Poštovana predsednice Skupštine, ja zaista mislim da je nedopustivo da me prekidate u izlaganju i da dajete reč ministarki Mihajlović, iako nisam završio svoje izlaganje, iako sam imao nekoliko veoma važnih stvari da kažem u kontekstu obrazlaganja predloga koji sam imao.  
Pogotovu mislim da nije u redu da ne dobijem repliku ili da moram ovoliko dugo da obrazlažem svoje razloge za repliku, pošto mislim da su oni očigledni.
Ja još jednom hoću da protestujem i da se suprotstavim ovom stavu ministarke, koja je opet uvredljivo rekla kako ja projektujem budućnost, pa je onda nedvosmisleno rekla – vaš Zakon o prekršajima, a ona kao potpredsednik Vlade mora da zna da je ovaj Zakon o prekršajima usvojen u ovoj Skupštini na predlog Vlade čiji je ona potpredsednik. I upravo bi trebalo da zna da smo i tada govorili o raznim slučajevima koji se tiču tog Zakona o prekršajima, a pre svega se tiču bezbednosti ljudi koji treba rigoroznije predvideti, odnosno povećati iznose za eventualne kazne.
Što se tiče ovog predloga o kome se ovde govori, poštovana predsedavajuća i poštovana ministarko, rekao sam u nekom delu svog izlaganja, da je možda bilo bolje i pametnije izuzeti ove članove koje sam pominjao iz ovog Predloga jer je prosto nemoguće i nedopustivo predvideti kazne za ovakva činjenja.
Vi ovde kažete još jednom – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora o korišćenju železničke infrastrukture, biće kazna od 500.000 do 2.000.000. Da li treba bilo koji komentar na ovo? Hvala.

Što se tiče moje projekcije budućnosti, samo još jednom da pomognem gospođi Mihajlović, pošto očigledno nema pomoć od saradnika da joj kažu da je broj „Službenog glasnika“ 65 iz 2013. godine, vezan za Zakon o prekršajima, kako ne bismo ostali nedorečeni oko projekcije budućnosti i oko tih paušalnih izjava koje ovde slušamo svaki put u Skupštini od uvažene ministarke.
Što se tiče ovog amandmana, koleginici Vukojičić da se obratim, posebno sam birao reči i pomenuo sam taj primer ljudi iz Priboja i okoline. Mogao sam da uzmem bilo koji grad u Srbiji. Pitao sam kako su ljudi koristili usluge železnice iz Pribora, recimo, sa željom da dođu u Valjevo, znajući da preko 10 meseci pruga nije osposobljena, pre svega zbog velike poplave i nepogode koju smo svi zajedno osetili. Nisam zbog toga hteo da naglašavam tu činjenicu.
Hteo sam samo da kažem da upravo taj primer kasnijeg nepostupanja, nerada, nemara, neefikasnosti države i svih institucija koji su vezani za ovaj sistem jeste doveo do toga da ne samo da je građanin Priboja, nego i drugih gradova ne mogu da koriste usluge železnice i da ovo što vi predlažete sa kaznenim merama i odredbama pospešuje nerad, neznanje, nemar, javašluk i zbog toga će građani Srbije imati dugoročno velike probleme u ovoj oblasti, odnosno sa korišćenjem usluga u železnici.
Mislim da je bilo dobro da poslušate ovaj predlog, da određene tačke ovog člana izuzmete, da se rigorozno predvide mogućnosti kažnjavanja za sve oni koji ugrožavaju bezbednost ljudi po ovom pitanju. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, danas imamo priliku da pričamo o veoma važnim zakonima i što se tiče stava DS, mislim da smo i sa predlogom preko 20 amandmana koje smo uložili u ovaj zakon, u primedbe ovog zakona, dali do značaja samom radu u izradi zakona, ali dali smo i značaj na tome koliko su ovi predlozi loši.
Mislim da je nedopustivo da ministarka samo dva minuta u svom uvodnom izlaganju obrazlaže razloge zbog čega se danas razmatra ovaj zakon, imajući u vidu da je posle analize koja je izvršena u primeni ovog zakona u prethodnih godinu dana, došlo se do zaključka da postoji niz propusta, niz stvari koje treba menjati i da je danas predloženo da se od 111 tačaka ovog Predloga zakona menja 45 članova.
U obrazloženju razloga donošenja zakona iz maja meseca 2013. godine kaže se da je osnovni cilj donošenja tog zakona postići što bolje i efikasnije uslove funkcionisanja železnice, nezavisno poslovanje železničkih preduzeća, stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, razdvajanje železničkog sistema na razne sisteme itd, i kaže – delimično usklađivanje sa direktivama EU.
Kasnije, u obrazloženju stoji da je u toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene ovog zakona ustanovljeno da je dosta propusta, da efekti nisu postignuti i da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona, sve sa ciljem efikasnije primene itd.
Dalje, u obrazlaganju problema koje treba rešiti, kaže se da nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o železnici, pojavili su se raznorodni problemi koji su rezultovali nezadovoljavajućim efektima primene tog zakona na situaciji na terenu, na železnici, a najdrastičniji slučajevi su i nemogućnosti praktične primene nekih odredbi ovog zakona.
Ovaj zaključak, koji se ovde nalazi u obrazloženju, otvara pitanje i dileme – da li je postojala vizija i da li je postojao jasan plan 2013. godine kada se predlaže zakon koji danas razmatramo? Očigledno je da i u tom trenutku nije bilo ni vizije ni plana i da je to posledica upravo loših odnosa, odnosno loše primene zakona u prethodnih godinu i po dana.
Dalje, u obrazlaganju razloga za donošenje se zakona kaže da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj u Republici Srbiji. To se direktno kosi sa uvodnim izlaganjem ministarke Mihajlović koja kaže, u ta dva minuta koliko je obrazlagala zakon, da je osnovni cilj donošenja ovog zakona da nastavimo reforme i da sve što smo uradili u prethodnom periodu i dalje u obavezi da potvrdimo, nastavimo, sa ciljem da Železnice budu efikasnije itd, itd.
Ako analiziramo taj uvodni deo izlaganja ministarke i ako izanaliziramo ova obrazloženja koja smo dobili za razloge usvajanja novog zakona, videćemo da se tu ne radi o istim stvarima i da je bilo jako važno i potrebno da ministarka obrazloži detaljno razloge i efekte primene ovog zakona, odnosno očekivanja od primene ovog zakona.
Ono što je suština nalazi se u analizi efekata primene ovog zakona, gde se jasno kaže da je potrebno ne samo uskladiti ovaj zakon sa direktivama EU, već je potrebno da se poprave nedostaci koji se, pre svega, odnose na smanjen broj putnika i smanjen broj robe koji su bili kao efekti primene zakona iz 2013. godine. Znači, vi ste u ovoj analizi jasno i nedvosmisleno rekli da je zakon, koji je usvojen 2013. godine, imao niz manjkavosti, potvrdili ste to sa činjenicom da od 111 članova, koji se nalaze u ovom zakonu, menjate 45.
Sada dolazimo do toga da li vi kao ministar, zajedno sa svojim saradnicima, verujete da će i promene, odnosno izmene ovih 45 članova, bitno uticati da bi se ostvarili ciljevi o kojima kasnije govorite?
Ja vam tvrdim da postoje tri osnovne stvari, odnosno izmene koje su obuhvaćene ovim članovima. Prvo, vezane su za neke gramatičke izmene, jezičke, leksičke, itd, i to je oko 50% od tih 45 članova koji se menjaju. Ako to tako gledamo, da li vi mislite da onda tih 20 i nešto članova koji se odnose na ove izmene suštinski mogu da poprave neke stvari koje vi ovde u zakonu planirate?
Drugi deo koji je jako važan jeste pitanje licenci i pitanje dalje uloge Direkcije za železnice, odnosi se to na član 10, 11, 12, 13, itd. Po našoj proceni nedopustivo je da krećete u reforme, da krećete u neke nove modele rada železnice i velikog sistema na takav način da praktično izuzimate mogućnost kontrole rada tih preduzeća koja se sada osnivaju, pa i kontrole rada nekih budućih preduzeća. To se odnosi na one koje planirate kasnije da uvodite u sistem, jer ovde jedan od ciljeva jeste razbijanje monopola, uvođenje tržišta, konkurencije itd. Smatramo da taj deo treba da ostane kao što je bilo u prethodnom zakonu.
Treći deo je upravo vezan za tu ideju oko monopola, tržišta. Tu bih vas upozorio na sve amandmane koje smo dali kao poslanička grupa, a posebno na član 88. zakona, koji se tiče tih procedura. Znači, član 88. zakona, po našem mišljenju, direktno urušava sve osnovne pozitivne namere ovog zakona i ciljeve koji se tiču efikasnosti, transparentnosti i procedura primene zakona, pogotovo Zakona o javnim nabavkama.
Ovaj član, poštovana ministarko, u svom uvodnom delu, u prvom članu, kaže da na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza se potpisuju ugovori, itd, itd. Znači, mene živo interesuje šta znači „neposredno odlučivanje i pogodba“ po pitanju angažovanja nekih društava, preduzeća, da li su oni iz javnog sektora ili su iz privatnog sektora?
Smatramo da, ako uspostavljate kriterijume i tržište, ovaj stav, odnosno ovu tačku treba izbrisati, pogotovo što se u drugoj tački kaže da se na osnovu javnog konkursa, otvorenog za sve železničke prevoznike, itd, itd, otvara mogućnost da se sklapaju ugovori 15 godina, a u skladu sa načelima o kojima se ovde govori. Ono što je sporno jeste da vi u nastavku, trećem i četvrtom stavu, dajete mogućnost da se i u neposrednim pogodbama i u ovom delu, koji se tiče javnih konkursa, produžava taj rok sa 15 godina na polovinu potpisanog ugovora, ako se ispoštuju neki uslovi i neki kriterijumi. To znači da ugovori mogu da važe i na 22, 23, godine, itd, a niste definisali kriterijume šta to zapravo znači da se ispunjavaju ti uslovi i da će taj neko opet zameniti monopol državnih preduzeća na neki drugi način. U ovom slučaju samo se još čeka slika tog koji će u ime vas biti u prilici da potpiše ugovore sa Vladom Republike Srbije.
Znači, ako je cilj da se napravi transparentan postupak, smatramo da treba zadržati ovaj stav 2, odnosno tačku 2), da treba dati mogućnost da se potpisuju ugovori na 10 godina, da treba obavezati te partnere u smislu da se na godišnjem nivou daju izveštaji koje će potvrđivati ministarstvo ili Vlada.
Mislim da ste vi, poštovana ministarko, propustili priliku da se možda malo ozbiljnije uključite. Verujem da sa vašim autoritetom ste mogli da ispravite sve te nedostatke koji se tiču članova koji se predviđaju za zamenu. Dali smo dosta predloga koji se odnose na to da li se radi o jednom ili drugom terminu u nekim članovima, pa smo kroz amandmane predložili zamene, odnosno promene. Videćete u našim amandmanima da smo upravo ukazali da na jednom, dva ili tri člana gde kažete ili koristite jedan termin, recimo, „mereći“, a u nekom drugom članu ste koristili termin „mereno“, da to nije usaglašeno, pa treba obratiti pažnju na te amandmane o kojima smo želeli da govorimo.
Ovde se otvara pitanje i jasno je da u principu ovaj zakon jeste prilagođen vašoj viziji da se u narednom periodu podrži ovaj rad društava, četiri društva železnice, infrastrukture, „Srbija kargo“ i „Srbija voz“, ali ovde nedostaju jasni kriterijumi, nedostaju jasni ciljevi i nedostaju jasne procedure koje se tiču tih ugovora i prava na monopol.
Ono što DS hoće posebno da istakne jeste ovaj deo koji se odnosi na dalje angažovanje ovih sistema. Imamo od pre nekoliko dana vrlo interesantan intervjuu u dnevnim novinama, da ne navodim koje su, koje se tiču stava sindikata železnice i koji počinje sa jednom rečenicom za koju mislim da možemo da kažemo da definiše sve ove odnose i da lepo oslikava stanje i vaše vizije i planova, pa i ovog zakona, primene ovog zakona u narednom periodu. Ta rečenica kaže – sklepali ih na brzinu, natenane će se kajati. U tri novoosnovana društva, „Kargo Srbija“, „Srbija voz“ i „Infrastruktura“ vlada potpuni haos.
U nastavku ovog intervjua, a naravno i u razgovoru sa ljudima koji su zaposleni u „Železnici“, koji su članovi sindikata, mi smo stekli utisak da imate vrlo skrivene namere i oko statusa zaposlenih i otpuštanja ljudi u narednom periodu iz „Železnice“.
Po proceni sindikata dolazimo do saznanje da će prilikom transformacije ovog sistema doći do otpuštanja oko 6.000 ljudi. Ako samo vratimo malo film unazad i analiziramo šta se to desilo u periodu od 2012. godine po tom pitanju zapošljavanja ljudi u „Železnicu“ dovodimo sebe prvo u dilemu, da li to znači da ćete vi preko 5.500 ljudi koji su zaposleni, pre svega, iz SNS u „Železnicu“ od 2012. godine primiti sada na posao, ali ćete u isto vreme 6.000 ljudi otpustiti koji godinama tamo radi i verovatno ćete ih obeležiti kao partijske neposlušnike itd, i ostaviti bez posla,
(Zoran Babić, s mesta: A oni su iz DS.)
Oni koji dobacuju gospodine predsedavajući treba da imaju strpljenja da čuju…

Gospodine predsedavajući, pošto sam ja otprilike očekivao i ovakvu reakciju gospodina Babića i vašu reakciju, imam ja skriven i drugi govor u levom džepu, pa ako hoćete da vam pričam ono što vi volite da čujete, mogu i to, ali to nije interes ni građana Srbije, ni ove skupštine…

Tako da nemojte mi oduzimati vreme i usmeravati moju priču u interesu…

Znači, posebno me zanima član 51. poštovana ministarko, koji govori o statusu Direkcije za „Železnicu“, o tome ćemo verovatno pričati i u delu kada govorimo o amandmanima.
Ono što danas mislim i pored ovih upadica predsedavajućeg i gospodina Babića, da ste dužni da odgovorite građanima Srbije, posebno građanima zapadne Srbije, Užica, jeste ova namera da Šargansku osmicu prebacite u infrastrukturu i da umesto da bude u delu gde se angažuje u prevozu putnika, prebaci u drugi sistem iako sam svestan da tamo postoje prihodi i da ste posmenjivali sve one ljude koji su godinama uporno, vredno i predano radili da se taj projekat završi, da ste ih posmenjivali i doveli neke svoje poslušnike i kadrove koji misle da od tog profita koji se ostvaruje na godišnjem nivou treba da se taj profit usmeri u nekom drugom pravcu, da razmislite o toj odluci i da posvetite posebnu pažnju tom sektoru.
Naime, Mokra gora i čitavo područje Tare, Zlatibora je upravo posle izgradnje Šarganske osmice i u toku te izgradnje počelo da živi. Tamo su ljudi počeli da se vraćaju, tamo su počela ulaganja. Tamo je samo nekoliko ljudi svojim radom, zalaganjem i trudom uspelo da napravi prvi korak. Kasnije je došao gospodin Kusturica, kasnije su se razvili projekti, kasnije su se zapošljavali ljudi, ali ako to ukinete i ako taj projekat budete gledali samo kroz novac i interes, da se novac usmeri ili isisa iz tog područja u neke druge promašene projekte, vi pravite veliku štetu za čitav taj kraj.
Bio sam pre dva meseca u Mokroj gori, na železnici, tamo je počela da raste trava, tamo je počeo da raste korov. Tamo ljudi koje ste vi delegirali da se bave tim poslovima ne rade svoj posao. Tamo je drastično opao broj putnika, nema više priče oko toga da Šarganska osmica treba da bude veza sa Republikom Srpskom. Zaustavljen je projekat izgradnje pruge uskog koloseka prema Kremnima, Biosi i ka Užicu. Znam da možda nemate vremena, čak i ako helikopterom letite, da obilazite radove, da vidite šta se radi tu, ali od pre tri godine sve je stalo, ništa se više ne radi. taj projekat je došao u stanje da ćete još malo doći u priliku da se taj posao potpuno zaustavi, odnosno da tamo više nema gostiju. Na godišnjem nivou, 100.000 ljudi je koristilo usluge tog prevoza.
Naš pokušaj da usku prugu od Mokre gore sa Višegradom bio je naš pokušaj da pomognemo tim ljudima da tu što kvalitetnije i bolje žive.
Gospodine predsedavajući imam li još vremena

Neka ostane to za kasnije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili 107. član Poslovnika koji govori o dostojanstvu Skupštine. Niste reagovali u momentu kada je govornik, ispred SNS, kolega rekao da poslanici fantaziraju davajući izjave i iznoseći svoje stavove u ovoj Skupštini.
Kada vidim način na koji vi reagujete, ne samo u obrazloženju, nego dok slušate obrazloženje kako reagujete vi, kako reaguju kolege poslanici iz vladajuće garniture, onda prosto čovek dolazi u dilemu sa pitanjem da li ima razloga… (Isključen mikrofon)

Ako prvo gospodin Stefanović ima reč za ministarku, onda je red da on govori.
(Borislav Stefanović, s mesta: Dvadeset minuta čekam.)

Poštovani gospodine Bečiću, ne javljam se sa replikom zato što je pomenuta stranka, mada jeste više puta, već zbog toga što sam direktno pomenut od gospodina Babića.
Mislim da je bio red da ga opomenete nekoliko puta…

Kada gospodin Babić u svom izlaganju koje je trajalo 11 minuta 7,5 minuta prepričava i čita šta se desilo na Skupštini 2011. godine, onda on govori o tome koliko se dobro spremio za ovu raspravu i koliko je zajedno sa kolegama koji su danas došli u ovu salu posvećen ovoj temi, koliko površno gleda na ove probleme.
Otvorili smo nekoliko suštinskih pitanja, a to je – zašto godinu dana od primene ovog zakona menjate 45 članova u okviru 111 članova ovog zakona i pričate nam o reformama u koje ni vi sami ne verujete. Otvorili smo temu da vas pitamo zbog čega nema nikakvog efekta u primeni ovog zakona, a po predlozima koje ste predložili? Zbog čega nećete da pričate o 6.000 ljudi koji će dobiti otkaz posle primene ovog zakona? Zbog čega nećete da pričate o 5.500 ljudi koje ste u vremenu od 2012. godine do sada primili na „Železnicu“? Vaš jedini odgovor na sve te teme, koje smo danas otvorili, jeste da pričate šta je ko izjavio 2011. godine u ovoj sali.
Vas nije briga za sve te ljude koji će da ostanu bez posla, vas nije briga što ćete za godinu dana ponovo doći u ovu salu da kažete – menjamo 35 članova, jer treba da se usaglasi direktiva, jer treba da se usaglasi jedno i drugo, itd. Ko je odgovoran što posle godinu i po dana primene ovog zakona do danas menjate 45 članova? Gospodin Babić očito nije spreman za diskusiju i jedino što on ima da kaže jeste da optuži ljude koji su nekada radili na ovim poslovima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 108. Poslovnika o radu Skupštine, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik narodne skupštine.
Tri puta sam pokušavao da dobijem reč i gospodin Bečić sve vreme izbegava da meni da priliku da kažem gde je povređen Poslovnik. Gospodine Bečiću, za sve to vreme, koliko insistiram na dobijanju reči, vi razgovarate na telefon, ili razgovarate sa saradnicima, ne pratite diskusiju, ne reagujete kada čujete sa druge strane optužbe da je neko šizofren, da je neko vidovit, da neko fantazira i dovodite u pitanje dalju raspravu na ovoj sednici.
Zbog čega tri puta nisam mogao da dobijem reč i da reagujem na vaš odnos prema nama i na odnos poslanika koji sa druge strane govore? Kako posle svih tih rečenica koje su ovde rečene možemo normalno da razgovaramo o ovim temama koje ministarka nameće? Vi ne reagujete na takve stvari, a kamoli da očekujemo da reagujete na ove izjave koje se tiču kredita, loših plasmana itd, nekih ugovora koji se ovde pominju, a o kojima nemamo priliku da se izjasnimo.
Znači, sat i po poslednjih, upravo diskusija ide u tom pravcu da ste vi potpuno nezainteresovani na naše primedbe, vi ili razgovarate na telefon, ili se onako vešto smejuljite, tako da poslanici SNS, od vas dobijaju podršku da ovde na vrlo neprimeren način razgovaraju u parlamentu. Hvala vam.

Narodni poslanik je dužan da navede koji član Poslovnika sam povredio.

I povredio sam ga?

Gospodine Babiću, za razliku od vas, ja sam i pre i danas i u buduće ću uvek biti spreman da podnesem i političku i svaku drugu vrstu odgovornosti za ono što govorim.
Na moju sreću vodio sam računa u prethodnih 15 godina šta govorim u javnom obraćanju i u javnom životu, za razliku od vas. Danas, niste bili prisutni, upravo kada sam govorio o 6000 ljudi koji se eventualno otpuštaju po primeni ovog zakona, naveo upravo intervju koji je izašao 6. oktobra u jednom dnevnom listu, gde predsednik sindikata „Železnice“ govori zabrinuto o tome i govori zabrinuto o činjenici da u poslednjih godinu i po dana, posle vaših čuvenih reformi imate sve manje, odnosno imamo sve manje putnika u železničkom saobraćaju, sve manje prevozimo robe, imamo sve lošije efekte primene zakona.
Danas sam upravo postavio to pitanje. Vi umesto da se angažujete i uključite u tu problematiku, po starom dobrom običaju zamajavate građane Srbije, pričate o tome kao hroničar šta je bilo 2011. godine na nekoj skupštini, ko je i šta čistio u zoni železničkih pruga 2008, 2009. i 2010. godine i ne dajete suštinske odgovore na ono što interesuje građane Srbije.
Isključen mikrofon.
(Jovan Marković, s mesta: Znači, vi kada mi pokažete tako nešto, ja treba da stanem?)