Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 1. zbog značaja koji je Srbija imala u pobedi nad fašizmom i nacizmom. Naša obaveza je prema onima koji su dali svoj život i za odbranu naše zemlje i za slobodu da, pre svega, više ukazujemo na našu istoriju, da čuvamo naše memorijalne komplekse i da sa više pažnje govorimo i našim mlađim naraštajima o našoj prošlosti.

Dakle, ono što je veoma važno, moramo da ukazujemo na našu antifašističku tradiciju i junaštvo, a cilj je i da na ovo mesto dovedemo što više turista, razvijajući u Srbiji i kulturni turizam.

Spomenula bih Spomen-kompleks „Kadinjača“, veoma važan memorijalni kompleks, pre svega sinonim našeg slobodarskog duha, u koji je u prethodne dve godine uloženo oko 10 miliona dinara, pre svega za rekonstrukciju dekorativne i funkcionalne rasvete, a onda i za obnavljanje krova, Spomen-doma „Kadinjača“ u koji je uloženo oko 6 miliona dinara.

Moje veliko zadovoljstvo, i svih nas, naravno, što je Spomen-obeležje „Kadinjača“, odnosno ovaj kompleks ponovo uveden u program đačkih ekskurzija i velika podrška svim direktorima i nastavnicima da mnogo više računa povedu da i ostali memorijalni kompleksi postanu deo đačkih ekskurzija.

Ono što je veoma važno je i da ovi memorijalni kompleksi postanu i turistički kompleksi, kako zbog toga što nam je cilj očuvanje naše istorije, tako i da se obezbede sredstva kako bi ovi memorijalni kompleksi mogli u budućnosti da se održavaju, jer je u pitanju zaista veliki novac. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega želim da dam podršku kolegi Babiću zbog onog strahovitog pisma koje je primio, jer želim da svi zajedno najoštrije osudimo takve pretnje i način komunikacije u Republici Srbiji. Srbija je suverena, stabilna, sigurna zemlja, i to više ne sme da se ponovi i zato još jednom apelujemo na kompletnu Vladu, pre svega MUP, da se što pre pronađu anonimni počinioci takvog jednog nedela.

Dakle, predložila sam amandman i predlažem dodavanje stava 3. u članu 3. kojim se ističe da se proaktivnošću jedinica lokalne samouprave postiže smanjenje siromaštva u Republici Srbiji. Dakle, ovim članom bi trebalo precizno i nedvosmisleno da se utvrde prava i dužnosti lokalnih samouprava, a pre svega da se utvrde planovi daljeg razvoja sa ciljem jačanja životnog standarda svake lokalne samouprave i svake opštine.

Međutim, posebno želim da skrenem pažnju na nekorektno pozivanje nekolicine opozicionih poslanika na nevreme koje je zadesilo pojedine opštine i gradove nedavno, a sve u cilju njihovog prikupljanja jeftinih dnevno-političkih poena. Dok su oni ovde insistirali da se isključivo usmenim putem pominju te opštine, naravno, najviši državni funkcioneri i članovi SNS, ali i naši koalicioni partneri već su se našli na terenu i pomagali su građanima.

Još jednu stvar bih spomenula, kako danas pominju kako protivgradni sistem treba osavremeniti, pa osećam potrebu da podsetim naše sugrađane kako su oni to činili i kako planiraju to da čine. Od 2007. do 2013. godine, poljoprivrednici znaju da je taj period upisan crnim slovima upravo zbog načina na koji su pokušavali da osavremene taj sistem, pa su onda četiri miliona evra ulagali u koje kakva istraživanja i pokušaje da nađu alternativu, ne kupujući protivgradne rakete…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, podnela sam amandman na član 4. koji se tiče realizacije ugovora na daljinu, sa ciljem smanjenja troškova poslovanja i, naravno, smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Danas imamo izvanredne makroekonomske parametre i, naravno, već više puta pomenutu nisu stopu inflacije, koja definitivno pogoduje ekonomskom i privrednom razvoju naše zemlje. Želim još jednom zbog građana da napomenem da za vreme vašeg mandata od 2012. do 2018. godine imamo rast strane valute od svega 0,3%. Dakle, danas imamo ozbiljan priliv iz ovih razloga upravo i stranih investicija, oko dve milijarde i 600 hiljada evra, što je više nego u svim drugim zemljama zapadnog Balkana zajedno i imamo otvorenih oko 180 hiljada novih radnih mesta.

Dakle, naše finansijsko poslovanje prati evropske zemlje u korak, koje teže bezgotovinskom plaćanju, odnosno ukidanju novca i upravo se i ovaj zakon velikim delom tiče toga. Dakle, Srbija ide u korak sa modernim tehnologijama, sa digitalizacijom, Srbija postaje bolja, modernija zemlja, a naravno samim tim i razvijenija i bogatija zemlja.

Zbog odlične monetarne politike i ovih zakona koji su pred nama, mi vidimo i vaše napore, zajedno sa Vladom Republike Srbije, u otvaranju novih radnih mesta, u smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, zato još jednom velika podrška i ovim zakonima i vašem daljem radu, jer su veliki izazovi pred vama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. kojim se definiše predmet zakona i uređuju se prava koja korisnika finansijskih usluga korišćenjem upravo sredstava komunikacije na daljinu.

Predložila sam dodavanje stava 2. kojim se ističe značaj ovog zakona, odnosno primena odredbi ovog zakona u interesu građana, samim tim i u interesu smanjenja siromaštva u Republici Srbiji. Kao i sva predložena zakonska rešenja koja su sada na dnevnom redu, tako i ovaj zakon ima za cilj da unapredi finansijsko poslovanje, finansijsko tržišta i uslove poslovanja, kao što sam već rekla u interesu građana, ali i u interesu privrede. Konkretne izmene odnose se na smanjenje troškova poslovanjem kako platnim karticama, tako i onlajn trgovinom, a pri tom se obezbeđuje dodatna zaštita korisnika ovih finansijskih usluga.

Treba napomenuti još jednom zbog građana da je ovakva vrsta zaštite postojala i ranije, ali ona je sada proširena upravo na nove vrste plaćanja putem interneta i mobilnih telefona. Ako imamo u vidu, a već je to uvažena guvernerka napomenula, da je ova vrsta plaćanja prošle godine dostigla svoj maksimum do sada, 2017. godine i da se ona sada meri milionima korisnika. Jasan je i značaj ovog zakona i novih odredbi kako u smislu zaštite korisnika tako i u smislu unapređenja ovakvog načina poslovanja.

Dakle, zaštita koja se do sada odnosila samo na građane proširena je i na privrednike, i na preduzetnike, odnosno na poljoprivrednike. Dakle, cilj je doprineti jačanju poverenja korisnika primenu ovakvih oblika trgovine i elektronskog poslovanja i mobilnog bankarstva, jer ovaj način poslovanja radi na sniženju troškova što pre svega ide na korist građana, smanjenja siromaštva i naravno na svim ovim rezultatima NBS i te kako radi i vaši rezultati su izvanredni. Još jednom vam čestitamo i želimo puno sreće u daljem radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 3. sa ciljem da istaknem značaj investiranja u stanogradnju, koja, naravno, trebalo bi da smanji siromašto u Republici Srbiji.

Još od pamtiveka baština i imanje su definitivno bili granica koja je održavala status siromaštva, pa tako je to i danas, a treba napomenuti da u ovom trenutku imamo oko 20.000 pripadnika policije, oko 14.000 pripadnika vojske i oko 1.500 pripadnika BIA koji nemaju rešeno stambeno pitanje i zbog toga je ovaj značaj izuzetno veliki.

Bez obzira što se ovde radi o zaposlenoj kategoriji stanovništva, znači, kada porodica nema rešeno stambeno pitanje, definitivno to pravi velike finansijske probleme i izdatke, jer davanje novca za život kao podstanar nepovratno odlazi, bez ikakvog realnog ulaganja. Zato će im sada država pružiti šansu da taj novac pametno ulažu u stanove koji im trajno ostaju.

Dakle, država želi da se podigne životni standard pripadnika bezbednosnih snaga, koji rade izuzetno težak i odgovoran posao za sve nas.

Dakle, kao što smo čuli, za izgradnju oko dva miliona kvadrata biće potrebno oko 250 miliona evra, ali ukupne investicije će čak dostići oko milijardu evra i to će definitivno podići našu građevinsku industriju i otvoriti veliki broj novih radnih mesta na duži rok, tako da će veliki broj radnika koji danas rade na crno imati priliku da dobiju trajno zaposlenje i naravno da se i na taj način reši pitanje zaposlenja i radnih mesta.

Dakle, minimum 35 industrijskih grana biće uključeno u izgradnju ovakvih stanova i svaki dinar koji bude uložen u stanogradnju, državi će se, a pre svega građanima, vratiti višestruko i pokrenuće privredu, što svakako ima za cilj da smanji siromaštvo u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade i dragi gosti, podnela sam amandman na član 1. koji bi trebalo da istakne primenu ovog zakona, sa ciljem smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Prvi osnov za smanjenje siromaštva, pre svega je dinamičan privredan rast i razvoj, koji pre svega podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, a zatim i realne izvore finansiranja, kako i samih zarada, tako socijalnih i drugih potreba, što je naravno Republika Srbija i postigla, kako svojom fiskalnom konsolidacijom, tako i obezbeđivanje suficita u budžetu.

Takođe, doprinos tome daje i efikasan rad državne uprave, koju je naravno ova i prethodne Vlade postigla da državna uprava bude u službi građana i skratili su se postupci i procedure.

Dakle, stabilne državne finansije, ozbiljni zakoni u oblasti planiranja i izgradnje definitivno će omogućiti da ovaj projekat zaživi i da izgradnja stanova pre svega bude za početak za pripadnike snaga bezbednosti, a kasnije naravno i za druge profesije, za mlade naučnike, za mlade bračne parove.

Dakle, rešavanje stambenog pitanja jedan je od ključnih faktora za rešavanje siromaštva u Republici Srbiji, odnosno rešavanje porodičnih, finansijskih problema i izdataka, jer trajno stambeno rešenje značajno će da stabilizuje finansije kod velikog broja porodica, a treba se podsetiti da danas je oko 260 hiljada porodica bez sopstvenog krova nad glavom, žive kao podstanari.

Ova izgradnja takođe bi trebalo da podigne i našu građevinsku industriju, pre svega domaću, jer će uposliti naše domaće građevince, što će naravno značiti i otvaranje novih radnih mesta, a pre svega uposliće se 35 industrijskih grana koje će biti povezane sa izgradnjom ovih stanova.

Dakle, ova investicija će se višestruko vratiti i građanima i državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Velika odgovornost je, i velika čast danas govoriti i u Narodnoj skupštini na ovu temu. Meni posebno što ću, kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, verovatno biti deo radnog tima ove komisije i mi ćemo, naravno, za cilj imati da utvrdimo posledice NATO bombardovanja, kako na zdravlja ljudi tako i na životnu sredinu koja nas okružuje.

Još jednom želim da istaknem činjenicu da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bila jedan nelegalan i jedan nelegitiman čin koji je učinjen protiv međunarodnog prava bez odluke Saveta bezbednosti i naravno bez najave rata, bez objave rata.

Ono što je veoma značajno jeste da na isto takav način korišćeno je i oružje koje je tada bilo zabranjeno i kao što smo više puta čuli danas, to je bila municija sa osiromašenim uranijumom koja će i biti naravno jedna od glavnih tema rada ove komisije i posledice korišćenja ovakve municije.

Pored toga u ovoj nezakonitoj akciji bombardovani su, odnosno gađano je 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja, među industrijskim, veoma važno je to što su gađana hemijska i petrohemijska industrija i to je naravno dovelo do izlivanja tona kancerogenih i toksičnih hemikalija u našu životnu sredinu i naravno treba pomenuti još jednom da je oko 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno pre svega na južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i na južnu Srbiju.

Posledice definitivno se vide i one postoje i to je ono što mi ne možemo da sakrijemo i ne možemo, nemamo želju da zatvorimo oči pred tim i imamo obavezu i dužnost i prema našem narodu i prema deci i prema njihovoj budućnosti da predočimo i svetskoj javnosti tu istinu i da sprečimo posledice koje mogu biti u budućnosti. Moje kolege lekari će definitivno pričati o tome kako postoji evidentno povećanje malignih oboljenja i kako se to može dovesti u vezu sa većim radiološkim zračenjima i većim učešćem hemijskih jedinjenja, tako da će definitivno to biti i tema ozbiljnog naučnog istraživanja rada ove komisije.

Ono što još želim da kažem, jeste da ću se ja kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine posebno osvrnuti na uticaj svih ovih zračenja i hemijskih jedinjenja posebno na životnu sredinu, odnosno na prirodne resurse, na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, što naravno se opet može dovesti u direktno u vezu sa zdravljem naših građana. Dakle, uranijum jeste metal koji se nalazi slobodno u prirodi i to je metal koji na takav način nema neku veliku radio aktivnost, ali na način koji je korišćen tokom bombardovanja 1999. godine, nažalost imao je i to je ono što bi trebalo da se dokaže i trebalo bi da se vidi kakve posledice to može da ostavi.

Pri udaru osiromašenog uranijuma u čvrst materijal dolazi do visokih temperatura i do njegovog sagorevanja, naravno, tada se raspršuj čestice koje prilikom udisanja, odnosno unošenja inhalatorno mogu da se akumuliraju u plućima, u ljudskom organizmu i da budu kancerogene kroz neko vreme. Dakle, uranijum je korišćen tokom bombardovanja i nažalost, korišćen je i prljav uranijum koji pored toga što oslobađa te svoje kancerogene čestice ima i izotope torijuma, radijuma, radona, polinijuma a nije potrebno pričati o tome koliko su to opasne i radio aktivne čestice.

Ono što bih želela da kažem da su iskustva pokazala u našoj zemlji da sve ono što je NATO tvrdio za korišćenje ovog oružja nije bilo tačno, a to je bila tvrdnja da se uranijumska prašina zadržava samo u malom radijusu gde se deluje od nekoliko desetina do stotina metara što se pokazalo da nije tačno i da kontaminacija i širenje uranijumske prašine čak prostiralo do naših susednih zemalja, pa su tako kao što smo čuli izmerene osam do dvadeset puta radio aktivnosti i u Bugarskoj i u Grčakoj. Zatim, tvrdili su da se prašina vrlo kratko zadržava u vazduhu. Takođe i za to postoje naučna istraživanja da nije tako i da se ta prašina zadržavala i do dve godine. Tvrdili su da se nerasprsnuti penatratori oksidiraju i razlažu se na opasne soli tek nakon 500 godina. Naši istraživači iz Vične su pronalazili već oksidirane penatratore koji su počeli razlaganje i naravno treba utvrditi da li su naneli štetu našem zemljištu. Pošto istinu nismo dobili, mi je sami moramo utvrditi, jer Srbija jeste pretrpela ekološku katastrofu ali mi ne želimo da budemo trajno obeleženi kao radiološki hemijski zagađena zemlja niti kao ozračen narod, jer želimo da skinemo taj teret sa sebe. Želimo da možemo da normalno izvozimo, da naša hrana ne bude naknadno kontrolisana, jer naša zemlja je daleko u boljem stanju nego većina zemljišta, vode i vazduha u regionu i to je ono što želimo da dokažemo i stručnim i naučno-istraživačkim radom, odnosno da izolujemo mesta koja jesu kontaminirana, da se radi na njihovoj dekontaminaciji i da se oni stave pod trajni monitoring.

To je ono što je cilj ove komisije i to će biti cilj i našeg stručnog i naučnog istraživačkog rada, da se očuvaju naši prirodni resursi, pre svega visok kvalitet vazduha, zemljišta i vode, jer to su veliki naši potencijali.

Kao što smo čuli, naši polazni dokumenti sa kojima će ova komisija krenuti jeste Izveštaj komisije italijanskog parlamenta koja je nažalost trpela velike pritiske. Pretpostavljam da će i ova komisija trpeti, ali sam sigurna da će se doći do istine i do konkretnih i tačnih zaključaka i činjenica. Oni su doneli zaključak da postoji veza između angažovanja vojske, odnosno vojnika na Kosovu u mirovnim misijama i njihovog većeg oboljenja i da je uranijumska prašina direktan uzročnik malignih oboljenja, degenerativnih promena i oboljenja krvi, što znači da je citotoksična, genotoksična i kancerogena.

Ova metodologija rada, zaključci i izveštaji ove komisije biće korišćeni i osnova rada i naše komisije. Tako da rezultati, ono što se očekuje od našeg rada to je istina o činjeničnom stanju, zatim evidencija o nanetoj šteti na životnu sredinu i na zdravlje ljudi koja će biti predočena svetskoj stručnoj javnosti i nadležnim međunarodnim organizacijama.

Zatim, veoma važno, uklanjanje posledica i uzročnika koji mogu da donesu štetu u budućnosti i naravno pravne osnove za pokretanje odgovornosti za posledice.

Dakle, istina, odlučnost, hrabrost i veliko znanje i stručnost biće naše oružje kojim ćemo raditi za dobrobit i našeg naroda, za dobrobit naše zemlje i za budućnost naše dece, jer moramo da im ostavimo pre svega zdravu životnu sredinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, sistem odbrane garantuje nezavisnost i teritorijalnu celovitost, zaštitu nacionalnog identiteta, bezbednost unutrašnju u svakom smislu, i ono što je veoma važno, ekonomski, tehnološki i kulturni razvoj.

Kuća koja je zaštićena je retko na meti lopova, tako je i sa državom koja ima dobru odbranu, ali, nažalost, to nije bilo tako do 2012. godine. O tome smo slušali već nekoliko dana kako je uništavana imovina Vojske Srbije, kako su naši dobri oficiri i aktivna vojna lica prevremeno penzionisana, kako su im uskraćena brojna prava koja su im sledovala i mnoge druge stvari koje su građani mogli da čuju, a i znaju, od mojih kolega.

Srećom, to nesrećno vreme po Vojsku Srbije je daleko iza nas, već, evo, šest godina. Od 2012. godine naša Vojska jača i vraća poverenje kako unutar naših granica, tako i van nje.

U prethodnih šest godina Vojska Srbije bila je deo svih najznačajnijih, ali nažalost i najtežih situacija. Ko god je imao čast, a verujem da mnoge kolege moje su to imale i mnogi građani, da prisustvuje aeromitinzima i vojnim paradama Vojske Srbije, shvatili su koliko je Vojska Srbije povratila svoje dostojanstvo, koliko je povratila poverenje među građanima i to je najbolja slika kada se vidi na jednom mestu. Zato i ne čudi što danas sve više mladih ljudi se odlučuje da služi vojsku i što se sve više mladih ljudi odlučuje da pohađa vojno obrazovanje i na taj način služi svojoj zemlji.

Naravno, učestvovanje i u multinacionalnim mirovnim operacijama, o kojima smo slušali ovih dana, takođe predstavlja spremnost i gotovost, i potvrda je spremnosti i gotovosti, naše Vojske Srbije i, što je najznačajnije, Srbija i Vojska Srbije postaju ambasador mira u svetu. Svaka čast na tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre, poštovani oficiri Vojske Republike Srbije, podnela sam amandman kojim predlažem da dodavanje stava 3. u članu 1. kojim se ističe značaj vojnog obrazovanja u smislu boljeg osposobljavanja, lakše zapošljavanja i, naravno, i samim tim i smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Vojno obrazovanje usvajanjem ovog zakona definitivno postaje deo opšteg obrazovanja u Srbiji i, naravno, oslonac savremenog društva gde će školovani mladi ljudi, naravno, umeti da prepoznaju sve izazove i pretnje i da primene sva svoja znanja, prvenstveno u interesu očuvanja stabilnosti i mira građana Srbije.

Vojno obrazovanje je oduvek multidisciplinarno i ono što je veoma značajno istaći jeste da će u budućem periodu, pored rada u vojnom sektoru, obezbediti i rad u civilnom. Obezbeđuje se, dakle, široko obrazovanje, obezbeđuju se praktična znanja, a to znači da će se lakše dolaziti do posla i da će to obezbediti smanjenje nezaposlenosti mladih ljudi u Republici Srbiji.

Pored toga, želim da istaknem da mladi ljudi koji završe vojne škole su posebno senzibilisani u smislu da vole svoju zemlju i da sve što rade rade u interesu sugrađana svojih i svoje države.

Više puta smo čuli da naše vojno školstvo datira još iz 19. veka, a to pominjem, još jednom, iz razloga što je i veliko naše iskustvo, velike su strategije, taktike koje se ne izučavaju samo na našim školama, već i na svim svetskim akademijama. Zato još jednom napominjem da je ovo šansa za Srbiju da postane regionalni centar sa vojno-obrazovanim kapacitetima, gde će se pored naših studenata obrazovati i studenti iz regiona i iz sveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, ovim amandmanom predlažem u članu 2. dodavanje novog pojma – efikasnost planiranja sa ciljem smanjenja siromaštva u Republici Srbiji. Ukoliko ne postoji efikasnost i visok nivo realizacije planova, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih na nivou lokalnih samouprava, to će se definitivno odraziti i na rezultate Vlade i na kašnjenje planova Vlade.

Postojanje jasnog planskog sistema i postojanje planskih dokumenata i propisa definitivno su dobar uslov za nova partnerstva i prekograničnu saradnju.

Podsetiću da se i među tačkama dnevnog reda ove sednice nalaze predlozi zakona koji se tiču podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije; od izgradnje vetroparka u Kostolcu, pa sve do tržišta bio mase, što je veoma važno za Republiku Srbiju.

Dakle, Vlada Republike Srbije je prepoznala veliki potencijal u ovim međusektorskim projektima održivog razvoja i energetske efikasnosti i na tome se veoma insistira. Zašto? Zato što veća upotreba bio energije pored toga što daje sigurnost za buduća vremena smanjuje loš uticaj na životnu sredinu, podstiče i razvoj lokalnih samouprava, podstiče razvoj otvaranja novih radnih mesta, uštedu novca na energentima koji se kasnije preusmeravaju u nekim drugim pravcima, za neke nove robe i usluge i naravno smanjenje siromaštva, što i jeste cilj ovog mog amandmana, znači smanjenje siromaštva kroz ravnomerni regionalni razvoj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, moj amandman predlaže dodavanje stava 2. u članu 1, sa preciziranjem potrebe smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Kao što smo više puta danas čuli, cilj zakona definitivno je efikasan sistem planiranja sa ciljem da se ojača socijalni, ekonomski i ravnomerni regionalni razvoj. Naravno, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava i uz obezbeđivanje održivog rasta i razvoja Republike Srbije.

Takođe, čuli smo i da je jedan od ključnih elemenata ovog zakona upravo povezivanje planiranja politika sa planiranjem budžeta, što znači racionalno planiranje i racionalna upotreba resursa. Sve ovo dovodi do stvaranja dobrih uslova za dovođenje investitora, za obezbeđivanje kvalitetnije radne snage, za razvoj napredne tehnologije i, veoma važno, veću orijentaciju ka rezultatima i veću odgovornost, jer ako svega ovoga nema, naravno nema ni investitora, nema ni novih radnih mesta.

Samo bih još jedno napomenula, do 2014. godine započet je jedan sveobuhvatan proces reforme javne uprave. Pored organizacije nove i upravljanja ljudskim resursima, naravno tu je i digitalizacija i uvođenje e-uprave, ali naravno sve to zbog bolje usluge i građanima i privredi, i kao što sam već rekla, sa ciljem ekonomskog jačanja i smanjenja siromaštva u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 8. Zakona o strancima odnosi se na obavezu državnih organa, fizičkih i pravnih lica, da prijave nadležnom organu nezakonit boravak ili učinjeno krivično delo stranca u Republici Srbiji.

Ono za šta se mi zalažemo ovim amandmanima koje su podnele moje kolege i ja na ovaj član zakona to je da se ova odredba odnosi i na stranca investitora. Dakle, stranac ne sme boraviti na teritoriji Republike Srbije bez prijave i odobrene dužine boravka. Ako ovo nije ispunjeno, ako nije ispunjeno i odobrenje i dužina, to predstavlja kršenje ovog zakona i ovog člana i podleže kaznenim merama, da li naplatom novčane kazne ili prisilno udaljavanje stranca iz naše zemlje.

Svaki boravak stranca duži od 90 dana u našoj zemlji, i to više nego u toku šest meseci, smatra se nezakonitim i predstavlja prekršaj. Stranci koji imaju nameru da borave duže, moraju da podnesu zahtev za privremeni boravak, uz navođenje razloga zašto to planiraju, kao što su, između ostalog, zaposlenje, studiranje, brak ili, na primer, specijalizacija i brojni drugi razlozi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova vrlo odgovorno prati kretanje stranaca kroz našu zemlju, i ulazak i kretanje i izlazak, zato možemo da se pohvalimo da smo jedna od retkih zemalja kroz koju je prošlo 1,5 milion migranata, bez ikakvih incidenata, ni po naše građane, niti po migrante i sve čestitke Ministarstvu na tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Članom 9. definiše se zaštita bezbednosti Republike Srbije u odnosu na prava stranaca, zato se vrše visoke procene bezbednosnih rizika i prevencije kriminala.

Država aktivira sva raspoloživa sredstva i sve državne mehanizme kako bi se Republika Srbija zaštitila od nemilih događaja, do scenarija koja nažalost viđamo prethodnih godina širom Evrope.

Takođe, uvaženi ministar Nebojša Stefanović pokrenuo je brojne aktivnosti na unapređenju bilateralne policijske saradnje sa zemljama u okruženju sa ciljem borbe protiv organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i lažnih azilanata i rezultat je veoma značajan, a ja bih pomenula da je broj krivičnih dela smanjen za 8% što je veoma značajna informacija.

Takođe, bih istakla da je za ovako jednu jako dobro međunarodnu saradnju preko granične brojne projekte i zajedničke akcije MUP Republike Srbije nagrađeno prvom i drugom nagradom centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi i još jednom sve čestitke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandmanom predlažem da se u stavu 3. doda pojam – stranac – investitor je lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i koje svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i okončanje siromaštva.

Strane investicije su definitivno pokazatelj ekonomskog rasta u jednoj zemlji, privredne i poslovne stabilnosti. Srbija je samo u prethodnoj godini privukla oko 2,6 milijarde direktnih stranih ulaganja i to je bilo više nego sve ostale zemlje zajedno u regionu. Direktna korist od ovoga je što ovaj novac ulazi u budžet, a indirektna korist je ta što stranac zapošljava, plaća porez u našoj zemlji i naravno, investira.

Snažan rast investicija je rezultat dva faktora. Jedan je jačanje ekonomije u Evropi, a drugi je za nas veoma značajan, a to je napor Vlade Republike Srbije i svih ministarstava na jačanju poslovne, promotivnih aktivnosti, reforme poslovnog ambijenta i naravno investicionih paketa. Srbija trenutno pregovara oko 54 investiciona projekta vredna 2,5 milijarde koje bi trebalo da donesu Srbiji oko 29 hiljade radnih mesta. Oni projekti koji su jako blizu toga, to su dve kompanije i to visoko-tehnološke kompanije iz Nemačke koje bi svaka od njih trebalo da zaposli oko 1000 radnika u Srbiji i naravno tu je još i veliki broj novih investicija.

Dakle, Srbija je jedina zemlja koja pored fiskalne konsolidacije uspela da ojača svoju ekonomiju, da poveća zaposlenost i da prethodnu budžetsku godinu završi u suficitu kao i sve naredne, naravno budžetske godine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovim amandmanom predlažem da se članu 4. doda stav 2. koji kaže da rodna neutralnost izraza odnosi se i na stranca investitora, koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i okončanje siromaštva.

Republika Srbija intenzivno radi na razvoju ženskog preduzetništva, da li kroz domaće ili strane investicije. Ohrabrujuće je to što se i na čelu, ohrabrujuće za žensko preduzetništvo, to što se i na čelu Vlade, ali i na čelu Saveta stranih investitora nalaze upravo žene.

Ovaj savet, zajedno sa Vladom Republike Srbije, radi na sprovođenju preporuka i saveta iz bele knjige za jačanje poslovne klime.

Republika Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik, naravno, podstiče žensko preduzetništvo. Podstiču se inovativni start-apovi, sada trenutno u vrednosti od 100 miliona evra. Pored ovog novca, žene koje žele da pokrenu svoj biznis, odnosno preduzetništvo, dobijaće i adekvatne obuke, a ono što je cilj, da pored razvoja ženskog preduzetništva, radi se i na ravnomernom regionalnom razvoju. Zahvaljujem.