Dame i gospodo, poštovani ministri, slušajući raspravu u ova dva dana i slušajući raspravu na Odboru za budžet, u stvari, možemo da shvatimo da se nameću dva ključna pitanja, a ta dva ključna pitanja, da prevedem građanima Srbije, su: odakle će Srbija da isplaćuje penzije i šta je tobože napisao Fiskalni savet Republike Srbije, koji je osnova za celu kritiku opozicije u parlamentu Republike Srbije?
Da krenemo redom. Fiskalni rezultat Republike Srbije najbolje se vidi, kao i u svakoj zemlji, na bazi fiskalnog konsolidovanog završnog računa za jednu fiskalnu godinu. Fiskalni rezultat u 2018. godini za prvih šest meseci je 32,9 milijardi suficita i posledica je budžeta Republike Srbije, onog koji mi glasamo u Republici Srbiji za 30,9 milijardi i suficita na nižim organima vlasti, odnosno po prvi put u istoriji i uvek treba reći po prvi put u istoriji. Na primer, gradovi i opštine imaju suficit od 4,4 milijarde. Ovakav prihod rezultat je doprinosa u iznosu od 30% na nivou opšte države, odnosno 296 milijardi.
Taj doprinos raste po stopi od 8,8% ili 24 milijarde i da je primarna stvar u celoj toj priči sa doprinosima rast doprinosa, odnosno po osnovu penzija i invaliditeta.
Rast naplate u PIO fondu posledica je rasta oporezivog prihoda i rasta broja zaposlenih. Dakle, imamo i smanjenje nivoa nezaposlenosti i rast novih radnih mesta. Da budem precizan, vrlo tačno, prosečna plata u bruto iznosu u Republici Srbiji porasla je 5,5%, nivo zaposlenosti za 3,3% i otvorili smo novih 68.000 radnih mesta.
Ovakvi poreski prihodi omogućili su državi Srbiji da ostvaruje svoje obaveze koje ima prema, pre svega, socijalnim kategorijama. Tako država Srbija u ovom trenutku isplaćuje 24% za plate, a 27% za penzije, 8% ide za socijalna davanja i 8% za subvencije.
E, dame i gospodo iz opozicije, to je ekonomski osnov koji čini državu Srbiju stabilnom da može da izmiruje svoje fiskalne obaveze. To je osnov koji omogućuje državi Srbiji da u narednom vremenskom periodu uspeva da u apsolutnim iznosima isplaćuje više, a da zadržava u relevantnim iznosima tačan procentualni iznos onoliko koliko je napisano u budžetu Republike Srbije.
Dame i gospodo, ovo je istovremeno i dokaz da država Srbija u prvih šest meseci 2018. godine beleži trend i stopu rasta koju beleži i 2015, 2016. i 2017. godine i da država ima uređen fiskalni poredak. Koreni i osnova ovakvog fiskalnog uređenja, pre svega, postavljeni su 2014. godine, kada je vizija Aleksandra Vučića i odluke Vlade Republike Srbije u prethodne tri godine omogućila stabilan ekonomski poredak.
Dame i gospodo, poštovani ministri, danas je teško raspravljati sa ljudima koji imaju drugačiji stav. Politički najuputnije bi bilo uzeti i citirati reči i rečenice koje su oni izgovorili u prethodnom vremenskom periodu. Pa, da pogledamo šta su govorili kada su donosili ove zakone. U stvari, cela ta rasprava bila bi prilično besmislena, jer je potpuno netransparentno da neko ko nije razumeo kada smo u Skupštini Srbije donosili teške i rigidnije ekonomske zakone razume i shvati danas kada donosimo ovakve.
Posebno bih se osvrnuo na Fiskalni savet. Fiskalni savet Republike Srbije je sastavni deo funkcionisanja fiskalnog poretka Republike Srbije. NJegovo funkcionisanje definisano je Zakonom o budžetskom sistemu i nije sporno da Fiskalni savet daje svoja mišljenja na predloge i odluke Vlade i svoja mišljenja na odluke Skupštine Srbije. Nema nikakvih problema sa tim. Odluku Fiskalnog saveta treba uvek slušati i čuti, uvek pročitati, ali je to samo mišljenje.
Kada mene pitaju šta mislim o Fiskalnom savetu, uz dužno poštovanje ljudi koji sede tamo, ja uvek kažem – hajde, uzmite, pročitajte šta je Fiskalni savet pisao npr. 31. juna 2014. godine o svojim percepcijama dešavanja u Srbiji u narednom vremenskom periodu. Uzmite 2015, 2016. i 2017. godinu. Na primer, možete da vidite da Fiskalni savet kaže da će 2020. godine javni dug u odnosu na BDP biti 75%. Danas nije ni 2020. godina, nego je 2018. godina. Na početku 2019. godine javni dug neće biti 75%, kako kaže Fiskalni savet u njegovoj percepciji, nego će biti ispod 50%.
Fiskalni savet ima pravo na svoje mišljenje, ali Fiskalni savet ne obavezuje nas i Fiskalni savet nije zakonodavno telo u donošenju odluka.
Fiskalni savet se potpuno složio sa fiskalnom strategijom. To vam kaže član 27g, jer je Vlada Republike Srbije, kada je donosila fiskalnu strategiju, a koja je osnov za budžet Republike Srbije, saslušala i shvatila mišljenje Fiskalnog saveta, koji se nije suprotstavio tome. Fiskalni principi, 27e, kaže da je budžetska ravnoteža u ovom trenutku na 11% penzija i 7% plata. Dakle, Fiskalni savet se složio da fiskalna strategija bude takva kakva jeste. Ako pogledate i te izveštaje od ranije, onda možete da shvatite da je u fiskalnoj konsolidaciji Fiskalni savet predlagao mnogo strožija i mnogo teža pravila za državu Srbiju.
Na kraju, zašto ja ne mogu da se složim sa stavom Fiskalnog saveta? Radi se o procesu indeksacije. Ako bi danas Skupština Srbije poslušala ono što se predlaže odlukom Fiskalnog saveta, u stvari, mi bi penzionerima dali manje penzije. Mi kažemo, i citiram vrlo jasno, a treba pročitati, da je ova odluka i bazira se na 0,3% rasta, na 0,3% BDP. U ovom trenutku, ako pogledate indeksaciju koja stoji u zakonu i 0,3%, imate gubitak od najmanje dve milijarde dinara na strani štete penzionera.
Fiskalni savet treba da se poštuje, ali građani Srbije, odnosno SNS čini sve da penzionerima i građanima Srbije bude bolje.
Na kraju, ne mogu uopšte da pomislim da postoji i jedan narodni poslanik, i jedan građanin Srbije koji ne želi da naši penzioneri dobiju veće penzije. Možemo mi da vodimo raspravu danas i vodićemo je na kraju u pojedinostima, ali suština ove rasprave jeste da, kada u novembru mesecu moji roditelji, moje komšije dobiju ček od penzije za oktobar mesec, će oni dobiti svi od 8,8% do 13,2% veće penzije nego ikada. Jeste li vi protiv toga? Kažu – stopa inflacije. Stopa inflacije 2% u proseku. Dakle, niko nam ne kaže šta mi u stvari mi treba da radimo, a da ne bude ovako kao što kaže Svetska banka, MMF i druge institucije.
Moj savet svima onima koji nas kritikuju, hajde ne morate da čitate zakone, hajde ne moramo da imamo ista ekonomska gledišta, hajde ne moramo da imamo iste ekonomske poglede na ekonomiju, hajde ljudi pročitajte šta kaže Svetska banka, MMF, šta vam kažu statistički pokazatelji za sve evropske zemlje. Ako kaže jedan ekonomski parametar, rast nivoa BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, stope stranih investicija, i jedan parametar da Srbija danas nije u top jedan, u top 10, kako god hoćete…
U redu, u pravu ste, niko danas ovih dana nije pomenuo izbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije. Znate, biramo viceguvernera NBS i nema rasprave o tome. U stvari, kada danas raspravljamo o penzijama i fiskalnoj stabilnosti, biramo i viceguvernera i govorimo o monetarnoj stabilnosti. Da li bi postojala fiskalna reforma, fiskalni principi, fiskalna pravila da nemate monetarnu stabilnost, da nemate tim čija je politička osnova Aleksandar Vučić, a u smislu funkcionisanja fiskalnog poretka ministra finansija i guvernera NBS, u smislu monetarne politike, Jorgovanka Tabaković? Sada ne hvalim Jorgovanku Tabaković.
Stopa inflacije u EU u ovom mesecu 2,1%, u EU zoni 2,1%. Stopa inflacije u prethodnom mesecu u EU 2,2% u EU zoni 2,2%. Centralna evropska banka donosi odluku da primeni stope i restriktivnu monetarnu politiku zato što je inflacija veća od zacrtane, a zacrtana je na 2%. Stopa inflacije u junu u Rusiji 2,1%, u Americi 2,9%, prosečna stopa inflacije u Srbiji 2%. Prosečna stopa inflacije u Srbiji u zadnjih pet godina 2%, rast strane valute u prethodnih pet godina praktično ne postoji.
Danas kada odlučujemo, odnosno sutra kada budemo odlučivali o povećanju penzija, odlučivaćemo o izboru i viceguvernera Narodne banke. Ako SNS nije odužila svoj dug prema poverenju koje je nesporno građana Srbije, jer da nije bilo poverenja građana Srbije, ne bi bilo ni fiskalne politike, ni monetarne politike. Ja moram da glasam za te odluke, a da ste vi verovali, vi svakako ne bi bili na strani pobednika.