Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, ma koliko mere Vlade Republike Srbije davale rezultate, gospodine ministre, ne mogu svi da veruju u rezultate, a o tim rezultatima možda najbolje da prekinemo ovu raspravu, govori izveštaj Fiskalnog saveta od samo pre pet dana koji potvrđuje sve ono što ste vi nama danas u diskusiji govorili. Naravno da postoji budžetski deficit i taj budžetski deficit jeste posledica nasleđene situacije i za godinu dana nije mogao da bude otklonjen.
Loša i skupa državna uprava. Javna preduzeća koja imaju imovinu i ponašaju se na tržištu monopolski. Lažne subvencije koje su se ticale socijalnog sektora i druga fiskalna davanja koja nisu imala utemeljenje u prihodovnoj strani budžeta, samo su deo i segment loše ekonomske situacije u kojoj se mi nalazimo.
Ekonomske zablude, u pravu ste, koje traju generacijama, ne Vladama, dovele su nas u situaciju da vremenom nagomilavamo svoje obaveze, ne samo finansijske, a da ova Vlada zajedno sa kamatom pokušava da ih isplaćuje, i isplaćuje ih u 2015. godini.
Kada smo planirali budžet za 2015. godinu, sećate se onih dugih rasprava, planirali smo budžetske prihode u visini od 924 milijardi dinara, tog istog vremena, planirali smo budžetske rashode u visini od hiljadu i 115 milijardi dinara i tada smo bili svesni da ćemo u ovoj godini, kao nacija, kao država, kao društvo trošiti više nego što možemo da zaradimo, da ćemo imati deficit, a kada pogledate prihodovu stranu budžeta, onda vidite u stvari dve ključne ekonomske kategorije.
Prva ekonomska kategorija, koja se tiče ekonomske klasifikacije, 7141 tiče se prihoda koji potiču iz poreza na dodatu vrednost i oni iznose oko 399 milijardi dinara, planirali smo.
Istovremeno, planirali smo drugi ekonomski prihod, koji je najveći i to su akcize, u iznosu od 215,7 milijardi dinara. U toj ekonomskoj klasifikaciji 717. imate prihode koji potiču od naftnih derivata, nafte u visini od 120 milijardi dinara. Prihodi od akciza na duvanske proizvode u visini od 80 milijardi dinara i 13,7 milijardi ostalih prihoda.
Govorim o planiranim prihodima i red je gospodine ministre da kažete da Fiskalni savet, ne vi, kaže da su ti prihodi svi do jednog veći. Neuporedivo su veći i to je rezultat vašeg rada.
Mi danas, kada govorimo o ovom Zakonu, o izmeni Zakona o akcizama, u stvari govorimo o drugom ključnom izvornom prihodu koji puni budžet Republike Srbije, o akcizama.
Mi hoćemo Predlogom ovog zakona da izmenimo i uvedemo u red sve one proizvode koji danas nisu zahvaćeni akciznom politikom, odnosno fiskalnom politikom, zato što kada ih uvodimo u akciznu politiku automatski povećavamo i iznos poreza na dodatnu vrednost.
Ko je su to stvari koje mi danas menjamo? Pa, pre svega ako pogledate Predlog izmena zakona videćete član 2. gde kažemo, da da hoćemo, da u stavu 3. ubacimo novi proizvod koji se zove duvan koji služi za grejanje, a ne sagoreva, koji se greje, a ne sagoreva, hoćemo da ubacimo u članu 2, stav 6. koji govori o korišćenju tečnosti za punjenje električnih cigareta. Nećemo ovu prvu kategoriju oporezovati, odnosno utvrditi akcizu u visini od 40% na najnižu cenu 1000 cigareta, ovu drugu četiri dinara po jednom mililitru.
Do sada nismo imali ove ekonomske kategorije, odnosno ove proizvode koji su se nalazili na nivoima akciza. Zašto? Pa, kao i svako tržište i tržište duvanskih proizvoda prati rast i razvoj, prati nove tehnologije, pojavljuju se novi proizvodi koji svojim cenama, uslugama, privlače potrošače i počinju da zauzimaju sve veći segment tržišta. Takav je slučaj i sa proizvodima o kojima danas govorimo.
Prosto, na tržištu duvana pojavili su se proizvodi koji ranije nisu ni mogli da budu definisani, koji zbog svoje cene, zato što se delom ne nalaze na akciznoj politici imaju nižu cenu, postaju konkurenti i svakog trenutka zauzimaju sve veći segment tržišta, duvanski proizvodi.
Naravno, da proizvodi koji se tiču akcizne politike neće biti dovedeni u pitanje, ali mogu da budu. Istovremeno, ako ti proizvodi nemaju akciznu politiku i ne nalaze se u fiskalnom poretku na taj način, oni stvaraju ne jedinstvo potrošača, pa jedni korisnici duvanskih proizvoda plaćaju akcizu, a drugi ne.
Ovim promenama, u stvari napravićemo jedinstvo, kako proizvođača, tako i potrošača, što u suštini govori o jedinstvu fiskalnih pravila u procesu oporezivanja.
U maju mesecu, znači u prošlom mesecu 2015. godine, na javnom servisu, tj na javnom snabdevanju, faktura je iznosila 11201 milion dinara, to su sve fakture prema sektoru stanovništva i deo faktura koji se tiče privrede.
Da pojasnim, deo faktura koje se tiče privrede govori o fakturama koje se izdaju preduzećima koji zapošljavaju do 50 ljudi i koji imaju limite u prometu na godišnjem novu.
Po novom Zakonu o energetici, od 1. oktobra, svi oni korisnici koji troše više od 30 hiljada kilovata, moraće da se nađu na režimu tržišta, ali to neće bitno uticati na iznos akcize.
Dakle, u maju mesecu 2015. godine faktura stanovništva iznosila je 8 milijardi i 551 milion dinara. Faktura prema tom delu privrede 2 milijarde i 694 miliona. Imate tu još dvadesetak posto koji se tiče preduzeća koje se nalaze na slobodnom tržištu.
Da smo u maju mesecu, ove godine imali ovaj Zakon i da smo ga primenili budžetski prihod po osnovu faktura koji se tiču stanovništva iznosio bi 649 miliona dinara, odnosno 198 miliona dinara na nivou privrede. Ukupno gospodine ministre 840 miliona dinara, za prvih pet meseci, 4 milijarde 687 hiljada dinara.
Gospodine ministre, to je 2,47% akcijskih prihoda na nivou Republike Srbije godišnje, odnosno 0,49% prihoda na nivou jedne godine ukupnih poreskih prihoda.
Ako možete da kažete da je 0,49% poreskih prihoda na nivou jedne nacionalne ekonomije nešto što izaziva ovoliku raspravu? Možda jeste. Ali, u Srbiji je sve to izraženije zato što, prosto, imate taj problem da je politika u svemu.
Prosečan račun u maju mesecu 2014. godine, za sektor stanovništva iznosio je 1400 dinara, u maju mesecu 2015. 355 kilovat sati potrošeno po prosečnom računu, odnosno 2.500 dinara, kako god pogledate prosečno za ovu akcizu građani će izdvajati od 105 do 250 dinara više.
Ako mene lično pitate, kao poslanika da li je to mnogo ili malo? Za 105 dinara u Srbiji, gotovo da ne može ništa da se kupi, za onoga ko nema i 105 dinara je strašno veliki iznos.
Raduje me što u članu 40. ovog Predloga, potpuno definišete način na koji će se naplaćivati akciza, na neki način činite ustupak EPS-u gde kažete da će se akciza naplaćivati na potrošnju koja ide na krajnjeg korisnika, odnosno na merno mesto.
Zašto je to bitno?
Zato što danas, ovih dana, ovih godina slušamo različite priče o EPS-u i one su uglavnom negativne, ali mislim da su one, pre svega rezultat nepoznavanja i preciznog razumevanja argumentacija kako ta funkcioniše.
Ovde ne govorimo o poslovnom gubitku i vi ste o tome govorili, znači ovde govorimo o gubitku na prenosu, na mreži koju ste vi jasno definisali i rekli iznosi 15 do 16% na godišnjem nivou, ali treba reći gospodine ministre punu istinu. Od 9 do 10% gubitka su tehnički gubici.
Nemate danas bilo kakav relevantan mehanizam kojim će utvrditi kako jedna mreža u koju se investira ili ne investira treba da ima, da li 9 da li 10? To je stvar procene, kao što je stvar procene, da vas podsetim i iznos i veličina sive ekonomije u državi Srbiji od 30%.
Znači, imamo tehničke gubitak, svi teoretičari, svi ekonomisti, ljudi u praksi, kažu da je to odprilike toliko za ovaj poslovni sistem, ovako kako funkcioniše EPS, 4%, odnosno 4,5% su tehnički gubici u Nemačkoj, jednoj od najrazvijenijih ekonomija u toj oblasti. U Sloveniji 5%.
Znači EPS pravi problem od 4-5% tehničkih gubitaka koji su posledica ne investiranja.
Od 5 do 6 od 9, 10 do 15, 16 gubici su komercijalni, u prevodu krađa. Da li postoji problem sa komercijalnim gubicima u jednoj zemlji u Evropi u ovom trenutku? Ne postoji, gospodine ministre. Da li je EPS odgovoran? Da, jeste. Da li primarno? Nisam siguran. Mora da mu pomogne država.
Raduje me i što EPS naplaćuje u ovom trenutku, u 2015. godini 95,74% fakturne realizacije, 95,47%. To znači da će samo 4,73% ići na teret likvidnosti EPS-a, odnosno da će 0,39% onoga što se ne naplati ići na njegov teret.
Od 1. avgusta 2013. godine stepen naplate je 94,32%. Postoje brojni proizvodi koji se proizvode u Srbiji i to nije sporno. Malo njih zadovoljava evropske i svetske standarde. Ja ne mogu da se setim proizvoda, gospodine ministre, za koji možete da kažete da je toliko konkurentan, kao ono što proizvodi EPS.
Danas EPS po svojoj ceni, nesporno, svi znamo ima najnižu proizvođačku cenu i prodajnu cenu u regionu, u Evropi i ne dovodi se u pitanje da li bi EPS mogao svoj proizvod koji prodaje da proda bilo gde danas u svetu. Da, mogao bi.
I kada danas govorite o funkcionisanju te firme, a slušamo neprekidno, da, o toj firmi možete da govorite kako god hoćete. Trideset šest hiljada ljudi manje nego što je radilo pre dve godine, ako uzmete ljude koji su radili na privremeno povremenim poslovima i na određeno vreme, neuporedivo manje radi danas u toj firmi. Trideset šest hiljada ljudi svakog dana donosi na desetine operativnih odluka, gotovo svaku od tih možete da kritikujete. Ali tih 36 hiljada ljudi dostavlja svoj proizvod i na mestu potrošnje koji je desetinama kilometara odaljen od poslednjeg sela, na različitim nadmorskim visinama, u različitom vremenu, a počinje tako što se krene iz rudnika, vodotoka, u složenom tehnološkom procesu, preko miliona kilometara mreže, stotine hiljada, možda, transformatora dođe do potrošača i isporuči mu energiju.
I u pravu su svi oni koji kažu da EPS treba da se menja. I u pravu su svi oni koji ga kritikuju i oni imaju potpuno pravo, ja ih podržavam, zato što na fakultetima, institutima, u svojim firmama oni proizvode proizvode, intelektualnu vrednost koji na evropskom tržištu vredi mnogo više nego što je nesporna cena i proizvod koji prodaje EPS.
Da li je nagrada za fiskalnu konsolidaciju povećanje plate za 170 hiljada ljudi koje radi, 177 hiljada ljudi koji rade u prosveti, 128 hiljada koji rade u zdravstvu, 102 hiljade koje radi u MUP? Jeste, ali je nagrada za fiskalnu konsolidaciju i sve ovo što radimo, u stvari početak boljeg života i smanjenja poreza koji će osetiti svi građani Srbije. To je krajnji cilj.
Svakako ovaj predlog i predlog ove odluke kada morate da glasate o uvođenju akciza nije najsrećnija stvar koju jedan narodni poslanik može da glasa i treba da glasa. Imali smo mi lakše zakone, imali smo i teže, ali ovo meni ne predstavlja nikakav problem iz prostog razloga. Godine 2014. slušali smo o brdu teških zakona koje smo glasali, donosili i mi u principu pričali ovako, isti politički odnos bio, mi iz vlasti branili, gospodin Vujović to branio, opozicija napadala. Ovo je prvi zakon ovakve vrste u 2015. godini, biće ih još. Onda pogledate tri ključna makro-ekonomska parametra i zato smo ponosni gospodine Vujoviću.
Pogledajte društveni bruto proizvod. Lepo ste rekli, svi su govorili – biće minus 0,5. Danas nema nikog ko ne kaže biće plus jedan, razlozi su različiti lepo ste rekli. Fiskalni savet kaže – biće zbog popravljanja nivoa poljoprivredne proizvodnje. Kakvi god da budu razlozi, biće rast društvenog bruto proizvoda, ali niko, baš niko, ne kaže da je stopa nezaposlenosti veća. Ne, najveći pesimisti kažu da je ista. U stvari, znamo da ne niža. Stopa inflacije 2,7 planirana, koliko, gospodine Vujeviću, 2%? Tri ključna Kejnsova makro-ekonomska parametra su dobra. Nije jedan koji može da bude, nije drugi. Tri ključna.
Znate da idealno nasleđe, da je okruženje bolje, ne bi mi morali da predlažemo ovakve zakone. Mogli bismo mi da predlažemo mnogo lakše, ali nije poenta da kada je teško predlagati lako, jer to ako predlažete lako danas sutra je teško. Zato mi u stvari nemamo izbor i zato ja nemam izbor i SNS naravno da će podržati ovaj zakon. Ja vam se zahvaljujem.