Kako mi dajete reč? Jel mi dajete po Poslovniku ili kako?

Hvala vam, ali vaš pokušaj da me dekoncentrišete svaki put kada govorim je zaista besmislen.

Znači, imao sam dve rečenice uvoda, gospodine predsedavajući.
Sada hoću da kažem da je jedna od jako važnih stvari zbog čega su hiljade porodica u Srbiji u bankrotu upravo neodgovorno ponašanje funkcionera o kojima pričamo u ovom amandmanu. Znači, poslednji natpisi, gde, recimo, guvernerka Narodne banke, gospođa Jorgovanka Tabaković, raspisuje tender za novi dres-kod za svoje zaposlene, pa da ne navodim, javnost zna o čemu se radi i šta je bio predmet te nabavke, govore upravo o ovome što je i ministarka govorila, o bankrotu koji se dešava u Srbiji.
Na svom primeru mogu da vam potvrdim kako se realizuje ta kampanja, kako je u bankrotu lokalna uprava, kako je u bankrotu država, a onda iza toga imate neodgovorne funkcionere koje sada teško možete da nagradite, to hoću da kažem, koji su spremni da kupuju nova auta, koji podižu sebi plate, podižu sebi dnevnice, koji raspolažu državnom imovinom kako se njima prohte, zato što su stali u hladovinu šinjela Aleksandra Vučića i mogu da rade šta hoće.
Hoću da kažem da i ovaj amandman koji smo mi predložili i ovaj član o kome se ovde govori, neće biti dovoljan da se ispravi to stanje i ta situacija. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu člana 109. koji u svom 2. stavu kaže da govornik treba da dobije opomenu ako i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Mislim da ste svesni da ste u vremenu, znači minut i 50 sekundi opomenuli gospodina Rističevića da treba da govori o temi, a onda ste sve sa tim lepim osmehom, sa jednim posebnim uživanjem pratili do petog minuta šta on govori, a veze nema sa temom o kojoj se priča.
Sve vreme sam očekivao da ćete vi da prekinete taj govor, da ga pitate kakve veze mi odve što sedimo imamo sa ovom temom, a hoću i vas da podsetim, pošto vi imate običaj da se ovde govori o odgovornosti funkcionera, u ovom slučaju se radi o funkcionerima koji su na vlasti, koji po ovom četvrtom stavu…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Potpredsednik ti je funkcioner.)
Nema smisla dobacivanje, možete da se okrenete da kažete gospodinu Martinoviću da mi ne dobacuje pored svih njih. Mislim da nema smisla, da i on kao istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke dobacuje.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta nema smisla?)

Gospodine predsedavajući, verovatno bi vama najviše odgovaralo kada bi ja izašao i da prekinem ovu agoniju, ali ja to neću naravno uraditi i pored toga što sve vreme pokušavate da mi uskratite pravo da govorim o temama.
Što se tiče člana 17. smatrali smo da je pored ove formulacije koja je vezana za pripadnike Vojske Srbije i rešavanje elemenata njihove plate i angažovanje treba da se razmisli o tome da se i za policiju Republike Srbije predvide slične okolnosti, s obzirom na sva iskušenja i izazove kroz koje prolaze pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u raznim situacijama, u raznim prilikama i u raznim okolnostima.
Mi smo potpuno svesni da ste vi ovim zakonom napravili jedan populistički iskorak u tom smislu da kažete da ste rešili određene probleme, ali vaša izjava poštovana ministarko pre nekoliko minuta, kada ste rekli da su iz opštih kriterijuma za utvrđivanje napredovanja i povećanja zarada za prosvetne radnike, za radnike u obrazovanju i za radnike u zdravstvu, u stvari potvrdili sve one reči koje smo govorili u prethodnom periodu, da ovaj zakon nije sveobuhvatan, da ovaj zakon otvara mnoge dileme.
Meni je posebno žao što ste propustili priliku da ljudima u obrazovanju i u zdravstvu podignete plate. Da li znate da danas servirke u vrtićima rade za 22 ili 23.000? Da li znate da ljudi sa šestim stepenom, recimo, stručne spreme imaju 50 evra manju platu nego što su imali pre tri ili četiri godine? Da li znate da ti ljudi isto imaju porodice i da treba da izdržavaju svoje porodice?
Očito da je ministarka zauzeta.
Da li imam još vremena?
Očito da su i gospodin Bečić i gospođa ministarka zauzeti nekim drugim temama, da im ovo o čemu ja govorim nije važno…

Evo, pošto je ministarka ljubazno zamolila da kažemo odakle da se povećaju zarade i plate, iako je sada izašla, iako je rekla da je to stvar populizma, da li treba da prekinemo izlaganje dok se vrati pošto je tražila savet, ili da nastavim?

Ali, tražila je savet, ne mogu da joj kažem ako je izašla.

Sa vraćenim vremenom ili bez?

Pa, jedan od predloga koji ministarka treba da čuje jeste vezano za ovaj drugu tačku drugog stava, to je pitanje rukovođenja koje smo ovde u amandmanu predložili i jedno od centralnih pitanja koje se tiče ovog zakona jeste upravo ta veza između rukovođenja, između funkcionera i između načina razmišljanja koje ova politička opcija ima.
Ako mi spočitavate da ako predlažemo amandmane treba da kažemo i način finansiranja odakle novac za to što mi predlažemo od dežurstava preko prekovremenog rada itd, i prvo što kažete - hoćete li da povećate poreze? Ja vas pitam, pa, nepristojno je da tako nešto predlažete jer ste poreze za ove četiri godine povećali u toj meri da ljudi više ne mogu da plaćaju ni porez na imovinu, ni razne takse koje ste uveli.
Ne mogu ljudi da plaćaju cene javnih usluga zbog toga što besumučno povećavate i cenu vode i cenu grejanja i cenu komunalnih usluga samo zbog toga što imate na raspolaganju političku, kako da kažem, vlast koja prikriva sve nerade, javašluke vaših ljudi koji vode i lokalne uprave i velike javne sisteme.
Znači, nemojte više povećavati takse, cene javnih usluga, nemojte više povećavati porez, nego uzmite da radite. Rešenje ako tražite, savet jeste upravo da se zasuču rukavi, da postavite na važna mesta ljude koji znaju da rade i time ćete imati bolje rezultate. Hvala vam.

Gospodine Bečiću, mene raduje što ste vi raspoloženi, ali mi je jako žao što zloupotrebljavate svoju funkciju i svoj položaj na razne načine. Upravo ste gospodinu Martinoviću dozvolili malopre da šest minuta govori van teme, opomenuli ste ga na četvrtom minutu, ali čovek je nastavio. On je autoritet, vi ne smete ništa da mu kažete i to je uredu. Ali, vi ste predsednik Skupštine, vi ste predsednik parlamenta gde se štite interesi građana i treba da ga sprečite da ne govori nešto što nema veze sa temom.
Znači, ako sam otvorio temu, gospodine predsedavajući, da je SNS, da je ova vlast za prethodne četiri godine dovela hiljade porodica na ivicu bankrota, da je smanjena plata, da su smanjene penzije, da ste u svakoj kući smanjili prihode 15, 20, 30 hiljada dinara, nemojte dozvoliti da odgovor na sve to, odgovor na bankrot porodica u Srbiji bude ovo što smo slušali, što nema nikakve veze sa amandmanom. To je ono što je vaš problem.
Što se tiče amandmana, da se vratim na amandman i da kažem gospodinu Martinoviću u replici na njegovo izlaganje, smanjene su plate radnicima u zdravstvu, doktorima 40.000, smanjene su plate profesorima u osnovnom i srednjem obrazovanju preko 20.000, smanjene su plate farmaceutima preko 30.000. Napravili ste bankrot porodica u Srbiji za ove četiri godine. Za to je krivo rukovodstvo o kome sam ovde u amandmanu pričao. Sva ova priča gospodina Martinovića o tome gde se ko sastaje … (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, ukazujem na povredu člana 107. koji u prvom stavu govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine, odnosno narodnih poslanika. Hoću da vam kažem da to vaše uživanje u vređanju narodnih poslanika zaista prevazilazi sve ukuse. Nemate pravo da na takav način govorite narodnim poslanicima i da vi sudite da li sam ja nešto promašio ili sam nešto pogodio, da li nešto ne razumem ili nešto razumem. Vaše suđenje na tom mestu prerasta u jednu farsu. Ja vas još jednom molim da se uozbiljite i da budete svesni da ste predsednik parlamenta građana Republike Srbije, da ne dozvolite poslanicima pozicije, predsedavajući.

Poštovana predsedavajuća, iskreno se nadam da ćemo u narednom periodu imati malo bolju komunikaciju. Ja predlažem da se napravi pauza, pošto je vaš kolega potpredsednik Skupštine pre 15 minuta obećao da će ministarka da se vrati vrlo brzo. Ministarke nema, predlažem da se napravi pauza jer ovo što mi predlažemo onda nema nikakvog smisla.

Ona nije dužna da sluša…

Naravno da želim.

Ali želim da ministarka čuje ovo što pričam jer je vrlo važno da joj kažem zbog čega predlažem da se procenat…