Gospodine Jovanoviću, ja kada sam pričao o raspodeli ovih sredstava, o taksi prema lokalnim upravama, na neki način pričao sam o drugim lokalnim upravama ali sam možda ponajviše mislio upravo o budžetu Užica i činjenici da u poslednje tri godine taj budžet je svake godine sve manji i manji, da nema nikakve podrške Vlade Republike Srbije za mnoge projekte koji su potrebni da se tamo završavaju, da nema ni jednog novog posla, nikakve nove ideje koja se tu otvara kako bi se neki infrastrukturni poslovi završili, između ostalog što nedostaje novca.
Znači, kada analizirate kakvo je stanje budžeta lokalnih uprava u poslednjih tri ili četiri godine, videćete da su lokalne uprave dobile nove namete, da su dobile nove nadležnosti, a da je pri tome izostala svaka vrsta podrške za rešavanje infrastrukturnih problema, pitanja za razvoj, itd, o tome se i ne govori.
Ako bi smo došli u situaciju da sada okrenemo stvari i da bar ovaj novac koji građani ulažu u ozakonjenje ostavimo lokalnim upravama, ja misli da bi lokalne uprave u tom smislu išle dalje u razvoj i ulagale taj novac u određene projekte koji su važni.
Ako država već u ove četiri godine ništa nije izdvajala za lokalne uprave, onda je red i da bar ovo što se naplaćuje kao taksa na lokalnom nivou jer se tu i dešava aktivnost lokalnih uprava, građevinske inspekcije, Uprave za urbanizam, itd. da bi se ovaj zakon primenio, onda je potpuno normalno i logično da taj novac ostane tu.
Znači, posebno je važno naglasiti da ovo iskustvo koje smo imali, a grad Užice je tu možda najočitiji primer, upravo ukazuje na to da nije bilo podrške Vlade, da su svi razvojni projekti u prethodnom periodu zaustavljeni, da nema ni stručne ni materijalne pomoći kako bi se neki poslovi završili i zbog toga sam pričao o tom problemu na ovakav način. Hvala.

Ne znam zašto ovako burna reakcija kolege Babića i ostalih na ovo pominjanje Užica…

Da li mogu ponovo da dobijem vreme?

Ali, zašto me prekidate svaki put?

Znači, ne znam zbog čega su tako burne reakcije sa druge strane od kolege Babića i ostalih poslanika, ako sam ovde, na neki način, prozvan da se ne bavim političkim temama i da neki drugi to rade na neki bolji način, onda prosto moram da odgovorim.
Znači, sve vreme zastupam interese ne samo građana Užica, nego i svih drugih građana Srbije, a u ovom slučaju radi se i o lokalnim upravama, koje su za poslednje tri godine doživele da se upravo zbog bahatosti i jednog lošeg odnosa Vlade Republike Srbije prema njima nagomilavaju dugovi javnih preduzeća, ustanova, ne ispunjavaju se obaveze, gomilaju se obaveze koje postoje u lokalnim budžetima, lokalne uprave se zadužuju za elementarno funkcionisanje. I ne samo da nema razvoja, i ne samo da nema razvojnih projekata u bilo kojoj lokalnoj upravi, nego se dešava opšta stagnacija i nazadovanje.
I za sve to vreme, Vlada Republike Srbije kao svoj put delovanja prema lokalnim samoupravama ima nove namete, nove dažbine, nove nadležnosti i ukida prihode.

Gospodine predsedavajući, vaš pokušaj da svaki put na moje izlaganje napravite par puta prekide je zaista nedopustiv…

To je zaista nedopustivo i mislim da posle ovoga što vi danas radite, treba vi da pročitate stenograme i da na sledećoj sednici kažete da to nije bilo u redu.

Poštovani građani Srbije, u članu 34. u prvom stavu kaže – kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja da se u roku od 15 dana dostavi obaveštenje da se plati taksa za ozakonjenje propisana ovim zakonom. Ima dosta odredbi ovog člana koji se kasnije preciziraju.
Mi smo smatrali da je potrebno da se stav 7. tačka 4. briše i da se stav 9. briše u ovom članu. Osnovni razlozi su bili to što predloženim amandmanom sprečavamo legalizaciju nelegalno izgrađenih stambeno poslovnih zgrada, gde bi legalizacijom samo jednog fizičkog dela bilo obustavljeno rušenje i obesmislila bi se primena ovog zakona, kao i Zakona o planiranju i izgradnji.
Moje kolege su upravo govorile o tome koliko je ovaj zakon selektivan i koliko su štetne posledice ovog zakona, kada imate velike investicije gde su ljudi u prethodnih nekoliko godina vrlo svesno gradili objekte tamo gde su imali podršku lokalne vlasti, pre svega. Sada dolazimo u situaciju da recimo, premijer kaže pre nekoliko dana kako će taksa za primenu ovog zakona biti 5.000 dinara, građani Srbije se odmah upućuju na tu činjenicu i kaže se – ništa drugo neće trebati.
Kasnije imamo procedure, između ostalog i ovu izjavu koja se ovde traži, izjavu projektanta, geodetske planove, odgovorne izvođače radova, niko ne govori kolko to košta.
Da li će zbog toga što je neko promenio uslove gradnje, proširio svoju gradnju, sada taj deo objekta biti srušen ili će biti ozakonjen? Znači, kroz ovaj amandman koji nudimo mi dajemo rešenje i kako da se problem reši i kakao da se objekat po tom osnovu ruši.

Poštovani građani Srbije, u ovom članu zakona u stavu 3. kaže se da je rok za sačinjavanje popisa iz člana 6. ovog zakona nezakonito izgrađenih objekata itd. 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo pokušali, poštovane kolege, da i u načelnoj raspravi i danas u ovoj raspravi po amandmanima ukažemo na to koliko je u raznim slučajevima nemoguće primeniti ovaj zakon. Posebno smo ukazali na to da su kapaciteti što se tiče broja ljudi u građevinskoj inspekciji nedovoljni i da će biti nemoguće za godinu dana od strane 300 ljudi zaposlenih u inspekcijama rešiti milion i po predmeta, a videćete i u ovom članu koji ima osam ili devet stavova, svaki put se kaže – građevinski inspektor, pa građevinski inspektor, pa građevinski inspektor.
Nije mi jasno zbog čega, ima nas nekoliko ovde poslanika opozicije, vi nećete i predsedavajući sve vreme osporavate naše pravo da kažemo naše argumente. Već nekoliko puta vi upravo tu debatu koja treba da utiče na poboljšanje ovog zakona kočite i ne dajete nam reč da kažemo ono što je potpuno opravdano za ovu raspravu i malopre i ne znam koliko puta sa prekidanjem naših izlaganja to činite, neopravdano. Znači, u ovom slučaju još jednom hoću da podvučem.
Nije moguće očekivati da će u lokalnim upravama…(Isključen mikrofon.)

Ja mislim gospodine predsedavajući da je meni jako teška uloga zapala, građani Srbije sigurno će razumeti ovo što pričam, ali jako je teško da vi razumete ono što ću da kažem.

Član 107. koji ste upravo povredili i hoću da napravim uvod jer mi je jako teško da vama objasnim zbog čega ste vi uvredili moje dostojanstvo kada ste rekli da ja sam sa sobom pričam minut o ovoj temi. Kako vas nije sramota da tako nešto posle ovoliko sati mog učešća u raspravi kažete da ja sam sa sobom raspravljam o ovoj temi ovde u prethodnih minut, na šta to liči.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, DS je dala puno amandmana što se tiče Zakona o katastru i državnom premeru. Pokušali smo opet da ukažemo na neke nelogičnosti, iako je ovo daleko bolji zakon, nego što je bio Predlog zakona o ozakonjenju, o kome smo toliko pričali.
Mislim da je jako važno da ovih nekoliko amandmana koje smo podneli razmotrite na pravi način, a jedan od najvažnijih razloga zbog čega smo ovaj amandman doneli jeste upravo činjenica da je kratko vreme da se stranka u postupku, u ovom slučaju građanin, najčešće organizuje i da dostavi dokumentaciju, kao što ste vi predložili u vašem predlogu, u roku od osam dana.
Imajući u vidu da je i po Zakonu o upravnom postupku i po drugim zakonima, pa i u Zakonu o planiranju i izgradnji rok za žalbe i podnošenje dokumentacije 15 dana, smatrali smo da je to razumno vreme.
U slučaju sporova između građana i republičkih institucija, između građana i uprave, itd, uvek dolazi do problema oko dokazivanja nečega. Da biste nešto dokazali morate imati i dokumentaciju. Da biste imali dokumentaciju, morate se obratiti nadležnim institucijama i službama i mislim da građani u ovom slučaju sigurno neće moći da za ovakvo kratko vreme prikupe dokumentaciju koja bi im bila važna u sporovima o kojima se radi. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, u članu 42, u izmenjenom članu 116. stav 3. predlažemo da se posle reči: „službenoj dužnosti“ dodaju reči: „u roku od 12 meseci“. Znači, da se odrede rokovi.
Poštovana ministarko, ovde se radi o tome da se u ovom stavu 3. kaže: „Ako je granica između dve katastarske opštine utvrđena sredinom zajedničke parcele, put, reka ili slično, vrši se po službenoj dužnosti deoba tih parcela na dve parcele po dužini i po principu jednakosti površina.“
Imajući u vidu da vrlo često u katastru ljudi koji su zauzeti velikim i važnim poslovima odlažu to upisivanje tih površina i razdvajanje po katastrima, onda se u neko doba dešava da imate probleme kada se daju neki podaci vezano za opštine, mesne zajednice, za te granične parcele i smatrali smo da u ovom slučaju treba dati tu zakonsku obavezu da katastar po službenoj dužnosti to rešenje i te procedure završava u roku od 12 meseci.
S druge strane, imajući u vidu da niste u ovom članu 2. ispoštovali dogovor sa sindikatom i da ljudi koji su zaposleni u katastru imaju zaista velike probleme što se tiče svojih primanja, onda se postavlja i pitanje motivacije. Ako znamo da srednja stručna sprema u geodetskim upravama ima negde platu oko 26,5 hiljada dinara, ako viša stručna sprema ima platu oko 32,5 hiljade dinara, ako visoka stručna sprema ima platu oko 54 hiljade, a ljudi rade tako odgovorne poslove, onda se postavlja pitanje njihove motivacije da u nekom trenutku bez ovog naloga i davanja rokova rade taj posao kvalitetno i kako treba. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući, ali morao sam da odgovorim gospodinu Marinkoviću, jer mislim da je potpuno pogrešno tumačio koncept o kome sam ja govorio.
Njegov nastup koji je vezan za priču oko neke opšte situacije u državi, gde je on svestan svih problema, malih plata i zarada itd. je njegova stvar. O tome bi on trebao prvi da govori, kao čovek koji je predstavnik vladajuće koalicije, i da otvoreno o tome svi razgovaramo i da tražimo načine kako da se ta plata poveća.
Gospodine Marinkoviću, upravo sam hteo da ukažem na to da, ako danas službenici u katastru primaju platu između 25 i 30.000 dinara, postavlja se pitanje njihove motivacije, a ako vi zanemarujete njihovu odgovornost i ulogu i njihov uticaj na razvoj društva na takav nači sa nipodaštavanjem govoreći kako oni nisu važni u procesu reformi itd. i neka i oni ostanu na malim platama, to je vaš stav, koji je potpuno pogrešan i koji je potpuno loš. Mislim da su ti ljudi veoma važni, njihovi poslovi jesu veoma važni i dobra osnova njihovih poslova mora da bude i dalje uticanje na reforme, na razvoj društva itd. Hvala.

Poštovani građani Srbije, u ovom članu 53. u izmenjenom članu 129. u prvom stavu se kaže da protiv rešenja, odnosno zaključka donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba Zavodu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno zaključka, preko nadležne službe.
Ja sam u prethodnom obraćanju pokušao da objasnim zbog čega je važno da se i u ovom slučaju ispoštuju neki drugi rokovi, odnosno da se predloži rok od 15 dana i da se građanima i licima koja su u postupku omogući da prikupe dokumentaciju i da ta dokumentacija bude validna. Imajući u vidu stepen ažurnosti današnjih institucija i birokratije, da ljudi zaista nisu motivisani zbog toga što imaju ovako niske plate i zbog toga što realno jako lošije žive u odnosu prethodni period, onda moramo imati u vidu da i čekanje na ovu dokumentaciju mora biti duže.
Što se tiče trećeg stava, kaže se: „Ako služba nađe da je žalba osnovana, dužna je da usvoji žalbu i zameni odluku u roku od sedam radnih dana.“ Naš predlog je da se to radi po ubrzanom postupku. Ako je žalba opravdana, to znači da su građani u pravu i onda je prosto obaveza da državni činovnik i državna institucija postupa hitno i da taj građanin dobije uslugu što pre. U ovom slučaju nema potrebe da se čeka sedam dana, nego je predlog da to bude tri dana. Kaže - u protivnom žalbu sa spisima predmeta dostaviti Zavodu u istom roku.
Mi smo u ovom slučaju predvideli da žalbu građanin i zainteresovana strana dostavi Ministarstvu, iz razloga što smo u nekoliko navrata predložili da se ne ponavlja ta praksa koja je i ranije bila loša, da se u istom stepenu vrši i žalba i donošenje rešenja i druga žalba. Znači, drugi stepen da bude na istom nivou. Hvala vam.