Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, imajući u vidu značaj izveštaja Evropske komisije iz 2014. godine, koji u svojoj posebnoj celini obrazlaže upravo položaj institucija i rad institucija države Srbije u prethodne dve, tri godine po pitanju zaštite životne sredine, i koji je izuzetno negativan i loše ocenjen u tom delu, očekivao sam da ministarka zajedno sa svojim saradnicima danas izađe ne samo sa obrazloženjem seta zakona koji danas raspravljamo, nego da izađe i sa predlogom mera i sa određenom vizijom i planom kako ćemo u narednom periodu kao društvo i kao sistem rešavati veoma nagomilane probleme.
Umesto toga, ministarka je u prvom svom izlaganju, u prvoj svojoj rečenici ukazala na to da je stanje jako teško, da je nasleđe veoma teško i to je retorika i to je priča koju smo slušali ne samo po ovom zakonu. To su izgovori koji ovde traju već mesecima.
Ministarka je u svom izlaganju vrlo detaljno obrazložila i ukazala na to koliko je u prethodnih tri godine postupanje i ove i prethodne Vlade bilo loše, koliko je sa uvođenjem raznih zaokreta koji su potpuno neusaglašeni sa ranijim predlozima zakona i putem Srbije u pridruživanju EU, znači, ti zaokreti koji su bili pre svega izraženi u 2012. godini, koliko je bilo, kako da kažem, loših postupaka i posledica koje su zbog tih zaokreta nama učinile štetu.
Znači, smatram da je upravo set ovih zakona potvrda koliko je Vlada Republike Srbije u prethodne tri godine sa promocijom neznanja, nestručnosti i uvođenjem stotine kadrova koji nisu zaslužili da budu na mestima na kojima jesu, u stvari ugrozila interese građana. Mislim da upravo analiza ovih zakona može da ukaže na svu pogubnu politiku Vlade, posebno u ovoj oblasti.
Imajući u vidu da je 30% poslova naših institucija, koje su vezane za put države i ovog društva u EU, vezano upravo za zaštitu životne sredine, očekujemo konkretne odgovore i očekujemo viziju kako ćemo u narednom periodu rešavati probleme.
Takođe sam očekivao da uvod ministarke u ovoj temi bude vezan za period od pre 10, 12 godina, kada je država Srbija od 2004. godine uradila nacionalni, ekološki i akcioni plan, koji je bio osnova da se i u toku 2006, 2007. i 2008. godine rade nacionalni i ekološki planovi na svim nivoima, od lokalnog nivoa, od republičkog, od pokrajinskog nivoa itd. Očekivao sam da danas imamo plan i predlog kako će svi ti planovi i akcioni planovi biti u datom trenutku usaglašeni i usmereni u jednom pravcu, a to je da se rešavaju goruća pitanja.
Po tom nacionalnom, ekološkom i akcionom planu iz 2004. godine definisani su osnovni problemi: zagađenje vazduha, zagađenje zemljišta, zagađenje voda, zagađenje koje nastaje radom industrije. Definisani su i putevi kako se rešava pravilno upravljanje otpadom, kako ćemo dalje razvijati reciklažne centre itd, itd. Ti planovi su na neki način rezultirali da država Srbija u 2007. i 2008. godini, prilikom formiranja ministarstava, prilikom formiranja Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za hemikalije, u stvari kroz to delovanje stavi kao prioritet postupanja i Vlade i svih institucija pitanje životne sredine u prvi plan.
Međutim, ovde ostaje jedna dilema i na to želim danas u svojoj diskusiji posebno da ukažem. Posle velikih rezultata koji su ostvareni u radu Vlade i ministarstava od 2008. godine, hoću da istaknem samo neke rezultate, usvojeno je preko 30 zakona u tom periodu, preko 200 podzakonskih akata, pokrenuti su reciklažni centri, pokrenuta je reciklažna industrija i zaposleno je preko 10.000 ljudi u ovoj oblasti. Takođe, očišćeno je 500 divljih deponija, uklonjeno je svake godine preko 200.000 kubika otpada, izgrađeno je sedam regionalnih deponija, uložen je veliki novac u komunalnu infrastrukturu, u nabavku kontejnera, kamiona itd. Počeli su procesi i oko izgradnje postrojenja za otpadne vode, uređenje Srbije je bilo vidljivo na svakom mestu i uložen je veliki novac i veliki trud da u tom periodu pokrenemo određena pitanja i da rešavamo probleme.
Međutim, sa formiranjem nove naprednjačke vlasti 2012. godine, dolazi do potpunog zastoja i dolazi do potpunog zaokreta. Svedoci smo da kao prvi korak u tom zaokretu imate odluku da se ukine Agencija za hemikalije. Ona je ukinuta 29. septembra 2012. godine, iako je 95% korisnika usluga te agencije bilo zadovoljno sa njenim radom, iako ste imali sugestiju i Evropske komisije i gospodina Dežera, predsednika Evropske komisije u tom periodu, da ne sme doći do ukidanja Agencije za hemikalije i da je između pet agencija koje su bile neophodne za razvoj ove oblasti, odnosno ovog društva, Agencija za hemikalije jako nužna i potrebna.
Međutim, pre svega zbog nerealnih obećanja koja ste davali građanima Srbije, zbog toga što ste ušli u obećanja koja ne možete da ostvarite, a vezana su za agencije i njihovo ukidanje, vi ste se, naravno, bez dobre procene, bez stručne procene, upustili u avanture i prvo što ste uradili je bilo ukidanje Agencije koja je dala najbolje rezultate u svom funkcionisanju i svom radu. Mislim da je, ministarka, vrlo pošteno i korektno danas, posle dve i po godine, izaći pred građane Srbije, priznati tu grešku i reći – počinjemo od nule, idemo da u narednom periodu vratimo ono što je bilo dobro, da priznamo svoje greške.
Druga greška koja je učinjena jeste da se u drugom, odnosno u zadnjem kvartalu 2012. godine gasi Fond za zaštitu životne sredine, koji je u tom periodu, u tom trenutku imao oko 4,5 milijarde dinara sredstava na godišnjem nivou. Nekome je bilo prihvatljivo i primamljivo da taj novac ubaci u budžet, a niko nije postavio pitanja – šta se dešava sa svim programima, sa svim projektima, sa svim ovim nacionalnim i lokalnim planovima ekološkog razvoja i upravljanja otpadom, šta se dešava sa vizijama koje su postojale i da li je naše pravo i naša perspektiva u tome da gasimo ono što je bilo dobro? Ja tvrdim da je upravo ovo što danas govorimo i ovo što je i ministarka u svom izlaganju negde formalno priznala, da je formalizovanje i gašenje agencije upravo cilj današnjeg usvajanja, odnosno rasprave o ovom zakonu i eventualnog usvajanja ovog zakona.
Danas ste preskočili da posebno pomenemo temu zbog čega je potrebno da se ovi zakoni usvajaju po hitnom postupku. Kada se vratimo u hronologiju i postavimo pitanje – ko je bio nadležan i ko je bio odgovoran i da li ova država, odnosno Ministarstvo i nadležne institucije imaju informacije o tome ko upravlja u ovih dve i po godine ovim sistemima, zbog čega vam je bio potreban hitan postupak za usvajanje ovog zakona, ako su većinom ovi zakoni već u maju 2012. godine predloženi Vladi? Zbog izbora su pomereni, pa se onda u decembru 2013. godine ponovo stavljaju pred Vladu, pa se ne usvajaju. Znači, dve i po godine se o ovim zakonima priča, oni su prisutni u Skupštini, a sada dolazite pred poslanike da kažete da nije bilo javne rasprave, da nije bilo debate oko ovih tema, da nije važno da ona bude i da usvajate ovaj zakon po hitnom postupku.
Onda nam u obrazloženju zbog čega je važno usvojiti ove zakone kažete sledeće: „Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa odredbama zakona itd, itd, a imajući u vidu da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa i organizacija na poslovima upravljanja biocidnim proizvodima, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU“. Znači, dve i po godine ovaj zakon čeka na usvajanje, svesni ste svih štetnih posledica tog čekanja i odlaganja, a onda nam predlažete da upravo danas moramo da po hitnom postupku usvojimo ove zakone.
U daljem obrazloženju kažete: „Osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ je potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti“.
Tumačenja idu dalje pa kažete kako je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, javio se formalno pravni problem u sprovođenju istog zakona. Sa ovim obrazloženjem, po mom tumačenju, vi prihvatate odgovornost, prihvatate grešku da dve i po godine ova Vlada, odnosno ova ministarstva ništa nisu učinila da se od trenutka ukidanja Agencije, u septembru 2012. godine, premosti taj pravni vakuum i da se i nadležnosti i upravljanje itd, smesti u ministarstva.
Vaša izjava u vašem uvodnom izlaganju u kojem kažete da je taj pokušaj da se kroz tripartitno telo između tri ministarstva reše i nadležnosti i problemi, upravo ukazuju i dokazuju ovo o čemu govorim. Vaša izjava da ste vi svesni da je ovo telo samo jedan sastanak održalo onda kada su se sastali govori o svoj neozbiljnosti i o neradu ove Vlade i ministarstava koje predstavljate.
Moje pitanje je, dalje u obrazloženju Zakona pozivate se na podatke iz 2012. godine, i o Zakonu o biocidnim proizvodima i o Zakonu o hemikalijama, vi govorite o podacima koji su vezani za podnošenje zahteva, za procedure, za nadoknade itd, ali iznosite podatke iz 2012. godine. To je još jedna dokaz da u tom periodu, od 2012. godine do danas, sistem nije funkcionisao. To je još jedan dokaz da ova država nema ozbiljan odgovor, recimo, na pitanje zbog čega je došlo do problema oko izgradnji ovih zgrada, ko je odgovoran što su se pri izgradnji zgrada koju su vodili državni organi, znači državne institucije, Direkcija za izgradnju Srbije i Direkcija za izgradnju Beograda, ugradili proizvodi: boje, farbe i lakovi koji su štetni za ljudsku upotrebu, odnosno kontakt.
Da li danas, posle godinu i po dana od pokretanja te afere, imamo utvrđenu odgovornost? Ja sam potpuno siguran, da je postojala agencija za hemikalije, da bismo imali mogućnosti da utvrdimo odgovornost ko je kriv što su desetine i stotine ljudi prevareni, što su uložili svoj kapital, što su uložili svoj trud, a nemaju državnu podršku.
Danas kada pričamo o ovoj temi, takođe postavljamo pitanje, na Odboru smo postavili to pitanje, nismo dobili odgovor, da li postoji registar, u ove dve i po godine, biocidnih proizvoda, koji je ranije bio vrlo ažuran, koji je vođen kako treba i koji danas praktično i ne postoji? Da li imamo odgovor na pitanje, ukinuli ste Fond, raduje me činjenica da ima najava da će se on vratiti, da imate neku procenu da preko 7,5 milijardi dinara može da bude u tom fondu, iako bi pet-šest godina odvajali taj novac za razne projekte u državi Srbiji po ovom pitanju, dolazili bi polako do tog nivoa da ispunimo svoje obaveze u procesu pridruživanja EU.
Postavljam pitanje – da li ste vi ili neko od vaših saradnika imali uvid i analizu u podatke koji su ranije bili vezano za Fond i period od ukidanja Fonda? Odnosno, da li imate odgovore, da li posle ukidanja Fonda, u državi Srbiji, na zakonom predviđen način se meri kvalitet vazduha, kvalitet voda, kvalitet zemljišta, imamo li monitoring i imamo li informaciju da kažemo građanima Srbije, da ne budu uplašeni?
Poslednja dešavanja koja su bila, dva primera ću navesti. Pre nekoliko dana - požar u Makišu. Televizije, mediji, daju se izjave, oblak dima u kadru, u ekranu, informacije idu – da, velika je katastrofa, ali ne brinite, zagađenja nema. Nikakve informacije građani nemaju o tome na kakav je način reagovano u toj situaciji, nemaju zvanične informacije od nadležnih institucija u kom pravcu ide ta katastrofa.
Moje pitanje koje posebno hoću da postavim, a vezano je, recimo, za zagađenje vode u Užicu, i vama i vašim saradnicima, je sledeće – da li se od 2012. godine, kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, meri kvalitet površinskih voda na akumulacijama u Srbiji? Da li u ovih dve i po godine imate ugovore Agencije za zaštitu životne sredine sa nadležnim institucijama o merenju kvaliteta površinskih voda, o merenju kvaliteta zemljišta, o svim drugim poslovima koji su nekada bili u nadležnosti te agencije?
Po mojim informacijama, ogromni problemi nastaju upravo zbog toga što ste napravili nenormalno veliki presek, rez u kontinuitetu. Zbog toga danas treba da kažemo, od usvajanja Zakona 2009. godine, od formiranja Agencije, od formiranja Fonda za zaštitu životne sredine, ocena evropskih institucija i Evropske komisije o stanju u toj oblasti je uvek bila pozitivna i dobra. Od zaokreta koji ste napravili od 2012. godine, dolazi do vrlo negativnih posledica, dolazi do toga da imamo loše ocene, dolazi do toga da ste ukinuli svu inicijativu, da preko institucija ove države i na lokalnom i na državnom nivou imate zatišje. Ove izjave su, naravno, usaglašene sa zakonima iz 2009. godine. Načelno, mi možemo da razgovaramo o njima kao o dobrim ili lošim, ali ono što je problem jeste da ste upravo zbog ovog kontinuiteta ugrozili funkcionisanje institucija u ovoj oblasti i ugrozili bezbednost ljudi.
Znači, predlažem da amandmane koje smo dostavili za ove zakone ozbiljno razmotrite. Naša namera nije bila da se politički ovde promovišemo jer smatramo da je ovo najznačajnija nepolitička tema za sve nas. Potpuno sam siguran da vi lično i vaši saradnici imate dobru volju, ali da nemate dovoljno podrške i autoriteta da se iznesu velike reforme i veliki izazovi. Vaša podrška treba da bude pre svega vezana za struku i za građane i za javnost, a ne za politiku, da nametnete predloge i mi ćemo te ozbiljne predloge i podržati. Ključno je da smatramo da su izmene koje su se desile 2012. godine nedopustive, da struka mora da se vrati na mesto gde se donose odluke i gde se vrše kontrole i da to bude put kako ćete u narednom periodu rešavati stvari.
Ideja, opet se vraćam na Nacionalni ekološki akcioni plan iz 2004. godine, između ostalih je bila da se povremeno, kroz edukaciju i kroz redovan sistem obrazovanja, uvede i u vrtiće i u osnovne i srednje škole predmet koji se tiče zaštite životne sredine. To neka bude naš zajednički predlog. To neka budu putevi kako ćemo u narednom periodu rešavati određene stvari. Očekujem da ćete i ovo uzeti u obzir.
Predlozi i primedbe koje su bile i od koleginice Lazić i od kolege Ivana Karića su takođe za nas prihvatljivi i potpuno ih podržavamo.
Ono što sam hteo da još postavim kao pitanje jeste – da li imate informaciju šta se dešava sa projektom oko izgradnje postrojenja za otpadne vode u Užicu? Dobili smo donaciju od 15,4 miliona evra od države Srbije i EU. Na tom poslu dve i po godine se ništa ne radi. Posle izgradnje Regionalne deponije „Duboko“, gde smo rešili pitanje upravljanja otpadom komunalnim za Užice, Čačak i još osam opština, očekivali smo da i ovaj posao bude završen.
Hvala vam pa ću imati još vremena za diskusiju.