Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7708">Ivana Stojiljković</a>

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o šumovitosti Srbije još postoje zapisi iz najranijih perioda. Meni je zanimljiv jedan iz 1168. godine kada je Vilhelem Tirski zapisao – Srbija je brdovit, šumovit i neprohodan kraj. U to vreme piše se u tim zapisima da se danima putovalo od Niša do Beograda i da se gotovo nebo nije videlo koliko su bili gusti sklopovi stabala i da je upravo tako izgledala tada naša Srbija.
U 13. i 14. veku kreće masovna seča šuma i, naravno, bio je potreban i prostor za život, prostor gde će se gajiti hrana i to je potpuno i opravdano, ali već je tada i car Dušan bio zabrinut zašto tako šume brzo nestaju, pa je i zabranio da se seku, uz želju da se one same obnove. Čak je u Dušanovom zakoniku, u članu 123. predviđeno da se šume mogu seći samo za potrebe rudarstva.
Koliko su šume vekovima bile značajne za Srbiju pokazuje i to da gotovo u svakom drugom ili trećem nazivu našeg naselja ili grada postoji ili naziv šuma ili naziv nekog drveta.
Danas je šumovitost Srbije nešto malo ispod 30%. Danas se raspravljalo o tome da je to optimalno. Ja se negde ne bih složila da je to optimum, a to je upravo pokazala prošlogodišnja poplava, jer sigurna sam da je na mnogim prostorima bila veća pošumljenost, ne bi se desilo da dođe do onakvih poplava, jer šume, odnosno samo drvo čuva i od toga da ne dođe do poplava, čuva da ne dođe do erozije zemljišta i to je ono sve što nas je zadesilo i pokazala nam je sama priroda da moramo ipak pošumljenost da povećamo.
Prosek šumovitosti u Evropi, čuli smo, je 40%, u Crnoj Gori je 60%, u zemljama oko nas to je neki prosek koji bi trebalo da dostignemo, bar tih nekih 40% i na tome država intenzivno radi, to je za svaku pohvalu.
Svi znamo da su proizvođači kiseonika okeani i šume, obzirom da i okeani koji su samo davali oko 8% kiseonika i oni sami, nažalost, odumiru, nama kao jedini izvor kiseonika na koji možemo zaista da se oslonimo jesu upravo šume.
O tome kako čovek uništava šume danima bi se moglo govoriti, nažalost, ali ono što jeste činjenica, ako ovakvim tempom nastavimo, bojim se da naši bliski potomci će pamtiti iz knjiga kakve su šume. Nažalost, neće tada ni biti života na zemlji, ali to bi bilo ukoliko bi se ovakvim tempom nastavilo. Ako to ne zaustavimo, to bi bila neka naša realnost.
Šume imaju veoma značajne i brojne funkcije. Neko je nabrojao čak 450 funkcija šuma. Ja bih, pored toga što proizvode kiseonik, dakle, proizvode drvnu biomasu, obnovljive izvore energije, štite vodu od zagađenja, štite od poplava, štite zemljište od erozije, čuli smo, mogu biti vetrozaštitni pojasevi, koliko su značajni, imaju socijalnu funkciju, privrednu funkciju i brojne druge funkcije, pa bi njihovo nestajanje, pre svega, izazvalo globalno zagrevanje, veoma značajne promene klime, rast saliniteta u zemljištu što je veoma značajno, jer nestankom, odnosno smanjenjem šuma ne bi mogle da opstaju ni druge biljke i životinje zbog povećanja saliniteta u zemljištu, kao i smanjenje količina kiseonika.
Planiranje upravljanja šumama, upravo je i tema ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona koji su pred nama, pre svega ističe zaštitu biodiverziteta, odnosno različitosti šuma, a to podrazumeva i održivo korišćenje šuma. Održivo korišćenje znači da taj resurs koristimo optimalno, da ga koristimo pažljivo tako da ga ostavimo i našim budućim generacijama.
Dakle, prethodnim Zakonom o šumama iz 2010. godine čuli smo da je bilo više odredbi koje su prosto negde bile neprimenljive, a tiču se, pre svega, donošenja godišnjeg plana gazdovanja šumama, zatim srednjoročnog plana zaštite šuma, broja šumskih područja i plana njihovog razvoja, zatim vreme seče šuma i izdavanja licence. Ovde je jako bitno da je predviđeno izdavanje licence, ali ni komore inženjera šumarstva nisu zaživele, zato što prethodnim zakonom nisu predviđena početna sredstva za osnivanje ove komore.
Takođe, nije propisan ni planski dokument gazdovanja državnim šumama površine koje su manje od 100 hektara i, naravno, ono što se pokazalo u prošlogodišnjim poplavama, šta je falilo, to je sanacioni plan, a to je dokument koji bi omogućio reagovanje i otklanjanje štetnih posledica usled onakve situacije koja nas je zadesila.
Ono što definitivno jeste izazvalo najveći problem jesu mala ovlašćenja šumarske inspekcije, Republičke šumarske inspekcije i to je ono na čemu će predlog ovog novo zakona najviše i raditi.
Dakle, ovim izmenama i dopunama se upravo otklanjaju ovi nedostaci koje sam nabrojala.
Ja bih pomenula i promenu definicija šume koja se do sada osvrtala samo na površinu koju zauzima šuma, to je bilo pet ari, a sada je kriterijum uveden i da je pokrivenost zemljišta krunama drveća minimalno 30%. Dakle, jako je bitno kakva je struktura drveća koja se nalazi na toj površini, da li to možemo zaista nazvati šumom.
Zatim, ustanovljavaju se šumske oblasti kao najveće prostorno planske celine gazdovanja i planiranja gazdovanja šumama. Dakle, od sada će biti sedam šumskih oblasti na koje će se odnositi plan razvoja gazdovanja i obuhvataće upravo ovih do sada postojećih 27 šumskih područja i šuma koje su u okviru nacionalnih parkova.
Više puta smo čuli usklađivanje sa nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, što je veoma bitno, jer bez obzira kada uzmemo prosek šumovitosti pošumljenosti u našoj državi, AP Vojvodina zaista zalužuje veliku pažnju.
Zatim, vrši se usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima, a po kojem će javno preduzeće „Srbijašume“ imati dužnost da se u narednih šest meseci usaglasi sa odredbama ovog zakona.
Ono što je veoma bitno, jeste usklađivanje sa donetim Zakonom o javnoj svojini koji je prosto negde napravio vakum, napravio je tu neku prazninu i zbog toga nam je ostalo desetine hiljada hektara državnih šuma bez staraoca i bez adekvatne zaštite, a rezultat toga je bila neregularna seča i zloupotreba ovakvih šuma. Dakle, od sada će za šume u državnoj svojini, kojima nije određen korisnik ili korisnik ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, korisnika odrediti Vlada, naravno na predlog nadležnog ministarstva, a sve do postupka prenosa i dodele prava korišćenja. Dakle, na ovaj način će se rešiti ove desetine hiljada hektara devastiranih šuma koje su prosto negde kao posledica ovog vakuma.
Izmenama se dozvoljava da javna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, mogu gazdovati, i koji su do sada gazdovali šumama, mogu da nastave, naravno, ukoliko budu ispunjavali odredbe i propise ovog zakona. Definisana je i procedura za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda i ono što je jako bitno jeste da se predlaže oslobađanje obaveze sopstvenika i korisnika šuma u ovakvim slučajevima, jer se to, naravno, ne može nazvati korišćenjem šume.
Takođe, uvodi se i oslobađanje od obaveze plaćanja naknada za posečeno drvo, kada je u pitanju program sanacije šume, jer do sada smo imali situaciju da sopstvenik ne želi da prijavi da je drvo stradalo, a takvo drvo je podložno i štetočinama i bilo kakvim bolestima i na osnovu toga može da strada i cela šuma, jer je morao da plati naknadu, a nije kriv što je došlo do povrede, odnosno do ozleđivanja takvog drveta.
Ovo izmena je izuzetno bitna. Predlažu se izmene plaćanja naknade za korišćenje šuma, šumskog gazdinstva, tako što se menja osnovica za obračun. Do sada se uzimao ukupni godišnji prihod korisnika ostvarenog gazdovanjem šumama, a sada se uzima ukupni godišnji prihod od korišćenja šuma. Znači, računa se čista eksploatacija drveta, što je zaista dobro, jer će se smanjiti naknade i ovo je dobro za sve one koji gazduju šumama.
Kao mera smanjenja neregularne ili bespravne seče, uvodi se naravno i obavezna dokumentacija, koja je isključena kao obaveza 2010. godine. Znači, sada će morati drvo u prometu, pored žiga na posečenom stablu, da ima obaveznu dokumentaciju. To je propratnica za drvo i za privatno vlasništvo i otpremnica za drvo iz državnih šuma.
Nabrojala sam ovako neke od najbitnijih izmena ovog zakona, ima ih još, ali ono što je jako bitno reći jeste da su i do sada postojali zakoni vezani za šume, odnosno za gazdovanje šumama, ali da je njihova primena negde zaostajala.
Nadam se da će veće nadležnosti šumarske inspekcije dovesti do bolje primene ovih odredbi, i to će se, sigurno, ubrzo videti u samoj praksi.
Ono što bih pomenula jeste da je u toku akcija pošumljavanja, i to je za svaku pohvalu. U to su uključene brojne institucije i lokalne samouprave. Naravno, cilj je povećati pošumljenost, ali moja je želja da ne samo u planiranje pošumljavanja, već i da u sam proces pošumljavanja budu uključeni stručnjaci, kako ne bismo došli u situaciju da prilikom pošumljavanja koristimo jednu vrstu koja će kasnije biti manje otporna, jer sastojine koji se sastoje samo od jedne vrste, šumske sastojine, mnogo su manje otporne od mešovitih sastojina. Takođe, potrebno je voditi računa i o okolnom sklopu šumskih sastojina, kao i o tome kakvi su uslovi i zemljište na kojem se sadi. Takođe, nije dobro da se desi da se na maloj površini zasadi mnogo različitih vrsta, tako da je moja sugestija da budu uključeni na terenu stručnjaci. Sigurna sam da bi oni svi poželili i da bi se rado našli, kako ne bismo posle imali veće štete, nego koristi.
Ono što bih još rekla jeste da je član 19. izmenjen, pa sada program razvoja šumarstva donosi Vlada, umesto Narodne skupštine, što je bilo do sada, a ja se uvek borim da Narodna skupština ima negde udela, pa je moj apel da učestvujemo u nekim raspravama ili da raspravljamo o strategiji razvoja šumarstva.
Dakle, nekada, za kraj, kao što smo videli na početku, su se ljudi kroz one guste šume borili za neka svoja mesta za život, za svoje gradove, a mi se danas iz gradova borimo za naše šume, za ono što je ostalo, da se te šume uvećaju. Naravno, veći broj šuma, kvalitetnih šuma, naravno, uz jednu dobru demografsku sliku je ono što bih želela da mi zajedno ostavimo našim potomcima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ja bih se u ovom amandmanu više dotakla ovog dela koji se odnosi u stavu 4. posle reči: „standardima“ da se tačka zamenjuje zapetom i da se dodaju reči: „koje propisuje Ministarstvo“. Iznenadila sam se da su predlagači očekivali da se ovakav amandman usvoji, jer obrazloženje upravo kaže da Ministarstvo, odnosno to kaže, da bliže određuje sadržaj tehničke dokumentacije i da odobrenje na izvođenje radova svakako daje ministar i nadležno ministarstvo, ali ozbiljnost ovog ministarstva i same ministarke upravo pokazuje to da ona zna koje su njene ingerencije i da se ne može ministarstvo baviti standardima. Za to postoji institut, i to je vrlo ozbiljna stvar, znači, koji propisuje standarde, a odnose se na sigurnost u saobraćaju, dakle, koliko se moramo odaljiti od određene saobraćajnice.
Znači, tu su vrlo ozbiljni standardi i ministarka tu upravo pokazuje svoju odgovornost, tako da mislim da je ovo obrazloženje bilo više nego dovoljno, kao i to da postoji institut koji se bavi ovim stvarima i da tu ne treba preklapati nadležnosti, tako da definitivno, kao ni mnoge prethodne, ni ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući, već sam pomislila da ćemo preći na idući član, a ja sam se javila takođe, pre svega, da kažem, po amandmanu, da amandman ne možemo prihvatiti zato što gradske železnice po Zakonu o železnici ne postoje u smislu železničke infrastrukture i da turističko-muzejska železnica ne može se smatrati vođenim sistemom transporta.
Takođe, imala bih potrebu da kažem samo par reči, pošto je pomenuta i muzejska železnica, turističko-muzejska železnica Šarganska osmica. Dakle tamo je i dalje potpuno redovno stanje, Šarganska osmica se održava, nije zarasla i nije završen nikakav projekat, planirani su dalji radovi i upravo zato podržavam prebacivanje u infrastrukturu, kako se ne bi desila, kao što je 2011. godine, gomila pitanja gde odlazi novac od Šarganske osmice, gde odlazi novac za korišćenje objekata koji su u sklopu Šarganske osmice.
Dakle, naš cilj jeste da bude transparentnije i da pripada železničkoj infrastrukturi. To je opšte dobro, a upravljanje mora biti od opšteg interesa. Ministarstvo će davati i odobrenje na program upravljanja koji će imati upravljač, tako da će se tu vršiti održavanje, organizacija, izgradnja, rekonstrukcija i ono što svi treba da shvate jeste da Šargansku osmicu i sve turističko-muzejske železnice treba da očuvamo, infrastrukturu. To ne treba da nam bude bankomat odakle ćemo izvlačiti novac, već da je očuvamo kao jednu muzejsku železnicu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Ja bih po ovoj temi samo dodala nešto. Identifikacija granica definitivno pre svega će podrazumevati nabrajanje katastarskih parcela, ali bilo bi jako loše da samo na tome ostane. To bi možda i moglo da se završi u roku od nekih šest meseci, iako je to, ako uzmemo u obzir da su nacionalni parkovi po površini najmanji oko 12.000 hektara, a najveći blizu 50.000 hektara, izuzetno obiman posao. Najlošije bi bilo da ostane nabrojano samo po katastarskim parcelama.
Ono što je jako bitno, jeste da se izvrši identifikacija, odnosno podudaranje tih granica sa ortofoto planovima, odnosno sa ortofoto snimcima, avionskim snimcima, jer će kasnije oni poslužiti i za izradu dalje planske dokumentacije. Naravno, cela ta izmena vuče dalje izmene planske dokumentacije. Tako da, prosto, ja bih ipak podržala, uz uvažavanje da uvek treba podržati što kraći rok, ali dati šansu da geodetski zavod što kompletnije završi tu proceduru i taj posao, da kasnije i urbanistima i projektantima bude olakšan posao, jer se najviše i čekaju ti ortofoto planovi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Malopre sam se javila po ovom amandmanu, pre svega zato što ovaj amandmani traži da se menjaju nadležnosti AP Vojvodine, međutim zakon se time nije bavio.
Dakle, ovaj zakon se nije bavio izmenama nadležnost, ova prava koja su preneta poverena AP Odlukom Ustavnog suda još 13. jula 2012. godine i ovaj zakon apsolutno se nije ticao ovoga.
Ceo zakon je išao u nekom dobrom pravcu, usaglašavali smo se, bojim se da je počelo da se politizuje, a mi danas pričamo o našim opštim nacionalnim dobrima i ne vidim zašto ih sada delimo unutar naše države.
Bojim se, svi se pozivaju na to da političke stranke pripadnosti, kada je u pitanju zaštita životne sredine, ne smeju da prave razliku i ja i dalje pozivam na to, jer ako ovo ne budemo sačuvali, i ako našu prirodu ne budemo čuvali neće biti ni nas. Zato još jednom pozivam, nema veze, možda će morati još jednom da se izmene dešavaju, ali kada je zaštita životne sredine u pitanju možemo se ponovo sastati sa zadovoljstvom. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je definitivno jedan jako ozbiljan i važan set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, ali prosto pre nego što krenem da govorim o tome žela bih da se osvrnem na dosadašnji tok rasprave koji prosto, nekako išao iz jedne krajnosti u drugu.
Dotakli smo se i šuma, i parkova, i zagađivača, i saobraćaja, i klimatskih promena, otpada. Prosto to i pokazuje koliko je ova oblast široka, opširna, i sigurno da niko od nas ne može da kaže da je stvarno vrhunski stručnjak, jer kao što ste rekli, onda verovatno ne bi bilo nikakvih problema.
Ali, definitivno bilo je krajnosti od onih koji su išli da je dobro što se pomeramo u nekom pravcu i da trebaju da se dešavaju neke promene, pa možda i mi na svojim greškama da učimo, do onih koji prosto imaju osećaj da je bolje stajati u mestu, kao što se stajalo sa ovim zakonom šest godina, pa dok se ne nađe neko pametnije rešenje.
U svakom slučaju na Odboru smo razgovarali, ja bih to želela ministarki da uputim, pošto nije bila prisutna tada, to će verovatno i predsednik Odbora dr Blažić reći, da smo prosto se svi složili da je vaše prisustvo bilo neophodno upravo iz tog razloga što smo svi negde primetili da bi bilo bolje da smo, sada gde je došlo do greške, neki logičan sled da je prvo išao zakon o zaštiti prirode, pa zatim da ga usklađujemo, odnosno ovaj zakon sa njim.
U svakom slučaju to što ste obećali uvaženoj poslanici Čomić, da ćete sa njom razgovarati, evo sada bih volela da sa svima nama na Odboru obavite razgovor, da prosto vidimo zajednički, jer mnogo nas je zainteresovano, imamo instituciju „Zelene stolice“, imamo zelenu poslaničku grupu, Odbor za zaštitu životne sredine. Znači mnogo je nas koji želimo da se uključimo. Činjenica jeste da ovde ne treba da postoje nikakve razlike niti partijske, niti bilo koje, jer prosto je to interes nas.
Dakle, ovaj zakon od 2009. godine ova oblast pitanja naših nacionalnih parkova koje smatramo našim najvećim blagom, ono što smo uspeli da sačuvamo, i ono što nam je jedino ostalo, bilo je definisano Zakonom o zaštiti prirode, i to je krovni zakon. Rekli ste da neke od odredbi i dalje važe, iako će sada stupiti i ovaj zakon na snagu. Ovim zakonom koji je pred nama je obuhvaćeno pet postojećih nacionalnih parkova u Srbiji, ne osniva se nijedan novi nacionalni park, dakle to su Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar planina, to su dakle tih pet nacionalnih parkova.
Ovim novim zakonom će se utvrditi ciljevi, vrednosti, površine, granice, tako je nabrojano, režimi zaštite upravljanja, održivo korišćenje, način finansiranja, zatim učešće vlasnika, korisnika i druge javnosti u korišćenju nacionalnih parkova. Cilj ovog zakona, kao što je uvek bilo i do sada, i uvek će svaki zakon koji se bude odnosio na nacionalne parkove, to će biti očuvanje, unapređenje vrednosti biodiverziteta, odnosno raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, geodiverziteta i očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti, što nije ništa manje značajno.
Dakle, ono što je još bitno jeste i očuvanje tradicionalnog načina života i unapređenje kvaliteta života ljudi koji nastanjuju ova područja gde se nalaze nacionalni parkovi. U tom smislu na pitanje poslanice Čomić, koje je bilo sa željom da bi ona volela da zamisli kako jedan nacionalni park izgleda za sedam godina, ja bih volela da se nacionalni parkovi što manje menjaju. To bi prosto bila neka moja želja, ja bih tako videla nacionalni park i mislim da je to suština zašto ih štitimo. To bi bila želja svih nas. Da priroda piše zakone i da priroda menja nacionalni park, da tu važe prirodni zakoni. Dakle, ravnoteža između prirodnih procesa i aktivnosti ljudi upravo je ono što treba postići i ovim zakonom.
Nešto vrlo kratko ću reći o nacionalnim parkovima, čisto zbog javnosti, da prosto narod shvati koliko je bitno da ih štitimo, i koliko je bitno da menjamo sami svest o vrednosti nacionalnih parkova, jer je to naše prirodno nacionalno blago. Dakle, najstariji među njima Fruška gora iz 1960. godine, tada je proglašen za nacionalni park, prostire se na 27 hiljada hektara, preko 1500 biljnih vrsta ima i oko 40 ima status prirodno retkosti Srbije. Fruška Gora, kao što smo već čuli je jedino mesto u Srbiji gde su aktivna gnezda orla krstaša, najugroženije vrste sa svetske crvene liste. Takođe, ništa manje značajno, kao što sam rekla su i kulturno istorijsko nasleđe, a to je 16 pravoslavnih manastira koji se nalaze na ovom području, građenih od 15. do 18. veka.
Nacionalni park Tara koji je proglašen nacionalnim parkom 1981. godine, bio je do sada površine koko 19.200 hektara, i primenom ovog zakona, sada se nešto menja, znači proširiće se za oko 6000 hektara. Čuli smo da je javna rasprava obavljena uglavnom u mestima koja se nalaze u blizini ovih nacionalnih parkova, ja bih volela da smo i mi imali neko javno slušanje. To je sada neki poziv da svi drugi zakoni vezani za zaštitu životne sredine, prosto želeli bismo svi da učestvujemo, da damu neku svoju reč.
Dakle, ova odluka je izazvala negde i najviše polemika, zašto se širi na katastarsku parcelu Zaovina? Juče smo i o tome razgovarali i zaista postoji opravdanje, to je autohtona vrsta, Pančićeva omorika koja zaista pokriva jednu malu površinu i moramo je sačuvati. U principu postoji opravdanje za to, to je nekih 150 do 200 hektara, ne znam tačno, vi ćete me ispraviti. Sve ostalo, od ovih 6000 hektara je u trećoj kategoriji, trećem stepenu zaštite, što i dalje omogućava da se gradi, što i dalje omogućava neke aktivnosti ljudske, ali sada će to biti uz dozvolu Ministarstva, što je svakako da potrebno.
Ovde u kanjonima Tare imamo preko 1000 biljnih vrsta. Rekla sam Pančićevu omoriku kao endemičnog karaktera i još 20 sličnih. Kao prirodnu retkost u kanjonima Tare u tragovima imamo praistorijske, vizantijske, rimske i antičke kulture.
Nacionalni park Kopaonik je iz 1981. godine, na 12.000 hektara se pruža i ovde je opisano oko 1500 različitih biljnih vrsta. Imamo čak 91 endemičnu i 82 subendemične biljne vrste. To bi značilo retke vrste koje naseljavaju jako male površine. Na najvišim staništima Kopaonika su vrlo retke ptice kao što su suri orao, planinska ševa, krstokljun. Opet napominjem, vrlo kratko ću se osvrnuti, mnogo bi moglo da se govori o našim nacionalnim parkovima i prosto apelujem i na javnost da se informiše da stvarno vidimo kakvo Srbija ima nacionalno blago.
Najveći nacionalni park u Srbiji je Đerdap, proglašen 1974. godine. Još se zove i Rečni nacionalni park, zato što najvećim delom prolazi reka Dunav. Đerdapsku naseljava više od 1100 biljnih vrsta, 150 vrsta ptica i vrlo interesantno, tamo možemo pronaći vidre, medveda, risa, šakala, divokozu, srnu, jelena. Od kulturno istorijskog nasleđa posebno treba pomenuti Golubački grad, Lepenski vir, Trajanovu tablu i brojna spomen obeležja.
Poslednji nacionalni park, stavila sam ga kao poslednjeg zato što je najmlađi, poslednji proglašen za nacionalni park 1993. godine. to je Šar planina na 39.000 hektara. Ima oko 2000 biljnih vrsta, od toga oko 20 endemičnih, lokalnih.
Tu su i manastiri srednjovekovne srpske države, brojna spomen obeležja, a ono što bih ja želela da napomenem da je na Šar Planini čak 32% od ukupne površine pod prvim stepenom zaštite. To upravo govori koliko je vredno ovo područje.
Još jednom ću pomenuti da zaštićena područja, ja sam pronašla informaciju da u zaštićena područja spada oko 6,3% naše teritorije. To zaista nije veliko područje. To je mala površina i to treba da čuvamo i naše tendencije su, odnosno nadležnog ministarstva da se to bar udvostruči na nekih 12% za početak, pa ćemo onda ići i prema evropskim standardima.
Što se samog zakona tiče, i dalje važe tri stepena zaštite. Dakle, vrednosti granica, površine će se utvrditi jasno. Menjaju se u principu granice Nacionalnog parka „Tara“. Posebno je predloženo da Nacionalni park „Fruška Gora“ ima zaštitne zone sa ograničenjem radova i aktivnosti određene mere.
Zatim, i dalje će sa njima upravljati javna preduzeća, kao što su to i do sada činila, istoimena javna preduzeća i da pravo osnivača vrši Vlada, to je takođe jako bitno, a ono što se sada uvodi i što se ja lično nadam da će napraviti pomak, pa možda ćemo i onda ići ka nekom boljem rešenju, to su što se uvodi plan upravljanja i program upravljanja.
Dakle, plan upravljanja praviće se na desetogodišnjem nivou, a kroz godišnji nivo, jednogodišnji će se to sprovoditi kroz program upravljanja. Na ova oba programa će saglasnost davati ministarstvo, što znači da zloupotreba u principu neće moći da bude, jer će biti, prosto će biti kontrola i sa vrha od strane ministarstva, a i kroz tela koja ću kasnije pomenuti, odnosno savete, znači sa najnižih instanci. I negde se nadam da će dati rešenja s kojima smo videli da može opet ovaj zakon da se susretne.
Što se tiče čuvarske službe, organizuje je upravljač i to sa odlukama, prošlogodišnjim odlukama, o tome da odeća mora da bude jednobrazna, da mora da se prepozna ko je čuvar zaštićenog područja i zbog prepoznatljivosti i zbog promocije i sada će čuvar imati status službenog lica. Dakle, neće više moći da obavlja i posao ribočuvara i lovočuvara, što je do sada bila situacija.
Veoma je značajno ono što smo čuli da će primenom ovog zakona napušteni ili dotrajali objekti na području sada da podležu naplati naknade za zauzeće prostora, pa će verovatno sve i to biti podsticaj da se rešimo ovakvih objekata, odnosno njihovi vlasnici će morati da ih uklone, jer im neće biti isplativo.
Zatim, ovde je odluka i tu će verovatno da bude amandmana, ja sam i o tome pričala, to je ova odluka da sam upravljač može da izmeni režim saobraćaja. Prosto, tu možda u odredbi bi trebalo malo detaljnije, a to je ono o čemu smo juče govorili da bi to trebalo, naravno uz saglasnost o Javnog preduzeća „Putevi“ i sve ostalo, da prosto ne dođemo u situaciju da na osnovu zakona neko stavi dve barikade i kaže – e, sada smo promenili put. Ali, dobro to ćemo u raspravi o pojedinostima.
Što se planske dokumentacije tiče, imamo prostorni plan područja posebne namene, a dalji urbanistički planovi će se donositi uz saglasnost Ministarstva.
Onda dva tela koja sam pomenula, što će se formirati nakon usvajanja ovog zakona, a to je stručni savet koji će biti stručno i konsultativno telo. Sastojaće se od pet članova koji moraju da budu iskazani svojim naučnim i stručnim radom i jedan će biti predstavnik upravljača. Ove članove i samog predsednika imenovaće ministarstvo na četiri godine i to će da bude jedno telo koje će prosto kontrolisati sam rad i upravljanje i održiv razvoj nacionalnog parka.
Ono čemu se ja nadam da će dati veliki doprinos to je upravo onaj savet korisnika koji bi trebalo da iznosi interese lokalnog stanovništva i korisnika samog nacionalnog parka. Ovde će biti takođe pet članova i to jedan predstavnik opštine, predstavnik ribolovačke organizacije, lovačke komore, predstavnik poljoprivrede, turističke organizacije i jedne nevladine organizacije koja deluje na prostoru tog nacionalnog parka.
Zadatak ovog saveta će biti da donosi preporuke, ideje, da predlaže, ali prosto ima će na neki način verovatno i tu neku kontrolnu funkciju, ako uzmemo u obzir da će se i donošenje plana i programa donositi uz saglasnost ova dva saveta i stručnog saveta i saveta korisnika.
Dakle, nadzor nad radom nad održivim korišćenjem vršiće ministarstvo i obavezu upravljača, na kraju samo da kažem – da uskladi ove odredbe 12 meseci od donošenja, stupanja na snagu ovog zakona.
Vrlo kratko ću se osvrnuti sada i na drugi zakon koji je pred nama, a to je Zakon o potvrđivanju Protokola o sprečavanju zagađenja vode prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save.
I značaj reke Save za nas je izuzetan kako zbog tranzita, transporta, ekonomske saradnje, tako i zbog vrlo vrednog vodnog eko sistema. Tome je dokaz povlačenje reke Save, napušteno korito koje danas predstavlja prirodni rezervat odnosno Obedska bara. Dakle, naša Sava je zaista jedan vredan eko sistem i treba ga čuvati i održivo koristiti.
Za nas je najbitniji možda ovaj protokol da se potvrdi zato što se mi nalazimo nizvodno pa prosto, ako ne štitimo, sve bi nekako i došlo do nas i dalje bi se ulivalo u Dunav. Zato je ovaj protokol jako bitan za nas i 2002. godine potpisan je Okvirni sporazum o slivu reke Save, a 2004. godine je stupio na snagu. Naša zemlja je postala potpisnika, država potpisnica, ali je prosto postojala potreba da se i uvede Protokol o sprečavanju zagađenja kao rezultat potrebe za prekograničnu saradnju. Tako da četiri zemlje su potpisnice. Bosna i Hercegovina i Hrvatska su ga već ratifikovale, a sada je ostao zadatak na nama i na Sloveniji, što je u toku, i nakon toga bi trebalo da stupi na snagu.
Ono što je jako bitno i ovo je prilično veliki zahtev za našu zemlju u ovom trenutku, naročito što nas mnogi izdaci po pitanju ekologije očekuju, ali zaista je važan, jer cilj ovog protokola je prevencija, kontrola i smanjenje zagađenja sa plovila, zatim, utvrđivanje tehničkih zahteva za opremanje luka, kao i obaveštavanje, mere odgovora u slučaju izlivanja, odnosno zagađenja, monitoring kvaliteta vode.
Dakle, šta traži ovaj protokol? Ovaj protokol će prosto zahtevati da sva plovila imaju obavezu opremljenosti za prikupljanje, skladištenje i isporučivanje otpada na prijemnim stanicama, a sa druge strane, luke će imati obavezu da budu tehnički opremljene da mogu da izvrše prijem tog otpada, da li u čvrstom ili u tečnom stanju.
U principu, ovde postoji rok od pet godina da se to sve usaglasi, tako da imamo vremena i mislim da će to zaista da zaživi. Savska komisija će imati obavezu praćenja kvaliteta vode i sprovođenje odredbi ovog protoka.
Još jedan zakon, vezan je za oblast zaštite životne sredine. To je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti. Ovaj sporazum je potpisan prošle godine u mesecu julu i prosto sam negde mišljenja da je onaj nuklearni incident u Japanu, Fokušimi definitivno skrenuo pažnju na to šta može i kakve mogu biti posledice nuklearnih opasnosti.
U principu ispravne nuklearne elektrane i postrojenja nisu opasnost, ali ono što može da preti jesu havarije i problem postoji sa odlaganjem otpada, nuklearnog otpada.
Zbog javnosti je potrebno reći da radioaktivni materijal ima izuzetno prodorno jonizujuće zračenje koje oštećuje živo tkivo. Može u nekim većim količinama da izazove i smrt. Zato se ovim sporazumom uređuju pitanja – saradnja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti, zatim, zaštita stanovništva i životne sredine, saradnja nadležnih organa i to je ono što je cilj. Cilj je u stvari da se dve konvencije iz 1986. godine sprovedu. To je Konvencija o ranom obaveštavanju i Konvencija o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća, a predmet je razmena informacija između naše zemlje i Mađarske, razmena rezultata dobijenih merenjem jonizujućeg zračenja i određivanje sadržaja radionuklida u životnoj sredini.
Samo bih napomenula da jako bitno da je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije već započela u nekom smislu aktivnosti po pitanju ovih merenja i ovo je jedna jako bitna informacija sa kojom se možda svi sugrađani nisu sreli, a to je da je započela nacionalnu kampanju merenja i mapiranja radona u Srbiji. Radon je prirodni radioaktivni gas koji izuzetno loše može da utiče na naše zdravlje. Unosimo ga respiratornim putevima. Može nastati raspadanjem stena i na druge načine i nažalost izaziva rak. Na drugom mestu je nakon konzumiranja cigareta.
Do sada je pripremljeno oko šest hiljada detektora. Ljudi se mogu, sugrađani se mogu raspitati ako to nije završeno, ako nisu detektori podeljeni. Ko je u prizemnim kućama može da se obavi merenje radona, a to je jako bitno, odnosno zračenja radona, da bi se mapirao radon i da bi se videlo da li smo mi kao država u opasnosti.
Dakle, krajem godine se očekuje otvaranje poglavlja. Mi očekujemo, naravno, da će se otvarati i poglavlje 27 uskoro, vezano za zaštitu životne sredine. Mislim da, bez obzira koliko se nama činilo da su sva druga poglavlja u ovom trenutku bitna, moramo biti svesni da je ovo jedno od najopširnijih poglavlja, budući da se oko jedne trećine zakonodavstva EU upravo odnosi na zakone iz ove oblasti.
Tako da, želim zaista da dam sve pohvale za Ministarstvo, želim da dam pohvale i za sve one koji se bave zaštitom životne sredine. Meni je žao što i državni sekretar Stana Božović danas nije sa nama, jer mislim da se zaista svojski sve ovo vreme bori da ova oblast zaživi i da uspemo da pratimo tempo EU.
Još sam samo želela da kažem da se toliko radujemo otvaranju poglavlja 27 i podržaćemo sve ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Vrlo kratko ću da se vežem za ovaj član, odnosno za izmene predložene amandmanom i zahvaljujem se što će ovaj amandman postati deo zakona.
Znači, članom 8. se uređuje uslov u pogledu poslovnog ugleda. To smo pričali u zakonu u načelu, kada smo rekli da osoba koja bude i privredno društvo koje se bude bavilo transportom ne bi trebalo da ima i ne sme da ima krivične i prekršajne prijave.
Međutim, ovde je postojala reč „teret“, znači da se osoba koja se samo bavi prevozom tereta ograničava. Znači, trebalo je izbrisati ovu reč, kako bi se odredbe predvidele na privredne prestupe i prekršaje za sve vrste javnog prevoza. Dakle, prevoznik može da prevozi i teret i robu i u tom smislu da se objedini ovaj član zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Ja sam se malo ranije pre rasprave javila pa će se možda desiti da se ponove neke stvari, ali mislim da je to dobro upravo zbog javnosti i svih onih koje ova tema zanima.
Dakle, ono što piše u izveštaju, pre svega da kažem da ne bi mogli da prihvatimo ovaj amandman, jer u izveštaju od ranije što se tiče dodele dozvola piše da je bio nasleđen sistem netransparentne krajnje pristrasne raspodele dozvola i da se to radilo u korist pojedinaca i njihovih preduzeća, u principu da su se tokom godina u računima nalazio veliki broj neiskorišćenih dozvola koje su se držale u fiokama i na taj način su se onemogućili manji prevoznici da na tu neku prosto tržišnu konkurenciju.
Upravo cilj ovog zakona i jeste podržavanje tržišne konkurencije, a mnogo je veći cilj suzbijanje sive ekonomije i ono što je već uvažena ministarka rekla jeste da neće moći sada da se desi taj periodu neiskorišćenih dozvola zato što postoje rokovi već od 30 dana gde će se proveravati da li se oni regularno koriste i postoje jasni parametri i instituti koji su matematički merljivi, koji će jednako važiti za sve.
Ono što jeste cilj zakona, jeste da prosto da tržišna konkurencija oživi, da i manji prevoznici dobiju mogućnosti, a sigurni smo da samim tim neće propasti ni oni koji su se već plasirali na tom tržištu. Zahvaljujem.
Vrlo ću kratko.
Predlog je dobar i sa dobrom namerom, i mi stojimo iza toga, ali, upravo sam navela zašto ne može da se uzima neki presek stanja prevoza prethodnih godina, da se vrati u neko vreme unazad, zato što su se upravo netransparentno dozvole davale i to nije bilo realno stanje. Znači, neki prevoznici nisu imali mogućnost da dobiju dozvolu zato što su dozvole stajale po fijokama. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Javila sam se pošto će i kasnije biti nekih izmena ovakvog tipa, pa prosto, da za prvi put kažem, ovim amandmanom menja se član 64. koji se odnosi na rok za punu primenu ovog zakona. To je jako bitno reći da je Zakon o prevozu terete i prevozu putnika bio regulisan sa dva zakona koja su stara iz 1995. godine i 1998. godine. Ona jesu trpela neke vrste izmena ali su svakako da se prevoz značajno izmenio, naročito prevoz tereta. Zato je jako bitno da ovaj zakon što pre stupi na snagu.
Takođe Republika Srbija je preuzela obavezu predviđenu poveljom kvaliteta za međunarodne drumski prevoz tereta, potpisan ove godine 28. maja, gde je uslov za licenciranje prevoznika i nesmetano odvijanje prevoza, moraju da se obave te dozvole multilateralne do 1. januara 2018. godine. Iz tog razloga ovaj zakon će sa punom primenom već nakon 18 meseci da stupi na snagu.
Zahvaljujem predsednice. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se samo par dana nakon usvajanja seta zakona o vazdušnom saobraćaju, danas pred nama nalaze ovako ozbiljni i veoma dobri zakoni vezani za drumski saobraćaj.
Samo bih rekla, ovako kratko, da zbog specifičnog geopolitičkog položaja naše zemlje mi predstavljamo definitivno sponu između istoka i zapada. Predstavljamo jedan tranzitni čvor i nadam se da će se to u budućnosti mnogo više razvijati, naravno, zahvaljujući svim ovim zakonima koji se donose. Tako da, ono što je jako potrebno jeste da se donose ozbiljni zakoni, kao što sada i jeste slučaj, i da se razvija saobraćaj i da se ti zakoni usaglašavaju sa propisima EU.
Intenzivan razvoj vazdušnog saobraćaja je pokazatelj da smo mi na jako dobrom putu, ali definitivno je drumski saobraćaj za nas najznačajniji i najintenzivniji i zbog toga su i ova dva danas zakona pred nama veoma važna.
Kao što je uvažena ministarka već pomenula, četiri zakona su regulisala ovaj vid saobraćaja ranije i on je bio spojen, znači, transport putnika i transport tereta se vodio pod jednim zakonom. Sada se pred nama nalaze zakoni koji se odvojeno bave ovim problematikama, pa imamo odvojen prevoz teretnih putnika u domaćem i međunarodnom saobraćaju.
Zašto je ovo još jako bitno? Želim da napomenem da se drumskim saobraćajem preveze oko 80% tereta i 74% putnika. Zbog toga sam i rekla da je za nas drumski saobraćaj od važnosti velike. Privredni subjekti koji danas obavljaju drumski prevoz definitivno su prešli u privatno vlasništvo, ali je i dalje obaveza države i državnih organa da reguliše zakonodavstvo vezano za ovu oblast, što se tiče pristupa profesiji, tržištu, usluga, prevoza, usklađujući ih, kao što sam rekla, sa propisima EU i sa uslovima u našoj zemlji.
Najveći problem u svakom vidu ovog transporta jeste upravo siva ekonomija i to je ono na čemu je potrebno intenzivno raditi i mnogo ozbiljnije raditi da bi se ona suzbila, jer kao što smo čuli, preko stotinu miliona gubi Srbija zbog nelegalnog prevoza. Dakle, obavljanje delatnosti bez dozvola i obavljanje delatnosti bez licenci, uništava kako mala i srednja transportna preduzeća, tako uništava i kvalitet usluga i sigurnost korisnika ovih usluga. Dakle, pojedini problemi koji se javljaju u oba vida transporta definitivno jesu slični, ali su rešenja za njih drugačija. Zato danas i govorimo o razdvojena dva zakona.
Dakle, pred nama je zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, koji će ovaj problem sive ekonomije rešiti postavljanjem novih uslova, a to su, u smislu neophodnog poslovnog ugleda prevoznika, to znači da budući prevoznik neće moći biti neko ko ima krivične i prekršajne prijave, zatim, moraće da ima osnovne finansijske sposobnosti za obavljanje ove delatnosti, profesionalne osposobljenosti za obavljanje i poznavanje uslova i propisa jer do sada se dešavalo da plaćaju ozbiljne kazne samo zato što prevoznici ne poznaju propise, naročito u međunarodnom saobraćaju, i naravno, posebni uslovi za vozače i uslovi tehničke opremljenosti.
Takođe, drugi veliki problem je nepostojanje zajedničke baze, znači, celovite baze podataka, i evidencije korišćenja dozvola na carinskim prelazima i unutrašnjim kontrolnim punktovima. Dakle, dešavalo se da strani prevoznici bez dozvole ili sa jednom dozvolom više puta obavljaju transport, odnosno prevoz tereta, kroz našu zemlju, što je, naravno, štetilo našim domaćim prevoznicima.
Dakle, novim zakonom se zabranjuje obavljanje kabotaže stranim prevoznicima. To znači da obavljaju transport tereta unutar naše zemlje između gradova unutar naše zemlje, sem u posebnim uslovima, kada mi imamo potrebu za takvom vrstom prevoza, a nemamo ga u našem vlasništvu.
Takođe, nije postojao ni zakonski okvir za registraciju preduzetnika, posebno onih koji vrše prevoz za sopstvene potrebe. To je ono što je jako bitno. Na ovaj način kada se registruje na lokalnim nivoima, u gradskim i opštinskim upravama, imaće se pregled i kontrola javnog prevoza, kako bi se suzbila siva ekonomija.
Ono što je takođe jako bitno za naše domaće prevoznike jeste da se ukida tri godine, kao uslov za međunarodni transport, ukida se tri godine domaćeg transporta, što je na neki način onemogućavalo sve naše prevoznike da ukoliko imaju ostale ispunjene uslove, da se bave međunarodnim transportom. Dakle, na ovaj način će se postići konkurencija, otvoriće se novo tržište i nova radna mesta.
Ono što je jako bitno jeste da se i u domaćem i u međunarodnom transportu uvode licence. Dakle, jasno će biti definisana potrebna dokumentacija i za dobijanje licence domaći prevoznik će morati da obezbedi lice odgovorno za prevoz, finansijska sredstva, teretna vozila u vlasništvu ili lizingu, zatim da angažuje određen broj vozača i da obezbedi stalno sedište.
Ono što je jako bitno napomenuti, što će našim domaćim prevoznicima i te kako značiti jeste da će pomoću licenci moći da obavljaju transport tereta na prostoru bivših jugoslovenskih država, što im je do sada bilo na neki način otežano.
Dakle, domaći prevoznici su često bili u problemu zbog principa reciprociteta, naročito od strane drugih država. Sada će se to urediti na način razmene međunarodnih dozvola sa drugim državama na osnovu međunarodnih ugovora i sporazuma. Dakle, Vlada će uredbom definisati kriterijume za raspodelu dozvola i očuvaće na taj način reciprocitet.
Veoma je važno što su uvedeni rokovi za dozvole. Dakle, to je sada na 30, 40, 50, 60 dana, u zavisnosti kako procene u nadležnom ministarstvu. Ovo će omogućiti da i neki manji prevoznici dobiju šansu da se bave međunarodnim prevozom, da dozvola ne bude rezervisana kod drugog prevoznika koji je u tom trenutku ne koristi. Na ovaj način se vraća oko 250 međunarodnih dozvola dnevno, što je veoma bitno.
Pojačana su inspekcijska ovlašćenja, kako na republičkom nivou, tako i na lokalnom. Odrediće se, znači, ovlašćena lica koja će moći da, usled nepravilnosti, isključe vozilo na 90 dana. Znači, sve ove povoljnosti koje se dešavaju, odnosno koje su predviđene ovim zakonom, jesu da se ukida diskriminacija i administrativne barijere, da se stvore bolji uslovi za zaštitu korisnika, veći kvalitet usluge, da se otvore nova radna mesta, bolja koordinacija razmena informacija.
Što se tiče drugog zakona, radio se o Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i ovaj zakon se bavi na poseban način prevozom putnika u domaćem međunarodnom saobraćaju, zatim prevozom lica za sopstvene potrebe u domaćem i međunarodnom saobraćaju, bavi se pružanjem staničnih usluga, bavi se rešenjem vršenja inspekcijskog nadzora. Ovde se uvode licence za rad što je veoma značajno i ovim zakonom se prvi put uvodi pojam protivzakonitog prevoza koji je tačno definisan i on kaže da neće moći više od pet lica da se vozi u jednom vozilu koji naravno nisu u srodstvu i da će imati nadležni organ pravo da kontroliše takvu vrstu vozila na koju posumnja i naravno da fotografiše ili snimke pravi i da se kasnije pokreću krivične prijave.
Cilj ovog zakona jeste usaglašavanje sa propisima EU i ono što je jako bitno da je ovde još mnogo intenzivnija borba protiv sive ekonomije, jer je ona ovde mnogo izraženija. Svi smo svedoci sve češćeg nelegalnog linijskog prevoza. Svi smo svedoci da kombiji prevoze putnike mnogo češće nego autobusi, naročito između susednih gradova. Tako da, ono što je statistički pokazatelj jeste da broj putnika, odnosno prevezenih putnika sve više opada, a da broj registrovanih ovakvih vozila od šest do devet sedišta koja se nazivaju kombi je sve više u porastu. Trenutno je registrovano oko 42 i po hiljade ovakvih vozila. Ovo je osnovni dokaz da se ovde radi o nelegalnom prevozu putnika.
Ono što je bitno jeste da se kombi ne ukida. Kombi nije ni predviđen kao prevoz, javni prevoz za obavljanje linijskog prevoza, to je vozilo putničko kojim upravlja osoba koja ima dozvolu „B“ kategorije, znači ne podleže vozač, niti vozili ne podležu bezbednosnim zakonskim normama. Tako da, u tom smislu, nema osnovne uslove za dobar prevoz, kvalitetan prevoz i nigde u svetu se kombi ne koristi u ove svrhe. Dakle, kombijem se smatra sve što ima osam sedišta plus jedno za vozača, znači do devet sedišta za prevoz putnika.
Da nema nikakvih bezbednosnih provera, pokazatelj je i pre neki dan što se desilo da je iz Grčke vraćen kombi kada umoran vozač, nije imao snage da vozi jer nema ni tahograf koji bi merio vreme vožnje i vreme. Dakle, putnik je preuzeo vozilo i nastavi da vozi. Upravo je to pokazatelj da posledica ovakvog nesavesnog korišćenja i prevoza putnika mogu biti nemerljive kada su ljudski životi u pitanju. Naravno ono što je takođe veoma bitno, jesu naši gubici u novcu, gubici države i oni su i te kako merljivi. U pitanju je tačno oko 54 miliona evra na godišnjem nivou koji se gubi ovakvim načinom prevoza.
Ono što nema opravdanje da se ovakva vozila koriste, a ako bi neko rekao da ima malo putnika na određenoj liniji, jeste upravo to što već za jedno sedište veći, to se zovu mini autobusi, samo sa deset sedišta već mogu da se registruju za javni prevoz. Tako da za to ne može da postoji opravdanje da su autobusi preveliki na određenim linijama. Znači, mini autobusi od deset do 22 mesta ili veliki autobusi iznad 22 mesta mogu da sve ove potrebe ispune.
Takođe, će biti veća ovlašćenja inspekcijskih službi, kao što sam rekla i kod prethodnog zakona, i na republičkom i na lokalnom nivou. Znači, ovlašćena lica će moći da isključe u koliko posumnjaju uz dokaze da postoji zloupotreba prevoza.
Predlog ovog zakona stvara normativne uslove za pristup INTERBUS sporazumu, multilateralnom sporazumu kojim se jasno određuju uslovi i način funkcionisanja međunarodnog prevoza putnika, dakle jasna pravila, istovetna kontrola svih dokumenata. Postojaće putni list kao kontrolni dokument, a putne listove i evidenciju će voditi nadležno ministarstvo.
Ukidaju se sva administrativna ograničenja koja su otežavala funkcionisanje međumesnog i međunarodnog saobraćaja za prevoz putnika, tako da će se od sada potvrda reda vođe umesto na godinu dana kako je ranije bilo i otežavalo funkcionisanje i donosilo troškove, sada će se red vožnje potvrđivati na pet godina i takođe postojaće mogućnost u međuvremenu izmene reda voženje u koliko se za to pokaže potreba kako ne bi postojali novčani gubici. I, ovde je ukinut uslov od tri godine domaćeg saobraćaja kao uslov za međunarodni transport.
Ono što je jako bitno jeste da će ovaj zakon rešiti situaciju ukoliko dođe do prekidanja neke linije iz bilo kog razloga. Dakle, ministarstvo će odrediti privremenog prevoznika po starom redu vožnje do registracije novog prevoznika i na taj način će onemogućiti sve one koji bi želeli da se bave sivom ekonomijom, odnosno da na toj liniji pokrenu svoj nelegalni prevoz.
Ono što je takođe bitno jeste da je ovde regulisano pitanje staničnih usluga koje do sada jeste predstavljalo problem. Iako je problem stanične usluge osnov poslovanja, dakle, i ovde će se davati dozvole i staničnu uslugu će moći samo da daje vlasnike autobuske stanice, ona u čijem je vlasništvu, tako da će se onemogućiti svi oni sporovi koji su se do sada dešavali ukoliko dođe do sukoba interesa zakupodavca i zakupca.
Pored toga Vlada će na predlog nadležnog ministra odrediti način na koji će se formirati najviša cena peronske karte, odnosno staničnih usluga kako nam putnici ne bi bežali sa stanica zato što im je peronska karta mnogo skuplja od karte koju će platiti u autobusu do svog cilja. Zbog svih ovih pozitivnih promena koje će se desiti sa novim zakonima svi smo potvrdili da se ovde radi o dva odlična zakona koja su pred nama, da će ovo doneti veliki razvoj u drumskom saobraćaju, naravno velika podrška u danu za glasanje i sve čestitke na ovim predlozima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Uvažena ministarko sa saradnicima, moram za kraj da kažem da je zaista bilo zadovoljstvo danas učestvovati u ovoj načelnoj raspravi, zato što nije baš čest slučaj da se i opozicija i pozicija usaglase oko jednog ovako ozbiljnog zakona i ne mislim da je to zato što idemo ka Evropskoj uniji, svakako da to jeste razlog, ali ne mislim da je to i jedini osnov zato što će te vrste promena da se dese, nego zato što je ovaj zakon pripremljen jako ozbiljno, zato što je stručno pripremljen i zato što će zaista doneti brze rezultate, a naravno i sve ostalo, to usaglašavanje sa propisima EU.
Meni je jako žao što se na kraju pomenuo i moj grad Užice u kome, nažalost, bilo je problema ove vrste. Ja sam imala prilike da pričam sa stručnim licima iz ministarstva, baš o tom problemu, koji su rekli da je bilo tada ovakvog zakona u Užicu se ovo ne bi desilo tada kada je „Raketa“ propala i kada je takvo saobraćajno preduzeće koje je moglo još uvek dobro da radi, nije prosto moglo da se da nekom drugom na raspolaganje ili na zakup, ili da se nađe neko drugo rešenje, nego je otišlo u stečaj.
Naravno, šta se i kasnije dešavalo, o tome sada ne bih, ali svakako bih pričala o tome da jesam za to da naša lokalna saobraćajna preduzeća imaju, u nekom smislu prednost. Meni je isto žao što u nekom smislu prednost. Meni je isto žao što naši prevoznici lokalni „Zlatan Rajzen“ ili „Gaga“ nisu dobili tender, ali prosto grad se morao negde pridržavati pravila o javnim nabavkama i da to ispoštuje. Naravno, ukoliko postoji sumnja da je nešto neregularno za to postoje nadležne institucije. Ja stojim čvrsto iza toga da to uvek treba i da se odradi.
Ono što bih takođe želela da kažem jeste da su, malopre na neki način, malo teške optužbe bile da su to nečiji partijski interesi, dolazim iz vladajuće partije u Gradu Užicu. Moj interes to nije. Moj bi interes bio da su naši prevozni dole uzeli te linije. To ovako najiskrenije kažem i pretpostavljam da će kroz neko vreme možda i na nekom novom tenderu se ta greška ispraviti.
U svakom slučaju ovaj zakon, ono što može da se kaže, jeste pokazatelj jedne dobre stručnosti, jedne jako radne i vredne grupe koja je ovo odradila, jer urađeno je u interesu svih i u interesu preduzetnika, odnosno prevoznika i u interesu korisnika ovih prevoza i u interesu države, koja je negde najviše gubila ovim nelegalnim prevozom, tako da ono što mene raduje jeste da je ovaj problem, odnosno ova oblast negde prepoznata kao jedan živ organizam koji se menja, koji prosto ovakve vrste problema koje je kolega napominjao, negde će ovakvim dobrim rešenjima zakona moći možda u svakodnevnim nivou da se rešavaju, tim podzakonskim aktima i naravno o fleksibilnošću koju je ostavio ovaj zakon.
U svakom slučaju, još jednom sve pohvale i zavaljujem vam se na dobroj raspravi.
Zahvaljujem predsednice.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, pred nama su veoma bitna tri zakona iz oblasti saobraćaja, pre svega vazdušnog saobraćaja koji bi trebalo danas, u stvari na dan kada ih budemo izglasali, kada ih budemo prihvatili, da zaokruže pravni osnov i usaglašavanje sa propisima EU, nakon čega se definitivno može reći da ovaj vid saobraćaj čvrsto ulazi u EU.
Kao što smo već čuli od uvažene ministarske, prva faza prilagođavanja propisa je već pri kraju, završena je, što je već uslov za pregovore i otvaranje Poglavlja 14.
Dakle, ovih dana potvrdiće se Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i SAD koji je potpisan 29. maja ove godine i meni je jako drago što je vrlo malo prošlo od samog potpisivanja sporazuma do njegovog usvajanja, iako su mnogi sumnjali da će to zaista tako biti. To znači da ćemo već kroz neko vreme imati direktan let iz Srbije prema Americi i naravno i u suprotnom pravcu.
Pored toga, ovaj sporazum će donekle pospešiti i međusobnu bilateralnu saradnju naših zemalja, odnosno naše zemlje i Amerike i pokazati da je Srbija i sve naše kompanije da su pouzdan partner i da su dobri partneri u svetu.
Takođe, potrebno je napomenuti da je Srbija da bi se došlo do ovog sporazuma prošla vrlo ozbiljne kontrole i da danas će biti među, odnosno kroz koji dan biti među retkim zemljama koje će imati direktan let, a tačnije biće jedina u regionu. To će svakako privući i potencijalne putnike iz naših susednih zemalja, što će i ekonomski ojačati i našu aviokompaniju Er Srbija.
Drugi zakon koji je pred nama, odnosno izmene i dopune zakona, radi se obligacionim i osnovnim svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju i kao što smo čuli izmenjeno je 11 članova, takođe sa ciljem usaglašavanja sa zakonima EU da bi se bolje utvrdila terminologija, znači, da bi se jasnije definisala i ono što je najbitnije, a malopre smo kroz diskusiju čuli, da bi se poboljšali uslovi i zaštita prava putnika da bi i dalje putnik bio na prvom mestu.
I danas imamo raspravu oko novog zakona, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Dakle, ovo je bila oblast istraživanja definisana kroz nekoliko različitih zakona. Sada se donosi, odnosno osetila se potreba da se donese jedno jedinstveno uređenje ove materije radi većeg stepena zaštite života, zdravlja, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine.
Dakle, nakon nesreće istraga se kreće u različitim pravcima. Imamo sudske istrage, imamo bezbednosne istrage i ono što je razlika među njima jeste šta je cilj ovih istraga. Dakle, cilj sudske istrage je da ukaže ko je kriv i odgovoran za nesreću. Međutim, predmet ovog zakona je da se pronađu uzroci nesreće. Dakle, ova istraga odgovora na tri pitanja, šta se desilo, zašto se desilo i naravno da se daju preporuke šta se može učiniti da do takvih događaja više nikada ne dođe.
Takođe, razlog za donošenje i usaglašavanje sa propisima EU, kao što sam već ranije rekla, ispunjavaju se međunarodne obaveze, pripreme za pregovaračku grupu za otvaranje Poglavlja 14 i to se očekuje vrlo skoro zato što je završena prva faza prilagođavanja propisa.
Dakle, Centar će da utvrđuje uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda, dakle, davaće preporuke radi poboljšanja bezbednosti, vodiće bazu podataka i davaće je na uvid i davaće stručnu pomoć relevantnim, odnosno pravosudnim organima.
Ako se uzme u obzir ono što smo čuli na početku ove načelne rasprave, da je u nekom prethodnom periodu bilo preko 2.000 nesreća u ova tri vida saobraćaja, da je stradalo oko 150 ljudi, da je materijalna šteta bila preko 270 miliona evra, dakle, primena ovog zakona definitivno će imati rezultat smanjenja broja nesreća, smanjenje broja žrtava, materijalne štete i sprečavanje zagađenja životne sredine, što je veoma značajno za našu zemlju.
Zbog svega ovoga, Srpska napredna stranka će čvrsto podržati ove predloge zakona i velika sreća u budućem radu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedan izuzetno bitan zakon, zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu i to je jedan od onih bitnih zakona u nizu koje će ovo ministarstvo doneti na usvajanje pred ovu Skupštinu, koji će poboljšati stanje u našem građevinarstvu i pre svega omogućiti dolazak investitora u našu zemlju.
Ja bih pre nego što kažem nešto o ovom zakonu, pre svega istakla zakon koji je bio prvi u nizu, među prvima u nizu to je Zakon o planiranju i izgradnji koji je mnogo udario čvrste temelje da svi ovi budući zakoni koji budu došli i pravno uokvire sve ono što će se ticati ove oblasti, a pre svega sve pohvale zato što je Zakon o planiranju i izgradnji podigao za 30% izdavanje građevinskih dozvola, a samim tim i gradnju u našoj zemlji, što je jedan veliki iskorak.
I ono što bih ja pomenula danas, nisam sigurna da smo puno puta čuli, a ja sam sigurna da je bitno za građane, da će od 1. januara 2016. godine ili okvirno oko tog datuma početi se i sa elektronskim izdavanjem građevinskih dozvola.
Dakle, pored Zakona o planiranju i izgradnji sada je pred nama zakon o konverziji, zatim se planira zakon o premeru i katastru, zakon o legalizaciji, zakon o kapitalnim investicijama i to su upravo ti zakoni koji će, kao što sam rekla, uokviriti ovu oblast.
Cilj zakona o konverziji koji je pred nama pre svega trebalo bi konačno da uredi svojinsko pravo odnosa nad građevinskim zemljištem, zatim da se privodi zemljište u urbanističkoj nameni. To bi prosto bilo veoma bitno zato što do sada nije bilo omogućeno da se gradi, a namena se određenih objekata menjala i određenog zemljišta, i prosto vlasnici su jedva čekali sa nestrpljenjem usvajanje ovog zakona da bi mogli da ožive privredu.
Dakle, kao što smo rekli, usaglašavanje sa Ustavom i to nije bez razloga više puta rečeno jer se Zakon o konverziji iz 2009. godine, Ustavni sud ga je oborio nekoliko godina kasnije, tako da definitivno opozicija je pokazala da nije znala da se pozabavi ovom problematikom.
Zatim, tu će biti izgradnja objekata, preduzeća, otvaranje novih radnih mesta i ono što nije ništa manje značajno, to je i slivanje novca od tih naknada u Fond za restituciju, kao i u budžet Republike Srbije, Pokrajine Vojvodine i u lokalne samouprave.
Ono što je činjenica, jeste što je uvažena ministarka više puta rekla zašto je ovaj zakon jako bitan, a mi smo se kao poslanici puno puta sreli sa tim primedbama, jeste da ni jedan investitor ne želi da gradi na tuđem zemljištu.
Ta nesigurnost koja mu takav uslov daje prosto nije mogao da uloži novac i da bude siguran da ga sutra neko neće sa time ucenjivati.
Dakle, Zakon o konverziji zemljišta upravo će rešiti taj problem i to će biti prvi korak sigurnosti investiranja u našoj zemlji. Takođe, čuli smo više puta da nismo na vreme obavešteni. Ja prosto smatram da svaki poslanik se informiše o zakonima i mimo Skupštine pa smo čuli da su postojale javne rasprave u svim većim gradovima u Srbiji. Koga je zanimalo, sigurna sam i da je i prisustvovao. Naravno, ko je iz ove oblasti, ja sam gotovo sigurna da se interesovao na vreme, tako da i za to je bilo dovoljno vremena, a čak ni Evropska komisija i to je potrebno napomenuti, nije dala primedbu na ovaj zakon.
Dakle, na osnovu analiza, to smo više puta danas čuli, a ja bih želela da pomenem zbog javnosti da približno nam se vodi oko 661 hiljada hektara građevinskog zemljišta. Od toga oko 5300 jeste upravo ono koje podleže Zakonu o konverziji i to je negde oko približno 1% ukupnog građevinskog zemljišta, ali ono što je jako bitno jeste da ovo zemljište koje podleže konverziji je izuzetno značajno zato što je od velike vrednosti i novčane vrednosti, a i potencijalne investicione vrednosti. Dakle, radi se o vrednosti od 1,4 milijarde evra, tako da definitivno ne smemo dozvoliti da ovaj prostor ostane ruiniran, da ne ostane iskorišćen, da ovde ne dozvolimo razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.
Dakle, dosadašnjim zakonom to je bilo onemogućeno. Nadamo se da nakon ovog usvajanja kao i svi zakoni iz ove oblasti koji su pokazali, da će ovo biti primenjeno.
Dakle, do sada je sve stajalo zato što je ovo bilo pitanje politike, od sada je stala struka i ekonomija i za ove problematike i konačno je nađeno rešenje. Takođe treba napomenuti da se Zakon bavi subjektima privatizacije, stečaja i izvršenja, zatim sportskim društvima, udruženjima građana i bavi se preduzećima u restrukturiranju ali ne odnosi se najveći broj građana koji ovo pravo stiču, odnosno vlasništvo nad zemljom ostvaruju bez naknade po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Dakle, čuli smo, konverzija je moguća, ali po tržišnoj vrednosti., Naravno da ne može da se poklanja zemljište a i to treba napomenuti da se ovim ne ukida pravo na korišćenje, ali naravno i dalje se ograničava mogućnost gradnje, tako da onaj ko je korisnik može da odluči da li želi da gradi ili želi da ostane u takvom uslovu.
Dakle, predviđa se i mogućnost zakupa na 99 godina i treba pomenuti da predmet konverzije ne može da bude građevinsko zemljište koje je posebnim zakonom izuzeto od prodaje, kao ni zemljište koje je planskim dokumentima predviđeno da se na njemu grade objekti javne namene.
Ono što je država izašla u susret i što će veoma značajno biti za investitore, to je da je predviđeno umanjenje tržišne vrednosti u tri slučaja kada se zemljište nalazi na teritoriji lokalne samouprave koja je sa niskim životnim standardom. Zatim kod izgrađenog građevinskog zemljišta kada se od tržišne vrednosti oduzima upravo površina koja se nalazi pod objektima i kada se nalazi kod građevinskog zemljišta gde su objekti izgrađeni u nekom kompleksu.
Dakle, već sam rekla ovaj novac koji će se dobijati od naknada slivaće se u budžet Republike Srbije, u budžet AP Vojvodine i lokalnih samouprava i 50% će odlaziti u Fond za restituciju.
Meni je lično žao što u moj grad, u grad Užice se neće slivati veći novac od naknada zato što mogu da kažem da bivši gradonačelnik u Užicu nije iskoristio pravo da se grad upiše kao nosilac javne svojine nad građevinskim zemljištem. Nije tada iskoristio to pravo, mi nažalost, za to se najveći procenat našeg građevinskog zemljišta i dalje vodi u republičkom vlasništvu.
Ja sam sigurna da ćemo mi to izmeniti i da će nam ovaj zakon to omogućiti i da ćemo onda i omogućiti da se u naš grad i u naš budžet lokalni slije mnogo više novca.
Iz svih ovih razloga koje sam navela i zbog svih zakona koji će tek uslediti u ovoj oblasti, veliku podršku imate SNS i svaka čast na dosadašnjim rezultatima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Ja sam se javila već odavno, počela je ova rasprava između naša dva poslanika, kolega, ali mislim da bi trebalo smiriti strasti, vratiti se na amandman. Govoriću danas o Užicu, zato što se Užice, Ivanjica i Arilje koji se nalaze blizu Užica više puta danas spominju kao jedna velika katastrofa koja se desila pre mesec dana.

Pomenula bih da mi je žao što trenutno nemamo nijednog poljoprivrednika ovde i nemamo nijednog stručnjaka iz ove oblasti da nam se obrati, iz RHMZ da nam se obrati lično i da kaže, kada bi pitali kada su nastale katastrofe, da bi rekao da je to bila 2010. i 2011. godina.

Napomenula sam i u načelnoj raspravi da samo za tri godine od 2007. godine do 2013. nastalo je 45 miliona evra samo od grada na poljoprivrednim proizvodima koji su trebali da uspeju na tim njivama. Naravno tu nećemo obraćati pažnju na objekte i na mehanizaciju koja je takođe pretrela veliku štetu zato što smo se na poljoprivredu bazirali, ali ono što želim da kažem i da pitam, da li je neko odgovarao 2010, 2011. godine za tu katastrofu koja se desila i za katastrofu zašto je četiri miliona evra dato za raznorazna istraživanja, a ne za protivgradne rakete.

Takođe, što se tiče Užica, želela bih da pitam da li je neko odgovarao zašto se reka Đetina 2009. godine izlila u centru Grada Užica? Niko nije odgovarao za to, a nenela je 30 miliona evra. Govorim u smislu da su u pitanju prirodne katastrofe koje je teško obuzdati, ali ako ćemo o odgovornosti da pričamo, hajde stvarno da krenemo po retrospektivi.

Takođe želim da pohvalim zašto je trebalo doneti ovaj zakon. Nismo čuli rešenja sem otvaranja agencije i mi smo protiv toga, jer će agencija okupiti samo jedan broj ljudi koji bi trebalo da rade taj posao u okviru svojih institucija i oni će to raditi svakako ako su odgovorni bez obzira gde se nalazi.

Dakle rešenje sa agencijom nije dobro rešenje i mi ne želimo da stanemo iza toga, ali ono što svakako želimo jeste da stanemo iza ovog zakona jer će on pre svega rešiti način finansiranja koji je predstavljao problem i rešiće problem nadležnosti odnosno odgovornosti.

Šta je republička nadležnost? Šta je nadležnost lokalne samouprave i svih ostalih nadležnih u ovom procesu? Hvala.

(Jovan Marković, s mesta: Replika.)

PREDSEDAVAJUĆI: Ne molim vas gospodine Markoviću.

(Jovan Marković, s mesta: Samo da objasnim.)

Diskusija koja se sada voda je van dnevnog reda. Neću vam dozvoliti iz prostor razloga što sada gubi svaki smisao.

U amandmanu se radi kolika će biti nadoknada strelcima i sada smo otišli do toga koliko primaju, gde se šta dešava.

Idemo dalje.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović.

Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.