Samo jednu rečenicu.
(Zoran Babić, s mesta: Ko je odgovoran?)
Što se tiče odgovornosti, gospodine Babiću, odgovornost je utvrđena na sudskim organima. Ako vas interesuje ko je odgovoran, lako ćete dobiti informaciju, vi ste vrlo moćan čovek u ovoj državi, dobićete pravi odgovor.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, u članu 21. u najvećoj meri se govori o kaznenim odredbama. Kroz ove predloge i izmene hteli smo da pojačamo te predloge, odnosno da povećavamo kazne koje se ovde predviđaju. To je jedna dimenzija ovog amandmana.
Drugo i važnije je bilo da se u zadnjem stavu, gde se kaže da se radnje iz stava 1, 2. i 3. ovog člana, pored novčane kazne, može se naložiti, poštovani ministre, uklanjanje prepreka emisionih uređaja, građevinskih objekata, drugih objekata ili uređaja itd. Smatrali smo da treba da se menja ova formulacija i da se umesto reči „može“ stavi da se „nalaže uklanjanje“, jer smatramo da je mnogo problema koji se u praksi pojavljuju u pristupu do stanica strelaca, u njihovom funkcionisanju itd, vezuje za neke objekte, prepreke itd, koji se nameću kao problemi.
Smatrali smo da je to dobro i za one koji održavaju sisteme, ali i za lokalne uprave koje se staraju o pristupu.
Ono što mislim da je najveći problem, ovde smo u ovom članu pokušali da predložimo da se predvidi i kaznena politika za sve one ljude koji su u lancu upravljanja i u lancu odgovornosti za nečinjenje, da se sa definisanjem rokova i sa definisanjem obaveza prema onim ljudima koji su zaposleni u sistemu utvrdi odgovornost. Mi sada dolazimo u situaciju, ako se desi neki propust na, recimo, toj nekoj stanici, ako se desi propust zbog toga što nije ugovoren odnos sa strelcima, ako se desi bilo koji propust, u ovom zakonu ne postoje kaznene mere i odredbe prema tim licima.

Mislim da je važno da samo jedno obrazloženje kažem ministru, mislim da će biti važno za …

Molim vas, vrlo je...

Molim vas, vrlo je dobronamerno i vrlo je važno za odluku…          

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, dame i gospodo, posle zaista dosta lepih komentara koje smo čuli od predstavnika stranaka vladajuće koalicije stiče se utisak da je ovaj Predlog zakona zaista dobar, da je spas za Srbiju, da je spas za poljoprivredne proizvođače, da tu ne treba ništa menjati i da će stanje biti idealno, da će da teče med i mleko i ljudi više nemaju razloga da se brinu, nemaju razloga da gledaju u nebo, nemaju razloga da se mole bogu. Sve je regulisano.         
Hoću da postavim dosta pitanja i ministru i njegovim saradnicima. Postavili smo iz poslaničke grupe DS dosta, odnosno napisali dosta amandmana koji se tiču korekcije ovog zakona i pokušali smo da bez bilo kakve političke konotacije kroz te predloge amandmana poboljšamo ovaj zakon za koji mislim da nije dobar i mislimo da je bilo pametno da se odloži usvajanje ovog zakona iz više razloga.
Prvo, postavljamo otvoreno pitanje – zbog čega, ministre, danas, sada, 16. juna 2015. godine usvajamo ovaj zakon po hitnom postupku? Nameće se pitanje, ako ste pre mesec dana imali Predlog zakona koji je imao sasvim drugi koncept, ako je taj zakon išao u javnu raspravu, šta se to desilo da sada posle mesec dana usvajamo ovaj zakon? Da li je on prošao bilo kakvu proceduru? Da li su bar ljudi u Hidrometeorološkom zavodu informisani o svojim obavezama, nadležnostima? Da li je javnost dala svoj sud na ovaj zakon?
Imam značajne i ozbiljne primedbe na ovaj koncept i želeo bih da svojom diskusijom, ali i ovim amandmanima koje smo predložili damo doprinos da se zakon poboljša i u tom smislu hoću da shvatite i moju diskusiju.
Ako je stanje takvo da smo od 14. maja imali nepogode u Arilju, Ivanjici, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Čačku, ako je šteta već sada negde oko 50 miliona evra i više, postavlja se pitanje – zbog čega niste ranije usvojili zakon? Ako je danas usvajanje zakona sa 23 tačke na redu, postavlja se pitanje – zbog čega je potrebno šest meseci da se usvoje podzakonska akta? U našim amandmanima smo predložili da se po hitnom postupku usvoje podzakonska akta za mesec dana.
Drugo pitanje koje mislim da je jako važno jeste – zašto vi kao ministar koji je bio nadležan za ovu oblast danas branite i predstavljate ovaj zakon u Skupštini? Zašto nije tu ministarka poljoprivrede koja je nadležna, koja je zainteresovana u ime ljudi najviše za ovaj zakon? Zašto ona nije ovde?
Moram da pohvalim, za razliku od ministarke poljoprivrede koja je u prethodnih nekoliko meseci isključivo za nerad, javašluk i propuste ministarstva krivila prethodne neke vlasti, nesvesna da je ministar unutrašnjih poslova pre vas bio Ivica Dačić, predsednik njene stranke, vi ste danas imali drugačiji pristup do diskusije od pre nekoliko minuta. Pokušali ste da odvojite politiku od ove teme i to je za pohvalu, ali onda ste rekli nešto što je za mene neprihvatljivo. Pomenuli ste primer Kosjerića i pomenuli ste primer čoveka koji je bio predsednik opštine u nekom periodu od 2008. do 2012. godine u tom mestu. Pomenuli ste i njegovu kvalifikaciju kao vrhunski ekonomista, ekspert koji je zadužio mesto za ne znam koliko miliona itd, a ja hoću da vam kažem da je Dragan Vujadinović jedan od najboljih predsednika opštine ne samo Kosjerića nego i čitave Srbije, ne samo u tom periodu nego i više desetina godina unazad.
Ako biste uzeli da analizirate njegove rezultate i to što je on uradio u opštini Kosjerić onda biste rekli – svaka čast za trud, energiju i ono što je on uradio.
(Zoran Babić, s mesta: Što građani to ne rekoše?)
Građani su rekli svoje i građani su glasali za tog čoveka, ali onda je kampanja usledila.
Vrlo je važna tema i mislim da ne treba da se dobacuje, gospodine predsedavajući.

Onda je taj čovek izgubio zdravlje. Uložio je veliki napor. Uradio je velike stvari za taj grad. Za četiri godine Dragan Vujadinović je u kafanama za reprezentaciju izdvojio četiri hiljade dinara, a vaš predsednik opštine je…

Zar nije tema ovo što je govorio ministar? Predsednik opštine aktuelni je …

Kontekst onoga što hoću da kažem je vezan za to da je pokušaj kroz analizu Predloga ovog zakona u stvari da se izmesti tema odgovornosti, to je ključno pitanje. I juče na Odboru i svih ovih dana izbegava se pitanje i odgovornosti. Nije tačno da nisu bile definisane nadležnosti. Nije tačno da nije bilo sistema. Tačno je da nije bilo rada, da je bilo javašluka, da danas nemamo odgovore na pitanja ko je kriv za Arilje i Ivanjicu, ko je kriv za Kragujevac, ko je kriv za sve nepogode koje su se desile u prethodnih nekoliko nedelja i meseci zbog toga što nije bilo reakcije državnih organa?
Ovde se postavlja pitanje – da li vi mislite da ćete sa izglasavanjem nekog drugog zakona, za koji niste sigurni da je dobar, rešiti probleme i time reći - niko nije odgovoran za štetu koja je nastala u prethodnih nekoliko meseci. Ko je kriv i odgovoran što ove godine nije bilo pozicije u budžetu državnih organa, ni MUP-a, ni Zavoda, za plaćanje dnevnica za strelce i protivgradnu zaštitu? Ko je kriv da je 14. maja, u danu kada je Arilje i Ivanjicu zadesila velika nepogoda, Vlada tek tada reagovala i odvojila 80 miliona dinara za plaćanje obaveza prema ljudima koji su radili te poslove kao strelci?
Da li se nameće pitanje da upravo zbog toga što nije bilo novca, što nije bilo ugovora, što neko nije predvideo tu poziciju za budžet u ovoj godini, da su ljudi rekli – pa mi nećemo ni da radimo? Da li se postavlja pitanje da upravo zbog toga što ljudi nisu bili plaćeni nije bilo te reakcije i imate štetu, odnosno imamo štetu kao država u tom području više od 15 miliona evra za samo 20 minuta? Sada predlažete druga rešenja. Predlažete da više ne budete vi odgovorni, nego neko drugi, a ostaje opet nedefinisano pitanje novca.
Gospodine ministre, da bi sistem funkcionisao po procenama stručnih službi potrebno je oko osam miliona evra, odnosno 940 miliona dinara. Očekivao sam, zaista, iskreno, da ćete u Predlogu ovog zakona imati i rešenja kako da Zavod i ostale institucije mogu normalno da funkcionišu. Ako dobro analizirate pozicije, Vlada Republike Srbije je ove godine odvojila 287 miliona dinara za nabavku raketa. Kroz dodatnu odluku 14. maja odvojeno je još 80 miliona dinara. Ja vam tvrdim da je velika greška što ste lokalne uprave, pre svega lokalne uprave izuzeli, vrlo tačno govorim, iz ovog zakona. Smatram da je bilo važno da se u članu 9. definiše i pozicija gde će lokalne uprave moći da odvajaju sredstva za ovu namenu.
U amandmanu smo predložili da se detaljno kaže – da lokalne uprave imaju obavezu da novac uplaćuju Zavodu. Smatramo da Zavod po tom osnovu treba da sklapa ugovore sa strelcima i da to bude definisana obaveza, a ne da posle predsednici opština imaju problem što su u svojim finansijskim planovima odvojili taj novac, želeli da pomognu ljudima i onda imaju prekršajne prijave.
Takođe, u članu 14. predložili smo da se kao dopuna ostavi mogućnost, tačka 4. i 5, da se od prihoda koji se ostvari od kazni novac usmerava prema ovom fondu, odnosno prema ovim poslovima. Kao peta tačka u tom predlogu člana14. predlažemo da se ostavi mogućnost da i fizička i pravna lica i udruženja građana i svi oni koji su zainteresovani pomognu kroz svoje finansiranje i plaćanje da ovaj posao, odnosno ovaj fond ima što sigurniji i izvesniji rad, odnosno da imaju prihode koji su sigurni.
Dolazimo do teme da ljudi u Arilju, Požegi, Ivanjici, Lučanima i Guči, koji su osetili svu nebrigu države sada kroz svoja udruženja mogu da kažu – u redu je, mi ćemo dati određen deo novca, ali nemojte više da izgovor bude što nismo zaštićeni to što tog dana nije strelac bio na poslu ili u Kragujevcu zbog toga što nije bilo mogućnosti da se rakete koje su skladištene u Užicu prevezu do Kragujevca.
Ovde se nameće pitanje, ministre, obratite pažnju i za ove amandmane o kojima sam pričao, ni jednom jedninom rečju u ovom zakonu nije tretirana odgovornost zaposlenih lica, odnosno lica koja su u sistemu upravljanja. U članu 21. ste definisali odgovornost i kaznenu politiku prema onim licima koja sprečavaju pristup do objekata ili stanica, koji su izgradili objekte u zoni zaštite i td. Ni jednom rečju se ne govori o odgovornosti onih lica koja u sistemu upravljanja zakažu. Ako biste to uradili, onda primer Bukulje o kojoj smo govorili ovde i mnogi drugi primeri bi bili evidentirani i ljudi bi znali kada traže naplatu svoje štete i potraživanja ko je odgovoran za to što im se dešava.
U ovom slučaju propustili ste tu priliku i imaćemo situaciju da ljudi i dalje kucaju na vrata lokalnih uprava koje treba za sedam dana, to je nemoguće i tu smo dali amandman da se to popravi, utvrde činjenično stanje.
Smatramo da je elementarno danas bilo da umesto vas Zakon brani, eventualno, ministarka poljoprivrede, jer nije prirodno i nije normalno da vi, koji praktično završavate jedan posao i nadležnosti prebacujete nekom drugom ministarstvu, sa nama razgovarate o amandmanima, o tome kako da se popravi Zakon, da prihvatate neka rešenja i da dođete u situaciji da posle toga neko drugi prihvata ono što vi u stvari prihvatate.
Pitanje je da li bi ministarka ili direktor Zavoda, u ovom slučaju, prihvatio ovaj koncept gde ne postoji utvrđivanje odgovornosti za nečinjenje. U Zakonu se o tome nigde ne govori.
Druga stvar koja je jako važna, amandmani, gospodine ministre, koji se tiču člana 6, člana 7. koji govore o rokovima, ako budete pažljivo pročitali te amandmane videćete da je namera predlagača bila u tom smislu da se utvrđuju rokovi. Prvi rok, početni rok koji treba da postoji jeste 1. novembar, gde će i republički organi i lokalni organi i pokrajinski organi uvrstiti svoje obaveze u predloge budžeta za sledeću godinu. Sledeći rok, mislimo da je 15. april kasno i tražimo da 15. februara bude podnet prvi izveštaj o poslovima koji su pred institucijama i koji treba da budu završavani u toj godini, da odvojite redovne izveštaje koji treba da budu 1. maja, po našoj proceni i 1. septembra, gde će se tačno u sezoni kada elementarne nepogode mogu da nastanu rešavati ta pitanja, da odvojite i vanredne izveštaje koji treba da budu po pozivu Vlade i da u tom smislu sistem bude efikasan.
Što se tiče nadzora, smatramo takođe da nije u redu da se nadzor vrši od organa koji poslove i odrađuje. U ovom slučaju smo išli na predlog da Ministarstvo poljoprivrede vrši nadzor.
To su neki detalji koji su vezani za primenu ovog zakona, ali ono što je suština naših primedbi, zanemarili ste činjenicu da je najveći problem u funkcionisanju i sada sistema bio u finansiranju i da ste taj problem sada još više produbili sa tim što ste oduzeli pravo lokalnim upravama, odnosno mogućnost, pa samim tim i republičkom budžetu, da se oko 160 miliona dinara usmeri u republički budžet.
Po ovom predlogu zakona lokalne uprave neće imati obavezu da izdvajaju sredstva. Po ovom zakonu ni Pokrajina neće imati obavezu da izdvaja sredstva. Dobro je da je republički budžet prihvatio sve obaveze, ingerencije i odgovornost, ali ljudi na terenu su iz iskustva u proteklih godinu i po do dve dana videli da od toga nemaju vajde. Videli su da se vi uvek pozivate na to da nema prava, da nema sredstava, da se nikada ne ukazuje na odgovornost ko je kriv za ono što je na terenu neodrađeno, da tako kažem, te onda dolazimo do problema. Ljudi bi hteli da se organizuju, ali ne znaju kako.
Vi ste sa ovim predlogom predložili i tih 100 miliona fiktivnih od osiguravajućih kuća itd, ali videćete da je to u praksi nesprovodivo i da je to protivustavna odluka. Znači, ako umanjite 160 miliona dinara od prihoda koji su postojali od lokalnih uprava, ako dodate tome da je umanjen i iznos koji je bio ranije iz Zavoda od 135 miliona na sadašnjih 80 miliona, ako dodate tome da i ovaj deo od 100 miliona ne postoji, koji je kao predviđen od osiguravajućih društava, vama se otvara problem i rupa u budžetu ovog zakona koja je veća od 500 miliona dinara. Vi ćete i dalje pričati o nekim odgovornostima, velikim nedaćama, velikim nesrećama, svi su neki drugi pre vas krivi, a u stvari sistemski danas postavljate stvari loše. Ljudi koji godinama rade u Zavodu znaju da ovaj koncept neće moći da funkcioniše. Ako vi kao ministar i vi kao ministarstvo niste imali autoritet i niste imali mogućnosti da ovaj sistem postavite kako treba, onda mi opravdano izražavamo sumnju da će i ovaj koncept, odnosno Zavod moći da odrađuje ove poslove.
Juče sam na Odboru za poljoprivredu postavio pitanje - da li je moguće da samo tema ministarstava, Vlade i institucija bude tema koja se pojavi u medijima? Da li treba da reagujete samo onda kada se desi nepogoda, pa ćete svojim nekim zaključcima i odlukama da stvari gurnete pod tepih? Pa, nije rešenje da 14. maja, kada se desi velika nepogoda i kada ljudi izgube sve što su radili, ne samo te godine, nego već godinama unazad, da vi donesete odluku o 80 miliona koje odvajate za strelce? Pa, trebali ste toga dana da kažete ko je odgovoran za to što novca nije bilo u budžetu za tu namenu i zbog čega su se desili propusti. Da bi se to izbeglo, predložili smo da u stvari sastavni deo svih izveštaja i programa bude i to usvajanje budžeta na lokalnom nivou i republičkom nivou, da date mogućnosti lokalnim upravama i udruženjima građana da budu u ovom procesu, jer oni su najzainteresovaniji da ovaj posao bude odrađen kako treba.
Kroz predloge, odnosno kroz amandmane koji se tiču i kaznene politike i mogućnosti da se uklanjaju neki objekti, mi smo dali svoj doprinos da ovaj zakon i članovi ovog zakona, bez obzira koliko su loši, budu prioritet u postupanju institucija. Ako tako postavite stvari, onda će se stvari i rešavati. Ljudi očekuju ozbiljne predloge. Ja mislim da je danas ovaj zakon u stvari izgovor za nečinjenje u prethodnom periodu i svaljivanje krivice i odgovornosti na neke druge. Hvala.

Poštovani ministre, meni je iskreno žao što ste moju diskusiju shvatili na pogrešan način. Ja sam, u stvari, želeo da vam ukažem na nekoliko stvari koje suštinski prave problem za funkcionisanje ovog sistema u narednom periodu.
Prvo, iz vaše diskusije stiče se utisak da ste vi vrlo raspoloženi što danas odgovornost za sve ono što je bilo u prethodnih nekoliko meseci i godina prebacujete na drugu instituciju, samo ne znam da li ste svesni činjenice da posle usvajanja ovog zakona dolazimo u problem da ne postoji 500 miliona dinara za funkcionisanje ovog sistema, da će ljudi biti u problemu, i oni koji treba da sprovode zakon i posebno građani Srbije, odnosno proizvođači.
Jedini novac koji ovde postoji je 287 miliona za ovu godinu od Ministarstva i 80 miliona od Ministarstva finansija, što znači da 367 miliona imate na raspolaganju. Nedostaje 500 miliona. Vi ćete se za sve propuste i greške koje su bile u sistemu jednostavno povući i odgovornost prebaciti na druge.
Kada sam pričao o lokalnim upravama, ono što je predlog, dajte da vidimo rešenja kako da posle primene ovog zakona i lokalne uprave mogu da utiču na rešavanje ovih pitanja, kako mogu da finansiraju i kako mogu da budu sastavni deo ovog sistema.
Kada sam pomenuo da nije normalno da vi 16. juna usvajate ovaj zakon, to se odnosi na činjenicu da je zakon trebalo da bude usvojen u januaru, u februaru, da se sve institucije uključe u rešavanje ovih pitanja, a ne da čekate ovoliko nesreća i nepogoda, da napravite štetu od 50 miliona evra u ovoj godini i onda usvajate zakon koji će stupiti na snagu krajem ove godine, odnosno u sledećoj godini. To nije moguće.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas zamolio za dva minuta i 30 sekundi. Izvinjavam se što sam vas opomenuo, ali vidim da razgovarate sa kolegom i prošlo je vreme pa sam bio prinuđen da ukažem na taj propust.
Što se tiče odgovornosti, gospodine Babiću, danas je 16. jun 2015. godine, tri godine vi pričate o odgovornosti nekih drugih ljudi i tri godine na toj temi vi u stvari zavaravate građane Srbije, zavaravate ljude pričajući o nekoj odgovornosti koja se desila ili se nije desila, a oko vas je neznanje, javašluk i nerad. Suština je da se mnoge stvari u državi dešavaju upravo zbog toga što ne radite poslove kako treba i onda se desi današnji predlog zakona koji treba da sakrije svu tu vrstu neodgovornosti koja je na delu.
Ja sam iz najboljih namera gospodine ministre, ako možete da pratite, želeo da ukažem na to da u tački 21. nije definisana odgovornost ljudi koji su u sistemu. Ovde se u zakonu priča o odgovornosti ljudi koji su napravili nešto na prilaznim putevima, koji su zagradili neke objekte u zoni zaštite i tako dalje. Ne postoji mogućnost da se utvrdi odgovornost za one ljude koji nisu učinili ili nisu uradili poslove za koje su nadležni. O tome se radi. Znači, predlog je da se u tački 21. proširi ovo pitanje i da se ukaže na tu vrstu.
S obzirom, gospodine Babiću, da je verovatno dogovor da se na ovakav način prebaci odgovornost na zavod, da se ostavi veliki prostor, odnosno velika rupa u funkcionisanju od 500 miliona dinara, vi ste ga verovatno svesno izbegli tu mogućnost da ukažete na one ljudi koji neće raditi svoj posao. Potrebno je da i direktor i svi ljudi koji su u liniji upravljanja budu obuhvaćeni zakonom.

Gospodine predsedavajući, ja zaista molim da imamo svi ista prava i iste uslove ovde za diskusiju.
Gospodine Babić već dva puta probija termin više od pola minuta, a meni skraćujete sve vreme sa upadicama moj govor i bez ovako grlatog nastupa i sa ovim vremenom koje je gospodine imao, gospodin Babić ne može da objasni ovolike propuste i ovolike probleme koji su se dešavali u poslednjih nekoliko meseci i nekoliko godina u radu ove Vlade, u radu ovih ministarstava, u radu ljudi koji su nadležni i odgovorni za ponašanje institucija, koji su odgovorni za živote ljudi.
Znači, postavljam pitanje – zbog čega je napravljen propust i zbog čega u budžetu Vlade Republike Srbije nije bilo pozicije za plaćanje usluga strelaca u toku 2015. godine i zbog čega ste čekali da 14. maja Arilje i Ivanjicu desi takva katastrofa da uveče donesete zaključak i kažete – u redu je, izdvajamo 80 miliona za tu namenu. Zbog čega nema odgovornosti i pitanja da li je upravo razlog zbog čega ljudi nisu delovali i dejstvovali upravo to što nisu sklopili ugovore.
Nemojte ovde da se pozivate na ne znam kakve stvari iz istorije. Tri godine vladate, pričate o 15 godina i 20 godina, vi ste preuzeli odgovornost i dajte kažite kada vi postajete odgovorni za ono što se dešava u Srbiji.
Gospodine Babiću u Kosjeriću jako dobro poznajem prilike kao i u Užicu, gospodin Vujadinović nije izašao u drugi krug izbora.
Znate li zašto? Nije bio kandidat na izborima, zbog prljave kampanje koju ste mu napravili, zbog svih kleveta, zbog svih krivičnih prijava koje ste čoveku podneli. Čovek je rekao, nikada više neću biti u politici. Ako postoji pošten i dobar čovek, to je on u Kosjeriću i u Srbiji.
Znači, takve ljude ste svojom kampanjom za sva vremena udaljili i izgubili su ljudi priliku da rade za narod i da učine dobre stvari. To je posledica vaše prljave kampanje koju tri godine sprovodite.
Umesto da kažete, kako možemo da vratimo i te ljude, vi i dalje pravite iste greške.

Poštovani predsedavajući, zaista mislim da nije u redu da se na ovakav način, bez obzira da li vi predsedavate ili neki drugi, vaše kolege iz predsedništva, odnosite prema poslanicima opozicije. Sve vreme smo u neravnopravnom položaju i zato ja sada hoću da se pozovem na član 104. Poslovnika o radu, koji govori o tome da imamo pravo da ukažemo na te povrede Poslovnika u slučaju da se pogrešno protumači izlaganje koje smo imali.
Ovde se nameće pitanje da li je gospodin Babić uopšte bio u sali u prepodnevnom delu rasprave, da li je uopšte slušao ono što smo govorili u našim izlaganjima. Nijednom nisam rekao da rakete nisu kupljene. Rakete su kupljene, to je rekao i ministar i to nije bilo sporno. Ovde se nameće pitanje ko je odgovoran što rakete koje su skladištene u Užicu nisu prevezene u Kragujevac, sa izgovorom da nije obezbeđeno dostavno vozilo.

Objašnjavam kontekst zbog čega sam pogrešno protumačen i zbog čega sam posle doživeo salvu uvreda od gospodina Babića, koji je pričao i o Beogradu, i o Srbiji, samo nije pominjao „Beograd na vodi“ i neke projekte koji su potpuno zbunili građane Srbije. Navodio je ovde razne primere, koji su van konteksta onoga što smo govorili. Imam pravo da to obrazložim.

Gospodine predsedavajući, s obzirom da i vi niste bili u sali u prethodnom periodu, odnosno u prepodnevnom delu, kao ni gospodin Babić, ja sam u svojim izlaganjima upravo potencirao činjenicu da u Predlogu ovog zakona, gde se otvara velika budžetska rupa od preko 500 miliona dinara ugrožava funkcionisanje institucije…