Dame i gospodo, gospodine ministre, planiranje i organizacija, vođenje i kontrola su školska definicija menadžmenta. Vizija, misija, ciljevi i strategija, kao i aktivnosti koje dovode do ostvarivanja tih aktivnosti su u stvari planiranje. Budućnost, to se u stvari planira. Izbor između velikog broja puteva u kojima jedna nacija može da ide, to je ono što je predmet Zakona o planiranju Republike Srbije. Percepcija događaja i vreme pred nama je sastavni deo planiranja.

Ovo nije prvi zakon koji se bavi ovom problematikom. U Srbiji, ako krenete u daleku ili bližu prošlost, svakako imate zakone koji su bili slični, u ekonomskoj oblasti pogotovo. Imate prvi petogodišnji plan Federativne Republike Jugoslavije, imate Svot analize, imate Strategiju održivog razvoja, strategije stabilnosti i sve te strategije u stvari funkcionišu do nivoa rezultata. Sve su one izvučene iz ekonomije, imaju uporište u strateškom planiranju i bez rezultata planovi ostaju prazno slovo na papiru.

Mi u Srbiji imamo taj slučaj da možemo da kažemo da je Svot analiza 2008. godine o ekonomskom dešavanju bila možda i pozitivna i dobra, ali su rezultati ono što je izostajalo.

Ako pogledate 2015. godinu, kada smo imali plan fiskalne konsolidacije, a fiskalna konsolidacija, fiskalna strategija, fiskalni principi su sve javne politike, onda su rezultati koje smo tada zacrtali, a koji su trebali da budu ostvareni krajem 2017. godine potpuno različiti u odnosu na javne politike koje su bile zastupljene u ekonomiji Srbije u prethodnom vremenskom periodu.

Kada pogledate javne politike u oblasti ekonomije, u oblasti makro-ekonomije, a koji su potpuno merljivi, to nije rast, to je i rast i razvoj. Onda je jasno zašto ovakav sistemski plan, koji doprinosi sveobuhvatnoj analizi i planiranju u Republici Srbiji ima moju podršku.

Dame i gospodo, gospodine ministre, kada se bavite ekonomijom, onda imate snove i maštate. Kada danas dođete u parlament Republike Srbije i ekonomske teme ne zavređuju pažnju opozicije, onda je to više nego bilo šta dokaz da je Srbija danas na pravom putu.

Da podsetim vas, da podsetim građane Srbije, da podsetim svoje kolege narodne poslanike, samo pre tri godine raspravljali smo o ključnim ekonomskim parametrima i te rasprave su bile potpuno drugačije.

A kako i da ne budu drugačije, kada je Srbija tada, bila na ivici kolapsa, kada smo potpisali ugovor sa MMF, koji se završio pre nekoliko meseci, ovo su prvi zakoni koji se tiču ekonomskih stvari posle završetka tog sporazuma od pre nekoliko meseci, Srbija je bila na ivica ekonomskog kolapsa.

Tri godine nam je trebalo da donosimo suštinske, sistemske, ekonomske zakone, da menjamo Srbiju, u ovom parlamentu da Vlada Republike Srbije predlaže a mi glasamo, rekli su - teške zakone. Zakoni koji su definitivno dali rezultate. Najbolji pokazatelj u parlamentu Srbije je današnja rasprava o setu ekonomskih zakona, prvih posle završetka bilateralnog sporazuma sa MMF.

Imamo sistemske reforme koje smo završili u prethodne tri godine. Danas ne govorimo o deficitu države Srbije, ne govorimo o deficitu budžeta Republike Srbije, ne govorimo o deficitu budžeta opšte države. Ekonomska situacija u Srbiji danas izgleda potpuno drugačije. Govorimo o suficitu.

Kada govorimo o drugoj stvari koje smo radili u prethodne tri godine, a to se tiče javnog duga. On je danas na nivou od 60%. Šezdeset procenata je granica mastrihta za zemlje koje imaju deficit od 0,9%. Za ove tri godine imali smo stabilnu monetarnu politiku, tako da ne možemo da kažemo da smo imali bilo kakvih inflatornih problema.

Nikada u istoriji Srbije inflacija nije bila na nižem nivou, nikada nismo imali manja inflatorna očekivanja, nikada Srbija u monetarnoj politici nije imala manje kamatne stope za sektor privrede i sektor stanovništva. To je sve iza nas. Ti rezultati su nam omogućili da danas donosimo ovakav set zakona, imamo ovakvu raspravu. Set zakona koji se tiču sistemskih promena u jednom delu naše ekonomije.

Ovo su, da budemo realni i iskreni, zakoni koji su manje-više tehničke prirode. Ceo set ovih zakona tiče se popravljanja i drugačije funkcionisanje institucija, odnosno otklanjanje nedostataka koje smo uočili.

Nema tu nikakvih velikih komplikovanih ekonomskih odluka. Ovo su odluke koje trebaju da učine institucije koje uređuju ekonomski poredak Srbije drugačijim i boljim.

Ovo su odluke koje se tiču, pre svega, nas samih, da imamo korektan i pravilan odnos prema javnim prihodima, da Srbija počne da funkcioniše potpuno drugačije.

Praktično, ovim odlukama uređujemo sistem koji funkcioniše, uređujemo ga u oblasti računovodstva, uređujemo ga u oblasti monetarne politike odnosno menjačkih poslova, odnosno deviznih poslova. Uređujemo ga u oblasti poreske politike i sve su to manje-više tehničke stvari koje jedna uobičajena Skupština treba da donosi kada uoči da postoje problemi.

Naravno da ove odluke usklađujemo i sa odlukama EU, zašto ne reći i sa četvrtim poglavljem, zato što želimo da postanemo deo uređenog sistema sa sistemom Fahma, sve su to stvari koje funkcionišu.

Suštinski, u stvari, kada menjamo ove zakone, a prvi delovi i prvi setovi zakona tiču se ličnih biografija vlasnika, odnosno lica koja su vlasnici menjačnica, računovodstvenih agencija, u stvari tražimo istoriju njihovih biografija, njihovo funkcionisanje, njihovu odgovornost, njihov korektan odnos, a vrlo često kažemo – prema budžetskim prihodima, fiskalnim prihodima, ja volim da kažem, prema jedinstvenom tržištu, svi funkcionišemo po istim pravilima i po istim principima.

Kada danas donosimo i kada danas glasamo o ovom setu zakona, ono što bih ja posebno želeo da istaknem jeste zakoni koji se nalaze na kraju, odnosno odluke koje se donose na kraju.

Mi danas raspravljamo o izboru rukovodstva državne agencije, odnosno DRI. Radi se o instituciji koja je relativno mlada institucija u funkcionisanju države Srbije i možda zato što nismo imali i nju, imali smo takve fiskalne probleme. Druge uređene srećne zemlje imaju DRI koja traje vekovima, a mi je imamo samo desetak godina, ali to je period za koji možemo da kažemo da je ta DRI učinila puno toga. Kada svako od nas, kada javnost Srbije dobije hiljade i hiljade materijala od 12.000 direktnih i indirektnih korisnika budžeta Republike Srbije koji su predmet revizije, te institucije, onda je to jedan ogroman mukotrpan posao, koji Skupštini Srbije, Vladi Republike Srbije da korektni kontrolni mehanizam da prati šta se dešava, kako iz republičkog, tako i iz lokalnog budžeta.

To je institucija koja kontroliše završni račun Republike Srbije, kontroliše konsolidovani i završne račune lokalnih samouprava, političke stranke, praktično, ogroman deo finansijskih institucija na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, 3.500 milijardi imovine, 6.321 milijardu nefinansijskih sredstava, 2.472 milijarde primanja i prihoda, 3.500 milijardi, 3.500 milijardi rashoda kontroliše DRI. NJen značaj, njena uloga je ogromna. To je u stvari jedan tim.

Danas kada biramo rukovodstvo DRI koja će nastaviti da obavlja isti posao koji je obavljala u prethodnih 10 godina i da ostvaruje značajne rezultate, mi u stvari nastavljamo kontinuitet te DRI. Zamenik direktora DRI je neko ko je obavljao tu funkciju.

Gospodin Sretenović danas napušta DRI, ali mora mu se odati priznanje zato što je dao lični pečat da ta institucija tako funkcioniše. Na mesto direktora DRI dolazi čovek koji je u svom potfoliu poslovnih aktivnosti imao 50%, odnosno bavio se, čini mi se, najneuređenijim sektorom funkcionisanja fiskalnog poretka države Srbije, to su lokalne uprave.

Kada kontrolišete 6.000 direktnih i indirektnih korisnika budžeta, onda je vaša odgovornost takva kakva jeste, velika je, ali su i rezultati veliki.

Državna revizorska institucija ima ključnu ulogu da pomogne parlamentu Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, da kontroliše, ali istovremeno i da otkloni sve nedostatke koje uoči u suprotnosti sa zakonima i sve ono drugo što je čini da bude stožer i branilac fiskalnog poretka Republike Srbije.

Dame i gospodo, kada raspravljamo danas o setu ekonomskih zakona o kojima nema velike rasprave, kada pre nekoliko dana predlažemo, a odbor bira ključne faktore, ličnosti stabilnosti u DRI, a nemate više predloga, onda to govori da Vlada Republike Srbije, parlament Republike Srbije, državne institucije koje se bave fiskalnom i monetarnom politikom rade dobro svoj posao.

Građani Srbije, nesporno je da svaka ekonomska odluka za sobom povlači i određene obaveze. Ove obaveze koje se donose danas su u stvari potpuno fiskalne i neutralne, ove odluke neće izazvati nikakvo povećanje bilo kakve vrste poreza, odnosno fiskalnog tereta na teret građana Republike Srbije.

Ako možemo da kažemo da će u narednom vremenskom periodu doći do povećanja plata, što je nesporno, a ako dolazi nesporno do fiskalnog rasterećenja, ako rasprava u Skupštini Srbije danas o ključnim, odnosno tehničkim i ekonomskim zakonima izgleda ovako, a kako da ne glasate za ovakve odluke Vlade Republike Srbije i ovakve odluke vladajuće većine?

Dame i gospodo, gospodo iz ministarstva, podneo sam amandman na član 3. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, gde se definišu ciljevi ovog zakona.

Grad Kragujevac je poslednjih meseci sa pažnjom pratio sve vaše izjave, ministre. Grad Kragujevac u oblasti prosvete poslednjih meseci ima negativnu pažnju Republike Srbije. Ministarstvo prosvete nije samo tu da školuje i obrazuje, već je istovremeno tu kao veliki poslodavac i učestvuje na tržištu rada.

Kada imate narušene principe funkcionisanja u jednom delu, odnosno segmentu visokoškolskog obrazovanja, onda ni tržište rada ne funkcioniše. To je u potpunosti u suprotnosti sa interesima društva. Naravno da jesmo bili u žiži interesovanja, i danas smo, i nekako po strani ostaju informacije koje su ključne za funkcionisanje vašeg ministarstva.

Kada u gradu Kragujevcu uložite četiri miliona evra u prethodnih nekoliko godina, zahvaljujući Vladi Srbije i lokalnoj upravi, u rekonstrukciju svih škola, onda je to ono što ova Vlada, ova Skupština treba da ističe.

U gradu Kragujevcu u delu grada koji se naslanja na put prema Kraljevu, 50 hiljada građana nije imalo nijednu sportsku salu u osnovnim školama, desetak osnovnih škola u četvrtom po veličini gradu u Srbiji nije imalo da obavlja fiskulturu za vreme kišnih i zimskih dana. Vlada Republike Srbije je, i tu bih pohvalio ministra Kneževića, je subvencijama i aktivnostima lokalne vlade, donela odluku da se svake godine napravi po jedna sportska sala. Tako smo 2017. godine završili jednu salu, 2018. godine počeli novu, a 2019. godine gradićemo još jednu.

Kada slušam svoje kolege koliko se investira, onda ne mogu a da ne konstatujem da će budućnost Srbije u oblasti obrazovanja biti svetla.

Dame i gospodo, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 2. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije u kome generalno insistiramo na makroekonomskoj stabilnosti.

Kada govorimo o makroekonomskoj stabilnosti, u stvari govorimo o dve vrste aktivnosti koji su ključne za makroekonomsku stabilnosti to je ono što radi Vlada Republike Srbije vodeći svoju fiskalnu politiku i možemo da konstatujemo da posle dugo vremena fiskalna politika Republike Srbije je održiva, da smo društvo koje možemo da isfinansiramo sve svoje projekte i drugi deo koji vodi Narodna banka, a tiče se monetarne politike.

Parametri koji govore o uspešnosti makroekonomske politike definišu se domaćim bruto proizvodom, koji je, kao što kaže koleginica, na 3,9, stopom inflacija koja je manje-više na nivou EU i niskom stopom nezaposlenosti, odnosno kako se u ekonomskoj teoriji kaže - niskom dobrovoljnom nezaposlenošću.

Sistem obrazovanja i vaspitanja je ključan za ekonomski rast i razvoj jedne nacije. Kada govorimo o obrazovanju, u stvari, kada ga povezujemo sa privredom, govorimo o tržištu rada. Tržište rada je suviše fina kategorija i podrazumeva aktivnost širokog spektra zainteresovanih. Naravno da su tu preduzetnici, privatni sektor, da je cela privreda na jednoj strani, da je na drugoj strani radna snaga kao učesnik u procesu proizvodnje i da je tu regulatorno telo Ministarstvo finansija.

Kako će izgledati tržište rada, ključno u oblasti kvalifikacija, zavisi od rada i rezultata Ministarstva finansija. Nesporno je, kao što su istakle moje kolege, da se tržište rada menja, da imamo sve veće i ozbiljnije probleme sa radnom snagom koje su posledica niskog nivoa, pre svega, loših parametara u oblasti novih ljudi koji se pojavljuju na tržištu rada. To sve stvara problem u vođenju privrednih organizacija koje se pojavljuju na tom tržištu, ali svakako da budućnost pred nama jeste da otklanjamo te probleme, a Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, cela Vlada, a ključno Ministarstvo obrazovanja treba da radi na tome.

Dame i gospodo, gospodine ministre, kada dolaze vaši zakoni u raspravu u Skupštini Republike Srbije, onda se nekako uvek i u načelu i u pojedinostima zaboravi taj ekonomski efekat koji vaši ekonomski zakoni nose. Vaše ministarstvo, gospodine ministre, treba da, da ključni odgovor u vezi funkcionisanja a vi to pokušavate da uradite kako fiskalna sredstva iz budžeta Republike Srbije koja prelaze preko vašeg ministarstva, a koja su namenjena za obrazovanje pojedinaca, trebamo da nastavimo da subvencionišemo u vidu da li institucije koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem ili da krenemo na direktno finansiranje pojedinaca. To je teoretski problem koji je nastao negde 50-ih godina prošlog veka, posle završetka Drugog svetskog rata i vaučera koji su dobili veterani u Americi.

Pitanje koje je povezano sa ovim pitanjem jeste da li monopol koji moramo da razbijamo, tj. da izvršimo demonopolizaciju, odnosno fiskalnu decentralizaciju sistema obrazovanja u Srbiji podrazumeva da možemo kod sistema obrazovanja koji sad funkcioniše ili koji će funkcionisati da očuvamo i zadržimo prednost osnovnog sistema vrednosti, koji je neophodan da bi jedno društvo moglo efikasno da funkcioniše. Sredstva koja država Srbija izdvaja za vaše ministarstvu nisu mala, to su sredstva u visini od 197 milijardi, odnosno milijardu i 640 miliona evra. To je šestina budžeta Republike Srbije. Naravno da ta šestina budžeta Republike Srbije podrazumeva da ta sredstva moraju da imaju značajan efekat na makroekonomsku stabilnost i funkcionisanje države Srbije.

Ono što vi radite i ovim zakonom i mi što radimo amandmanima, u stvari predstavlja pokušaj rešavanja nagomilanih problema u oblasti obrazovanja koji postoje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u prethodnih nekoliko dana vodimo značajnu raspravu o setu zakona među kojima je i Zakon o strancima. Predložio sam amandman na član 8. tog zakona koji kaže da strani investitori koji svojim poslovanjem podstiču makro-ekonomsku i svaku drugu finansijsku stabilnost treba da se primenjuju stavovi od 1. do 3.

Srbija je otvoreno društvo. Srpski narod je otvoren narod zato što smo verovatno imali i takvu istoriju. Niko od naših predaka se 2016. kada ode na letovanje ne oseća kao stranac u Grčkoj. Nisu se ni osećali ni naši preci 1916. godine. Srbija je društvo koje ima brojnu dijasporu. Ta dijaspora je svakako u jednom segmentu dijaspora koja ima strane papire, strane pasoše. Da li ta dijaspora kada dođe u Srbiju, da li ti ljudi kada pomažu Srbiji svojim finansijskim doznakama i utiču na povećanje društvenog bruto proizvoda tako što nam u kriznim vremenima i u vremenima koja su lakša šalju finansijske doznake, treba u Srbiji da se osećaju kao stranci.

To je takođe jedan segment ljudi kojih se tiče ovaj zakon. Srbija ima obavezu da prema ljudima koji investiraju, koji pomažu Srbiji bez obzira da li su poreklom njeni državljani ili su stranci, ima korektan i jasan odnos. Zakon o strancima i svi ovi amandmani koje ulažemo svakako su na tom tragu.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 9. Zakona o strancima kojim kažem da strani investitori, odnosno stranci, moraju da poštuju odredbe čl. 1-9.

Otprilike, nekako završavamo raspravu u pojedinostima o Zakonu o strancima i prethodnih nekoliko dana ključnu sugestiju, ključni komentar koji smo mogli da čujemo ticao se, pre svega, pomoći koju država Srbija daje kako stranim tako i domaćim investitorima. Tu se nalazimo u jednom dubokom terminološkom problemu, odnosno neshvatanju čak i klasične ekonomske teorije, jer, na istoj strani imamo kritiku neoliberalnog koncepta ekonomije, a istovremeno se kritikuju i subvencije koje država daje. To jedno sa drugim ne ide nikako. Ako ste zagovornik kritike neoliberalne ekonomije, onda ne možete da kritikujete subvencije i obrnuto.

Rezultat Vlade Republike Srbije i tih subvencija koje daje Vlada Republike Srbije i u teorijskom smislu poštuje pravila, jesu, pre svega, rezultati. Kada pogledate koliki je nivo nezaposlenosti u Srbiji, kako raste bruto društveni proizvod, kolika je stopa inflacije, ako pogledate kako nam relevantne međunarodne organizacije podižu kreditni rejting sa BB minus na BB plus, kako Svetska banka i Međunarodni monetarni fond imaju pozitivno mišljenje o ekonomskim reformama koje se sprovode u Republici Srbiji, onda je jasno da smo na pravom putu.

Ali, još više o ekonomskim promenama i Vladi Republike Srbije govore rezultati na izborima i zadovoljstvo građana Srbije, koje su i pokazali na poslednjim beogradskim izborima.

Dame i gospodo, poštovani ministre, nekoliko puta u raspravi ste juče i danas rekli da je u Srbiji od stranih investitora zaposleno 170 hiljada ljudi. Ponovili ste 170 hiljada porodica danas u Srbiji živi bolje, nego pre 2012. godine, to je jedan ceo grad Kragujevac. Za četiri godine Vladu u kojoj ste vi bili član na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, čija je uloga nesporno ključna i vi u Vladi, naravno i mi u Skupštini pomalo smo doprineli da Srbija danas izgleda potpuno drugačije.

Kada donosimo zakone u parlamentu, kada ja danas polažem zakon o strancima na član 3. gde kažem da strani investitor u stvari, razumem da Vlada možda i ne želi da prihvati moj amandman, ali je to jedna poruka zahvalnosti iz Skupštine i nas narodnih poslanika da kada neko dođe, njih koliko i zaposli 170 hiljada ljudi, jedan Kragujevac. To je ono najmanje što Srbija njima može da kaže jedno veliko hvala.

Zahvaljujući njima naravno i domaćim investitorima Srbija danas izgleda potpuno drugačije. Kada pogledate ne samo broj zaposlenih, već i rast BDP, kada pogledate stopu inflacije, to je ono za šta je SNS 2012. godine dobila podršku građana Srbije, a 2018. godine na izborima u Beogradu to samo još više potvrdila.

Dame i gospodo, Ustavom i zakonima Republike Srbije garantovan je svaki oblik ravnopravnosti. Istovremeno svako kršenje ravnopravnosti vrlo jasno se definiše kako se sankcioniše. Srbija funkcioniše na tim principima, i kada govorimo o stranim i domaćim investitorima, onda u stvari mi govorimo o potpunoj jednakosti koja postoji između njih.

Kako strani, tako i domaći investitori imaju ista prava i iste obaveze. Ta prava i te obaveze proističu iz funkcionisanja države Srbije. Istovremeno SNS je definisala svojim aktivnostima i svojim zakonima i u Skupštini i radom Vlade Republike Srbije da ti uslovi budu potpuno jednaki; da domaći investitori, kao i strani investitori na tržištu imaju iste uslove.

Srbija kada se bori za strane investicije na tom globalnom finansijskom tržištu ima iste uslove, pokušava da ih ima, ali Srbija je bolja i prihvatljivija za strane investitore i kada pogledate koliko strani investitori ulažu direktnih stranih investicija u Srbiju, onda dođete do podatka da smo mi bolji u odnosu na sve ostale zemlje EU, zemlje koje su proistekle iz stare Jugoslavije. Imamo duplo veći priliv stranih direktnih investicija u odnosu njih, a kada pogledate i sve druge zemlje EU koje se nalaže na tom području tzv. „Južnog Balkana“, Jugoistočne Evrope, uključite i zemlje EU Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbija ima 20% direktnih stranih investicija na toj teritoriji, što je neuporedivo više nego što imaju zemlje koje su članice EU, kao što je Hrvatska i Bugarska.

Srbija je otvorena zemlja i nema problema sa strancima. Kada sagledamo sve probleme koje je Evropa u poslednjih nekoliko godina imala, onda možemo da kažemo da Srbija nije bila deo tih problema i Srbiji se to vraća na dobro. Vraća se pre svega poverenjem koje ima međunarodna zajednica i prema institucijama Republike Srbije, koje su se bavile tim problemom, ali se vraća, čini mi se, još bitnije pozitivnim odnosom svih tih ljudi koji su prolazili kroz Srbiju.

U amandmanu na član 5. Zakona o strancima, mi u suštini predlažemo da se pravila koja funkcionišu u EU primene i u Srbiji. Jer, stranci su svakako sastavni deo funkcionisanja ekonomskog poretka Srbije.

Trend rasta stranih investicija, koji je vrlo upečatljiv, doveo je do toga da DBP u Srbiji ima potpuno drugačiji izgled nego pre 2008. godine. Ako se rast, to što je bilo malo za vreme nekih drugi vlasti mogao okarakterisati kao rast, bio je zasnovan pre svega na potrošnji. Kada danas pogledate strukturu DBP u Srbiji, onda su ključni faktori koji doprinose rastu DBP, pre svega vezani na stanu investiciju, odnosno investiciona ulaganja i na stranu izvoza.

Nesporno je da srpska privreda, srpska preduzeća ključno doprinose tome, ali je svakako značajna uloga stranih investitora koji su omogućili da srpski DBP izgleda potpuno drugačije nego pre krize 2008. godine.

Dame i gospodo građani Srbije, Obrenovac, Šabac, Subotica, Apatin, Koceljevo, Leskovac, Niš, Novi Sad, Žitorađa, Zrenjanin, Kruševac, Smederevo, Novi Pazar samo su neki od gradova koje su moje kolege apostrofirale ovih dana u ovoj raspravi. Naravno da sam ja neke zapostavio, zaboravio, jer kako da ne zaboravite kad je u prethodnih nekoliko godina otvoreno 60 fabrika u Srbiji.

Ovim amandmanom na član 6. mi tražimo da se strani investitor slobodno kreće kroz Republiku Srbiju i to govori o našoj ideji da regionalno ravnomerno razvijamo Srbiju. Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić omogućili su Srbiji da se regionalno razvija.

Mi uglavnom kada govorimo o benefitima, govorimo o radnim mestima, o desetinama hiljada porodica koje zarađuju i nekako smetnemo sa uma da su tih 60 novih kompanija, 60 novih fabrika donele i novu tehnologiju u Srbiju, koja nam je bila tako neophodna. Pored tih stotina hiljada radnih mesta, otvoreno je i na desetina hiljada radnih mesta u logistici. Razvijen je bankarski sektor, nova infrastruktura, logistika koja je neophodna za funkcionisanje tako velikih sistema. Razvijajući Srbiju, a ne centralizujući je, mi razvijamo sve delove Srbije i omogućujemo svim građanima Srbije da imaju benefite od funkcionisanja ovakve vlasti.

Dame i gospodo, pa kada danas slušamo polemike da li su strane investicije nešto što je izmislila SNS, dolazim iz Kragujevca, Kragujevac je kažu, srce Šumadije, što i jeste, srce Srbije, pre svega dve stvari su vezane za moj grad.

Tamo je rasla i razvijala se srpska nauka i srpsko obrazovanje i tamo je nastala srpska industrija. Godine 1850. i neke, čuvena topolivnica, počela je u suštini da se razvija industrija u Srbiji i kao po običaju, mi Srbi obično govorimo o topovima. Zaboravljamo da su u toj fabrici pravljeni i plugovi koji su omogućili Srbiji da preživi i da se prehrani. I tada su strani investitori, odnosno strana tehnologija bili ključni faktor rasta i razvoja Srbije. To se u istoriji Kragujevca ponavljalo. Razvijali smo naoružanje, razvijali smo automobile, ali se čini da nikada ni u Kragujevcu, kao ni u celoj Srbiji nismo imali animozitet prema stranoj tehnologiji.

Danas, kada u gradu Kragujevcu počinje da se gradi najveća industrijska zona od 80 hektara, kada „Simens“ otvara drugu fabriku koja će zapošljavati 7.000 ljudi, kada se kamen temeljac očekuje u narednim nedeljama da dođe i da početak radova ozvaniči predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čini se da nikada nismo imali u istoriji takav potencijal za rast i razvoj i takvu šansu za budućnost mladih generacija u Kragujevcu.

Dame i gospodo, na početku ću da se zahvalim poslanicima DS zato što hoće da glasaju za amandmane SNS. Kada poslanici DS predlažu svoje amandmane, njih obično u sali nema i to je naravno njihovo legitimno pravo. Znači, oni ne glasaju za svoje amandmane kada ih predlažu, jer ih nema u sali. Veliko je zadovoljstvo i spoznaja vaša da shvatite da amandmane koje ulaže SNS jesu amandmani za koje treba glasati. Svakako je to pomak.

Predložen amandman na član 1. Zakona o strancima, u kojem naravno, pretpostavljam da se slažete, tražim efikasnije i brže dobijanje osnovnih putnih isprava koje će omogućiti Srbiji da makroekonomski bolje funkcioniše. Kada pogledate Srbiju koja makroekonomski funkcioniše do 2013. godine i pre toga, onda shvatite da Srbija ima potpuno različite makroekonomske parametre i to jeste razlika. Ta razlika je posledica delovanja SNS u ovom parlamentu, ali pre svega vođenja Aleksandra Vučića koji ima viziju da Srbija izgleda drugačije.

Ti rezultati su rad, posvećenost, znanje koje SNS ulaže sa svojim prijateljima u funkcionisanju Srbije i to je potpuno drugačije od onoga što smo imali u prethodnom vremenskom periodu. Naravno da za to, ne samo za amandmane, već i za odluke i zakone DS treba da pruži podršku SNS. Hvala.

Hvala.

Delimično se slažem da ovi amandmani koji se tiču Zakona o strancima koje mi podnosimo, u stvari ne mogu možda direktno da se dovedu sa ekonomskim rastom i razvojem Srbije, ali sve što radite u jednoj nacionalnoj ekonomiji ima indirektne veze. Kada donosimo Zakon o obrazovanju, zakone o sportu, sve to utiče na budžet sa jedne ili druge strane.

Kada pogledate kako funkcioniše država Srbija u ovom trenutku, onda deficit tekućeg računa Republike Srbije u ovom trenutku je potpuno pokriven stranim direktnim investicijama. Znači, kada se desilo da imamo veći priliv stranih direktnih investicija u odnosu na ono što nam je deficit?

Srbija je u 2017. godini ostvarila strane direktne investicije u visini od dve milijarde i 400 miliona evra. Po tom ekonomskom kriterijumu mi smo za 27,1% više nego što smo planirali u 2017. godini. Ako pogledate kako idu naše strane grinfild investicije, onda je Srbija po tom parametru jedna od vodećih ekonomskih zemalja u svetu. Sveta toga ne bi moglo da bude i nema, ako nemate priliv stranih investicija, odnosno stranaca, koji moraju da regulišu svoje papire u funkcionisanju države Srbije.

U stvari, kada govorite o stranim direktnim investicijama, stranim indirektnim investicijama, mi u stvari govorimo o rastu zapošljavanja u državi Srbiji. Zato je strana direktna investicija, istovetno sa onim što možemo da definišemo kao smanjenje broja nezaposlenih u Srbiji.

Siroti mali strani investitori su potpuno druga kategorija od sirotih malih investitora pre 5. oktobra, koji su za sitan, mali novac koji nisu imali kupili našu budućnost. Jedna nacionalna ekonomija živi na investitorima. Da li su strani ili domaći, Srbija jasno pokazuje da nema razlike.

Kada danas govorimo o stranim investitorima, u prethodne dve-tri godine smo govorili o domaćim investitorima i kada vidite rast BDP, stopu zaposlenosti i nivo inflacije onda shvatite da investicije, odnosno investitori, bilo da su domaći ili strani, jesu tu, u Srbiji su. Ti strani investitori koji dolaze u Srbiju dolaze po stopi stranih investicija od 3,8, 5,5, 5,6, 6,6%, svake godine kada vidite rast onda je to trend.

Kada oni dolaze, oni dolaze uglavnom u industrijske grane koje su izvozno orijentisane, 36, 37% ako pogledate iz godine u godinu. Znači, kada domaći investitor investira u Srbiju, mali preduzetnik kada radi i funkcioniše njega strani investitor koji dolazi ne ugrožava na segmentu domaćeg tržišta. On ostaje sam da funkcioniše sa domaćom konkurencijom. Strani investitori, trend pokazuje, uglavnom dolaze u poslednje vreme iz azijsko-pacifičke regije, iz Male Azije i dolaze uobičajeno iz evropskih zemalja. Taj trend se najbolje, gospođo Čomić, može videti u rastu izvoza i rastu uvoza. Ako te dve stvari nisu povezane i ako SNS zbog rasta izvoza ne traži povećanje, bolje subvencije za strane i domaće investitore, onda se ne razumemo.