Poštovani ministre, poštovana guvernerko, primarni utisak koji ja sada u ovom trenutku nosim jeste da pogledam desnu stranu i tamo nema nikoga. Vi guvernerka i ministar ostavili ste Skupštinu Srbije bez opozicije, a građani Srbije svakako na izborima to već rade za nas.
Sa jedne strane, danas smo imali nemušte kritike, pre svega Zakona o NBS, a sa druge strane imali smo jasne i precizne, široke odgovore koji se baziraju na radu, znanju, iskustvu.
Kada je ova Skupština pre nekoliko dana birala ministra finansija, mi smo tog trenutka postavili jedan od stubova fiskalne politike. Samo nekoliko dana posle tog stuba dolazi u Skupštinu Srbije desetak zakona iz oblasti ekonomije, da kažemo. Sve to jasno govori da tim o kome ste vi pričali, Aleksandar Vučić na čelu tog tima, funkcioniše i dalje gotovo besprekorno, kao kada je tim postavljen 2014. godine.
Danas u Skupštini raspravljamo o setu ekonomskih zakona. Ovde su ljudi iz Ministarstva finansija, NBS i iz Ministarstva privrede. Sve ovo što smo danas mogli da čujemo u stvari svodi se na jednu jedinu činjenicu – nema opozicije, ali nema ni ekonomskih tema.
U vašem vremenu lepo ste vi to rekli, Skupština Srbije je izgledala drugačije, pa smo kada smo govorili o ekonomskim temama, kada ste vi govorili o ekonomskim temama, u stvari govorili o teškim izazovima pred kojima se Srbija nalazi, o hiperinflaciji, o privatizaciji, o nedovoljnom rastu društvenog bruto proizvode. Te promene koje su usledile u Srbiji od 2014. godine, a koje zovemo da trošimo onoliko koliko imamo, odnosno fiskalna konsolidacija, u stvari učinili su još jednu stvar – izbacili su iz Skupštine Srbije teške ekonomske teme. Ne može opozicija danas da govori o ekonomskim temama kada gotovo i da nema razloga da govori.
Zato možemo da čujemo priču o tome da imamo jak dinar, da međunarodne strane banke, koje su u stvari vlasništvo države Srbije na neki način. One su registrovane u Srbiji, treba da ugasimo. Treba da napravimo domaću banku koja će da preuzima veći stepen rizika.
Znate, sve su to zilotske ekonomske ideje. Da ih čujete u bilo kojem danas parlamentu Evrope, rekao bi neko – o čemu se ovde radi? To su toliko ideje van svog vremena, van shvatanja ekonomije, da jedini strah u stvari može da postoji šta bi se, ne daj bože, kojim slučajem desilo da se takve ideje ponovo vrate u Srbiju.
Danas u stvari raspravljamo o pet zakona koje predlaže NBS. U pravu su poslanici što kažu i što imaju taj osećaj da mnogo češće se suočavamo sa zakonima koji dolaze iz fiskalnog sektora, mnogo manje iz monetarnog sektora, jer smo mi nekako, u Srbiji navikli da monetarnu politiku više i ne vidimo.
Od 2008. do 2012. godine, kada je strana valuta rasla po stopi od 33%, onda smo znali da moramo da idemo u menjačnice, da čuvamo svoj novac, da se borimo sa teškim izazovima. Da budemo pošteni, od 1919. godine, Srbija se bori sa inflacijom. Milan Stojadinović je 1923. godine, predlagao program za spas od inflacije Kraljevine Jugoslavije.
Za vreme vašeg mandata od 2012. do 2018. godine, imamo rast strane valute od 0,3%. Učinili ste monetarnu politiku, jednom sam vam rekao na Odboru za budžet pre otprilike godinu dana, dosadnom. Potpuno je neprepoznatljiva, ne utiče na život građana Srbije. Šta ćete bolju monetarnu politiku, kako za ekonomiju, tako i za građane, a da je ne primećuju?
Naravno, Narodna banka to radi onako kako kaže teorija, koristeći pre svega referentnu kamatnu stopu, operacije ne na repi, nego na repo otvorenom tržištu, koristeći naravno, još jedan mehanizam obavezne rezerve. Sve to radi kao i ostale centralne banke svuda u svetu.
Kada govorimo o inflaciji, onda treba da kažemo da inflacija u prvom periodu ove godine 1,1%, odnosno bazna 0,8%. I, po vokaciji kažemo da je to inflacija koja je u EU, u principu, to je taj nivo inflacije.
Onda, ja nemam nikakav problem da kažem da se dese istorijski paradoksi, da se ovog meseca desio takav istorijski paradoks, da je stopa inflacije u EU u mesecu aprilu bila 1,2%. Pre dva dana su stigli podaci da je stopa inflacije u EU 1,9%. Kada se desilo u istoriji Srbije da je stopa inflacije manja nego inflacije u EU? Naravno da je stopa bazne inflacije u EU jeste na 0,7%, 1,1%, ali u principu to je stopa inflacije koliko ima Srbija.
Kada raspravljamo o ključnim makro-ekonomskim parametrima, onda smo i danas raspravljali o rastu BDP od 0,4. Tu u principu uvek možemo da čujemo da bi to trebalo da bude uvek veće. Znate, mi smo zapamtili da su oni imali rast BDP u 10 godina 5%. Kada imamo rast od 4,5 za nekoliko meseci, onda to ne može da se shvati, i onda zaborave i da taj rast, koji u stvari nisu imali, bio je posledica prihoda od privatizacije i zaduženja.
Mi danas imamo čiste marko-ekonomske parametre. Kada imate stabilnu, odnosno praktično vrlo malu inflaciju od 1,1%, videćemo kolika će biti, kada imate smanjenje nivoa nezaposlenosti i kada imate rast BDP. To nikada u istoriji Srbije nije bilo. I, uvek to treba naglašavati, zato što jeste ovo vreme, vreme drugačije od onoga kada smo mi naučili da ekonomski parametri, ekonomska teorija, ekonomska praksa se ne poštuje. Jeste, radimo sve onako kako treba da radimo i jesu tu rezultati.
Kada danas govorimo o monetarnoj politici, ja nemam nikakav problem da kažem da je to zasluga guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković, i da kažem da jeste njena lična zasluga, ali i njena lična zasluga zato što ima tim. Zato što je kreirala tim, napravila tim, koji je od Srbije učinio da monetarnu politiku, naravno i fiskalnu, stavimo po strani.
Naravno da je monetarna politika samo jedan deo cele ove priče. Ako imate suficit od 0,4% u prvim mesecima ove godine, što je izgledalo prosto neverovatno kada smo 2015. godine ulazili u pregovore sa MMF-om. Ako imate referentnu kamatnu stopu koja je 3%, neko nam kaže da treba da bude 2%, ne, a što ne 2%, može da bude -1%, to su prosto besmislene ocene. Imamo inflaciju koja je zacrtana na 3 jedan plus, minus.
Kada imate priliv stranih investicija koji se pretpostavlja da će biti na dve milijarde i 600, kao nikada više, u suštini, kada saberete sve zemlje zapadnog Balkana, nivo stranih investicija je veći, kad imate MPL-ove na 9,2 i kada imate rast kreditne aktivnosti na 7,5%, onda sve to govori da Narodna banka, vi kao guverner, u oblasti koja vam je poverena, a tiče se makroekonomske stabilnosti, odnosno dela monetarne stabilnosti, pa gotovo savršeno radite svoj posao. Od toga bolje gotovo i da ne može.
Lepo ste rekli – izazovi pred nama su veliki. Nije ništa sporno. Svesni smo svi da je ovo vreme izuzetno i da će verovatno jednog trenutka doći njegov kraj, ali upravo ovo što vi radite, vaš rad, rezultati rada, jačanje Srbije po svim segmentima i fragmentima u vašem delu monetarne politike, čini nas mnogo spremnijim za izazove koji dolaze sa strane.
Kada govorimo o zakonima, prosto ne znam da li treba posle svih vaših pojašnjenja da nastavim da govorim o njima, ali ja ću samo iskoristiti tu priliku da kažem da ovi zakoni u stvari neće uticati na makroekonomsku stabilnost, da nemaju nikakve veze sa monetaranom stabilnošću i da nemaju nikakve veze sa fiskalnim funkcionisanjem, da su oni otprilike neutralni i služe, pre svega, da sistemi u funkcionisanju pojedinih segmenata, kako bankarsko–finansijskog sektora, tako i privrede, funkcionišu bolje i jasnije.
Kada govorimo o Zakonu o Narodnoj banci, onda svakako treba naglasiti da je taj suštinski zakon posledica Zakona o deviznom poslovanju, koji smo doneli 19. aprila i kada smo jedan ingerencija koje su se nalazile u poreskoj upravi prebacili Narodnoj banci. Sasvim je u redu da ti poslovi budu tu gde i treba da budu, odnosno davanje i odobrenja i uzimanje licenci za nemačke poslove, zato što je to svuda tako u svetu. To radi Centralna banka, ne radi poreska uprava.
Naravno da ste dobili praktično celu funkciju devizne kontrole, kako fizičkih, tako i pravnih lica i kompanija i to je normalno i tako treba da bude.
Posledica ovog zakona svakako jeste činjenica da sve to morate da preuredite i sredite, počev od onog banalnog da šezdesetak ljudi iz poreske uprave treba da pređe da radi u Narodnu banku.
Meni je mnogo zanimljiviji drugi deo koji govori o objavljivanju referentne kamatne stope, odnosno drugih kamatnih stopa koje Narodna banka objavljuje. Referentna kamatna stopa jeste koridor za kamate. Taj koridor za kamate služi da se praktično na osnovu tog koridora prave sve druge kamate i nije nikakav problem i nije ništa sporno da to treba da bude potpuno transparentno. Transparentnost je suština u funkcionisanju Narodne banke i vi kažete da će Narodna banka svakog dana kada zaseda izvršni odbor Narodne banke do 12.00 časova objavljivati podatke koji se tiču visine referentne kamatne stope.
Transparentnost u funkcionisanju Narodne banke jeste suština. Još veća je suština da shvatimo da ne živimo više u periodu koji nam je nekako, čini mi se, nama koji pripadamo malo centru i desnom nametnut u prethodnih 40 godina. Ne možemo mi u državi, u Narodnoj banci da budemo odgovorni za funkcionisanje svakog pojedinca.
Da se vratim na sporne kredite u švajcarcima. Šta ćemo da radimo ako euribor krene da raste, pa i krediti u evrima krenu da rastu, da li ćemo trpeti pritisak i od ljudi koji se trenutno zadužuju? To su potpuno besmislene stvari. Poslovne banke su deo tržišta, na tom tržištu su kako pojedinci, tako i banke. Uloga Narodne banke, odnosno Centralne banke Republike Srbije je da pruži potpune i jasne informacije svima dostupne i transparentne, da svako pojedinačno donosi svoju odluku na osnovu koje će snositi poslovni rizik, kako banke tako i pojedinci. Tako je svuda u svetu, tako treba da bude i u Srbiji.
Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju samo normalizuje, odnosno definiše probleme koji su se pojavili u tom sektoru. Vrlo brzo bih prešao preko njega i došao do zakona koji izaziva najveću pažnju, a tiče se međubankarske nadoknade. Jeste, u pravu, 0,2% međubankarske kamate, odnosno 0,3% nadoknade biće u narednom vremenskom periodu. I jeste ta nadoknada bila 1,2%, odnosno u nekim ekstremnim slučajevima se kretala do 2,5%. I jeste činjenica da ne možemo mi bankarski sektor, sve izazove koji su pred nama i koji su iza nas, da rešimo trenutno i momentalno. Ne možemo da se ponašamo u svojim rešavanjima na taj način da ne poštujemo pravila na svetskom tržištu.
Mi smo ponosna i zemlja koja raste i razvija se, verovatno lider na Balkanu, nije verovatno, sigurno. Ali, mi moramo da igramo po svetskim pravilima. Prošlost je da, ne smemo i to nikada ne smemo da radimo, da ne poštujemo velike kompanije koje dolaze sa strane. Kada govorite vi o sistemima kartičnog prometa, to su institucije čiji se budžeti mere desetinama, ako ne i stotinama budžeta Republike Srbije.
Mi moramo da poštujemo ono što kaže EU i moramo da se ponašamo u skladu da štitimo kako interese naših građana, ali tako i interese velikih kompanija koje zapošljavaju ovde ljude i pune budžet Republike Srbije.
Predlozi ostalih zakona koje predlaže NBS svakako idu u cilju, na pravcu nove tektičke revolucije koja se dešava ovde pred nama i svi moramo toga da budemo svesni.
Kada govorimo o bezgotovinskom plaćanju, onda treba da znamo da pojedine evropske zemlje najavljuju bezgotovinsko plaćanje, potpuno ukidanje novca u nekom vremenskom periodu koji je tu pred nama za nekoliko godina.
Srbija mora da hvata korak sa svim novim tehnologijama i svi ti zakoni koje predlažete, sve te izmene o kojima ste vi naširoko govorili danas jesu tu da Srbija postane bolja i modernija zemlja.
Poštovani ministre, poštovana guvernerka, iskren da budem, uzmete nam teme. Kada dođu ljudi koji savršeno znaju svoju materiju, a takvi su uglavnom svi, ne uglavnom nego gotovo svi predlagači zakona koji dolaze iz SNS, onda je nama poslanicima SNS strašno lako, zato što dobijemo toliko informacija, zato što javnost Srbije dobije toliko informacija, zato što je svima danas u Srbiji jasno i onima koji nisu verovali u monetarnu politiku i ove zakone, zašto poslanici SNS podržavaju Vladu Republike Srbije, podržavaju rad Narodne banke i podržavaju svačiji, pa i vaš lično rad. Zahvaljujem.