Izvinjavam se što mu se obraćam direktno, ali hteo sam samo da kažem da čovek greši već više puta, priča o rezultatima izbora u Užicu sa vrlo netačnim podacima i tvrdnjama da su građani ocenili, oni koji su izašli na izbore…

Mislim da je jako važno da ljudi koji govore o drugim ljudima imaju to u vidu i kada bi pogledali tu evidenciju znali bi da su izbori bili u Užicu pre četiri godine na takav način održani da sam dobio 30% podrške, za razliku od onih ljudi koje ste vi posle postavili, koji su sve ono što smo zajedno…(Isključen mikrofon.)

Član 41. poštovani građani Srbije kaže kako agencija može predložiti ministarstvu u određenom trenutku preuzimanje poverenih poslova ako bi neizvršenje posla od strane organa vlasti moglo da izazove štetne posledice po privredu.

Hoću da podržim ovaj član zakona u smislu da je zaista bilo dužno i potrebno da se i u drugim ministarstvima ovako nešto predvidi. A vezano za Užice, kao primer ovoga što hoću da kažem, a u kontekstu ovog člana, jeste upravo ta činjenica da je bilo ovakvih ranije zakonskih rešenja ne bismo došli u situaciju da pre mesec dana ministarka Mihajlović putem dopisa obavesti građane Užica kako su izgubili veliku donaciju od 15,5 miliona evra vezano za prečišćavanje otpadnih voda.

Znači, zbog nesposobnosti lokalne uprave da tri godine reši tu donaciju ministarstvo je moralo da ih obavesti da odustaju od projekta, da je bilo ovakvog člana, gospodine predsedavajući (Isključen mikrofon)…

Poštovani građani Srbije, uvažena ministarko, poštovani kolege poslanici, ja sam pokušao i u načelnoj raspravi da u dijalogu sa ministarkom, njenim saradnicima i sa vama, drage kolege, objasnim svoj stav i stav poslaničke grupe DS, koji je vezan za sve propuste u donošenju ovog zakona, koji je vezan za sve propuste koji se tiču primene prethodnog zakona iz 2013. godine. Očigledno da je naš stav delimično uvažen, odnosno da niste baš najbolje razumeli sve poruke koje smo toga dana poslali.
Pokušali smo da sa predlogom, više od 20 amandmana, popravimo ovaj Predlog zakona, međutim prihvaćeno je samo četiri predloga. Ja ću pokušati i danas u raspravi da se izborim za podršku za ove predloge o kojima ću govoriti i da pokušamo da i pored toga što smo svesni da je nemoguće sa dvadeset i nešto amandmana popraviti loš zakon, da se napravi neki veliki doprinos, ali naše je da pokušamo.
Kod ovog prvog člana smatrali smo da je suvišno obrazloženje u ovom drugom stavu da je ono ne važno i da je suvišno da se u prethodnim stavovima obrazlaže ono što je važno za ovaj član. Vlada i ministarstvo su ovaj naš predlog odbili i to govori o tome da nisu dovoljno ozbiljno prihvatili naš predlog, odnosno sagledali naš predlog.
Mislim da ćemo u kasnijim diskusijama, da ne bi trošio sada vreme po amandmanima, uspeti da obrazložimo sve predloge. Žao mi je što ovaj predlog nije usvojen, ali nadam se da će drugi biti usvojeni. Hvala.

Očekivao sam da će poštovana ministarka posle izlaganja gospodina Antića, kada je rekao da će sve buduće mere biti selektivne, reagovati i ispraviti ovu izjavu, ali očigledno je da se ona slaže sa ovom izjavom i očigledno je da je to možda i suštinski način razmišljanja ove vlade i vas kao većine, o tome kako ovaj zakon treba u narednom periodu da se primenjuje.
Naime, ovaj član 2. je vrlo važan. Ima preko 35 tačaka koje obrazlažu njegovu primenu i njegovu suštinu. Mi smo u nekih 6-7 tačaka pokušali da otklonimo neke nedostatke i da predložimo neku drugu formulaciju, ali nažalost delimično su prihvaćeni neki od ovih predloga.
Prvo, u tački 1) kaže se kako će gradska železnica, odnosno kako je gradska železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, itd, itd. Znači, termin „osobinama“ koje su ranije bile je zamenjen „karakteristikama“ i slažemo se da je to bolja formulacija, ali takođe kažemo da je to suvišna formulacija, i to u ovom delu koje počinje od reči „posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama“.
Ako u ovom Predlogu zakona ne kažete koje su posebne karakteristike, onda je to suvišna formulacija i može da dovede do zabune.
U tački 13) možda se suštinski otvara to pitanje ozbiljnosti kada ste predlagali 2013. godine zakona za koji ste sami u raspravi priznali da je loš, da ima loše efekte, da je smanjen broj putnika, da je smanjen broj putnika i obim prevoza robe, da su efekti tog zakona loši i priznali ste kroz predlog 45 tačaka izmene ovog zakona da u stvari taj zakon nije bio dobar.
Na ovom primeru se pokazuje sva površnost i možda brzina kojom ste radili ovaj zakon. Znači, da nisu ispoštovane procedure, da nije ispoštovana struka.
Slažem se da je u ovoj tački gde se određuje infrastrukturni pojas loš termin „računajući“ koji ste zamenili, ali je takođe loš i predložen glagol „mereći“. Bilo mi je čudno kako ovako lošu formulaciju glagola nesvršenog vida stavljate u ovaj kontekst i pokušao sam da u kasnijim članovima nađem iste termine, odnosno da li ste menjali te formulacije i onda sam zaključio sledeće. U članu 3. tačke 13) i 34), pa u članu 4. koristite ovu formulaciju „mereći“, pa sam onda u jednom trenutku razmišljao da treba u prilogu, odnosno dodatku tog glagola staviti i zamenicu „on“, odnosno u trećem licu „ga“, znači „mereći ga“, što je daleko bolja formulacija nego što je bila. U članu 58. video sam da koristite termin „mereno“. Znači, to govori, a imate još neke članove, mislim da je tu 49, ne znam tačno koji, gde opet koristite termin „računajući“ za određivanje nekog rastojanja, recimo, u ovom slučaju pojasa, zaštitnog, itd, ili nekih drugih sličnih termina.
Vi koristite čas jednu, čas drugu reč i potpuno derogirate ovaj zakon, odnosno pokazujete svu ne ozbiljnost u pristupu kada ste ovaj zakon radili. Drago mi je da ste neke naše predloge prihvatili, neke amandmane koje smo dali, ali to nije dovoljno. Ja bih danas, kao što uvaženi kolega Jovanović Vlada kaže, da je srećan kada mu prihvatite neke amandmane, ja ne znam da li da se radujem, pre bih da se izrazim da sam tužan zbog toga što na ovakav način predlažete mnogo loših rešenja u zakonu i kažete kako verujete u to da će primena ovog zakona, odnosno svi ovi članovi koje menjate doprineti da zakon bude bolji, efikasniji i da ispunite određene ciljeve.
Znači, dalje u ovom članu 2. smo u tački 21. prvi put pomenuli tu temu oko licenci. Mislim da je raniji predlog i što se tiče ove tačke 21, ali i članova zakona u ranijem predlogu 10, 11, 12, 20. itd. koje govore o licencama, da su te stvari morale da ostanu u predlogu zakona, odnosno nedopustivo je da ste u ovom predlogu zakona izbrisali mogućnost licenciranja i prebacili ste nadležnost u to novo preduzeće, infrastrukturu i dali mu ogromna ovlašćenja.
Uspeli ste da upravo brisanjem ovih članova dovedete u pitanje procedure, dovedete u pitanje bezbednost. Ako ste izbrisali licenciranje kao proces i postupak u ovom zakonu, onda dajete nekom monopol, dajete nekom u ruke upravljanje, u isto vreme tom sistemu, i u isto vreme mogućnost da propisuje pravila, da vrši kontrolu nadzora i da sudi. Ja znam da je u narednom periodu planirano mnogo investicija u ovoj oblasti infrastrukture i znam da su tu zaposleni kadrovi SNS, pogotovo u vreme gospodina Simonovića, ali ovo je nedopustiv proces.
Dalje, u tački 27. opet smo ukazali na to da kod obaveza javnog prevoza putnika, izostavili ste i ovaj termin koji se pominje u članu 2. i 3, a to je prevoz robe, ne znam iz kog razloga. Dali smo sugestiju da ostane takođe tačka 28, tačka 32. kao bolje rešenje u odnosu na ovo što je ponuđeno itd. Znači, u tački 35.a. kažete – roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom i robnom saobraćaju, takođe loša formulacija. Ima još nekoliko propusta i da ne bih više trošio vreme po ovoj tački očekujem odgovor ministarke, pa da otvorimo diskusiju. Hvala.

Uvažena ministarko, vi ste mi i u načelnoj raspravi rekli da nisam čitao zakon i moj odgovor je bio, da sam ga čitao verovatno malo više nego vi, pošto sam video mnogo nedostataka i mnogo propusta.
Jedan od razloga zbog čega sam predložio da umesto formulacije da ministar određuje određena pravila, da uređuje propise, predložio sam da to bude ministarstvo, jer vidim da ste jako zauzeti da verovatno ovi propusti koji su predloženi jesu posledice vašeg vremena.
Kada kažete da nisam čitao zakon, onda je opet jedna velika dilema, kako je moguće da ste onda čoveku koji nije čitao zakon, a predložio vam 20 i nešto amandmana, usvojili četiri amandmana? To je vređanje inteligencije ljudi. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi ste u načelnoj raspravi više puta vrlo olako, vrlo, čini mi se, površno izjavili kako ste vi zatekli ne znam kakvo stanje železnice od DS, a onda ste vašim doprinosom i veoma posvećenim radom doveli do toga da železnica danas u Srbiji cveta, da vozovi u Srbiji idu preko 100 kilometara na sat, ali samo niste rekli gde? Oko Paraćina možda, oko Mladenovca možda, ali to je 10, 20 kilometara. Sve ostalo je isto i sve ostalo je lošije.
Kada kažete kako niste rekli da je loš zakon, kako niste rekli da je loš zakon, ako zakon iz 2013. godine koji ste primenjivali godinu i po dana, ima 111 članova, a 45 članova menjate i u obrazloženju kažete kako je razlog promene upravo to što imate manji prevoz putnika, manji prevoz robe, loše efekte primene tog zakona, samo menjate neke članove u smislu nekih gramatičkih promena, leksičkih, jezičkih itd.

Poštovane kolege poslanici, upravo sam želeo da u odgovoru uvaženoj ministarki i kolegi Orliću ukažem na neke stvari koje jesu vezane upravo za moju posvećenost i kako ministarka kaže – konstruktivan pristup.
Kroz ove amandmane sam i želeo da se da doprinos da se ovaj zakonski predlog poboljša i upravo, gospođo Mihajlović, na ovom primeru selektivnog pristupa u rešavanju problema kada ste vi predložili da se u ovom zakonu osnuju četiri posebna društva bez prethodnog deobnog bilansa tih društava govori o tome koliko je ovo bilo površno i koliko je ovo bilo neozbiljno. Ne znam da li imate informacije šta se sada dešava u „Železnici“ po pitanju uopšte otimačine prostora, automobila, računara i svih ostalih stvari koje se dešavaju.
Znači, u ovom članu 3. sam otvorio tu temu – termini - računajući, za koje sam rekao ranije da su loši. U našem predlogu stoji – mereno u pojasu itd. Vi ste to prihvatili kada je to dobar predlog.
Ono što se otvara ovde kroz diskusiju jesu propusti koji su se desili i u primeni prethodnog zakona i u Predlogu ovog zakona. I sami ste priznali da nije bilo efekata u primeni zakona iz 2013. godine. Sada mene kritikujete što ne ćutim. Pa kritikujete sindikate koji su vam rekli da je ovo sve na brzinu sklepano, a da ćete se natenane kajati. Zbog čega tražite svi od nas da mi ćutimo na nešto što je očigledno loše?

Uvažena ministarko, mi smo smatrali da je formulacija u prethodnom Predlogu zakona iz 2013. godine bolja. Nije nam bilo jasno zbog čega se odbija ovaj termin - javno preduzeće ako se ima u vidu da postoji mogućnost da se u narednom periodu kroz tendere, kroz loše procedure koje se nude ovim zakonom itd. ne dođe do rešenja da neka privredna društva mogu ugovarati poslove sa državom, sa Vladom, odnosno sa „Železnicom“ i smatrali smo da je jako važno da se obrati pažnja na ovaj član, pogotovo imajući u vidu da još uvek nije izgrađena konkurencija, da vaš pokušaj da razbijete monopol u ovoj oblasti nije sa jasnim planom, da ovde ne postoji jasna vizija kako ćete rešiti ove probleme, a da ste proglasili da je javni prevoz u ovoj oblasti od javnog interesa.
Znači, smatrali smo da bar u prelaznom periodu morate zadržati i ove termine i ja vidim da ste u nekim drugim članovima prihvatili određene amandmane i predloge mojih kolega, ali suština naših predloga se odnosila na to da u ovom članu zadržite i predlog da se ispred reči – društvo kapitala koje se osniva i posluje u skladu sa zakonom itd, ostavi i termin – javno preduzeće ili, pa u nastavku, društvo, kako ste već ovo formulisali. Hvala.

Poštovani građani Srbije, mi smo u ovom predlogu stavili poseban akcenat na pitanje davanja licenci i ukidanja licenci, prenošenja nadležnosti, prenošenja obaveza, prenošenja nadzora, prenošenja kontrole koja se tiču daljeg upravljanja ovim sistemom. Smatrali smo da je dobro da ostanu ti članovi 10, 11. i 12. i svi oni delovi zakona koji se tiču licenci i koji se tiču nadzora i upravljanja u ovoj oblasti. Posebno prvi stav, odnosno svi stavovi u članu 12. koji govore, ja ću da pročitam samo prvi stav, koji kaže – Direkcija za železnice proverava svih 12 meseci, odnosno svakih 12 meseci da li upravljač infrastrukture ispunjava uslove iz člana 10. itd.
Znači, smatram da je nedopustivo i da je pogubno da se sa osnivanjem novih privrednih društava, koja su u povoju, koja se osnivaju bez plana i koncepta, a tvrdnja za to je i činjenica da je proces deobnog bilansa započet tek onda kad se izlazi sa ovim konceptom, da zaposleni u svim ovim preduzećima i društvima uopšte ne znaju dalji status, ne znaju svoje obaveze i da je u ovom trenutku sistem železnice prepušten sam sebi upravo govori o tome koliko je površno odrađen ovaj proces. Smatrali smo da je nedopustivo da pitanje licenci ostaje dalje nedorečeno, odnosno da se taj posao prenosi na one koji će da upravljaju ovim sistemom, da propisuju propise, da kontrolišu itd. Smatrali smo da Direkcija za železnice treba da ostane kao ključni deo Vlade Republike Srbije, kao institucija koja će kontrolisati ovaj proces, a po ovom predlogu sve se ovo ukida. Hvala.

Poštovani građani Srbije, a i u ovom članu se radi upravo o tom pitanju standarda i upravo na ovom pitanju hoćemo da otvorimo tu dilemu koliko je ova Vlada i ovo Ministarstvo, bilo posvećeno izradi zakona i koliko su ustvari prenebegnute činjenice, odnosno koliko je problem lošeg funkcionisanja železnice i ovih sistema gurnut u stranu i koliko u stvari, upravo pod izgovorom donošenja standarda i usvajanja direktive zajedno i usklađivanje direktive zajedno sa evropskim direktivama, ustvari ovde načinjeno propusta i previda.
Žao mi je što i ovaj amandman koji smo podneli, nije usvojen, ali to govori o dobroj volji vladajuće većine, da se posveti ovom problemu i da se problemi rešavaju. Hvala.

Poštovani građani Srbije, i ovaj amandman, odnosno ovaj član govori o površnosti, neozbiljnosti i pristupu pri donošenju ovoga zakona.
Mislim da će možda dobra volja, gospođe ministarke i obrazloženje koje ću dati uticati na to da se ovaj amandman prihvati, jer suštinski je važan da se uskladi tekst u ovom članu.
Naime, ovde se govori o tome da, kaže: izjavom o mreži, naročito sadrži, opšte odredbe, uslove za pristup i korišćenje železničke infrastrukture, pregled saobraćajno-tehničkih karakteristika, i opet se slažem da je termin „osobina“ bio loš i da je „karakteristika“ bolje.
Železničke infrastrukture, u nastavku, koja je na, pa kaže: raspolaganju i ograničenja u korišćenju. U isto vreme ovde se priča o raspolaganju, kao nečemu što se planira u budućnosti, o raspolaganju resursima i u nastavku bez tačke, bez zareza, bez ikakvog obrazloženja, kaže se: i ograničenja u korišćenju, a pri tom se nigde ne navodi koja su to ograničenja.
Pa, ne možete u jednoj rečenici, u isto vreme, pričati o budućnosti i u nastavku te rečenice negirati tu istu budućnost. Prema tome, ja mislim da ovaj član nije jasan, da ima dosta stilskih nedostataka koje možemo ispraviti i u pravo ovim predlogom da se izmeni redosled ovih termina, kao što smo rekli, da se briše reč „ograničenja“, da smo dali svoj doprinos u ovom predlogu. Hvala vam.

Pa, vi kolege sve svodite na neke tehničke procedure i time opet nipodaštavate, ne samo naše predloge, nego i ovaj predlog zakona, ali to govori o vama.
Ovaj amandman koji smo podneli, pre svega, se odnosi da se preciziraju određeni rokovi, jer smatramo da je uvek dobro precizirati rokove za određene procedure, pri donošenju zakona, kako bi se procesi, o kojima se ovde govori, mogli pratiti, kako bi mogli primeniti određene mere itd.
Znači, u predlogu ranijem, član 21. se između ostalog ticao i toga da Direkcija za železnice, da je dužna da u prigovoru, određenom prigovoru, odluči u roku od deset dana.
Taj član, odnosno taj stav se ovde briše, ali u daljem predlogu koji ste vi dali ovom članu, nigde se navode rokovi i smatrao sam da je dobro da se u zadnjem stavu, znači pri formulaciji - kada podnosilac zahteva, za dodelu trase voza, može podneti prigovor Direkciji za železnicu itd, da se u završnom delu kaže da, kao i ukoliko nije zadovoljan postupkom dodele trase voza i njegovim ishodom, umesto reči „uz plaćanja takse“ kaže „sedam dana od plaćanja takse u visini administrativne zabrane, odnosno takse koja se naplaćuje za žalbu organu“.
Mislim da je i u ovom slučaju, jasno da ako ne postoje rokovi, ako ostavite nedefinisane ove termine, možemo doći u situaciju da podnosilac ove žalbe svoj prigovor podnese i posle dva, ili posle tri meseca od nekog procesa, ili odgovora, ili rešenja koje je dobio ili posle četiri meseca, onda se postavlja pitanje da li je procedura koja je prema njemu primenjena u redu, odnosno da li on ima pravo da obustavi određene postupke ili procese koji su nastali posle rešenja koje je dobio. Znači, određivanje roka kada on podnosi taksu za plaćanje je jako važno. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, ovaj član i naš amandman koji smo podneli se tiču rešavanja sporova i problema.      
Smatramo da je formulacija koja stoji u ovom članu i koja je predložena od strane ministarstva, a koja kaže da se pitanje sporova rešava blagovremeno, da je to nedopustivo uopštena formulacija koja opet može doneti razne probleme u primeni ovog predloga.
Mi smo tražili da se u slučaju sporova, naša formulacija glasi, znači da se u slučaju sporova koji se donose na dodelu kapaciteta infrastrukture, obezbeđuje sistem rešavanja sporova kako bi se takvi sporovi rešili blagovremeno.
Odluka se donosi u roku od deset radnih dana, bez obzira na prigovor i smatramo daje je ova formulacija zaista preciznija, da daje više mogućnosti da se u ovim eventualnim prigovorima i odnosima koji se tiču ponuđača i ministarstava da ovaj spor može adekvatno rešiti.
Hvala.

Poštovani građani Srbije, još jedan od primera neusaglašenosti predloga u članovima zakona, koji je prilikom čitanja zakonskog predloga kod mene stvorio dileme i kod mojih saradnika, odnosno kolega iz poslaničkog kluba DS. Vrlo često ovde imamo preplitanje odgovornosti i mešanje nadležnosti. Nekada ministar propisuje određene uslove, nekada to radi ministarstvo. U članu 49. u stavu 5, čini mi se, kaže se da razmak između dve ukrštene železničke infrastrukture itd. određuje u posebnim i izuzetnim slučajevima ministar. Kasnije se u članu 49b to odnosi na ministarstvo.
Mi smo sa našim amandmanom pokušali da damo predlog kako da se taj problem reši. Zahvaljujemo se što je u ovom slučaju bilo dobre volje da se naš predlog uvaži.
Ono što je posebno važno naglasiti u našim motivima zbog čega smo vrlo često tražili da se umesto termina ministar koriste termini ministarstvo pri donošenju ovih zakonskih predloga i pri predlaganju amandmana. Mi smo hteli da pomognemo ministarki, svesni da ona ima jako velike probleme, da je angažovana u više poslova. Ona se bavi i infrastrukturom i saobraćajem i drumskim i železničkim i avio prevozom. Bavi se i drugim ministarstvima kao potpredsednik Vlade. Svesni smo da je to verovatno razlog zbog čega vrlo često pravi gafove, zbog čega se vrlo često prave problemi u njenim izjavama, zbog čega ima vrlo često izjave koje su uvredljive prema ljudima, zbog čega, recimo, prilikom svog obilaska radova na autoputevima iz helikoptera nije videla i Mokru Goru …

Meni sve vreme teče vreme. Prekidate me, uzimate mi minut.