Zahvaljujem predsedavajući.
Velika odgovornost je, i velika čast danas govoriti i u Narodnoj skupštini na ovu temu. Meni posebno što ću, kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, verovatno biti deo radnog tima ove komisije i mi ćemo, naravno, za cilj imati da utvrdimo posledice NATO bombardovanja, kako na zdravlja ljudi tako i na životnu sredinu koja nas okružuje.
Još jednom želim da istaknem činjenicu da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bila jedan nelegalan i jedan nelegitiman čin koji je učinjen protiv međunarodnog prava bez odluke Saveta bezbednosti i naravno bez najave rata, bez objave rata.
Ono što je veoma značajno jeste da na isto takav način korišćeno je i oružje koje je tada bilo zabranjeno i kao što smo više puta čuli danas, to je bila municija sa osiromašenim uranijumom koja će i biti naravno jedna od glavnih tema rada ove komisije i posledice korišćenja ovakve municije.
Pored toga u ovoj nezakonitoj akciji bombardovani su, odnosno gađano je 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja, među industrijskim, veoma važno je to što su gađana hemijska i petrohemijska industrija i to je naravno dovelo do izlivanja tona kancerogenih i toksičnih hemikalija u našu životnu sredinu i naravno treba pomenuti još jednom da je oko 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno pre svega na južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i na južnu Srbiju.
Posledice definitivno se vide i one postoje i to je ono što mi ne možemo da sakrijemo i ne možemo, nemamo želju da zatvorimo oči pred tim i imamo obavezu i dužnost i prema našem narodu i prema deci i prema njihovoj budućnosti da predočimo i svetskoj javnosti tu istinu i da sprečimo posledice koje mogu biti u budućnosti. Moje kolege lekari će definitivno pričati o tome kako postoji evidentno povećanje malignih oboljenja i kako se to može dovesti u vezu sa većim radiološkim zračenjima i većim učešćem hemijskih jedinjenja, tako da će definitivno to biti i tema ozbiljnog naučnog istraživanja rada ove komisije.
Ono što još želim da kažem, jeste da ću se ja kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine posebno osvrnuti na uticaj svih ovih zračenja i hemijskih jedinjenja posebno na životnu sredinu, odnosno na prirodne resurse, na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, što naravno se opet može dovesti u direktno u vezu sa zdravljem naših građana. Dakle, uranijum jeste metal koji se nalazi slobodno u prirodi i to je metal koji na takav način nema neku veliku radio aktivnost, ali na način koji je korišćen tokom bombardovanja 1999. godine, nažalost imao je i to je ono što bi trebalo da se dokaže i trebalo bi da se vidi kakve posledice to može da ostavi.
Pri udaru osiromašenog uranijuma u čvrst materijal dolazi do visokih temperatura i do njegovog sagorevanja, naravno, tada se raspršuj čestice koje prilikom udisanja, odnosno unošenja inhalatorno mogu da se akumuliraju u plućima, u ljudskom organizmu i da budu kancerogene kroz neko vreme. Dakle, uranijum je korišćen tokom bombardovanja i nažalost, korišćen je i prljav uranijum koji pored toga što oslobađa te svoje kancerogene čestice ima i izotope torijuma, radijuma, radona, polinijuma a nije potrebno pričati o tome koliko su to opasne i radio aktivne čestice.
Ono što bih želela da kažem da su iskustva pokazala u našoj zemlji da sve ono što je NATO tvrdio za korišćenje ovog oružja nije bilo tačno, a to je bila tvrdnja da se uranijumska prašina zadržava samo u malom radijusu gde se deluje od nekoliko desetina do stotina metara što se pokazalo da nije tačno i da kontaminacija i širenje uranijumske prašine čak prostiralo do naših susednih zemalja, pa su tako kao što smo čuli izmerene osam do dvadeset puta radio aktivnosti i u Bugarskoj i u Grčakoj. Zatim, tvrdili su da se prašina vrlo kratko zadržava u vazduhu. Takođe i za to postoje naučna istraživanja da nije tako i da se ta prašina zadržavala i do dve godine. Tvrdili su da se nerasprsnuti penatratori oksidiraju i razlažu se na opasne soli tek nakon 500 godina. Naši istraživači iz Vične su pronalazili već oksidirane penatratore koji su počeli razlaganje i naravno treba utvrditi da li su naneli štetu našem zemljištu. Pošto istinu nismo dobili, mi je sami moramo utvrditi, jer Srbija jeste pretrpela ekološku katastrofu ali mi ne želimo da budemo trajno obeleženi kao radiološki hemijski zagađena zemlja niti kao ozračen narod, jer želimo da skinemo taj teret sa sebe. Želimo da možemo da normalno izvozimo, da naša hrana ne bude naknadno kontrolisana, jer naša zemlja je daleko u boljem stanju nego većina zemljišta, vode i vazduha u regionu i to je ono što želimo da dokažemo i stručnim i naučno-istraživačkim radom, odnosno da izolujemo mesta koja jesu kontaminirana, da se radi na njihovoj dekontaminaciji i da se oni stave pod trajni monitoring.
To je ono što je cilj ove komisije i to će biti cilj i našeg stručnog i naučnog istraživačkog rada, da se očuvaju naši prirodni resursi, pre svega visok kvalitet vazduha, zemljišta i vode, jer to su veliki naši potencijali.
Kao što smo čuli, naši polazni dokumenti sa kojima će ova komisija krenuti jeste Izveštaj komisije italijanskog parlamenta koja je nažalost trpela velike pritiske. Pretpostavljam da će i ova komisija trpeti, ali sam sigurna da će se doći do istine i do konkretnih i tačnih zaključaka i činjenica. Oni su doneli zaključak da postoji veza između angažovanja vojske, odnosno vojnika na Kosovu u mirovnim misijama i njihovog većeg oboljenja i da je uranijumska prašina direktan uzročnik malignih oboljenja, degenerativnih promena i oboljenja krvi, što znači da je citotoksična, genotoksična i kancerogena.
Ova metodologija rada, zaključci i izveštaji ove komisije biće korišćeni i osnova rada i naše komisije. Tako da rezultati, ono što se očekuje od našeg rada to je istina o činjeničnom stanju, zatim evidencija o nanetoj šteti na životnu sredinu i na zdravlje ljudi koja će biti predočena svetskoj stručnoj javnosti i nadležnim međunarodnim organizacijama.
Zatim, veoma važno, uklanjanje posledica i uzročnika koji mogu da donesu štetu u budućnosti i naravno pravne osnove za pokretanje odgovornosti za posledice.
Dakle, istina, odlučnost, hrabrost i veliko znanje i stručnost biće naše oružje kojim ćemo raditi za dobrobit i našeg naroda, za dobrobit naše zemlje i za budućnost naše dece, jer moramo da im ostavimo pre svega zdravu životnu sredinu. Zahvaljujem.