Cenjena ministarko i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda doneti je definitivno 2009. godine, i to smo čuli. Međutim, on nije doneo potrebne efekte, uvideli su se nedostaci i zato se pred nama nalazi Predlog zakona u kome su preciznije definisana prava, ali pre svega obaveze korisnika ribljeg fonda.
Riblji fond je izuzetan resurs. To znamo svi od kolikog je značaja za našu državu, a znamo da je to obnovljivi resurs. Međutim, u ovakvim vodama, kakve imamo, i sa ovakvim izlovom može se desiti da to ne bude pravilo.
Novim zakonom se ispunjavaju svi zahtevi i norme EU i sve je usaglašeno po pitanju zaštite biodiverziteta, a osnov zakona je upravo upravljanje i očuvanje fonda u ribolovnim vodama, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje.
Zbog javnosti ću dati definiciju održivog korišćenja. To je kada koristimo resurs na takav način da ga posle nas ostavimo u istom ili u boljem stanju za neke buduće generacije.
Ovaj zakon se odnosi na kopnene vode, na reke, jezera i potoke, ali interesantan je podatak da se upravo u kopnenim vodama, bez obzira što čine samo 0,5% svih ukupnih vodenih povrišina, nalazi oko trećine biodiverziteta, faune, odnosno ribljih vrsta. Znači, jedna trećina je samo u morima.
Kao dosadašnji problemi isticali su se loš nadzor nad izlovom, poribljavanjem kao i gazdovanjem, nedovoljna stručnost korisnika ribarskih područja, veliki broj izdatih dozvola za rekreativni ribolov u odnosu na kapacitet ribljeg fonda, neobučenost ribolovaca i slaba komunikacija sa ribarima i sa ribolovcima, i ono što je najznačajnije, unos alohtonih i invazivnih vrsta koje su štetočine za naše domaće vrste koje se nalaze u našim rekama.
Imali smo skorašnje probleme na Gružanskom jezeru, gde je bio pomor alohtone invazivne vrste. Tu smo imali slučaj kada se korisnik zapitao – otkud takve vrste da se uvoze? Imali smo izlomljavanje tolstolobika na vodnoj akumulaciji Vrujci. O tome smo pričali. To nije primarni razlog zašto su se alge pojavile, ali definitivno je i to doprinelo.
Kao odgovor na sve ove probleme je upravo ovaj zakon i ciljevi su pravilno upravljanje ribljim fondom, očuvanje ribljeg diverziteta, odnosno raznovrsnosti, utvrđivanje jasnih uslova za sve vrste ribolova i promet robe, efikasan nadzor i inspektorat i ono što je najvažnije pooštrene kazne.
Želim da kažem da se proglašeno ribarsko područje daje na upravljanje privrednom društvu, javnom priduzeću ili privatnom licu. U tom smislu se slažem sa prethodnom koleginicom Gordanom Čomić koja je rekla da je jako bitno ko će biti korisnik ribarskog područja, jer je upravo to osnovna karika koja će primenjivati ovaj zakon nad ribljim fondom.
Korisnik će imati prvi uslov da bude stručan u ovoj oblasti, daleko stručniji nego što su do sada bili, zatim da se izradi što pre godišnji program upravljanja sa planom ulova, izlova, načinom poribljavanja, edukacijom i novčanim ulaganjima, da se daju redovni izveštaji uz redovan monitoring, kao i da se ovaj novac, koji se dobija od kazni, ulaže u ribarsko područje. Verovatno će to biti stimulativno da se te kazne zaista i naplaćuju, što do sada nije bilo u pitanju.
Na korisniku ribarskog područja, koji ga je dobio na upravljanje najviše 10 godina, od sada su velike odgovornosti. Zato još jednom napominjem koliko je bitan korisnik u ovom celom lancu, a u smislu pridržavanja propisanih zabrana. Znači, šta se lovi, kada, da se poštuju lovostaji, zabrana unošenja alohtonih vrsta, odnosno unetih vrsta, koje nisu domaće, spasavanje ribe usled poplava, zabrana deponovanja smeća.
Ovo je još jedan apel za sve naše sugrađane da naše reke, jezera ne smeju biti deponije smeća, jer se bojim da ćemo za koju godinu imati mrtva jezera, mrtve reke, pa nećemo ni moći da primenjujemo ovaj zakon.
Odgovorno i kontrolisano poribljavanje je osnov održivog korišćenja ribljeg fonda i ranije smo imali, to sam već pomenula, često unošenje invazivnih vrsta, što je štetilo eko sistemu.
Kao što smo već više puta čuli, ribolov može da bude privredni. Znači, ribar polaže stručni ispit, zna tačno o kojim se vrstama radi, dobija dozvolu, a sa druge, rekreativni i sportski, kada ribolovac ne mora da polaže ispit, ali ima dozvolu da lovi. Zato je korisnik područja upravo odgovoran da vrši edukaciju rekreativnih i sportskih ribolovaca, jer se dešava da se riba izlovljava eksplozivnim sredstvima, strujom i na druge neprihvatljive načine. Novčane kazne su znatno povećane, to smo čuli, od 25.000 pa čak do tri miliona i od ovog novca će se sigurno ulagati u očuvanje ribljeg fonda.
Sa željom da se očuvaju naši vodni ekosistemi i riblji fond, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i njegovu primenu.
Takođe, podrška i Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita, ili EUMETSAT. Sa ovom evropskom organizacijom mi već imamo ugovor od 2009. godine, to ističe 22. novembra ove godine i zato je potrebno novo potvrđivanje.
Kao što smo čuli, ovu organizaciju čini 30 država punopravnih članica, a naša država je jedina pridružena. Na našu molbu, ostali smo i dalje pridružena članica zbog naše finansijske situacije u zemlji, zato što su nam finansijski izdaci u tom slučaju manji.
Ovi satelitski snimci, koje dobijamo od ove evropske organizacije i sav operativni materijal su pomoć RHMZ i osnov su za precizne procene iz oblasti meteorologije i hidrologije koje se primenjuju u mnogim oblastima. Znači, kako u poljoprivredi, tako za bezbednost vazdušnog, vodnog, drumskog saobraćaja, zatim zaštita od elementarnih nepogoda, što je kod nas od velikog značaja i istraživanje vremena i klimatskih promena. Zahvaljujući ovim satelitskim snimcima, prognoza za narednih pet dana je poboljšana za 25%, što je jako značajno u preventivne svrhe.
Samo par reči o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivrednih proizvoda. Svesni da smo zemlja koja ima najveći potencijal u poljoprivredi, od žitnih polja Vojvodine preko voćnjaka Šumadije, pa do maline i stočnog fonda Zlatiborskog okruga, primarna poljoprivredna proizvodnja do sada se uglavnom finansirala iz budžeta Republike Srbije. Pošto znamo da su ti izvori znatno smanjeni i da ne mogu da prate ove zahteve i potencijale naše poljoprivrede, bilo je potrebno obezbediti i unaprediti kratkoročni model finansiranja.
Poljoprivreda je jedina naša grana koja beleži rastući bilans i zbog toga je ovo sve značajno. Čuli smo da se i ovaj zakon zove predžetveno finansiranje, jer omogućava poljoprivredniku da dođe do finansijskih sredstava onda kada mu je to najpotrebnije, a to je pred žetvu i kada uglavnom novca nema. Kao što smo opet čuli, bićemo prva zemlja u Evropi koja će na ovaj način finansirati primarnu proizvodnju korišćenjem zaloga na budućim proizvodima. Znači, u Agenciji za privredne registre će se formirati i predžetveni registar gde će poljoprivrednici registrovati zaloge u budućem rodu, kao sredstvo za obezbeđivanje finansija i subvencija.
Ono što je jako bitno jeste da će na ovaj način biti onemogućeno da dođe do izbegavanja izvršenja obaveze zbog neke više sile ili vremenskih nepogoda, što daje sigurnost finansijerima i svima onima koji bi ovaj put ulagali u poljoprivredu. U isto vreme će se vršiti podsticaj, naročito dobrim domaćinstvima, u ulaganje u sisteme za navodnjavanje, zaštitne pojaseve i sve ono što može da smanji rizik od nepogoda.
U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj omogućiće se veće ulaganje i povoljniji krediti za poljoprivredu, što je izuzetna šansa za Srbiju. Takođe, lično bih dala podršku ideji obnavljanja zadruga, kao osiguranju plasmana upravo ove robe koja će, nadam se, sada biti u većoj količini proizvedena. Zahvaljujem.