Izvinjavam se. Zaista, najiskrenije mislim da vi kao čovek koji predstavljate poslanike u ovom domu, imate i tu vrstu težine i tu vrstu obaveze…

Neću više lično, nego samo da obrazložim. Znači, da svojim autoritetom, evo da vama predsedavajući kažem, da njemu prenesete, da utiče na konceptni put kako će ovo društvo da se razvija i znam da je veliki pritisak na svima vama kada mesecima pravite kampanju, oko navodnih agencija koje ništa ne valjaju.
Ali, takođe tražim od vas da imate tu vrstu odgovornosti, da kažete, da, ove agencije su radile dobro, ovo je vrlo ozbiljna oblast, ona se tiče zdravlja i života ljudi, ova agencija treba da ostane, ova agencija nudi sigurnost institucijama i ljudima, i potpuno sam spreman da odgovorim na sve te vaše prozivke, zbog toga što sam jedan od ljudi, a bilo ih je mnogo u DS, bio posvećen radu na svim tim projektima koji se tiču ekologije i životne sredine, i posebno sam vezan za tu temu, i posebno sam ponosan na to što smo uradili.
Nije šest ili sedam deponija, hiljade radnih mesta koje su otvorene u industriji reciklaže, 15,5 miliona evra, gospodine kolega, da ne imenujem, smo ostavili kao donaciju gradu Užicu, da se radi sistem i Fabrika za otpadne vode, a dve ipo godine niko ništa nije po tom pitanju uradio.
Kada pitam ministarku, zašto to nije urađeno, o čemu se tu radi i šta se dešava, šta se čeka, dobijem odgovor optužbama da treba da ćutim o tome. Pa to nije sistem i ja upravo hoću da vas pozovem, da upravo stručnim analizama izađete pred građane i kažete da imate hrabrosti da donosite odluke koje su važne za ove ljude.

Gospodine predsedavajući, ja sam zaista zabrinut ako vi posle 15 sati rasprave, i načelne i ove, o ovom zakonu sa ovim zakonima utvrdite da sam ja ovlašćeni predstavnik. Taj vaš pokušaj da svaki put oduzmete meni vreme za diskusiju je zaista neprimeren.

To vam govorim zbog toga što već peti ili šesti put i vi vaše kolege meni oduzimate reč, a niste ušli u suštini ni diskusija prethodnih, ni mog javljanja i svaki put po ovom osnovu hoću da dam repliku i vi mi to ne dozvoljavate. Moram da vam kažem jedanputa da sam ovlašćeni predstavnik i da sam zabrinut ako to moram da kažem posle 15 sati rasprave o ovim zakonima.

Zahtevam da mi posle diskusija drugih poslanika, a vidim da su se organizovali da se svi javljaju, dobijem pravo na repliku kao ovlašćeni predstavnik.

Ne, ja tražim da mi se vrati vreme i da govorim dva minuta pošto smo nas dvojica imali diskusiju.

Znači, upravo tražim da se obratim kolegi sa pravom na repliku.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, želeo sam da još jednom vratim diskusiju u smeru u kom je to možda potrebno, da sve poslanike podsetim da se radi o jednom amandmanu, o prvom amandmanu koji se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, gde smo mi, kao poslanici i kao opoziciona stranka, izneli svoj stav, da dobro razmislite i predlažemo vam da ostane Agencija o hemikalijama, koja je nekada imala dobre rezultate, prisutna u radu naših institucija i Vlade Republike Srbije.        
Otvorila se diskusija gospodine predsedniče sa velikim uvredama. Otvorile su se teme na osnovu naloga gospodina Babića da svi narodni poslanici počnu da pričaju o svemu i svačemu samo ne o dnevnom redu. Tražio sam malopre, i molio sam vas da koleginici iz Ivanjice odgovorim na njene optužbe zbog toga što me direktno prozvala i ne znate da je izgradnja deponije u Užicu koja podrazumeva prikupljanje 300 tona otpada dnevno sa područja osam opština i dva grada, završena rekordno, gospodine predsedavajući, da je deponija o kojoj se pričalo jedan od najvećih uspeha prethodnog ministarstva i ove vlade koja je ocenjena najboljim ocenama i evropskih institucija. Deponija koja na ponos građana iz Srbije i zapadne Srbije. Deponija koja treba da bude primer kako se rade ovakvi projekti u partnerstvu opština države i međunarodnih institucija.
Otvorili ste diskusije sa ponovnim optužbama o ljudima koji nisu tu, o ljudima koji ne mogu da vam odgovore. Ponovo ste pokrenuli teme hapšenja, destrukcije, straha i tako dalje i ponovo se vraćate u neku mračnu prošlost o kojoj non-stop pričate, a ova tema je zajednička tema svih nas

Poštovana predsedavajuća, smatrao sam da je zaista nepotrebno da po prvom amandmanu koji smo podneli otvorimo ovako veliku diskusiju, ali sam spreman da i na drugom otvorimo istu diskusiju jer sam potpuno siguran da ono što mi danas iznosimo kao predlog amandmana jeste suštinska razlika u viđenju vođenja ovog ministarstva, odnosno rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine.
Smatramo da je upravo iskustvo koje smo imali i pokazatelji koji su prisutni u funkcionisanju ministarstva u prethodne dve i po godine je dovoljno jak i dobar razlog zbog čega predlažemo da se ojačaju institucije, odnosno da se vrati ili termini – agencija ili da se uvede neka druga institucija koja će se baviti ovako važnom temom, odnosno važnim problemima naših građana i potpuno smo sigurni da iskustvo koje postoji u prethodne dve i po godine u kome je Vlada pokazala i nadležno ministarstvo da ne vodi brigu o ljudima, da ne sprovodi zakone, da ne radi podzakonske akte, da je to prepušteno stihiji, da nemate odgovor na sve probleme koji se dešavaju u društvu, upravo razlog zbog čega treba da se vrati termin – agencija, odnosno da se osnuju institucije koje će se ozbiljno baviti ovim pitanjima.
Ono što se ovde posebno nameće kao jedna vrsta dokaza jeste upravo nespremnost ministarstva, odnosno pozivanje na podatke koji postoje iz 2012. godine kada su pripremali ovu sednicu i hoću da verujem u to da je agencija, odnosno angažovanje stručnih ljudi put do rešavanja problema. Hvala vam.

I ovaj amandman se odnosi na funkcionisanje čitavog sistema, na Agenciju za hemikalije i ona jeste u vezi sa konceptom Vlade koji se odnosi na funkcionisanje u ovoj oblasti. Smatramo da su rezultati Agencije, koji su postojali u periodu od 2009. do 2012. godine, odnosno ljudi koji su predstavljali Agenciju i Ministarstvo dovoljno jak razlog da Agencija i dalje ostane na budžetu Republike Srbije. Smatramo da su ljudi koji su angažovani u toj agenciji potvrdili svojim stručnim radom i posvećenim radom da su predstavljali građane Srbije na najbolji mogući način.
Ocene evropskih institucija u periodu 2010, 2011. i 2012. godine govore upravo o tome da je ovo ministarstvo bilo na dobrom putu. Ocene koje smo dobili u tom periodu i rezultati koji su ostvareni u radu Ministarstva govore upravo o tome da je Ministarstvo i da su i građani bili na dobrom putu, govore o tome da su građani imali svu vrstu zaštite, da je bilo zadovoljno 95% korisnika usluga Ministarstva, Agencije i fondova u to vreme. Otvorene su velike perspektive da se i u narednom periodu uvede sigurnost.
Dve i po godine koje dokazuju da ova Vlada i ova država ne vodi računa o građanima, dve i po godine promašenih rezultata upravo govore o tome da ovaj koncept koji se danas usvaja jeste potvrda u stvari tih odluka iz 2012. godine o ukidanju Agencije i Fonda za zaštitu životne sredine. Smatramo da treba da se ponovo razmisli o ovom predlogu da Agencija ostane u sastavu institucija ove države i da je potrebno da o tome donesete odluku. Hvala vam.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Hvala, poštovani predsedavajući.
I ovaj član i amandman koji smo podneli ukazuje opet na razliku u mišljenju i potpuno drugačiji koncept sa kojim se mi ne slažemo u vođenju politike koja se tiče zaštite životne sredine. Sama činjenica da od 2012. godine od septembra meseca ne postoji registar biocidnih proizvoda, ne postoje procedure, ne postoji mogućnost da građani koji su zainteresovani za ovu temu dobiju adekvatne odgovore i rešenja, da od 2013. godine nije ništa rađeno po pitanju primene ovih zakona, odnosno usvajanja ovih zakona o kojima danas govorimo, da ne postoji odgovornost za farbu, boje i ostala sredstva koja su ugrađena u zgrade koje su loše urađene u prethodnih dve-tri godine, da ne postoji odgovornost za to što ne postoji aktivna uloga, odnosno ne postoje podaci i merenje kvaliteta vazduha, ne postoji analiza merenja kvaliteta površinskih voda, zemljišta itd, svi ovi podaci govore upravo o tome da koncept kojim se išlo u ove dve i po godine treba menjati.
Takođe, pozitivna iskustva koja postoje u radu institucija u ovih dve-tri godine, od 2009. do 2012. godine, jesu osnova zbog čega ovo mislimo. Takođe, pozitivna iskustva mnogih evropskih država koje imaju slične institucije govore upravo o tome da ovako važna oblast mora da ima angažovanje važnih stručnjaka, da ima na neki način koordinaciju svih institucija kroz određeni nivo rada, da li je to agencija, biro itd. Smatramo da je bila obavezujuća uloga i ovog Ministarstva i ove Vlade da se napravi iskorak. Kako su mogli da donesu odluku da posle greške koja je urađena oko ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine takođe donesu odluku oko osnivanja agencije, odnosno vraćanja agencije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane kolege dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je bilo dovoljno naših komentara. Mislim da smo kroz ovu diskusiju pokazali u stvari da imamo potpuno drugo viđenje, odnosno drugačije viđenje u odnosu na vladajući režim. Mi smo pokušali i pored velikih optužbi i pritisaka koji su postojali u ovoj sali, vrlo neopravdanih da ukažemo da je koncept koji smo zastupali u prethodnom periodu, dao rezultate da smo imali izgradnju sedam regionalnih deponija, da smo imali hiljade i hiljade tona otpada koji smo pomerili, da smo imali plan, da smo imali viziju, da smo imali okupljanje kritične mase i stručne javnosti i uopšte građana na tom konceptu da radimo u pravcu gde se rešavaju pitanja koja su vezana za životnu sredinu.
Smatrali smo da i ovde postoji dovoljno mudrosti da se na neki način odupru svim pritiscima i da se kroz stručnost i znanje daju odgovori, vezano za ovu temu.
Imajući u vidu da to nije bio cilj vladajućeg režima imajući u vidu da ćete vi verovatno usvojiti zakone kako ste već planirali, mi hoćemo da i dalje ostanemo pri tom stavu, da je propuštena jedna velika prilika da danas ispravite greške koje ste napravili dve i po godine, koje potvrđuju i dokazuju, da dve i po godine građani Srbije nisu imali nikakvu podršku i zaštitu u ovoj oblasti, da dve i po godine vi samo pokušavate da lovite veštice, da pritiskom u javnost i na ljude koji su nešto učinili i uradili u ovoj državi, u stvari pokažete da vi ne znate kuda i u kom pravcu rešavate ove probleme.
Nažalost, sigurni smo da ćete u nekom narednom periodu, kao što vraćate temu zaštite životne sredine, biti u obavezi da vratite i neke institucije koje će se baviti ovim pitanjima, jer prosto je nedopustivo da građani Srbije prilikom velikih katastrofa nemaju zaštitu države, odnosno građani Srbije nemaju odgovor na pitanje – ko je odgovoran za mnoga dešavanja, gde su propusti, to je nedopustivo i to će sigurno u nekom periodu morati da se uredi.
Naš apel i poziv jeste bio, ne mora da bude agencija, dajte da nađemo neki drugi put, a vi ste imali temu koja je vezana za prošlost, imali ste i optužbe, u svakom slučaju, neopravdane prema ljudima koji su nešto uradili u ovoj državi.
Diskusije koje su ovde vođene, na ovu temu, govorile su upravo o tome koliki je stepen nepoznavanja problema i koliko su poslanici sebi dali za pravo da govore o stvarima sa kojima nisu upoznati.
Predlažem da još jednom u ovoj diskusiji, možda i ministarka uzme učešće i odgovori na pitanje koje smo postavili, jer ne znam da li imamo još vremena po ovoj temi ili je samo amandman u pitanju, da možda otvorimo u završnoj diskusiji.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege dame i gospodo, predstavnici ministarstava, smatram da je ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine na neki način kruna svih naših napora, odnosno pokušaja da se u ovih nekoliko dana u načelnoj raspravi oko Zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima i na kraju o ovom zakonu izjasnimo o tome kuda ide dalje ovaj put, u kom pravcu će raditi država, ministarstvo, postupanje institucija itd.
Ja potpuno uvažavam intenciju ministarstva da se u samo jednom članu menja ovaj zakon, uvažavajući sve okolnosti, mada nismo dobili odgovore i u obrazloženju zakona od strane ministarke, ni u ovoj raspravi da li su baš ispunjeni svi uslovi, odnosno da li su građani Srbije, institucije Srbije zaštićeni u primeni ovog zakona, imajući, pre svega, u vidu mogućnosti da se neke strane kompanije bolje organizuju, da neke uslove koje danas ne mogu da ispoštuju u EU upravo u ovom međuprostoru od 240 dana, odnosno osam meseci, odnosno još šest meseci probnog rada, odnosno ne ispoštuju u odnosu na zakone po kojima funkcionišu ili rade u EU. Znači, to su neke dileme koje su vezane za naše izjašnjavanje po ovom zakonu, ali s obzirom da nije otvorena diskusija na pravi način i da nemamo vremena da razgovaramo o amandmanu, uvažavam da postoji dobra namera i da ćete možda u pravilnicima i podzakonskim aktima otkloniti svaku vrstu sumnje, da ne dođe možda do problema u funkcionisanju između privrednih subjekata u Srbiji, odnosno domaćih privrednika, u odnosu na tzv. strane investitore.
Ono što je nama ostala dilema, mi smo potpuno svesni da u ovoj raspravi koja je trajala, gde se vrši izmena 21 člana Zakona o hemikalijama, 26 članova Zakona o biocidnim proizvodima, ostaje i dalje dilema i nismo dobili odgovore na ključna pitanja - da li država Srbija po ovom modelu koji promoviše, odnosno posle usvajanja ovog zakona ima upravljanje, odnosno da li građani Srbije imaju zaštitu koju treba da imaju od institucija ove države? Da li ćemo imati adekvatnu kontrolu kvaliteta vode, vazduha, zemljišta? Da li će se akcioni planovi, o kojima smo toliko puta pričali, realizovati u narednom periodu? Da li će država Srbija biti sigurna da će ministarstvo koje je nadležno za rešavanje ovih problema adekvatno odgovoriti na sve zahteve EU? Da li ćemo u narednom periodu imati mogućnosti, snage i mudrosti da rešavamo pitanja koja su važna za građane?
Mi smo iz diskusije, odnosno iz rasprave koja je vođena ovih dana, posebno iz diskusije koja je vođena danas o amandmanima, potpuno sigurni da vi, poštovana ministarko, nemate podršku i da nećete imati adekvatne sagovornike u državnim institucijama po ovom pitanju.
Takođe, verujemo da imate dobru nameru, ali diskusija koja uvek vraća na prošlost, diskusija koja se bavi temama koje su prošlost, pogotovu ako je diskusija bez argumenata, koja je usmerena na to da se na neki način unizi ono što su uradili ljudi pre vas, ne dovodi rešenjima, odnosno ne doprinosi ničemu.
Mi smo potpuno sigurni da će u vrlo kratkom periodu ova Skupština opet otvoriti ove teme, da ćete morati da otvorite ove predloge, odnosno da razgovarate i da razmislite o ovim predlozima koje smo uputili u ovoj raspravi po ovim zakonima.
Potpuno sam, takođe, siguran da će koncept koji je ranije usvojen doći opet na dnevni red. Ja verujem da postoji dosta institucija, da postoji mnogo ljudi u Srbiji koji hoće ozbiljno i stručno i profesionalno i posvećeno da se bave ovom temom. Današnja rasprava u ovoj Skupštini upravo govori o tome da ti ljudi treba da sačekaju neku svoju novu šansu, ona će sigurno doći. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, imajući u vidu značaj izveštaja Evropske komisije iz 2014. godine, koji u svojoj posebnoj celini obrazlaže upravo položaj institucija i rad institucija države Srbije u prethodne dve, tri godine po pitanju zaštite životne sredine, i koji je izuzetno negativan i loše ocenjen u tom delu, očekivao sam da ministarka zajedno sa svojim saradnicima danas izađe ne samo sa obrazloženjem seta zakona koji danas raspravljamo, nego da izađe i sa predlogom mera i sa određenom vizijom i planom kako ćemo u narednom periodu kao društvo i kao sistem rešavati veoma nagomilane probleme.
Umesto toga, ministarka je u prvom svom izlaganju, u prvoj svojoj rečenici ukazala na to da je stanje jako teško, da je nasleđe veoma teško i to je retorika i to je priča koju smo slušali ne samo po ovom zakonu. To su izgovori koji ovde traju već mesecima.
Ministarka je u svom izlaganju vrlo detaljno obrazložila i ukazala na to koliko je u prethodnih tri godine postupanje i ove i prethodne Vlade bilo loše, koliko je sa uvođenjem raznih zaokreta koji su potpuno neusaglašeni sa ranijim predlozima zakona i putem Srbije u pridruživanju EU, znači, ti zaokreti koji su bili pre svega izraženi u 2012. godini, koliko je bilo, kako da kažem, loših postupaka i posledica koje su zbog tih zaokreta nama učinile štetu.
Znači, smatram da je upravo set ovih zakona potvrda koliko je Vlada Republike Srbije u prethodne tri godine sa promocijom neznanja, nestručnosti i uvođenjem stotine kadrova koji nisu zaslužili da budu na mestima na kojima jesu, u stvari ugrozila interese građana. Mislim da upravo analiza ovih zakona može da ukaže na svu pogubnu politiku Vlade, posebno u ovoj oblasti.
Imajući u vidu da je 30% poslova naših institucija, koje su vezane za put države i ovog društva u EU, vezano upravo za zaštitu životne sredine, očekujemo konkretne odgovore i očekujemo viziju kako ćemo u narednom periodu rešavati probleme.
Takođe sam očekivao da uvod ministarke u ovoj temi bude vezan za period od pre 10, 12 godina, kada je država Srbija od 2004. godine uradila nacionalni, ekološki i akcioni plan, koji je bio osnova da se i u toku 2006, 2007. i 2008. godine rade nacionalni i ekološki planovi na svim nivoima, od lokalnog nivoa, od republičkog, od pokrajinskog nivoa itd. Očekivao sam da danas imamo plan i predlog kako će svi ti planovi i akcioni planovi biti u datom trenutku usaglašeni i usmereni u jednom pravcu, a to je da se rešavaju goruća pitanja.
Po tom nacionalnom, ekološkom i akcionom planu iz 2004. godine definisani su osnovni problemi: zagađenje vazduha, zagađenje zemljišta, zagađenje voda, zagađenje koje nastaje radom industrije. Definisani su i putevi kako se rešava pravilno upravljanje otpadom, kako ćemo dalje razvijati reciklažne centre itd, itd. Ti planovi su na neki način rezultirali da država Srbija u 2007. i 2008. godini, prilikom formiranja ministarstava, prilikom formiranja Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za hemikalije, u stvari kroz to delovanje stavi kao prioritet postupanja i Vlade i svih institucija pitanje životne sredine u prvi plan.
Međutim, ovde ostaje jedna dilema i na to želim danas u svojoj diskusiji posebno da ukažem. Posle velikih rezultata koji su ostvareni u radu Vlade i ministarstava od 2008. godine, hoću da istaknem samo neke rezultate, usvojeno je preko 30 zakona u tom periodu, preko 200 podzakonskih akata, pokrenuti su reciklažni centri, pokrenuta je reciklažna industrija i zaposleno je preko 10.000 ljudi u ovoj oblasti. Takođe, očišćeno je 500 divljih deponija, uklonjeno je svake godine preko 200.000 kubika otpada, izgrađeno je sedam regionalnih deponija, uložen je veliki novac u komunalnu infrastrukturu, u nabavku kontejnera, kamiona itd. Počeli su procesi i oko izgradnje postrojenja za otpadne vode, uređenje Srbije je bilo vidljivo na svakom mestu i uložen je veliki novac i veliki trud da u tom periodu pokrenemo određena pitanja i da rešavamo probleme.
Međutim, sa formiranjem nove naprednjačke vlasti 2012. godine, dolazi do potpunog zastoja i dolazi do potpunog zaokreta. Svedoci smo da kao prvi korak u tom zaokretu imate odluku da se ukine Agencija za hemikalije. Ona je ukinuta 29. septembra 2012. godine, iako je 95% korisnika usluga te agencije bilo zadovoljno sa njenim radom, iako ste imali sugestiju i Evropske komisije i gospodina Dežera, predsednika Evropske komisije u tom periodu, da ne sme doći do ukidanja Agencije za hemikalije i da je između pet agencija koje su bile neophodne za razvoj ove oblasti, odnosno ovog društva, Agencija za hemikalije jako nužna i potrebna.
Međutim, pre svega zbog nerealnih obećanja koja ste davali građanima Srbije, zbog toga što ste ušli u obećanja koja ne možete da ostvarite, a vezana su za agencije i njihovo ukidanje, vi ste se, naravno, bez dobre procene, bez stručne procene, upustili u avanture i prvo što ste uradili je bilo ukidanje Agencije koja je dala najbolje rezultate u svom funkcionisanju i svom radu. Mislim da je, ministarka, vrlo pošteno i korektno danas, posle dve i po godine, izaći pred građane Srbije, priznati tu grešku i reći – počinjemo od nule, idemo da u narednom periodu vratimo ono što je bilo dobro, da priznamo svoje greške.
Druga greška koja je učinjena jeste da se u drugom, odnosno u zadnjem kvartalu 2012. godine gasi Fond za zaštitu životne sredine, koji je u tom periodu, u tom trenutku imao oko 4,5 milijarde dinara sredstava na godišnjem nivou. Nekome je bilo prihvatljivo i primamljivo da taj novac ubaci u budžet, a niko nije postavio pitanja – šta se dešava sa svim programima, sa svim projektima, sa svim ovim nacionalnim i lokalnim planovima ekološkog razvoja i upravljanja otpadom, šta se dešava sa vizijama koje su postojale i da li je naše pravo i naša perspektiva u tome da gasimo ono što je bilo dobro? Ja tvrdim da je upravo ovo što danas govorimo i ovo što je i ministarka u svom izlaganju negde formalno priznala, da je formalizovanje i gašenje agencije upravo cilj današnjeg usvajanja, odnosno rasprave o ovom zakonu i eventualnog usvajanja ovog zakona.
Danas ste preskočili da posebno pomenemo temu zbog čega je potrebno da se ovi zakoni usvajaju po hitnom postupku. Kada se vratimo u hronologiju i postavimo pitanje – ko je bio nadležan i ko je bio odgovoran i da li ova država, odnosno Ministarstvo i nadležne institucije imaju informacije o tome ko upravlja u ovih dve i po godine ovim sistemima, zbog čega vam je bio potreban hitan postupak za usvajanje ovog zakona, ako su većinom ovi zakoni već u maju 2012. godine predloženi Vladi? Zbog izbora su pomereni, pa se onda u decembru 2013. godine ponovo stavljaju pred Vladu, pa se ne usvajaju. Znači, dve i po godine se o ovim zakonima priča, oni su prisutni u Skupštini, a sada dolazite pred poslanike da kažete da nije bilo javne rasprave, da nije bilo debate oko ovih tema, da nije važno da ona bude i da usvajate ovaj zakon po hitnom postupku.
Onda nam u obrazloženju zbog čega je važno usvojiti ove zakone kažete sledeće: „Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa odredbama zakona itd, itd, a imajući u vidu da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa i organizacija na poslovima upravljanja biocidnim proizvodima, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU“. Znači, dve i po godine ovaj zakon čeka na usvajanje, svesni ste svih štetnih posledica tog čekanja i odlaganja, a onda nam predlažete da upravo danas moramo da po hitnom postupku usvojimo ove zakone.
U daljem obrazloženju kažete: „Osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ je potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti“.
Tumačenja idu dalje pa kažete kako je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, javio se formalno pravni problem u sprovođenju istog zakona. Sa ovim obrazloženjem, po mom tumačenju, vi prihvatate odgovornost, prihvatate grešku da dve i po godine ova Vlada, odnosno ova ministarstva ništa nisu učinila da se od trenutka ukidanja Agencije, u septembru 2012. godine, premosti taj pravni vakuum i da se i nadležnosti i upravljanje itd, smesti u ministarstva.
Vaša izjava u vašem uvodnom izlaganju u kojem kažete da je taj pokušaj da se kroz tripartitno telo između tri ministarstva reše i nadležnosti i problemi, upravo ukazuju i dokazuju ovo o čemu govorim. Vaša izjava da ste vi svesni da je ovo telo samo jedan sastanak održalo onda kada su se sastali govori o svoj neozbiljnosti i o neradu ove Vlade i ministarstava koje predstavljate.
Moje pitanje je, dalje u obrazloženju Zakona pozivate se na podatke iz 2012. godine, i o Zakonu o biocidnim proizvodima i o Zakonu o hemikalijama, vi govorite o podacima koji su vezani za podnošenje zahteva, za procedure, za nadoknade itd, ali iznosite podatke iz 2012. godine. To je još jedna dokaz da u tom periodu, od 2012. godine do danas, sistem nije funkcionisao. To je još jedan dokaz da ova država nema ozbiljan odgovor, recimo, na pitanje zbog čega je došlo do problema oko izgradnji ovih zgrada, ko je odgovoran što su se pri izgradnji zgrada koju su vodili državni organi, znači državne institucije, Direkcija za izgradnju Srbije i Direkcija za izgradnju Beograda, ugradili proizvodi: boje, farbe i lakovi koji su štetni za ljudsku upotrebu, odnosno kontakt.
Da li danas, posle godinu i po dana od pokretanja te afere, imamo utvrđenu odgovornost? Ja sam potpuno siguran, da je postojala agencija za hemikalije, da bismo imali mogućnosti da utvrdimo odgovornost ko je kriv što su desetine i stotine ljudi prevareni, što su uložili svoj kapital, što su uložili svoj trud, a nemaju državnu podršku.
Danas kada pričamo o ovoj temi, takođe postavljamo pitanje, na Odboru smo postavili to pitanje, nismo dobili odgovor, da li postoji registar, u ove dve i po godine, biocidnih proizvoda, koji je ranije bio vrlo ažuran, koji je vođen kako treba i koji danas praktično i ne postoji? Da li imamo odgovor na pitanje, ukinuli ste Fond, raduje me činjenica da ima najava da će se on vratiti, da imate neku procenu da preko 7,5 milijardi dinara može da bude u tom fondu, iako bi pet-šest godina odvajali taj novac za razne projekte u državi Srbiji po ovom pitanju, dolazili bi polako do tog nivoa da ispunimo svoje obaveze u procesu pridruživanja EU.
Postavljam pitanje – da li ste vi ili neko od vaših saradnika imali uvid i analizu u podatke koji su ranije bili vezano za Fond i period od ukidanja Fonda? Odnosno, da li imate odgovore, da li posle ukidanja Fonda, u državi Srbiji, na zakonom predviđen način se meri kvalitet vazduha, kvalitet voda, kvalitet zemljišta, imamo li monitoring i imamo li informaciju da kažemo građanima Srbije, da ne budu uplašeni?
Poslednja dešavanja koja su bila, dva primera ću navesti. Pre nekoliko dana - požar u Makišu. Televizije, mediji, daju se izjave, oblak dima u kadru, u ekranu, informacije idu – da, velika je katastrofa, ali ne brinite, zagađenja nema. Nikakve informacije građani nemaju o tome na kakav je način reagovano u toj situaciji, nemaju zvanične informacije od nadležnih institucija u kom pravcu ide ta katastrofa.
Moje pitanje koje posebno hoću da postavim, a vezano je, recimo, za zagađenje vode u Užicu, i vama i vašim saradnicima, je sledeće – da li se od 2012. godine, kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, meri kvalitet površinskih voda na akumulacijama u Srbiji? Da li u ovih dve i po godine imate ugovore Agencije za zaštitu životne sredine sa nadležnim institucijama o merenju kvaliteta površinskih voda, o merenju kvaliteta zemljišta, o svim drugim poslovima koji su nekada bili u nadležnosti te agencije?
Po mojim informacijama, ogromni problemi nastaju upravo zbog toga što ste napravili nenormalno veliki presek, rez u kontinuitetu. Zbog toga danas treba da kažemo, od usvajanja Zakona 2009. godine, od formiranja Agencije, od formiranja Fonda za zaštitu životne sredine, ocena evropskih institucija i Evropske komisije o stanju u toj oblasti je uvek bila pozitivna i dobra. Od zaokreta koji ste napravili od 2012. godine, dolazi do vrlo negativnih posledica, dolazi do toga da imamo loše ocene, dolazi do toga da ste ukinuli svu inicijativu, da preko institucija ove države i na lokalnom i na državnom nivou imate zatišje. Ove izjave su, naravno, usaglašene sa zakonima iz 2009. godine. Načelno, mi možemo da razgovaramo o njima kao o dobrim ili lošim, ali ono što je problem jeste da ste upravo zbog ovog kontinuiteta ugrozili funkcionisanje institucija u ovoj oblasti i ugrozili bezbednost ljudi.
Znači, predlažem da amandmane koje smo dostavili za ove zakone ozbiljno razmotrite. Naša namera nije bila da se politički ovde promovišemo jer smatramo da je ovo najznačajnija nepolitička tema za sve nas. Potpuno sam siguran da vi lično i vaši saradnici imate dobru volju, ali da nemate dovoljno podrške i autoriteta da se iznesu velike reforme i veliki izazovi. Vaša podrška treba da bude pre svega vezana za struku i za građane i za javnost, a ne za politiku, da nametnete predloge i mi ćemo te ozbiljne predloge i podržati. Ključno je da smatramo da su izmene koje su se desile 2012. godine nedopustive, da struka mora da se vrati na mesto gde se donose odluke i gde se vrše kontrole i da to bude put kako ćete u narednom periodu rešavati stvari.
Ideja, opet se vraćam na Nacionalni ekološki akcioni plan iz 2004. godine, između ostalih je bila da se povremeno, kroz edukaciju i kroz redovan sistem obrazovanja, uvede i u vrtiće i u osnovne i srednje škole predmet koji se tiče zaštite životne sredine. To neka bude naš zajednički predlog. To neka budu putevi kako ćemo u narednom periodu rešavati određene stvari. Očekujem da ćete i ovo uzeti u obzir.
Predlozi i primedbe koje su bile i od koleginice Lazić i od kolege Ivana Karića su takođe za nas prihvatljivi i potpuno ih podržavamo.
Ono što sam hteo da još postavim kao pitanje jeste – da li imate informaciju šta se dešava sa projektom oko izgradnje postrojenja za otpadne vode u Užicu? Dobili smo donaciju od 15,4 miliona evra od države Srbije i EU. Na tom poslu dve i po godine se ništa ne radi. Posle izgradnje Regionalne deponije „Duboko“, gde smo rešili pitanje upravljanja otpadom komunalnim za Užice, Čačak i još osam opština, očekivali smo da i ovaj posao bude završen.
Hvala vam pa ću imati još vremena za diskusiju.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 107. gde se kaže da je poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam upravo dok je prethodni govornik govorio obratio pažnju i na vas da li ste bili potpuno prisutni u sali i da li pratite izlaganje. Pošto vidim da niste reagovali, onda sam prinuđen da ukažem na povredu Poslovnika, mada mislim da ste mi trebali dati pravo na repliku.
Radi se upravo o ovom delu izlaganja gde je prethodni govornik ukazao na eventualne korupcionaške projekte i afere koje su postojale u periodu od 2008. do 2012. godine. Ja upravo od vas očekujem da i nas narodne poslanike, a i ljude koji su radili u interesu države i ovog društva u tom periodu, zaštitite. Od vas očekujem da ukažete upravo na to da ovo nije mesto gde se na ovakav način govori o tim ljudima i da upravo zbog diskusije koju sam imao i u kojoj sam naveo niz primera koji govore upravo o tome šta je sve urađeno pozitivno u tom periodu, da ukažete prethodnom govorniku na štetnost njegove diskusije.
Još jednom hoću da naglasim da je upravo kroz kampanje, koje je govornik pomenuo, kao što je „Očistimo Srbiju“, u tom periodu očišćeno pet hiljada divljih deponija u Srbiji, da je uklonjeno preko 200 hiljada kubika otpada na godišnjem nivou…