ih mnogo, u narednim članovima one se otvaraju, da se zadrži taj koncept rada Nacionalne agencije za regionalni razvoj, a ne da se osniva nova agencija.

Poštovani ministre, ja mislim da je dobro da se uključite i da odgovorite na neka pitanja koja smo postavili u prethodnoj diskusiji a koja se tiču statusa zaposlenih u agencijama koje se ukidaju.

(Zoran Babić, s mesta: Znači, tetka ti tamo radi.)

Ovaj trivijalni pokušaj gospodina Babića da to svede samo na lični nivo i da priča o nekim tetkicama koje ostaju bez posla, govori o njemu i govori o pristupu koji ima vezano za ovaj zakon i za ovo što mi govorimo.

Znači suštinsko pitanje nije….

Jel ovo u redu?

Gospodin Babić možda jeste nervozan i možda i on ima neke planove za večeras, s obzirom da priča o interesantnim beogradskim noćima u četvrtak, ali je jako važno da se koncentrišemo na ovo što mi otvaramo kao teme, jer je vezano za status ljudi koji su tamo zaposleni.

Tamo je bilo negde oko 120 zaposlenih. Po ovom predlogu koji ovde imamo, negde će biti oko 150 zaposlenih, ali ja još uvek insistiram na tome i nije mi jasno kakav će biti …

(Zoran Babić, s mesta: Gde piše?)

Sam ministar je to rekao, ne znam zašto je smešno da će biti 150 zaposlenih. To i suštinski nije važno.

Ja insistiram na toj vezi, na tome što se po meni odstupa od jednog koncepta koji je bio po meni dobro rešenje, a to je nacionalna razvojna agencija koja je postojala, zbog čega se ona ukida i kakav je dalji status regionalnih razvojnih agencija i njihova veza za ovim konceptom? Hvala.

Poštovani ministre, naravno da znam da je u članu 47. predviđeno da svi ljudi koji su radili u agencijama ostaju bez posla. Ja sam očekivao da ćete vi imati priliku da možda upravo sa jednim ozbiljnim pristupom svima nama kažete, a i građanima Srbije i tim ljudima koji su zabrinuti, da uvažavate da je ipak u ovim agencijama u prethodnom periodu radio neki narod koji je napravio neke rezultate, da će ti ljudi koji su radili dobro, koji su stručni, u koje je država uložila veliki novac, koji su edukovani i koji imaju iza sebe određene rezultate, da ostanu. Nemoguće da baš svih 120 ljudi ništa nije radilo, da ništa ne znaju i da treba da ostanu bez posla. Mislim da to nije u redu.

Što se tiče ovog amandmana, takođe smatramo da nije u redu da sedište Agencije bude u Beogradu. To ne govori suštinski o namerama da se decentralizuje sistem u Srbiji, odnosno potvrđuje upravo nameru da se i dalje nastavi sa dubokom centralizacijom u Srbiji.

Što se tiče vašeg stava da će pitanje regionalnih razvojnih agencija biti definisano posebnim zakonom, opet se vraćamo na ovaj koncept. Ja sam zaista očekivao da ćete nekako u ovom predlogu koji ste dali ipak uvažiti i to što su radili ljudi u regionalnim razvojnim agencijama, jer držim do toga da ste ostali na konceptu nacionalne agencije koja je postojala, da bi i oni našli svoj neki prostor za delovanje u tom konceptu. Hvala vam.

Poštovani ministre, kao i za druge članove i u predlogu ovog zakona i za ovaj član smatramo da treba da se briše zbog toga što nisu prihvaćeni mnogi predlozi koje je DS u toku predlaganja amandmana davala.

Nisu ispoštovani mnogi predlozi koji se tiču javne rasprave, nisu ispoštovani predlozi iz ove rasprave. Tako da, smatramo da i ova vaša namera koja je očigledna da se preslika, na neki način, rad saveta kroz rad ovog upravnog odbora neće ništa dobro doneti u primeni ovog zakona.

Znači, mi smatramo da je koncept pogrešan, smatramo da je loše što se još jedna agencija osniva. U obrazloženju koje smo dali vezano za ovaj amandman, mi smo rekli da suštinski osnivanje još jedne agencije nije u skladu sa predizbornim obećanjima koja su postojala ispred SNS pred ove izbore koji su iza nas, nije ni u skladu sa ekspozeom premijera Vučića, nije ni u skladu sa, čini mi se, merama štednje o kojima se pričalo. Tako da je ovo na mala vrata uvođenje još jedne agencije koja suštinski neće dati nikakve rezultate u svom radu.

Kada dalje analiziramo i rad upravnog odbora i saveta i uopšte rad agencije imaćemo priliku da uočimo niz nedostataka, jer mislim da je suštinski ovde propuštena prilika da taj koncept koji ste ponudili u uključivanju lokalnih uprava bude kvalitetnije odrađen i da će tu imati najviše problema u primeni u ovom zakonu.

Ja sam mislio da će bar u ovom delu koji se odnosi na upravni odbor biti ispoštovan predlog DS da se suštinski izvrši decentralizacija kroz uključivanje ljudi iz lokalnih uprava u rad upravnog odbora. Smatramo da je to jako važno i za razvoj lokalnih uprava, ali je i jako važno za proces decentralizacije o kome smo pričali, ali to nije ispoštovano i to je još jedan od razloga zbog čega mislimo da ovaj član treba da se briše. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 108. Poslovnika koji u prvom stavu kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine brine predsedavajući i mi smo upravo izašli iz pauze koja je trajala pet, pa 10, pa 15 minuta i upravo ovakve diskusije kolege Babića su dovele do toga da se prekine rad Skupštine i na ovako važnoj temi da se napravi pauza, a posle te pauze se ponovo banalizuju neke stvari.

(Zoran Babić, s mesta: Šta?)

Ponovo ovde slušamo navijanje, gospodine Babiću, dok vi govorite navijanje koje je vama možda podrška…

… ali je direktno vređanje ljudi koji nisu ovde…

(Zoran Babić, s mesta: Vređanje?)

I ta vaša priča o ispitima i 12 godina studiranja o ministrima je…