Gospodine predsedniče, vi se svaki put nekako…

Gospodine predsedavajući, upravo sam pokušao da ukažem na to da vi svaki put kada se ovde uvredljivo govori o ljudima koji su opozicija ili ne čujete ili se pravite da ne čujete.

Prethodni govornik se upravo uvredljivo odnosi prema nama kada je rekao da smo slepi i gluvi, posle toga da ne znamo da računamo i onda je sabirao, kako on kaže babe i žabe, a vi sve vreme to dopuštate i naravno, ponekad sa smeškom, ponekad bez smeška ali to daje jedan impuls svima njima. Evo, sada se kolega smeje, potpuno zadovoljno, pre svega vašom reakcijom.

Gospodine predsedavajući, upravo to što ste sada rekli potvrđuje ovo što sam prethodno tvrdio, da niste slušali. Kolega nije rekao prethodi režim, nego se upravo njegova diskusija odnosila na nas koji smo prisutni ovde i na ljude iz DS.

Gospodine predsedavajući, javio sam se zbog povrede Poslovnika. Imam pravo kao poslanik …

Gospodine predsedavajući, upravo…

Gospodine predsedavajući, upravo…

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 107. i želim da još jednom ukažem na vaše propuste koji se ponavljaju, ne samo u ovoj sednici, nego i u ostalim. Ako možete…

Da, upravo se radi o povredi dostojanstva Narodne skupštine…

Ne, upravo hoću da kažem da vi svojim prekidanjem naših diskusija… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, smatrao sam da je jako važno da brisanjem ovog člana ostavite prostora i drugim ministrima, pre svega koleginici Udovički, da možda u okviru svojih nadležnosti i delovanja naprave kriterijume kako će ne samo što se tiče nameštenika nego uopšte državnih službenika koji ostvaruju dobre rezultate i koji kroz svoje primere dobre prakse daju primere i drugima, da se prosto prevaziđe ovaj problem koji postoji u Srbiji, odnosno koji će se posebno otvoriti posle smanjenja plata u javnom sektoru.

Imajući u vidu da će primena ovog zakona u svakoj porodici u Srbiji uzeti 10, 15 ili 20 hiljada ljudima i da će ljudi biti nezainteresovani za posao, mislim da bi bilo pogubno da se sa ovakvim ograničenjima prosto pošalje poruka da nije vredno raditi, odnosno da se ukine mogućnost napredovanja u struci i u službi.

Posebno sam inspirisan komentarima koji su bili malo pre od gospodina Stefanovića i gospodina Babića i upravo sam želeo da rizikujem i njihove kasnije komentare i diskusije na primerima ljudi koji su u prethodnom periodu, upravo taj period koji se često pominje, od 2008. do 2012. godine, koji su napravili ogromne rezultate i neke firme koje su ovde pomenute, kao što su firme u Leskovcu ili u Subotici, rezultat su velikog rada predsednika opština i gradonačelnika i ljudi koji su bili predstavnici ove države i koji su doprineli da danas i ministar i njegovi saradnici mogu da se pozivaju na te rezultate i firme koje su otvorene navodno u ovom periodu, a u stvari otvorene su zahvaljujući radu tih ljudi i oni treba da se zbog toga nagrade, a posebno gospodin Kocić, koji je bio gradonačelnik Leskovca i za koga sam rekao da znam da je doveo tu firmu „Džins“ u Leskovac. Hvala.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 158. Već ste peti put, čini mi se, dozvolili da po jednom amandmanu govori nekoliko ministara, a u ovom slučaju dva ministra. Imali ste situaciju da je gospodin Sertić odgovorio na amandman, imao je svoje komentare, imao je repliku, a posle toga ste dozvolili da se ponovo i ministar Stefanović uključi u debatu. To se dešava već nekoliko puta i skrenuli smo pažnju na to već nekoliko puta… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ovaj amandman se odnosi na član 10 koji kaže da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vrši kontrolu sprovođenja plana racionalizacije broja zaposlenih .

Ukazujem na eventualne propuste, odnosno na to da stav 3. i stav 4. nisu usaglašeni sa drugim zakonima, odnosno nisu možda i ustavni i posebno hoću da obratite pažnju na stav 3. koji kaže – da ministar finansija bez prethodnih analiza, bez nekih procedura može da obustavi zaradu zaposlenih u onim sistemima koji eventualno nisu izvršili racionalizaciju kakvu je plan predvideo.

Smatram da je obaveza ministra da li finansija, da li u ovom slučaju za državnu upravu i lokalnu upravu i da se pokrene postupak da bi prekršajni ili krivični protiv odgovornih lica, ali nikako da zbog nepoštovanja zakona od strane odgovornog lica budu kažnjeni oni ljudi koji su zaposleni.

Primera radi, može doći u situaciju neka lokalna uprava da zbog predsednika opštine ili gradonačelnika koji ne poštuju zakon, budu kažnjeni zaposleni i da ministar finansija u određenom trenutku obustavi zaradu zaposlenim. Mislim, da to nije u skladu sa zakonom i mislim da to nije u skladu sa Ustavom.

Drugo pitanje koje se ovde odnosi takođe na transferna sredstva, mislim da sa ovim stavovima ministar finansija dobija velika diskreciona prava i mislim da se na mala vrata uvodi jedna vrsta centralizma i mislim da ove članove treba, odnosno stavove treba izbaciti.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, meni je u ovom članu sporan stav 2. koji kaže – da ako se u toku godine prihodi i primanja budžeta smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima.

U nastavku se malo to obrazlaže, šta to znače prioriteti, ali ono što je sporno jeste što je ovo nedovoljno precizna formulacija, odnosno bolje reći neprecizna formulacija. Niti se kaže koliko su smanjeni prihodi po aproprijacijama, niti se kaže u kom vremenskom periodu. Smatrao sam da je umesto ove formulacije gospodine ministre, potrebno uvesti termin ili da se odredi iznos tog smanjenja koji će značiti neke mere, ili da se precizira šta to znači da se izvrše prioriteti. Ali, ono što je moj predlog, jeste da se definiše da ako se smanje prihodi na nekim pozicijama, da se radi rebalans budžeta.

Mislim da bi to bilo daleko celishodnije i da ovakva formulacija koju ste ovde u ovom slučaju ostavili nudi prostora za razne ili greške, ili zloupotrebe, odnosno nejasnoće koje u praksi mogu da budu pogubni za neke sisteme.

Do sada je bila praksa da se rebalans budžeta u svim sistemima radi ako prihodi nisu na planu koji je postojao, tako da mislim da je ovo nedefinisano i da formulacija treba ili da se precizira ili da se menja u to i da se pravi rebalans budžeta. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u članu 12. stav 2. je po meni u suprotnosti sa stavom 1. i tu se kaže da: „Korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija iz razloga izvršenja prinudne naplate za iznos umanjenja preduzeća, preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preuzete obaveze“.

U daljem tekstu se kaže da će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka itd. i predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.

Poštovani ministre, smatrao sam da je jako važno da se obrati pažnja na ovaj stav 2. i da se precizira kakav uzajamni odnos može biti između onih pravnih subjekata koji su ugovorili određene obaveze i koji imaju problem sa izvršenjima u delu prinudne naplate i da se sa preciziranjem ovog stava u smislu da se predloži, ako je to izvršenje veće od 10% u predviđenoj aproprijaciji, da se radi rebalans budžeta.

Imajući u vidu u kakvim okolnostima funkcionišu ti državni sistemi, smatrao sam da ovaj stav člana 12. može biti problem, ne samo za te institucije, nego i za mnoge ugovorače, odnosno institucije koje sa tim preduzećima, lokalnim upravama imaju već neke ugovorne odnose.

Primera radi, doći ćemo u situaciju da je neki posao u lokalnoj upravi izvršen za četiri ili pet miliona evra u toku te godine. situacija dolazi na plaćanje i u septembru te godine dolazi do prinudnog izvršenja u nekom delu koji blokira račun te lokalne uprave.

Umesto da se ide na rebalans budžeta, vi ćete sa ovim stavom dovesti u problem i one koji su radili i lokalne uprave koje bi možda na neki drugi način našle rešenje za to plaćanje.

Poštovani ministri, poštovani predsedavajući, u članu 13. se kaže da direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza, vrlo je važno ovo, pre najavljivanja novih obaveza, na način propisan članom 56. Zakona o budžetskom sistemu, imaju obavezu da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

Imajući u vidu da je ministar pre nekoliko sati upravo pominjao taj problem koji je vezan za javna preduzeća i rekao je da je upravo sada na kraju ove godine u decembru dobio izveštaje od mnogih javnih preduzeća za 2013. godinu. To apsolutno znači da ova Vlada i institucije ove države nemaju nikakve mogućnosti da te obaveze koje je neko preuzeo prošle godine, pa onda i ove godine, na neki način uvrsti u budžet za sledeću godinu.

Moj predlog je da u amandmanu koji sam predložio preciziramo vreme i da kažemo da su nadležni organi, odnosno ove institucije koje se pominju u obavezi da do 1. novembra te budžetske godine prijave sve dugove i potraživanja koja imaju u prethodnom periodu.

Smatram da je taj rok koji se odnosi na novembar i decembar dovoljan za planiranje svih budžeta i na lokalnom i na republičkom nivou, a ovo sve u vezi da postoji zaista veliki problem oko poštovanja zakona, pa i Zakona o javnom dugu. Znam nekoliko primera gde su ljudi koji su nekada vodili lokalne uprave, predsednici opština, uzimali kredite i to u velikim iznosima, bez saglasnosti lokalnih organa, skupština, veća, itd, potpisivali neke ugovore, ministarstva za te ugovore ili Vlada saznali nekoliko meseci kasnije ili možda godinu dana kasnije, a on u svakom slučaju ulazi u ukupan javni dug koji na neki način jeste u ingerenciji države, odnosno Vlada za njega garantuje.

Ako bi se definisao rok i ako bi se odgovorna lica po tom osnovu vezala za rokove, mislim da biste izbegli te probleme, odnosno da biste na bolji način mogli da pratite …