Dame i gospodo, poštovana ministarka, kada Skupština Srbije u ime društva donosi zakone kojima dereguliše svoju ulogu tržišnog regulatora, onda su za mene to uvek dobri zakoni. Smanjenje normiranja podrazumeva veći stepen demokratizacije u ekonomiji. Veće slobode uvek vode smanjenju cene, većem nivou konkurentnosti, većem nivou zaposlenosti, u stvari, rastu i razvoju ekonomije. Sve to donose ovi zakoni. U stvari, ovi zakoni donose demonopolizaciju, decentralizaciju poslova u ekonomiji, a pre svega u energetici, što podrazumeva i decentralizaciju profita. To građanima Srbije mora da prija.
Ako pođemo od ekonomske teorije, a pre svega i od filozofije, danas možemo da čujemo da kapitalizam više nije kapitalizam slobodnog tržišta i nije kapitalizam država, već se radi o kapitalizmu interesnih grupa, tako se kaže, živimo u društvu u kome su interesne grupe suština funkcionisanja pre svega u anglosaksonskoj civilizaciji i onda je sasvim normalno da različite interesne grupe imaju interes u energetici. Energetika je jedna od ključnih ljudskih delatnosti koja stvara neverovatnu količinu profita. Ta količina profita skopčana je istovremeno i sa značajem i strategijom u vezi energetike. Kada spojite ove dve stvari, onda dođete do treće, da je energetika izuzetno intenzivna grana koja podrazumeva veliki nivo investicija. Te tri stvari daju suštinu, da je energetika u stvari uvek kroz ljudsku istoriju bila zamajac tehničkih promena i da su velike promene u oblasti ekonomije, u oblasti tehnologije nastajale u energetici, a da su se onda na kraju završavale smenama ekonomskih civilizacija. Tako je bilo u istoriji, ništa drugačije nije ni danas na početku procesa.
Dileme, koje ova Skupština, svako od nas, države imaju u energetici, nisu naše lične, već su svetske. Čini mi se, moj utisak o tim dilemama, sam najbolje mogao da vidim pre dve godine u maloj sali Skupštine kada smo na panelu sa jedne strane imali gospođu Krom, čuvenog predstavnika Evropskog parlamenta zelenih izvestioca za Kosovo i sa druge strane gospodina Rotenberga, predstavnika industrijskog kapitala. Sa jedne strane imali ste zelenu energiju odmah po svaku cenu, bez bilo kakvog izgovora. Iskren da budem, ja sam na tom panelu shvatio da zelena energija nema alternative poput komunizma nema alternative nekad i sa druge strane potpuno jasno shvatanje da je zelena energija budućnost. To je ono što je budućnost čovečanstva, ali da ona ima niz problema u oblasti tehnologije, u oblasti cene i da te probleme moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.
Vi ste potpuno u pravu, ja potpuno razumem kada kažete da smo na početku procesa, jer ovaj proces je pre svega ograničen razvojem tehnologije i finansijskim sredstvima. I, naravno da su različiti interesi. Različite države imaju različite strategije u oblasti energetike. Ako danas pogledate ključna strategija u suštini u EU svodi se na izbacivanje uglja, ali gospođo ministarka potrošnja uglja u svetu raste, 4% je porasla potrošnja i proizvodnja uglja u poslednjoj godini, do 2024. godine potrošnja uglja će neprekidno da raste. Evropska unija smanjuje zbog nedostatka ekonomičnih izvora uglja proizvodnju i potrošnju, ali Azija raste. Tamo se proizvodi u termoelektranama kao nikad električna energija. Pogrešna je pretpostavka da zato što Azija raste u uglju, Azija ne raste u zelenoj energiji. Azija danas ulaže duplo više u zelenu energiju, nego Evropa i Amerika zajedno i to ulažu u tri sektora, u sredstvo za proizvodnju zelene energije, ulaže u naučno-istraživački rad i ulaže u zaposedanje resursa koji će biti ključni za zelenu energiju u narednim decenijama.
Naravno, da kada pogledate kako to funkcioniše, u stvari možete da shvatite da EU tarifama na dekorbonizaciji u stvari štiti svoje tržište. Dekarbonizacija u suštini je postala fiskalni izraz više nego ekološki i klimatski, a prekogranična dekarbonizacija, u stvari zaštita nacionalne ekonomije.
Naravno kad pogledate kako svet funkcioniše, ključni primer koji mi u Evropi u Srbiji govorimo jeste Nemačka. Kako izgleda Nemačka, možda iz malo drugačijeg ugla? Nemačka će izaći iz uglja 2038. godine posle kontrolnih punktova koji će imati pre svega 2023. i 2029. godine, a nastaviće i tridesetih godina. Kada sve završi 2050. Nemačka će imati nešto više od 50% umanjenu emisiju ugljendioksida. Ako želi da ostvari 80% 2050. godine biće joj potrebna 1,5 bilijardi evra i praktično potpune promene, ne u oblasti energetike, već u oblasti energetike, metalnog kompleksa, građevine i poljoprivrede i 80% tih poslova 2050. godine biće ekonomski neodrživo na tržištu, moraće da se subvencioniše iz finansijskih sredstava centralne države. To je danas Nemačka.
Poljska traži za takav proces 150 milijardi evra od EU. Naravno da ste vi u pravu i u pravu su svi kada kažu da Srbija ne stoji najbolje u procesu dekarbonizacije. Kada pogledate profesionalne sajtove koji prate karbonizaciju na dnevnom nivou Srbija ne stoji dobro. Činjenica je da se karbonizacija meri u Evropi i Americi, ali ima zemalja koje su gore u EU od Srbije.
Srbija, ponavljam ne stoji dobro, ali ako slučajno odete na sajt nuklearnih centrala ono što je zeleno u karbonizaciji, neutralno, to je crno u nuklearnim centralama. Oni koji ne proizvode električnu energiju iz uglja, proizvode je iz nuklearnih centrala, i potpuno u redu za mene da je nuklearna energija postala ekološki i klimatski prihvatljiva i da se o njoj ne govori.
Nama spočitavaju da su naše termocentrale stare i onda odete na Grin pis i vidite da u Evropi, zato što je to područje Evrope, Ukrajine i Švajcarske, imate 151 nuklearni reaktor. Šezdesetšest nuklearnih reaktora je starije od 30 godina, 22 od 35 godina, životni vek nuklearnog reaktora je 30 godina. Praktično 80% nuklearnih reaktora u Evropi treba da bude ugašeno u ovom trenutku, ali nije tako. Kao nikad u istoriji nuklearni reaktor rade i ostvaruju najveće moguće kapacitete, Grin pis kaže – to stvara problem zato što su moguće posledice, s obzirom da se radi o tehnologiji staroj 80 godina.
Kada govorimo o vetroparkovima, kada vetrovi duvaju na severu Evrope brzinom od deset metara u sekundi, odnosno 36 kilometara na sat, to je duplo više nego na jugu Evrope gde je to pet kilometara, odnosno 18 kilometara na sat, ali nije duplo manja proizvodnja, nego je osam puta manja.
Ovo sam naveo samo neke od strategije i različitih izgovora koji se primenjuju danas u svetu u oblasti energije. Neki izgledaju licemerno, ali meni nijedan od njih ne izgleda licemerno, svako vodi računa o svojoj ekonomskoj stabilnosti, svako vodi računa o svojoj energetskoj efikasnosti i svako vodi računa da maksimalno iskoristi resurse koje ima na raspolaganju.
Potpuno se sa vama slažem i slažem se sa vašom zamenicom koja je otprilike negde na panelu rekla da Srbija negde tu zaostaje u primeni zelene energije. Mislim da je to jedina oblast u društvenom životu u kojem Srbija može da priušti sebi da zaostaje, zato što je moderna tehnologija u oblasti energetike nova, to je potpuno nova tehnologija, njeni rezultati se dokazuju tek vremenom. Kada mi raspravljamo kako će da izgleda tehnologija u oblasti energetike za dvadeset godina, mi se ne sećamo kako smo predviđanje imali za našu upotrebu tehnologije u našim malim ličnim životima, pre dvadeset godina. Ko danas od vas može da kaže kako će da izgleda tehnologija u vašim životima za dvadeset godina? Suviše je malo eksperata danas u svetu koji mogu da predvide šta će se dešavati u oblasti energetskog sektora, u naučno-istraživačkim radovima u sledećih dvadeset godina. Mi možemo da pričamo o tome, ali to se sve svodi na predviđanja, naše vizije, špekulacije.
Niko za zelenu energiju, ni vlade, ni ministarstva, ni narodni poslanici u svetu nije uradio toliko koliko je uradila cena obnovljivih izbora energije. To je suština koja gura čovečanstvo ka zelenoj energiji. Mogu da kažem i da iznesem podatke, pre 40 godina, paneli su bili stotinama puta skuplji. Pre deset godina bili su osam puta skuplji. Nije se desio pomak u zadnjih deset godina puno u tehnologiji, desio se obim proizvodnje. Sa povećanjem obima proizvodnje za četiri puta, praktično cena se prepolovi. Danas u Šumadiji na moje veliko zadovoljstvo vi možete da vidite na desetine, stotine panela, prosto se iznenadite koliko je solarna energija, zelena energija ušla u život svakog građanina.
Bilo bi nekorektno da izbegnem jedno od ključnih pitanja, potpuno podržavajući sve zakone, svestan da mi ne možemo da rešimo ni ovim zakonima ni vi u ministarstvu, ni bilo ko, problem koji je ključan za zelenu energiju, a to je energetske balans. To je ono, gospođo ministarka našta Srbija treba da da odgovor i to je tema koja je ključna po meni i za ovu raspravu i za sve rasprave u oblasti energetike, kako će Srbija povećavajući nivo zelene energije da poveća nivo energetske stabilnosti, odnosno da profesionalno kažem, uspostavi balans.
Energija je roba kao i svaka druga, u ekonomskom smislu, ali u fizičkom smislu to je specifična roba. Vi nemate zalihe u ovom trenutku, ne možete da proizvodite kad hoćete, vi imate samo nekoliko milisekundi da reagujete od trenutka kada neko uključi taster u domaćinstvu, odnosno pokrene mašinu u pogonu. U tih nekoliko milisekundi vama odgovor operatera mora da bude brz i jasan. Nažalost, ljudska tehnologija danas nije uspela u zelenoj energiji obezbedi potpunu predvidljivost izvora energije. To je tako i to je tehnološki problem, nemamo rešenja. Nemamo rešenja koje upečatljivo i danas primenljivo, vodonik kao ni litijumske baterije, nisu danas efikasno sredstvo za te stvari.
Srbi danas ostaju tri, odnosno četiri mogućnosti. Može kao balans da nastavi da koristi ugalj, može da uvozi električnu energiju, može da reši da pravi nuklearnu energiju i može da pravi energiju na gas.
Svaka od te tri u odnosu na ugalj će nas koštati više, možda i neće, ali ćemo videti u narednom vremenskom periodu kako će to izgledati i nesporno je da je EPS ključna firma u funkcionisanju države Srbije, kamen temeljac privrede Srbije, firma koja može da se promeni, koja može da izgleda bolje, koja ima milion problema u svom funkcionisanju, firma koja zapošljava 27.000 ljudi, ima 3,5 miliona korisnika od otkopa do naplate računa.
Potpuno sam svestan da, kad na primer sklonite radnice sa šaltera, možete da smanjite broj zaposlenih možda za nekoliko hiljada, ali ćete tog trenutka imati 5, 6 miliona provizije u bankarskom sektoru više. Takvih rešenja u EPS-u imate koliko god hoćete.
Srbija mora da vodi računa i da štiti svoje ekonomske interese zato što ih svi danas u svetu štite.
I ja štitim, ja sam deo interesne grupe koja štiti svoje interese. Ja sam narodni poslanik i moja interesna grupa su građani Srbije. Građani Srbije, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući Aleksandru Vučiću plaćaju najnižu, jednu od najnižih cena u Evropi, proizvod koji je uvek konkurentan, koji smo uvek mogli da prodamo, koji je srpska pamet napravila i oni su zadovoljni. Imaju nisku cenu standardni evropski proizvod i ne bi oni tu objektivno ništa da menjaju.
Mislim da nisu spremni da menjaju ako to podrazumeva da će za isti kvalitet usluga dobiti povećanu cenu, ma koliko izgovori bili različiti. Zašto vam ovo kažem? Vi dobro znate i ja znam da je imalo različitih primera u našem bliskom okruženju kada su se dešavale neke stvari. Dešavale su se neke reakcije kao na primer u Bugarskoj kada su promene nastupale, ne tiče se baš direktno zelene energije, ali se tiče nekih promena u energetskom sektoru. To je izazivalo reakciju, te reakcije su se dešavale tako što je na kraju Vlada morala da reaguje, Srbija ne treba da prolazi kroz ta iskustva.
Da se zahvalim vama, vašem ministarstvu, Vladi Republike Srbije zato što smo možda pioniri na teškom putu. Ja mislim da je put mnogo teži i u ekonomskom smislu, da je put mnogo teži u tehnološkom smislu, ali smo mi tu da uvek donosimo teške odluke i idemo teškim putem. Ono što nikad ne treba da zaboravimo da smo mi deo globalnog sveta.
Možemo mi da budemo Evropa koliko god hoćemo, možemo mi da budemo Srbija koliko god hoćemo, ali ako pogledate grafikon potrošnje električne energije danas u svetu i kada vidite da Kina potroši više električne energije nego što to čine Evropa i Amerika zajedno, onda moramo da pratimo ne samo što radi Evropa, što nije sporno, nego da pratimo šta radi svet.
Naravno da ćemo glasati za ovakav predlog sva četiri zakona mislim da menjaju stvari i kreću na bolje, ali se nadam da smo tek na početku procesa i da ćemo se češće viđati, zato što je ovo strašno dinamična materija koja zahteva i zakonsku regulativu. Zahvaljujem.