Gospodine predsedavajući, smatram da ste prekršili 104. Poslovnika koji govori upravo o tome da ne smete dozvoliti da poslanici ružno govore jedni o drugima.
Sa strane kada posmatramo ovu diskusiju, zaista je nedopustivo da vi sa ovako posebnom podrškom i u izrazu, i u sugestiji podržavate prethodnog govornika koji je vrlo, mislim ne znam zašto je to toliko smešno, koji se vrlo uvredljivo izražavao o gospodinu Šutanovcu. Prethodno niste dozvolili gospodinu Šutanovcu repliku iako je nekoliko puta vrlo ružno pomenut, a onda ste svojim stavom i ponašanjem davali podršku za vrlo uvredljive reči koje su ovde izrečene. Pre svega, to mislim kada je prethodni govornik govorio o navodnom diletanskom ponašanju u prethodnom periodu, mislim da je vaša obaveza bila da ga opomenete i da tok ove rasprave usmerite u drugom pravcu.

Gospodine predsedavajući, možda gospodin Babić ne zna, ali sam 12, 13 godina svog života, koje sam uložio za rad u opštem interesu, uvek ulagao u tom smislu i u tom pravcu da uvažavam ljude i da, i onima kojima se obraćam i u ime onih kojima se obraćam, na neki načinu uvek pomirim te krajnosti i da se uvažavam prema ljudima sa poštovanjem.
Kada sam vama ukazao na povredu Poslovnika, upravo sam mislio na takve stvari, da nije u redu da jedan poslanik na takav način govori o drugom poslaniku.
Mislim da nije u redu ako bih ja sada ustao i rekao da sve ovo što je gospodin Babić u prethodnom govoru rekao, da je diletantizam ili u tom nekom smislu i da je ono što je radio u tom smislu u njegovom životu pogrešno, mislim da bi vaša obaveza bila da me upozorite, opomenete i da kažete da ne govorim lepo o drugom kolegi u ovoj Skupštini.
Ako sam još ukazao na to da vi svojim stavom i izrazom upravo podržavate ovakve govore i ovakva razmišljanja, onda mislim da sam upravo ukazao i vama na vašu obavezu da prema svima postupate isto.
Što se tiče Užica, naših osmeha i građana Srbije, pokušavao sam, dok sam bio gradonačelnik Užica u periodu od 2008. do 2012. godine, da, bez obzira koliko je bila velika ekonomska kriza, sa osmehom, sa posebnom energijom pokrećemo sve poslove na kojima smo radili. Zato mi je jako važno da naglasim da upravo građani Srbije posle 2012. godine…

a u Užicu možda posebno, nemaju više taj osnov…

…i da je 200 ljudi primljeno u Užicu od 2012. godine naovamo u radni… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, s obzirom da imamo vrlo kratko vreme, neću činiti mnogo u uvodu. Hoću da u svom obraćanju poštovana ministarko, posebno dam vama podršku i dam na značaju vašem radu i vašoj ulozi u svim ovim procesima.
Kada čujem predstavnike vladajuće koalicije, odnosno gospodina Babića, gospodina Antića i kada čujemo njihove komentare i njihove optužbe koje ovde iznose, meni je tek onda potpuno jasno u kakvoj se vi teškoj ulozi nalazite i kako će vama biti teško da ovaj proces otvorite.
Ako gospodin Antić, danas sve nas pita koji je datum i ne zna da je danas 3. oktobar 2014. godine, onda sa pravom možemo da tvrdimo da on i ne zna da su već prošle dve godine od kada je ovaj režim na vlasti i da on ne zna kakvu su odgovornost i ulogu preuzeli na sebe, pre svega posle majskih izbora 2012. godine, kada su u politički život građana Srbije uveli termine komponovanje i prekomponovanje.
Ako gospoda iz SNS sve vreme pokušavaju da nametnu taj koncept i utisak da su zaposleni u javnim preduzećima i lokalnim upravama nesposobni, da su neradnici, da su partijski zapošljavani, da zbog toga treba da odgovaraju, zbog toga što su na takvim mestima, itd. onda se nameće lažna slika funkcionisanja lokalnih uprava i onda vi imate problem.
Bilo bi dobro da upravo sa tim ljudima otvorite i tu temu, zbog čega je posle majskih izbora 2012. godine smenjeno preko 100 predsednika opština i gradonačelnika koji su pobedili na izborima.
Gospođo ministarko, bio sam u ulozi gradonačelnika Užica od 2008.-2012. godine i prvi smo u Srbiji uradili prostorni plan i generalni plan, upis u katastar nepokretnosti. Upisali smo imovinu, ali su zbog postupka prekomponovanja došli ljudi koji su prosto bili zatečeni i nisu znali o čemu se radi. Preuzeli su odgovornost za vođenje uprave oni ljudi koji nisu znali kako da taj posao završe i to nije jedini primer u Srbiji. Takvih primera imate desetine.
Umesto da danas šef poslaničke grupe SNS priča o odgovornosti tih ljudi, o zaustavljenim procesima, opet se teret odgovornosti prenosi na neke ljudi koji nisu odgovorni i krivi, kao što su zaposleni u lokalnim upravama. Tvrdim da tu nije problem. Upravo je pitanje kontinuiteta, pitanje promena politika, pitanje stručnosti i pitanje rada.
Čuli smo ovde u izlaganju koje trajalo 10 minuta 15 puta pominjanje imena Bojana Pajtića, ali nikako da se čuju imena onih ljudi koji su ove procese zaustavili u izvornom smislu tamo gde su trebali da pokrenu i energiju i snagu i stručnost ljudi, a to su lokalne uprave i javna preduzeća i svi oni koji nisu radili za ove dve godine ništa na ovom poslu.
Drugo pitanje koje se ovde nameće iz izlaganja gospodina Babića jeste upravo pitanje kako da lokalne uprave koje nisu u ovih dve-tri godine završile poslove, po njegovom očekivanju dobro raspolažu sa imovinom. Zbog toga je upravo smisao ovog amandmana bio da se sa pokretanjem pitanja odgovornosti za prethodni rad, u stvari nameće i pitanje daljeg postupka. Dakle ako lokalne uprave nisu u predviđenom roku od tri godine odredile ovaj posao, postavlja se pitanje kako gospodin Babić misli da oni ovaj proces dalje vode, a suštinski on meša vrednosti, termine i kaže da je isto da li se ovaj posao završi za tri meseca ili za 10 godina.
Ako je cilj i ove Vlade i ove koalicije da se ljudi zapošljavaju, onda je potpuno za očekivati da se traži od lokalnih uprava da ovaj posao što pre završavaju. Ako lokalne uprave danas nemaju popisanu imovinu, pitanje je - kako mislite da se pojavite za nove investicije, za nova radna mesta, kako možete da ponudite nešto prema investitorima?
Ovde, gospođo ministarko, zaista očekujem da vaša uloga bude možda presudna, da svojim nastupom pokušate da usmerite ovu raspravu i da ukažemo na one probleme koji su zaista doveli do toga da neodgovornim ponašanjem na svim nivoima u prethodne dve godine ovaj posao nije priveden kraju. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, smatram da u svakom poslu, a posebno u poslovima koji su vezani za vođenje države i državnih institucija, važno je da postoji kontinuitet. Smatrao sam da sa vašim izborom u Vladu Republike Srbije vi možda imate najveću težinu, jer imate možda najveću obavezu, imajući u vidu vaše prethodno profesionalno angažovanje i iskustvo, da možda pokrenete tu temu i to pitanje, da li je ovom društvu u ovom trenutku potrebno da na svakom koraku, da u svakoj oblasti priča samo o reformama, da se odrekne prethodnih iskustava i kontinuiteta.
Smatrao sam da, bez obzira što pripadate Vladi ili političkoj grupaciji koja je poverenje građana dobila na izborima upravo sa parolom „promene i reforme“, možda upravo vi treba da skrenete pažnju da od danas, odnosno da od formiranja ove Vlade, nije počeo svet.
Kontinuitet, po meni, podrazumeva, pre svega, duboku analizu onoga što je bilo dobro i onoga što je bilo loše u prethodnom periodu. Ako biste krenuli od toga da su ljudi, pogotovo od 2000. godine, intenzivno i posvećeno radili na promenama, na reformama, na usklađivanju propisa i zakona sa evropskim standardima, onda biste zaključili da je usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu 2005. godine, recimo pitanje lokalnih uprava, vrlo jasno, tačno i precizno definisano i pitanje finansije i nadležnosti i imovine i da je taj zakon na neki način dao prostor i šansu lokalnim upravama da se razvijaju.
Ako biste izvršili tu analizu dalje, videli biste da je veliki problem nastao 2011. godine sa usvajanjem Zakona o finansiranju lokalnih uprava. Primenom tog zakona smanjeni su transferi lokalnim upravama, dodate su nove nadležnosti, ukinuta je mogućnost da ministarstva i država pomažu i finansiraju projekte koji su značajni za lokalne uprave.
Dalje, 2013. godine, lokalne uprave su ponovo izložene velikim udarima, pre svega finansijskim. Tada je prethodna republička vlada ukinula transfere lokalnim upravama u iznosu od preko 25 milijardi dinara, kako bi popunila svoju rupu u budžetu. Sve je to dovelo do toga da su lokalne uprave došle na ivicu bankrota, da su sada ili u situaciji da duguju ogromne novce ili su u situaciji da povlače kredite za likvidnost.
Ono što je napravljeno u donošenju tih zakona, a više je štetilo lokalnim upravama od samog finansiranja, jeste pitanje preplitanja nadležnosti. U prethodne dve godine imate velike primere, odnosno vrlo upečatljive primere, kako se javašluk javnih preduzeća, ustanova, lokalnih institucija, republičkih institucija, negativno odražava upravo na funkcionisanje tih institucija, odnosno život ljudi. Primer Užica, odnosno primer zagađenja vode od pre osam meseci i jezera Vrujci, odnosno akumulacije „Vrujci“, možda najočitije govori o tome kako kroz preplitanje tih nadležnosti ispaštaju građani.
Naime, u drugoj polovini 2012. godine ukinut je novac u Fondu za zaštitu životne sredine koji je namenjen, recimo, za programe Agencije za zaštitu životne sredine i u ovom slučaju novac koji je bio namenjen za kvalitet površinskih voda, odnosno praćenje kvaliteta površinskih voda. Tvrdim da je to osnovni i najveći uzrok zbog čega je došlo do zagađenja vode i zbog čega nadležne institucije nisu na vreme i kako treba reagovale.
Ako biste primenili princip kontinuiteta i rekli građanima istinu, onda biste došli i do saznanja, odnosno do tog trenutka kada biste mogli da kažete i ljudima, koji danas čine političku elitu ili vode SNS, pa i gospodinu Babiću koji ovde sedi, da nije tačno da su povećane plate 72% u javnom sektoru 2010. godine.
Ovde imam podatke koji su vezani, recimo, za osnovno obrazovanje. U decembru 2007. godine nastavnik u osnovnoj školi je imao platu 32.578 dinara. U martu 2012. godine nastavnik u osnovnoj školi sa šestim stepenom je imao 39.740 dinara, što je oko 30 evra manja plata nego što je bila 2008. godine. Znači, postoje delatnosti, postoje oblasti gde nije bilo povećanja zarada i ja vas pozivam vas da možda hrabro izađete pred javnost, pa i pred ljude koji danas pokušavaju da stvore takvu sliku u javnosti i da kažete istinu, da nije tačno da je u svim oblastima, da je na svim poslovima bilo javašluka, da im kažete da nije tačno da je višak 500.000 ljudi u Srbiji koji rade u javnom sektoru i nije tačno da su svi radili loše i pogrešno u prethodnih ne znam koliko godina.
Ako biste išli tim tokom i tom logikom, videli biste da je Vlada 2010. godine, takođe, usvojila uredbu kojom je zahtevala od lokalnih uprava da se naprave kriterijumi, odnosno da se poštuju kriterijumi o broju zaposlenih u lokalnim upravama, u javnim preduzećima i institucijama, i videli biste da je ogroman broj lokalnih uprava tu uredbu poštovao. Grad Užice je, recimo, primenio tu uredbu. Smanjili smo broj zaposlenih, u tom trenutku, na nekih 150 ljudi u lokalnoj upravi, a u isto vreme imate Leskovac koji je imao preko 700 zaposlenih, a to je jedno nasleđe iz prethodnog perioda.
Ako bismo primenili taj princip kontinuiteta, onda bismo došli do trenutka kada bismo sa istinom izašli pred građane i rekli da nisu u pitanju, po svaku cenu, reforme koje će ići u nekom nepoznatom pravcu. U tom slučaju, vi biste mogli da se borite za prava ovih zaposlenih za koje mislim da jeste zaduženi i jeste nadležni, kao i da kažete istinu ljudima da nije tačno da sve počinje od danas.
Ono što mogu da vam kažem kao primer, bili ste pre nekoliko dana u Užicu, bio sam gradonačelnik Užica od 2008. do 2012. godine u vrlo teškom periodu, vrlo teškoj krizi, jeste da smo uspeli sa okupljanjem ljudi, sa tim što sam verovao u institucije, u snagu ljudi, da završimo ogroman broj poslova, koji su godinama čekali na realizaciju, i gasovod, i deponiju, i 100 kilometara ulica, i bazen, i stadion, i carinu, kao i mnoge druge poslove. Pokrenuli smo pitanje razvoja grada sa lokalnog nivoa.
Ako u ovom slučaju očekujete podršku i javnosti i zaposlenih u javnom sektoru…

Završavam. Još jednu rečenicu.
… za koje ste nadležni, mislim da je prvi i osnovni korak da sa vizijom koju ste predstavili u planu vašeg daljeg delovanja i ministarstva, takođe, ukažete na to da postoje pozitivna iskustva, da postoji pozitivna praksa i da postoji snaga u tim institucijama koja može da odvoji dobro od lošeg. Hvala.

Pozivam se na član 107, koji govori o dostojanstvu u Narodnoj skupštini i smatram da je pozivanje prethodnog govornika u ovom kontekstu i izvrtanje onoga što sam ja rekao u diskusiji važan deo i moram da objasnim o čemu se radi.
Prvo, mislim da je gospodin Babić…
(Zoran Babić, s mesta: Jel ovo replika?)

Gospodine predsedavajući, jel mogu da obrazložim vama?

Gospodine predsedavajući, pomenut sam u negativnom kontekstu…

… u smislu da kao gradonačelnik Užica od 2008. do 2012. godine nisam dovoljno uradio kako bismo sprečili negativne posledice vezano za akumulaciju i zagađenje vode.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, složićemo se svi da je usvajanje Zakona o visokom obrazovanju kao krovnog zakona o obrazovanju jedan od najvažnijih zakona koji se usvaja u ovom parlamentu.
Verovao sam, gospodine ministre, da ste u danu kada smo birali Vladu i vi verovali da ćete vrlo brzo taj plan o kome ste govorili izneti u javnosti. Verovao sam u tom trenutku da imate snage i energije da napravite ono što ste u tom momentu govorili, a to je reformski zakon. Međutim, svedoci smo da je ovo još jedan od zakona koji ima svoju kozmetiku i koji je ispravka ili popravka mnogih zakona koji smo usvajali u prethodnih nekoliko nedelja i onda se postavlja pitanje da li vi uopšte verujete u reforme o kojima ste govorili ili ćete i dalje nastaviti ovim putem koji ste nazvali evolucijom obrazovanja, za koji se nadam da je ispravan i da je u saglasnosti sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji, koja je urađena pre dve godine, do 2020. godine?
Verujem da danas, posle četiri meseca vašeg rada, imate drugačiji ugao gledanja. Svestan sam atmosfere u kojoj se donosi ovaj zakon i ograničenja koja postoje u donošenju ovog zakona što se tiče i vas i vašeg tima. Verujem da imate dobru nameru, ali takođe verujem da svi problemi koji se dešavaju u ovom trenutku, kao što su loše funkcionisanje privatnih fakulteta, lažne diplome u velikoj meri, lažni doktorati, loš položaj prosvetnih radnika, utiču na to kako ćete vi ovaj zakon planirati.
Pomenuli ste jedan važan termin u vašem izlaganju, a to je motivacija. Na to hoću da vas podsetim i hoću da verujem u to da vi znate da je motivacija ključni faktor pre svega kod ljudi koji jesu u ovom procesu, a u ovom slučaju to su prosvetni radnici i ako budu oni zadovoljni ovaj zakon i bilo koji drugi predlog zakona imaće svoju šansu.
Međutim, ako vi ćutite kada šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić, ustaje i za govornicom iznosi neistine koje su vezane za materijalni položaj radnika i iznosi neistine koje se tiču njihovih zarada u periodu od 2010. godine, onda ja sa pravom sumnjam da vi imate snage, hrabrosti ili volje…

…da se suprotstavite tom konceptu. Ja ovde imam predlog…

Mogu li još rečenicu?

Znači, gospodine ministre, pozvao bih vas da pogledate ovaj predlog, odnosno pregled zarada prosvetnih radnika u osnovnoj i srednjoj školi, koji tačno utvrđuje da u periodu od 2008. godine do 2012. godine, pa i do 2014. godine, nije bilo povećanja zarada plata zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno da su posle šest godina u periodu od 2008. do 2014. godine te zarade smanjene i u evrima i realno smanjene.