Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo guvernerka, kada posle vašeg inspirativnog i pravog uvodnog izlaganja pet sati slušamo u raspravi poslanike i vladajuće koalicije i opozicije i kada nemate nijednu suštinsku primedbu na set od pet velikih sistemskih, reformskih zakona, onda je ovo što ste vi uradili potpuno jasno i kvalitetno. Hitan postupak naravno da jeste opravdanje u ovom slučaju, zato što hitan postupak govori o činjenici da u ovom trenutku mi nemamo drugačiji način razmišljanja i drugačije shvatanje o ovom problemu.
U toku današnje rasprave mogli smo da čujemo sve, sem pitanja koja su se ticala funkcionisanja i budućeg funkcionisanja ovih zakona. Mogli smo da polemišemo i da slušamo o inflatornim očekivanjima pojedinih poslanika u Skupštini Republike Srbije. Ta inflatorna očekivanja su diskreciono pravo svakog od nas, svakog pojedinca, ali ono što nismo čuli i što možemo da čujemo u relevantnim krugovima, jeste činjenica da je Narodna banka Srbije u poslednjih dve godine učinila ono što nikada u istoriji nije u činjeno. Makroekonomski parametar, stopa inflacije najniža je u istoriji Srbije.
Ako polemišemo o tome zašto smo došli u situaciju u kojoj se trenutno ekonomski nalazimo, onda je to svakako nagomilani ogromni ekonomski problem koji se duva već decenijama i za kojeg nema lakog rešenja. Sistemski zakoni o kojima danas raspravljamo su u stvari predlozi Narodne banke Republike Srbije. Ovo su moderni i potpuno drugačiji zakoni, pre svega u oblasti platnih usluga i osiguranja. Praktično se radi o promenama koje definišu na drugačiji način zakonsku osnovu, a samim tim doprinose boljem i drugačijem funkcionisanju u sferama koje uređuju.
Srbija kao zemlja, pre svega u oblasti finansija i finansijskih zakona, monetarne politike i makroekonomskih parametara, svakako jeste zemlja koja ne može da se podiči najboljim zakonima. Oni su posledica činjenice da se suviše dugo ti zakoni prave da se sačuva monopolski položaj koji se održava u kontinuitetu. Ovi zakoni to pokušavaju da promene. U uslovima globalne konkurencije, kada je svaki segment poslovanja strašno bitan, novi zakon o platnim uslugama i osiguranju svakako doprinosi popravljanju konkurentskog položaja države Srbije. To će se odraziti i na privredu i na fizička lica, na sektor stanovništva, zato što će stepen tih usluga biti jeftiniji.
Naravno da vi u svom uvodnom izlaganju kažete da u Srbiji u poslednjih desetak godina nije došlo do značajnijih promena u ovoj sferi. To je nesporno. U svetu u zadnjih desetak godina, takođe kažete, dolazi do potpune revolucije u oblasti platnih usluga i platnog prometa. Biće prilično depresivno ako posle desetak godina od pojave finansijskih derivata na finansijskom tržištu nastavimo da primenjujemo principe i pravila koje treba da primenjujemo.
Danas, ako ne usvojimo ove zakonske predloge, dolazimo u situaciju da očuvamo institucije koje postoje, sa kojima niko trenutno nije zadovoljan, da očuvamo monopolski položaj koji će nastaviti da funkcioniše u bankarskom sektoru, u poštanskom sektoru, ali će svakako to sprečiti na desetine novih institucija, novih preduzeća, novih vrsta usluga koje ćemo moći da ponudimo posle usvajanja ovog seta zakona.
Poslednji zakon koji menjamo donet je 2002. godine. U tom zakonu se praktično ne nalazi nijedan od modernih ključnih parametara platnih usluga. To sprečava funkcionisanje privrede i samim tim čini njeno funkcionisanje strašno otežanim. Zato ne treba da polemišemo sa drugim poslanicima. Prosto, treba da uporedimo analizu i statističke podatke koje postoje. Ako pogledate zemlje u okruženju i ako pogledate pre svega EU, naši pokazatelji u oblasti platnih usluga osiguranja su katastrofalno loši. Nesporno je da moraju da se prate evropski trendovi i da, naravno, moraju da se usvajaju evropske direktive i tu nije ništa sporno, zato što to ne znači da usvajajući te direktive šaljete drugačiju političku poruku, već prihvatate mehanizam funkcionisanja koji nesporno daje značajne ekonomske rezultate.
Ključna prednost zakona koji definiše platne usluge jeste pre svega liberalizacija i to treba otvoreno reći. Znači, do danas dok ovaj zakon još važi, dok se ne promeni po hitnom postupku, imate u stvari samo bankarski sektor i sektor organizacija koji se bave PTT uslugama, koji se suštinski bave prometom i platnim uslugama. To je nedopustivo. Imate potpuno jedan oligohol koji funkcioniše na tom tržištu i ovakav zakon pokušava da to promeni. Naravno, da to neće nikako biti lako.
Zakon o platnom prometu, upravo je sistemski zato što uvodi potpuno novi karakter i nove institucije, pre svega institucije, platnu instituciju i elektronski novac. Možemo da raspravljamo o pojedinostima, o svakom članu zakona, a ako pogledate, a čitali ste taj zakon iako je, kažu bilo malo vremena, sasvim dovoljno da se shvati snaga i suština tog zakona, od člana 76. do člana 106. praktično jedan za drugim ređaju se članovi zakona koji su potpuno novi do sada ne primenjeni u srpskoj ekonomskoj teoriji, praksi, koji potpuno definišu jedan drugačiji libelarni koncept platnih usluga. Od člana 106. do člana 140. isto to važi za elektronski novac.
Ako to nije suština i ako to nisu reformski zakoni i ako to nije poruka kojom se definišu sistemske promene, onda šta jeste. Ako pogledate tih 70 članova, tih 70 članova definišu budućnost u platnim uslugama, ali istovremeno ceo zakon jasno definiše pravila, principe, licenciranje i kontrolu koja proističe iz funkcije Narodne banke koja je pojačana.
Nije zanemarljivo kada govorite da kažete – da, jeste ovi zakoni su u skladu sa direktivama EU, sa dobrom praksom nečega što je najbolje u ovom trenutku u oblasti pružanja platnih usluga. U primeni i u objašnjavanju načina funkcionisanja ovog zakona imamo dovoljno vremena, odnosno do oktobra 2015. godine kada treba pružiti jasnu poruku, jasno znanje svim zainteresovanim da se potpuno otvori finansijski sektor u ovom delu i da se jedna monopolska pozicija potpuno liberalizuje sa otvaranjem potpuno novih, jasno definisanih igrača na finansijskom tržištu koji će jasno poštovati principe i pravila.
Kada govorimo o Zakonu o osiguranju, ovde se spočitava da se posle ovog zakona ne razdvaja životno i neživotno osiguranje. Možda je razlog po hitnom postupku upravo bio zato što je bilo nužno doneti odluku da se ovaj trend završi 31.12.2014. godine, odnosno da osiguravajuće kompanije koje postoje na tržištu nastave da se istovremeno bave i životnim i neživotnim osiguranjem. To nije ništa sporno. Ako pogledate evropske direktive, ako pogledate funkcionisanje, način odlučivanja, odluke koje su donete na bazi ovakvih i sličnih principa, videćete da je EU na isti način rešila, ali se nikako ne zapostavlja činjenica da te kompanije koje se danas nalaze na tržištu u svom funkcionisanju moraju da funkcionišu na potpuno razuman način i da u svakom trenutku mogu da se razdvoje životno i neživotno osiguranje. To je njihova zakonska obaveza.
Jasno je svima da ta zakonska obaveza mora da bude jednog trenutka doneta i nesporno je da će biti doneta, ali predlagači ovog zakona vam jasno kažu da se u Zakonu o osiguranju ne ide na potpunu liberalizaciju tržišta. Predlagači zakona žele da očuvaju i pruže šansu kompanijama koje se bave osiguranjem da zadrže, odnosno stvore povoljnije uslove za nesporan veliki ulazak stranih kompanija u oblasti osiguranja.
Možemo i da polemišemo. Iskreno mislim da je liberalizacija uvek mnogo bolja kada je pre nego kada je kasnije, ali moramo da ostavimo mogućnost ljudima koji predlažu ovakve zakone, a sve u skladu sa evropskim direktivama da imaju svoje diskreciono pravo.
Petstotrinaest članova zakona, 1.000 stranica, svakako jeste nešto što je najobimniji zakon i najobimniji paket zakona koji je došao u ovu Skupštinu. Ako
suštinski nema značajnijih primedbi u vezi funkcionisanja, čućemo i u raspravi po amandmanima, to nije nikakav problem, ali ono što se meni nameće kao stav jeste da reformski zakoni, kakav ovaj jeste, direktno ili indirektno, prećutno ili uz tiho pristajanje na to, imaju potpunu podršku Skupštine Republike Srbije.
Politički se razlikujemo, imaćemo različite političke poglede, različito shvatanje makroekonomskih parametara, ali je svakako danas zadovoljstvo bilo kada smo u raspravi mogli da raspravljamo o setu zakona koji su reformski i što ne reći – jedan u nizu zakona koju ova Vlada, Narodna banka, ova Skupština mora da donese da bi Srbija izgledala drugačija. Da su bolji uslovi u funkcionisanju, da su bolji makroekonomski parametri, možda bi ovi zakoni izgledali drugačije, ali u uslovima u kojima se trenutno nalazimo koji su beskrajno teški SNS svakako će u danu za glasanje glasati za svih pet zakona.