Naravno, samo o zakonu.
Više o načinu kako funkcionišu lokalne samouprave, nas zanima budućnost funkcionisanja lokalnih uprava u Srbiji. Gospođo ministarka, Skupština Republike Srbije, lokalne uprave moraju u narednom vremenskom periodu da jasno definišu kako treba da funkcionišu lokalne uprave. Slušamo dva dana kako se govori o sukobljenom interesu republičkog budžeta i lokalnih budžeta i niko da kaže da je to cena koštanja opšte države. Republički budžet, opšti, je cena koštanja opšte države, to je jedno, ne postoji razlika. Kada imate fiskalni prihod na nivou države Srbije onda ti fiskalni prihodi imaju misiju da građani Srbije žive bolje.
Svedoci smo poslednje dve godine da Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira brojne projekte u osnovno obrazovanje, primarnu zdravstvenu zaštitu, putnu infrastrukturu na lokalu koja po vokaciji, zakonima treba da bude finansirana iz lokalne uprave.
Dame i gospodo, kada Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira, a koga finansira, gde završava taj novac. Naravno, u lokalnim budžetima. Fiskalni prihodi jesu jedinstvo, ali je i obaveza Vlade Srbije da lokalne uprave koje ne funkcionišu dobro finansira. To je jedinstvo i tačno je, poslednjih desetak godina, praktično deceniju, država Srbija se nalazi u velikom fiskalnom problemu. Opšta država je uvek u deficitu. Sva sreća poslednje dve godine imamo rast prihoda što se tiče republičkog budžeta imamo suficit.
Srbija je uvek nekako trošila više nego što je zarađivala. Potreba za javnim rashodima bila je uvek velika. I, u pravu je Fiskalni savet kada kaže da je osnovni problem funkcionisanja opšte države i deficita koji tu imamo, problem lokalnih uprava. I, ne greši Fiskalni savet, ne greši i kada kaže da sve one druge institucije koje su monopolisti, a koji svoj monopol vuku iz državne uprave, jesu problem funkcionisanja fiskalnog poretka države Srbije. Milton Fridman kaže da je najgori mogući monopol, državni monopol.
Jesu u pravu i predstavnici lokalne uprave kada kažu da imaju problem sa funkcionisanjem. Problem sa funkcionisanjem lokalne uprave nastao je u trenutku kada je stepen zaduženosti toliki da ugrožava stepen likvidnosti u pojedinim ekstremnim slučajevima, insolventnost. Ali, ovaj zakon o kome danas raspravljamo ne tiče se i ne dovodi do popravljanja položaja lokalnih uprava, odnosno ne otežava ga zato što se radi o zakonu koju ne doprinosi povećanju fiskalnih obaveza građana Srbije. Ovo je fiskalno potpuno neutralan zakon.
Dva dana, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, slušamo raspravu o Zakonu o finansiranju lokalnih uprava. I da vas pitam, ministarka, da li ste čuli koliko iznosi iznos prihoda po osnovu zarada? Godine 2015. i 2016. država Srbija ima rast prihoda, a ti prihodi su u visini od 120 milijardi dinara, odnosno 50 milijardi u visini čistih prihoda.
Ovde ću da iskoristim podatke koje daje Fiskalni savet. U zadnjem izveštaju koji je dostavljen 5. septembra 2016. godine, na stranici 10, stranici 11. i 12. objašnjenje – govori se o rezultatima fiskalne konsolidacije države Srbije – 149,5 milijardi su prihodi od poreza na dohodak građana. Evo, ja prvi danas to kažem. To kaže Fiskalni savet, toliko smo planirali, opšti javni rashodi za ovu fiskalnu godinu. Na stranici 11. i 12. Fiskalni savet kaže – Zato što je Vlada Srbije činila niz koraka koji se tiču direktnih stranih investicija, odnosno domaćih investicija, popravila investicionu klimu, u državi Srbiji masa zarada i nivo zaposlenosti je porastao, pa će porez na dohodak građana biti uvećan za šest milijardi, minimum. 75% poreza na dohodak građana predstavljaju porezi na zarade; 80% poreza na zarade ide lokalnim upravama.
Ja pitam sve zaštitnike funkcionisanja lokalnih uprava – 2,75% prihoda odnosno 4,8 milijardi po osnovu povećanja poreza na zarade u 2016. fiskalnoj godini, kome je otišlo? Otišlo je lokalnim upravama, zahvaljujući funkcionisanju Vlade Republike Srbije. I to ne kaže ministar, ne kažu odbornici i poslanici SNS, ne kaže predsednik Vlade, kaže Fiskalni savet. Ne verujete Fiskalnom savetu? Međunarodnom monetarnom fondu? U redu.
Novac koji je obezbeđen investicijama Vlade Srbije u stvari je otišao za funkcionisanje lokalnih uprava, povećanje nivoa zarada i to je sasvim normalno. Da nema Vlade Srbije, male opštine koje funkcionišu u Srbiji bile bi u strašno lošoj situaciji. Imate nebrojane male opštine koje iz svojih budžeta, zbog odliva stanovništva, male privredne aktivnosti, nisu u stanju da finansiraju potpuno funkcionisanje lokalne uprave. Da nema direktnih investicija, odnosno pomoći koje Vlada Srbije čini u grinfild i braunflid investicije, te male opštine danas ne bi funkcionisale. Da li je moguće zamisliti da mala opština može da doprinese i da privuče stotine i otvori nova radna mesta? Funkcionisanje lokalne zajednice uglavnom je vezano za zakone koji se donose u Republici Srbiji i propise koji se tiču lokalnih uprava.
Gospođo ministarka, kako god da bude, Srbiji su potrebni novi reformski zakoni. Ovaj početak, bez novih sistemskih zakona koji su moderni, ništa novo svuda u svetu, Srbija ne može da ide dalje, sa zakonima koji se baziraju na razmišljanju i funkcionisanju iz 1946. godine, ma kakve sistemske i male promene činili, pravili akademije, obučavali, mora da se donesu sistemski zakoni. Ti sistemski zakoni moraju da prođu i da krenu od ključnog pitanja, a ključno pitanje je danas za mene – gospođo ministarka, a šta nam rade lokalne uprave? Da li se bave sportom, da li finansiraju obrazovanje, čime se sve bave? Čujemo da finansiraju sindikate. Iako bi odgovor na ovo pitanje trebalo da bude prilično jednostavan, u temi sam, vrlo jednostavan, da mi u državi Srbiji znamo čime se bave lokalne samouprave, ja mislim da grešimo.
Zbog takvog sistema koji mi danas imamo, jesu u pravu predsednici opština koji kažu da nisu u stanju da izmire i izvrše sve obaveze koje su nametnute odlukama republičke Skupštine i odlukama vrlo često lokalnih parlamenata koje su populističke, a koje nemaju izvore prihoda u fiskalnim prihodima. I jesu u pravu. Kao što jeste u pravu i Fiskalni savet kada kaže da je osnovni uzrok problema u funkcionisanju lokalnih uprava preveliki rashodi, pre svega rashodi za zaposlene.
Ne može se promeniti funkcionisanje lokalne uprave i nećemo napraviti nikakav iskorak ako ne rešimo još jedno ključno pitanje, a to je pitanje dualnog odnosa, odnosno dvojne uloge koje imaju lokalne skupštine u funkcionisanju i u svom radu. Lokalne skupštine su vlasnici javnih, javno-komunalnih preduzeća, agencija. Istovremeno, lokalne skupštine primarno imaju funkciju da građanima sa svoje teritorije obezbede što bolje komunalne uslove. Građani glasajući poveravaju njima funkciju poveravanja poslova. I jeste u pravu, nije sporno, mnoge lokalne funkcije mogu da se urade i učine boljim saradnjom privatnog i državnog kapitala.
Ali, gospođo ministarka, moramo da se vratimo normalnoj praksi i normalnim pravilima, koji kažu da je lokalna uprava, skupština, tu da poverava poslove onima koji najefikasnije i najekonomičnije rade, u interesima građana Srbije. Ko je vlasnik kapitala, ko pruža uslugu, da li je to mešovito preduzeće, preduzeće koje je u vlasništvu te skupštine ili privatni kapital, potpuno je nebitno u uslovima kada imate velike fiskalne i monetarne probleme.
Moram da podsetim građane Srbije da nije ništa sporno da se Srbija i danas nalazi u teškoj i fiskalnoj i monetarnoj situaciji, ali je razlika zato što smo okrenuli trend i prvi put imamo fantastične fiskalne rezultate i fantastične monetarne rezultate, kao nikada u istoriji Srbije. E, u takvim teškim vremenskim uslovima, u teškim situacijama, neophodno je da se vodi računa o svakom fiskalnom dinaru. Svaki fiskalni dinar u ovako teškim vremenima treba da ide u suštini, iako ovim zakonom ne ide, onim upravama i onim sistemima koji imaju najveće poverenje građana Srbije. Danas je nesporno da najveće poverenje građani Srbije u vođenju fiskalne politike imaju u Vladu Republike Srbije.
Potpuno se slažem, a i vi se slažete, da je proces decentralizacije neophodan da bi lokalne uprave mogle da funkcionišu bolje. Ali, nisam čuo danas da je neko iz lokalnih uprava, bivši predstavnici, rekao u procesu decentralizacije lokalnih uprava – znate, vi branite jedan sistem, vi hoćete da ga decentralizujete, a ne govorite o decentralizaciji lokalnih uprava, koje su takođe u problemu. Da vas podsetim da Slovenija ima 211 opština, Hrvatska 429 opština i da je nesporan proces decentralizacije koji podrazumeva da odgovornost bude veća. Ali je nesporno takođe da sa procesom decentralizacije se jasno fokusira odgovornost do nivoa stečaja za loše funkcionisanje lokalnih uprava.
Danas u Srbiji imate tržište gradova. To je pojam koji retko ko koristi. Imate tržište, na tržištu je konkurencija između gradova u privlačenju domaćih i stranih investitora i to je realna situacija. Imate gradove koji nude više i gradove koji nude manje i to je normalna situacija. Ali je pred nama izvesna situacija da će u narednom vremenskom periodu doći i do borbe za stanovništvo. Jer, ako nemate stanovništvo, onda nemate ni fiskalne prihode. Borba za stanovništvo će biti ključna borba između lokalnih uprava u narednom vremenskom periodu. Uslovi koje će pružati svojim građanima da otvaraju poslove, žive na toj teritoriji, razlikovaće dobre ili loše uprave.
Bez sistema, glavne knjige, trezora, koji se i danas i merama Vlade Srbije vodi, kako po funkcionalnosti, ekonomičnosti, organizaciji, ali u poslednje dve godine i programski, ne možemo da govorimo o promenama u funkcionisanju lokalne uprave. Bez jasnih pravila koji definišu, a istovremeno kontrole koja kaže za šta se troše sredstva građana Srbije, nema promene i nema mehanizma koji će govoriti o kontroli trošenja sredstava.
Moj predlog vam je da ne samo državni organi znaju koliko se i kada troši novac, već da informacije o funkcionisanju odnosno budžetskim isplatama, kako direktnih tako i indirektnih korisnika budžeta, budu dnevno dostupne građanima Srbije. Nije nikakav problem. Građani Srbije treba da znaju za šta se vrše plaćanja iz njihovih sredstava i mislim da je to neophodnost u vezi funkcionisanja lokalnih zajednica.
Ovaj zakon je u stvari ključno pitanje između dva fiskalna subjekta, između republičke administracije i lokalnih administracija. I pošten da budem, građane Srbije u bilo kom gradu ne zanima kada imaju infrastrukturni problem ko je odgovoran za taj infrastrukturni problem. Možete da prebacujete odgovornost sa republičke Vlade na lokalnu vladu, ali kada građani jesu nezadovoljni, pa i u primeru koji ste vi naveli, država Srbija mora da reaguje. To je suština funkcionisanja i fiskalnog poretka Srbije.
I da završim – ovo je prvi zakon koji podrazumeva promenu u funkcionisanju lokalnih zajednica. Kao što smo menjali zakone o radu, kao što smo menjali zakone 2015. godine na početku pa tvrdili da ćemo 2018. godine doći u situaciju da nam spoljni dug pada, a već smo sada došli, kao što smo imali plan da bolji fiskalni rezultati stignu tek za tri godine, a stigli su za godinu i po dana.
Gospođo ministarka, krenuli ste u jedan posao koji nije reformisan, možda zadnji deo srpskog društva i državne uprave, koji nije promenjen, nemojte da budete obeshrabreni.
Za godinu, dve dana kad donesemo set novih zakona koji se tiču i fiskalnog funkcionisanja lokalnih uprava i nove teritorijalne organizacije i novog načina funkcionisanja, rezultati koji će stići, a stići će ako budete istrajni na modernizaciji lokalne uprave, biće zasluga vaša i vašeg tima.
Srpska napredna stranka naravno da nema nikakav problem da podrži svaki zakon koji govori da je drugačije, jeste drugačije, ali smo zato tu da Srbija bude drugačija od one koju smo mi nasledili.