Mislim da je u redu da se po prvi put sa kolegom Babićem složim. Ja se zaista izvinjavam svim koleginicama koje su bile ovde prisutne, a koje nisam pomenuo. Činilo mi se da je značaj ove teme o kojoj sam govorio tako veliki i važan da sam možda u nekom trenutku i prevideo to što sam izgovorio, tako da je kolega Babić u ovom slučaju u pravu. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege poslanici, uvažena ministarko, znači, član 26. smatrali smo da iza stava 7. treba dodati stav 8. koji kaže da po pravosnažno okončanom postupku nadležni organ sprovodi postupak rušenja objekta u roku od 30 dana.
Imajući u vidu da se ovde na nekoliko mesta u ovom Predlogu zakona vrlo proizvoljno i pogrešno čini mi se definiše ta obaveza šta se dešava sa nekim predmetima i slučajevima, kada se završi postupak utvrđivanja vlasništva ili kada se završi pravosnažan prethodni postupak pravosnažni, dolazimo do toga da se ne određuje dalja uloga građevinske inspekcije. I pored toga što smo više puta ukazivali u prethodnih nekoliko sati da je jako loše da se sa ovako malim brojem građevinskih inspektora kreće u ovako ozbiljne poslove i u ovako ozbiljne procedure, smatrali smo da je taj nedostatak koji se ovde iskazuje posle prvog rešenja o rušenju, posle upravnog postupka koji se sprovodi i posle završenog upravnog postupka ostao da visi u ovom Predlogu zakona i da se kasnije kroz vrlo nejasne procedure daje na neki način obaveza građevinskoj inspekciji da taj postupak reši, ali mi smo smatrali da sa ovim amandmanom tu proceduru poboljšavamo, odnosno da je preciziramo.
Zbog toga smo predložili, da opet kažem, svesni svih otežavajućih okolnosti u kojima će građevinska inspekcija raditi da upravo zbog dvostrukog tumačenja njihove uloge i zbog toga što su jako velike kazne predviđene za te ljude, koji opet kažem, sigurno neće moći da završe te poslove u periodu od 12 meseci koji su im planirani i nametnuti da se ipak kroz preciziranje ovog amandmana na neki način ukaže na one njihove poslove koji su važni. Hvala.

Poštovani građani Srbije, član 28. se odnosi na opet procedure koje su više puta pomenute i u načelnoj raspravi i danas u amandmanskoj raspravi, a procedura se tiče člana 5. stava 1. tačka 3) i tačka 4) koje predviđaju da se saglasnosti za izgradnju vikendica i za izgradnju kuća u Prvoj ili Drugoj zoni zaštite, prirodne zaštite, kulturne zaštite, itd, radi na način da se javna preduzeća i javne ustanove, upravljači tih prostora itd, izjasne i daju saglasnost na ono što se ovde u zakonu predviđa, a to je da se kuće navodne za odmor i vikendice mogu ozakoniti u pojasevima gde to do sada nikada nije bilo.
Smatrali smo da čitav ovaj član 28. treba brisati. Zašto? Ako nikada do sada nije postojala praksa u Srbiji da se na ovakav način ozakoni nelegalna gradnja na područjima i u mestima koje direktno mogu da ugroze zdravlje i bezbednost ljudi koji nam rešavaju prirodna dobra, koja krše zakone i u nacionalnim parkovima itd. Smatrali smo da ovaj član treba izbrisati i jasno pokazati i poslati poruku da oni ljudi koji su gradili u ovakvim prostorima u područjima posebne namene, posebne zaštite, to nisu trebali da rade.
Ovde se nameće pitanje – da li ćemo dozvoliti da se zbog nekoliko pojedinaca koji su ojačali, da li je to kroz učešće u vlasti, da li su ojačali sa svojim nekim finansijskim mogućnostima imaju uticaj na strukture ove države, o čemu je govorio i gospodin Balša Božović nekoliko puta danas u raspravi, da li ćemo dozvoliti da oni budu jači i od države i od struke, da dozvolimo da se na ovakav način na mala vrata uvodi princip koji će urušiti ovaj sistem i građani su svesni da ste vi kroz priču o socijalnoj pravdi za 60% ili 80% ljudi koji imaju kuće do 100 kvadrata u stvari uveli princip koji nikada do sada nije bio primenjen i koji će urušiti ovaj zakon naravno i osnovne principe koje ste imali na umu kada ste pravili zakon. Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, u članu 29. u stavu 2. kaže se da se u slučaju da nadležni organ utvrdi da namena nezakonito izgrađenog objekta nije u skladu sa namenom koja je utvrđena važećim planskim dokumentom itd, pa se onda u završnom delu tog stava kaže – ili je spratnost viša od četiri sprata ili tri sprata i potkrovlje, ako važećim planskim dokumentom nije određena maksimalna spratnost u toj urbanističkoj zoni, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev. Onda se tu pominje još nekoliko stavova.
Mi smo predložili da se u novom stavu 6. doda rečenica koja kaže – po pravosnažno okončanom postupku nadležni organ sprovodi postupak rušenja objekta u roku od 30 dana.
Imajući u vidu da je poslednji stav ovog člana definisan i kaže ovako – po pravosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja građevinskoj inspekciji.
Opet hoću da podvučem da smo sve vreme, i u načelnoj raspravi i u amandmanskoj raspravi, ukazivali na to da je primena ovog zakona gotovo nemoguća, između ostalog, i zbog toga što postoji samo 300 građevinskih inspektora u Srbiji koji neće moći da reše milion i po predmeta za godinu dana. Tražili smo da se produži ovaj rok na 24 meseca njihovog popisa i postupanja.
Ono što se kroz ovaj član posebno definiše je šta se dešava kada praktično drugi put organi uprave utvrde da je objekat nezakonito sagrađen, da li je to zbog toga što je od lošeg materijala, da nema stabilnost, da je tlo loše itd., da li se tu onda postupak obustavlja i ništa se ne radi ili se daje inspekciji nalog da se taj objekat ruši? Po ovom predlogu kako ste vi uradili ponovo se dolazi u situaciju da se građevinski inspektor obaveštava, ali se ne nalaže njegovo postupanje i zbog toga je preciziranje ovog stava vrlo važno. Hvala.

Slična je situacija i sa članom 30. Predložili smo da se iza 5. stava, koji kaže da po pravosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja građevinskoj inspekciji.
Mislimo da to nije dovoljno, mislimo da će upravo zbog toga što recimo u Užicu imate dva građevinska inspektora, a 10.000 zahteva za legalizaciju u ovom trenutku i negde oko 8.000 zahteva koji nisu podneti za objekte koji nisu evidentirani, ovaj posao biti nemoguće uraditi. Ako bismo na ovaj način definisali ulogu građevinskog inspektora i ako bismo na ovaj način, sa predlogom koji smo dali u amandmanu, obavezali i njih i gradsku upravu, pa i sve ostale organe da se u ovom predmetu postupa po nekom hitnom postupku i da se ruši, onda bi to bila ozbiljnost.
Vi ste sa ovim pristupom, kako ste već utvrdili u ovom zakonu, napravili takvo rešenje da praktično neće biti nikakvih rušenja, vi ste kroz ovaj zakon na mala vrata uveli mogućnost da svi oni ljudi koji su gradili veoma velike, ogromne objekte, a o tome se govori i u ovom članu ovde, će praktično i dalje moći to isto da rade. Oni će, kako je gospodin Balša Božović danas govorio i nekoliko puta smo ukazali, i gospođa Vučković, i o svemu tome smo pričali, ukazali smo na to i da je najveći problem ovog zakona i primene ovog zakona upravo u tome što ste ljudima koji su napravili stotine i hiljade kvadrata na veoma atraktivnim lokacijama na Zlatiboru, u Beogradu, na planinama, na jezerima itd, dali mogućnost da kroz ovaj zakon izvrše ozakonjenje, ali tu nije kraj. Po ovome kako vi predlažete, oni će i u narednom periodu, posle vaših obilazaka, posle rešenja građevinske inspekcije, čak i rešenja o rušenju, oni će moći da nastave taj posao, oni će moći i dalje da grade, oni će imati neki izveštaj koji ste ovde tražili od odgovornog projektanta ili izvođača radova i to će biti sve. Moći će da dalje zidaju, moći će da podižu spratove, vi tu nećete imati odgovor, rešenje na njihove radove. Hvala.

Replika, nije amandman.

Jeste li vi prisutni ovde? Zaista, da li ste prisutni u sali?

Vratite mi vreme, ako možete.

Gospodine predsedavajući, ovde se ne radi samo o tome da li me je kolega pomenuo. Opet ne slušate. Vama se obraćam, a vi me ne slušate. Znači, ne radi se o tome da li me je pohvalio. Kolega Jovanović je otvorio vrlo važnu temu. Ono o čemu je on govorio je suštinski važno, ne samo za ovaj član, nego i za primenu ovog zakona i ono što je naše iskustvo…

Nemojte me prekidati.

Ne radi se o tome da me je pohvalio…

Znači, morate da razumete. Vratite mi vreme. Ponovo mi uzimate vreme…

Ali, predsedavajući, vi ne slušate ono što čovek govori. Ja hoću da se ovde upravo fokusiram na to što je tema.

Pa, ne radi se samo o tome da li me je pogrešno protumačio… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, u članu 33. stav 2. precizira se dve takse koje se uplaćuju u Republički lokalni budžet idu i u kojoj razmeri.
Mi smo smatrali s obzirom da je taksa od pet hiljada dinara nedovoljna da treba tu taksu usmeriti potpuno u iznosu od 100% prema lokalnoj upravi i da se taj novac usmerava kasnije na infrastrukturu. Ovde smo čuli i ministarku koja je rekla da će veći deo 60% ili 70% od ovog novca biti usmeravan lokalnoj upravi, ali prvo mora da se uplati u Republički budžet, a onda posle toga će se navodno vratiti u lokalni budžet.
Imajući u vidu, iskustvo u ovih tri ili četiri godine rada ove Vlade, kada su lokalnim upravama sve vreme nametnuta neka nova ovlašćenja, nove nadležnosti i smanjivani prihodi, smanjivani transferi, mi prosto ne možemo da poverujemo u to da će taj novac biti, novac prihoda koji će biti dodatni novac u odnosu na ovo što sada postoji, u smislu naplate poreza, transfera koji dolaze od lokalne uprave, praćenje projekta koji su važni za razvoj lokalnih uprava i smatramo da u stopostotnom iznosu ovaj novac treba da bude usmeren u lokalnom budžetu.
Zatim, stav 3. posle reči „100 metara kvadratnih“ predlažemo da stoji zapeta, da se zameni zapeta tačkom, a preostali deo teksta da se briše. I, što se tiče stava 3. da se posle njega doda stav 4. koji glasi – za pomoćne i ekonomske objekte taksa iz stava 1. ovog člana plaća se u iznosu od dve hiljade dinara, a za objekte do 50 metara kvadratnih i tri hiljade dinara, odnosno za preko 50 metara kvadratnih tri hiljade dinara.
Imajući u vidu da su pomoćni objekti kao što su garaže, ostave itd, takođe planirani za legalizaciju po članu 3. i članu 1. ovog zakona, smatramo da je dobro da se ove takse smanje za pre svega seoska stanovništva i da sve one objekte koji mogu po ovom osnovu da budu sa umanjenim taksama, tako da predloženi iznos dve odnosno tri hiljade dinara. Hvala.