Poštovana ministarko, upravo to što ste sada izgovorili je naš ključni argument. Ja znam da vi ne možete da pokrenete proceduru da smenite preko sto predsednika opštine i gradonačelnika jer ne rade svoj posao, ali u Zakonu o budžetu na sedam mesta se pominje ukidanje transfera lokalnim upravama ako predsednik opštine nije uradio to i to. U zakonima, deset zakona, da ih ne nabrajam ovde, pomenuto je to isto.
Znači, vi dolazite u poziciju da neki predsednik opštine čitave godine ne raspiše taj program, da ministarstvo ne može da donese svoje odluke i saglasnosti i da čitave godine u Centru za socijalni rad ne prime platu ili vrtićima u nekoj lokalnoj upravi. Ja upravo hoću da vam kažem - ako je neko nesposoban i nije radio svoj posao, smenite ga, kaznite ga, dajte mu šansu neka neko ispod njega bude smenjen, otpušten sa posla itd, a ne da čitave lokalne uprave dovodite u rizike.
Kolege koje se na ovakav način izjašnjavaju o ovom zakonu, prosto ne govore ozbiljno o sebi i mislim da treba da razmisle o svom današnjem izjašnjavanju. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, uvažena ministarko, ja sam u ovom članu predložio nekoliko detalja vezano za amandmane, a prvo ću početi i od ovog stava 5, nisam znao u trenutku kada sam pisao amandmane stav Agencije za borbu protiv korupcije, ali se potpuno poklapa sa onim razmišljanjem koje sam u tom trenutku imaju kada sam ovaj amandman pisao.
Znači, vi u stavu 5. kažete da će javnim nadmetanjem po početnoj ceni od nula dinara, određeno zemljište koje nije korišćeno tri godine, itd, biti izdato u zakup na period od pet godina i tu se slažemo da je to dobro i da je to u redu.
Međutim, u stavu 8. kažete sledeće – period korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana može se produžiti do 25 godina, pa u nastavku ide dalje – ako poljoprivredni inspektor utvrdi da korisnik to zemljište obrađuje, itd, itd.
Znači, vi imate jedan uslov i imate ugovor na pet godina koji se potpisuje sa određenim licem, a onda na osnovu samo mišljenja jednog čoveka, u ovom slučaju to je poljoprivredni inspektor, vi možete da produžite taj rok na 25 godina i nigde ne kažete po kojim uslovima i kriterijumima. Znači, to je nešto što je izvor korupcije i mislim da u ovom slučaju amandman koji sam predložio može da bude rešenje, a to je da na pet godina možete ponovo izdati to zemljište tom čoveku koji je zemljište obrađivao. Ako ste imali ugovor na pet godina, mislim da je u redu i da produžetak bude na isti rok.
Sledeća primedba se odnosi na stav 3. u ovom članu gde sam tražio da ako poljoprivredni inspektor zapisnikom utvrdi da nepoznato lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, nadležni organ i jedinice lokalne samouprave donosi odluku i pokreće krivičnu prijavu, odnosno odgovornost. S obzirom da ste i vi pričali koliko je zemljišta danas na korišćenju u sivoj zoni, smatrao sam da je dobro da se kroz ovakvu vrstu odgovornosti pokrene i pitanje ko to koristi, zašto koristi i zašto jedinice lokalne uprave i ministarstvo ne reaguju po ovom pitanju i to sam kasnije navodio u nekoliko još članova.
Međutim, imajući u vidu i današnju izjavu gospodina Arsića, koji je rekao da su većina predsednika opština i gradonačelnika u poslednjih tri godine našli neke dilove sa investitorima, sa privrednicima, sa tajkunima, onda imamo naravno i posledicu da se odbili amandman. Hvala vam.

Zbog čega mi dajete repliku?

Znači, vaš pokušaj, gospodine Bečiću, da mene vređate, sve vreme sa tim razumevanjem, je nepristojan. Dajte mi vreme da odgovorim.

U skladu sa Poslovnikom, gospodine Babiću, trebalo je jednu ili dve rečenice da kažete o amandmanu koji sam podneo. U drugoj ili trećoj rečenici ste rekli – gospodine Markoviću…

Gospodine Bečiću, gospodin Babić je u jednom trenutku rekao sledeće – gospodine Markoviću, pa je naveo, kada ste oštetili budžet Republike Srbije, i počeo je da priča o nekim ciframa. Vi ste ćutali. Znači, vi ste uporno ćutali, a čovek je nastavio sledećih pet minuta da priča u kontekstu da sam ja oštetio budžet, i to je vama u redu.

Kada pitam po kom amandmanu priča, vi me takođe prekidate. Reč nije rekao o amandmanu koji kaže sledeće, gde sam tražio da se ispoštuje mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde sam tražio da ako građani, privrednici zaključuju ugovore na pet godina za zakup nekog zemljišta, ne dozvolite da samo mišljenjem građevinskog inspektora, taj rok za produžetak ugovora može da bude i 25 godina. Znači, gospodin Babić je govorio o svemu, ali ne i o amandmanu.
Gospodin Babić je brutalno vređao mene i članove stranke. Tri godine slušamo da su ljudi iz DS kriminalci, lopovi i sada pokušavate sa ovom raspravom, koja je vrlo nepristojna, da opravdate hapšenje desetine ljudi, a na osnovu vrlo površnih argumenata. Tri godine, gospodine Babiću, građani Srbije slušaju vaše optužbe. Stotine ljudi iz DS je hapšeno neopravdano. Sada pokušavate, zbog ove rasprave u parlamentu, zataškate sve to što činite kroz ovaj loš Predlog zakona.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena ministarko, kada sam pisao ovaj član nisam u tom trenutku imao u vidu ove argumente koje ste kasnije uvažili prilikom usvajanja ovog amandmana. U principu, namera je bila slična kao i predlagača ostalih amandmana, jer mi je bilo nelogično da jednu cenu koja nije uspela na licitaciji umanjujete za 100% i da time opet stvarate veliku mogućnost za korupciju. Mi smo više puta i u načelnoj raspravi i danas ukazali da je čitav ovaj zakon podložan korupciji i da ste otvorili prostor da se na mala ili velika vrata korupcija uvede u primeni ovog zakona.
Znači, moj predlog je bio da se početna cena smanji na 50% u prvom krugu, a u drugom krugu da to bude 30%. Imajući u vidu da je i ovaj član, kao i čitav zakon, vrlo neprecizan i da nije usaglašena procedura primene ovog zakona, mi smo smatrali da kroz ovakvo otvaranje mogućnosti za smanjenje od 100% zaista pravite problem u primeni.
Ono što je meni bilo još logičnije jeste da se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a posebno tu mislim na član 86. Ustava Republike Srbije, poštuju važeći propisi i zakoni i da se u skladu sa onim procedurama koje postoje u Direkciji za imovinu koji su ranije predviđeni za raspolaganje državnim sredstvima, državnom imovinom, prodajom državne imovine itd, postupa i u ovom članu. U tom slučaju, vi biste morali da svoje predsednike opština, razne komisije, gradonačelnike i ostale koji se bave ovim pitanjem i koji izgrađuju program daleko više angažujete i da se oni malo potrude da ti programi koji se raspisuju budu kvalitetniji i bolji, a ne da se upravo zbog njihovog nerada dolazi u situaciju da programi ne budu usvojeni. Hvala.

Uvažena ministarko, da počnem od ovoga što je gospodin Rističević rekao, pa kaže, zemljište je vlasništvo svih građana Republike Srbije, sa čim se ja potpuno slažem, naravno kao i svi ostali. Onda u drugom delu svog izlaganja, došli smo do motiva donošenja ovog zakona, gde on kaže da je potrebno ostvariti što više prihoda, što je opet legitimna stvar.
Ono što smo sve vreme pokušavali ovde da otvorimo kao temu, jeste da li je ovaj zakon usaglašen sa Ustavom, i tvrdimo da u članu 87. to nije tačno, a vi ste u svom odgovoru koji ste dali nama potvrdili naše tvrdnje, a pre nekoliko minuta vi kažete kako ste tumačeći Ustav, isti taj član st. 2. i 3. došli do toga da je nezakonito raspolaganje opštim prirodnim resursima, bez zakona.
Mi sve vreme to i tvrdimo, morali ste predvideti sve ove procedure, uslove, kriterijume u primeni ovog zakona, pre nego što raspravljamo o tome, a ne da ostavite da tamo neke komisije ili podzakonska akta, tako nešto utvrđuju.
Drugo, mi vam kažemo, bez posla, prihoda će ostati preko deset hiljada ljudi, a vi nam kažete nije tačno, biće četiri i po hiljada u Vojvodini, i 700 u Srbiji, znači 5000. Pa zar je tema da li će biti 50 ili 500, ne smemo dozvoliti da ljudi ostaju bez posla i prihoda i da postaju najamni radnici, kod nekih investitora, koje vi na mala vrata uvodite u Srbiju.
Kažemo, ozbiljan problem je što ljudi koji su do sada koristili to zemljište, koji su uzeli kredite za mehanizaciju, koji su imali svoje neke planove porodične, itd, za buduće ulaganje itd, sada moraju doći u poziciju da rade kod nekih investitora, a vi nam ovde kažete – pa ko im brani, neka se oni udruže.
Evo, gospodin Rističević kaže neka naprave zadruge, pa neka se udružuju; ali kako da se ljudi udružuju ako vi predviđate da već od ove godine imate konkurse, da li je tako? Imate neke licitacije, imate neke analize njihovih investicionih programa, pa, kako će ljudi u ovoj godini doći u poziciju da uopšte mogu da konkurišu sa nekim velikim fondovima ili preduzećima ako sada imaju samo svoj traktor?
Kako možete očekivati da će ljudi moći da se udružuju u sledećih 30 godina ako je već najbolje zemljište prodato? Zbog čega onda ne otvorimo temu i kažemo – da, stvarno ćemo imati problem kao društvo, kao država, što će hiljade porodica u narednom periodu morati da se pojave svake nove sezone na konkursu da rade kod nekih ljudi koji su na mala vrata ovde ušli da koriste ono što oni do danas koriste?
Kako mislite da se ljudi udružuju u 2016, 2017. godini ako vi sada planirate da praktično za 30 godina to zemljište koje su do juče oni gradili date drugima? To prosto nije moguće. Zbog toga smo u ovom članu 7. tražili da se on menja. Niste ispoštovali naše predloge, naravno, kao i sve druge amandmane, iskoristili ste ovde kroz ovu javnu raspravu podršku mnogih poslanika koji nisu ni čitali naše amandmane da nas optuže za razne stvari, ali to ne doprinosi ovom zakonu. Hvala vam.

Niste me razumeli, gospodine predsedavajući, ja sam hteo da se javim po Poslovniku i to da ukažem na povredu člana 107. prvi stav…

Dobro. Hvala vam.

Hteo sam samo da, ali sad ne znam kako ću biti kažnjen, da li da koristim ovo Poslovniku ili kao repliku…

Mislim da svojim stavom i odnosom, pre svega prema meni lično, a i prema odbornicima opozicije, vi dajete vetar u leđa i niste uopšte svesni da vaše ponašanje prema nama prouzrokuje takve izjave kao što je malopre gospodin Babić, za koje vi kažete da niste čuli, kada on kaže za mene i gospodina Balšu Božovića da smo aerodinamični, da smo aerozagađeni i ne znam šta je još dobacivao. Ja ne mogu da ne reagujem na takve stvari.
Onda nastavlja gospodin Marković, koji nama preti ovde zatvorom zbog toga što otvaramo pitanje o članu 8. ovog zakona, pitanje prava ljudi koji su do sada koristili poljoprivredno zemljište da nastave da koriste pod određenim uslovima to zemljište. Ja ne znam da li je ovo replika, da li je po Poslovniku, ali na neki način reagujte na ovakve izjave gde oni pokušavaju prosto nama da pošalju poruku - ili ćutite ili ćete i vi sutra biti uhapšeni.
Ako vi to ne razumete sa tog mesta, onda mi nemamo o čemu da pričamo. O kom zakonu mi da pričamo ako se nama ovde spočitava da ne smemo da govorimo o amandmanima koje smo podneli na ovaj zakon? Ako vi ne čujete da nam se preti ovde zatvorom zbog toga što ukazujemo na određene probleme i iznosimo svoj stav, ako je to problem, onda je to stvarno vaš problem, cele Skupštine. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovani ministri, mislim da je licemerno i krajnje bezobrazno da od 400 i nešto amandmana koje smo predložili za ovu raspravu nije prihvaćen gotovo ni jedan amandman, a ovaj amandman koji sam podneo upravo se tiče brige, pre svega, za lokalne uprave i osnovni cilj je bio da se kroz ovaj amandman gospodine Vujoviću, pokuša rešiti problem funkcionisanja lokalnih uprava. Moram da vas podsetim, moj motiv je pre svega bio taj što smo čuli izjave ovde ministara u poslednje vreme koji smatraju da je preko 90% predsednika opština u Srbiji, da su to ljudi koji nisu zaslužili da rade te poslove i da oni nisu ispunili očekivanja Vlade Republike Srbije.

Znači, imajući u vidu da će i u predloženom budžetu za 2016. godinu, lokalne uprave biti oštećene za preko 8,5 milijardi dinara. Imajući u vidu da one i danas funkcionišu u jako teškoj situaciji, smatrao sam da je dobro da se razmisli o tome, da se pre svega za velike dugove, velike garancije koje su date lokalnim upravama u prethodnom periodu, zbog nesposobnosti gradonačelnika i predsednika opština, razmisli o mogućnosti da ta potraživanja preuzmu, odnosno konverziju tih dugova preuzme Vlada Republike Srbije.

Ovde imate izjave gradonačelnika velikih gradova, kao što je recimo gospodin Perišić iz Niša, koji smatra da će sa usvajanjem ovakvog Predloga budžeta za 2016. godinu, preko 40% lokalnih uprava u Srbiji biti na krajnjoj granici funkcionisanja. Gospodine Babiću, mislim da treba da podržite ovaj amandman.

Gospođo predsedavajuća, to nije opet, znači, pozivam se na član 107. 1. stav, ako možete da me saslušate pošto niste verovatno čuli.