Dame i gospodo, danas se govori o razlozima za donošenje zakona o ulaganju, na stranici 19 materijala koji smo dobili u proceduri, konstatuje se da su agencije koje se bave javnim interesom u državi Srbiji, u prethodnom vremenskom periodu, a poštujući zakonske norme za koje su predviđene da funkcionišu učinile da privredni razvoj u Republici Srbiji ne bude na nivou koji zadovoljava.
Takođe u materijalu se konstatuje da ne postoji koordinacija između institucija koje imaju poverenu obavezu i ta koordinacija ne postoji između svih nivoa vlasti što je dovelo do problema i u pripremi ulaganja i u samim ulaganjima.
Danas ministar u jednom ekspozeu koji je trajao praktično sat vremena kaže ono što ste nam rekli i u materijalu, a to otprilike zvuči ovako, da, jedan deo državne administracije i dalje je birokratizovana državna administracija koja ne može da shvati da je postala servis u pružanju usluga investitorima i mi ovim zakonom to hoćemo da promenimo.
Presudni faktor u svakoj realizaciji jeste ideja da imate definiciju i da imate plan. Kada imate definiciju i plan, onda je na nivou, praktično vežbe u logici funkcionisanje ekonomije. Kada se danas govori o rastu i razvoju, kada se govori o funkcionisanju, onda svi govornici i u ovoj Skupštini, a i često pokušavaju da daju svoju definiciju rasta i razvoja i na osnovu mog ličnog iskustva praktično možemo da konstatujemo da kada definišu simptome i probleme, mnogi misle da su u stvari definisali rešenje i dali način kako da to tog rešenja dođemo.
Kada danas govorimo o Zakonu o ulaganjima, u stvari mi govorimo o investiranju, odnosno o rastu i razvoju preduzeća. Preko rasta i razvoja preduzeća, mi u stvari želimo da podignemo dva ključna makroekonomska parametra, rast BDP i nivo zaposlenosti i to se kaže u Predlogu zakona o ulaganjima. U stvari mi tu definišemo ciljeve koji se sastoje iz dva dela, iz koordinacije institucija od javnog značaja, koji treba da budu efikasniji u vršenju svog posla i u razvoju koji podrazumeva rast tri ključna ekonomska parametra, kako kažete, vi iz Ministarstva privrede, povećanju i rastu nivoa investicija, povećanju i rastu izvoza i povećanju i rastu konkurencije.
Istovremeno, vi definišete i misiju ovog zakona i kažete da je misija ovog zakona regionalni razvoj i definisanje boljeg i efikasnijeg imidža države Srbije u oblasti privrede.
U stvari, vi definišete ekonomske ciljeve u neekonomsku misiju. Kada danas govorite o ovom zakonu, mi govorimo o teoriji rasta i razvoja. Tu je hiljadu stranica. Možemo da govorimo o rastu nacionalne ekonomije, rastu i razvoju velikog i malog preduzeća, rastu i razvoju grane, brojne su teorije. Opšta teorija rasta, Čendlerov doprinos, doprinosi Čendlerovog doprinosa i mnogih drugih teoretičara, govore o rastu.
Narodna skupština, Vlada, ne može da vodi računa o rastu svakog pojedinačnog preduzeća. To radi menadžment tog preduzeća, ali Narodna skupština i ministarstvo, u svakoj zemlji vodi računa o pravilima kako mora da funkcioniše jedna nacionalna ekonomija.
Ovim zakonom koji je trend, mi menjamo okruženje koje funkcioniše u državi Srbiji i pokušavamo da ga prilagodimo. Zakon o ulaganjima, suštinski sastoji se iz tri dela i tiče se tri grupe ključnih pitanja.
Prva grupa jesu institucije koje su do sada obavljale funkciju koja se ticala ulaganja. Jasno je da neke institucije moraju da pretrpe promene i to su pre svega institucije koje se tiču Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Agencije za strana ulaganja. Tu treba biti objektivan.
Od 2008. godine, a i nekoliko godina u narednom vremenskom periodu, taj je period, kada je, nikad jeftinija cena fiskalnih derivata, odnosno finansijskih derivata na globalnom finansijskom tržištu.
Kada imate neverovatan istorijski presedan, da je cena finansijskog derivata nula, to podrazumeva da postoji veliki stepen nestabilnosti u investicijama, kako stranim, tako i domaćim.
Ako imate nestabilnost, srpsko finansijsko tržište i srpsko tržište, kako god govorite o njemu, kakav god gep uzmete, u stvari su mala tržišta koja nisu prepoznatljiva. To predstavlja problem za uočavanje od velikog broja investitora našeg nacionalnog tržišta. Ako imate problem na globalnom planu, gde imate problem sa finansijskim globalnim tržištem i ako imate još veći problem koji se manifestuje u nedefinisanim odnosima i nejasnim zakonskim procedurama, a plus na to dodate i ono što se zove samozadovoljni državni činovnici, onda imate problem sa investicijama.
Suština ovog zakona po meni se nalazi u prvim članovima, član 4. i članu 5. gde se kaže – da, država Srbija je slobodna zemlja u kojoj možete da investirate i po prvi put se kaže da su strani i domaći investitori, ulagači, vlasnici kapitala, izjednačeni.
Član 5. nešto što svi sanjamo, svi koji smo živeli suviše dugo u jednom sistemu u kojem niste imali pravnu sigurnost, kažemo, da jeste, ne postoje vanredni pravni lekovi koji mogu da dovedu do toga po osnovu teretnih ugovora, da vaša imovina više ne može da bude vaša.
Znate, kada funkcionišete u ekonomiji u kojoj je planiranje osnov svega, onda nemate stabilnost, imate strah.
Strani ulagači, naravno da treba da ulažu u srpske nekretnine i srpsku imovinu, strani ulagači imaju pravo da povlače svoju imovinu, odnosno svoj kapital u bilo kom obliku u kome oni to žele.
Druga važna oblast jeste regionalni rast i razvoj Republike Srbije. Tiče se članova od 17. do 25. gde pokušavamo da definišemo regionalni razvoj Republike Srbije.
Srbija se danas sastoji od velikog broja opština i sve te opštine funkcionišu u želji da privuku, kako domaće, tako i strane investitore. Praktično može da se konstatuje da u Srbiji danas postoji tržište opština u privlačenju stranih investicija i to je jedan potpuno novi pojam, nova konkurencija, borba između različitih tržišnih segmenata koji predstavljaju opštine u postupku privlačenja investicija. Treba da budemo realni i da kažemo, da, jeste, u Srbiji se investicije privlače i investicije idu u one regione koji su na putnim infrastrukturnim koridorima. Oni koriste, naravno, svoju prirodnu prednost, ali je realna činjenica da je vrlo malo prostora ostavljeno lokalnim samoupravama da mogu da diferenciraju svoju ponudu investitorima u odnosu na druge opštine u Srbiji, kada imate ovako jasne definisane principe, makroekonomsko funkcionisanje i principe finansiranja lokalne zajednice.
Nije sporno da će ovaj zakon doprineti drugačijem načinu funkcionisanja i značaju lokalne uprave, ali takođe treba reći da tek onog trenutka, što je ministar Vujović najavio, kada Zakon o finansiranju lokalnih uprava bude drugačije i kada svi sanjamo iz lokalnih zajednica, da dođe do fiskalne decentralizacije, onda će odgovornost privlačenja stranih investicija, domaćih investitora biti na lokalnim zajednicama i praktično oni će moći da kreiraju svoje potpuno drugačije različite uslove na tržištu koje će biti konkurentno u privlačenju domaćih ili stranih investitora, svejedno.
Sva velika preduzeća nekada su bila mala. Svako malo preduzeće koje je postalo veliko imalo je svoj razvoj. Sva mala preduzeća imaju problem, pre svega, u resursima. Velika preduzeća imaju prednost u oblasti proizvodnje, velika preduzeća imaju prednost u oblasti plasmana tržišta, finansija i investicija, rukovođenja ključne prednosti u vanrednim ekonomskim situacijama i ne vanrednim ekonomskim situacijama. Velika preduzeća se snalaze bolje. U situacijama kada imate vanrednu situaciju koja nije ekonomska, takođe, veliko preduzeće se snalazi bolje, ali veliko preduzeće želi da bude monopolista. Malo preduzeće ima samim tim što je malo, problem ulaska u granu i to je normalan ekonomski problem. Malo preduzeće ne sme da ima problem, neekonomskog ulaska u granu. To reguliše Skupštinu, to reguliše ministarstvo.
Mala preduzeća su suština razvoja Srbije. Malo preduzeće po vokaciji zapošljava veliki broj ljudi. Malo preduzeće donosi ključno, u novim projektima, razvoju funkcionisanja, novim idejama, bez obzira da li se radi o idejama na nacionalnom tržištu, globalnom tržištu u Srbiji, uglavnom kopiranju proizvoda sa strane.
Mala preduzeća u Srbiji su porodične firme, mala preduzeća u Srbiji moraju da se gaje. Ne postoji mogućnost da ne gajeći mala preduzeća i stvarajući konkurentsku prednost, velikim preduzećima Srbija raste i napreduje.
Ekonomska situacija u Srbiji svakako je ta kakva jeste. Ekonomska situacija jeste da mora da bude drugačija.
Kada u Srbiji, Narodna skupština i ministarstvo, dobije predlog, kad Narodna skupština dobije predlog od ministarstva, u stvari mi samo od vas očekujemo nekoliko stvari, da svi ekonomski zakoni budu jednostavni, da svi ekonomski zakoni budu jasni i transparentni i da svi ekonomski zakoni podržavaju konkurenciju. Bez podržavanja konkurencije, Srbija danas nema šanse da napreduje i ide dalje.
Možemo da govorimo o različitim modelima, ali niko u Srbiji danas ne treba da zaboravi Šumpertov model rasturanja sistema koji kaže da svako malo preduzeće treba da postane veliko.
Ovaj zakon jeste na tragu toga. Zakon o ulaganju svakako prati i ključno doprinosi funkcionisanju i napretku boljitka Srbije i ne treba u ministarstvu da obraćate pažnju na komentare, činjenice, rasprave o Zakonu o ulaganju, traje deset sati. Ulaganje je strašno bitna stvar.
Razlikujemo se, političke stranke se međusobno razlikuju zato što je ulaganje suština funkcionisanja ne samo ekonomije, već i jednog društva.
Podržavajući ovakve zakone SNS u stvari staje iza ideje predsednika Vlade i ministara koji donose ovakve ekonomske zakone. Ovi zakoni su svakako bolji od onoga što smo imali u prethodnom vremenskom periodu. Vreme pred nama je tu, da pokaže koliko su dobri.
Naravno da poverenje poslaničke grupe SNS je neizmerno prema ministrima i Vladi i svakako ćemo glasati za predlog ovog zakona.