Zahvaljuje, predsednice.

Prosto se danas čudim kako se za naše stočarstvo danas najviše brinu oni koji su pre nekoliko godina izmislili aferu o aflatoksinu i na taj način doveli u pitanje i naše stočarstvo i proizvodnju mleka. To je verovatno nešto što poljoprivrednici i stočari nikada neće zaboraviti.

Meni je drago što je ova Vlada zaista prepoznala naš potencijal u stočarstvu, jer ne smemo zaboraviti da je naša zemlja pre par decenija izvozila oko 30.000 tona junećeg mesa i od toga se zaista dobro živelo, kupovali su se i avioni u tadašnjoj Jugoslaviji, obnavljao se vozni park u Beogradu i to je ono što ova Vlada smatra velikim potencijalom i želi da vrati.

Ja se nadam da će ovo ministarstvo naći načina, to će biti jako teško, da se povrati stočarstvo i da se ponovo stavi na noge u našoj zemlji, ali ja se nadam da će to uspeti i zaista ne vidim razlog da se sumnja u ovu dobru nameru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Veoma kratko ću, zato što sam se javila po amandmanu, pre svega, da bih zamolila da pričamo o pojedinostima danas o ovom zakonu, i takođe sam primetila da je poslanik pomenuo da bi rešenje naših problema, verovatno, bilo kada bismo imali sankcije, pa da se onda okrenemo sami sebi da pokušamo tako. Kao što smo već čuli, ne daj bože, da se to ikada više ponovi, mi znamo šta to znači i nijedna zemlja ne može da uspe. Rusija je velika, ona može neko vreme da podnese izolaciju, ali naravno, sve to ostavlja posledice i svakako da svi bolje funkcionišemo kada sarađujemo međusobno.

I, zato sam i rekla ovaj zakon, žao mi je, upravo što ne pričamo o pojedinostima, jer ovaj zakon se upravo i odnosi na to da mi ovim zakonom podržavamo male proizvođače, kako bismo razbili i srušili monopol velikih. Mi za juneće meso imamo tržište, to je zaista jedan proizvod za koji imamo tržište, mi imamo sklopljen Ugovor sa EU za izvoz 9.000 tona, mi, bukvalno statističku grešku pravimo kada izvozimo juneće meso, jer mi nemamo tog proizvoda.

Dakle, Vlada Republike Srbije je prepoznala koji je to proizvod, koji možemo sami da proizvedemo, koji može da proizvede i najmanji poljoprivredni proizvođač, mi ćemo mu dati podršku u tome i izvozićemo juneće meso, probaćemo da to bude proizvod sa kojim ćemo oporaviti našu poljoprivredu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam očekivala da će i predlagač da govori nešto o svom amandmanu koji je predložio. Pre svega bih pohvalno govorila o svim ovim razlozima zašto je u principu odbijen ovaj amandman, ali ne mogu da kažem da je njihova namera bila loša.

Znači, ovaj amandman koji je predložen od strane opozicionih poslanika pre svega se ne prihvata zato što uvođenje reda prve i druge kategorije i definisanja nadležnosti nad vodama prve i druge kategorije je usaglašeno sa Zakonom o vanrednim situacijama.

Ono što je jako bitno i što je za svaku pohvalu što će doneti ovaj zakon to je prepoznavanje da postoji oko 11,5 hiljada bujičnih vodotokova koji predstavljaju veliku opasnost za našu zemlju, a bujične poplave više ne predstavljaju stogodišnji problem već, nažalost, videli smo da to može sada da se desi mnogo češće.

Mi smo i na Odborima za zaštitu životne sredine insistirali na tome da se izvrši mapiranje, odnosno kartiranje erozionih područja i to je sve ono što će biti upravo obuhvaćeno ovim izmenama ovog zakona i jako mi je drago što je sada na neki način nadležnost centralizovana.

Ja dolazim iz Užica gde smo imali, malopre je kolega pomenuo, problem sa vodom i znamo kako je izgledalo u trenutku kada se desila havarija, kada prosto nismo znali kome da se obratimo, jer nismo znali ko je nadležan.

Dakle, sada u trenutku havarija naravno da će na vodama drugog reda postojati prioritet da se uključi lokalna samouprava, pa u slučaju potrebe uključiće se i okrug, ali će republički nivo biti taj koji će donositi konačne odluke. Tome svaka pohvala, jer ovo će veliki pomak napraviti kada su ovi problemi u pitanju.

Što se tiče uređenja samih bujičnih vodotokova, samo bih još to želela da kažem, mi smo danas pričali o samim vodnim zemljištima i uređenje vodnih zemljišta. Mi možemo vodotokove da uredimo, ali ako nismo slivna područja uredili mi opet možemo da očekujemo poplave. Zato mi je drago što je ovaj zakon doneo i tu vrstu izmenu da se sada upravlja po slivnim područjima, zato što vi i da uredite korito reke, ako oko slivnog područja koje obuhvata nekoliko kilometara širine i imate goleti, imate posečenu šumu, nemate šta da apsorbujete u vodu, vi opet možete da očekujete poplave.

Pošto se ovaj amandman odnosio na neke izmene, ja sam iskoristila priliku da pohvalim sve ove promene koje će doneti ovaj zakon i mislim da postavljamo jako dobre temelje da se ono što se desilo 2014. godine više nikada ne ponovi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama veoma važni zakoni koji su vezani za naše veoma važne prirodne resurse, ali pre nego što kažem nešto o ovim zakonima, ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona, osvrnula bih se na neke teorije koje smo danas mogli da čujemo o razvoju poljoprivrede u Srbiji koje smo čuli od strane naših pojedinih, naravno, pojedinih opozicionih poslanika.
Pa, tako, imamo jednu teoriju o razvoju poljoprivrede poslanika patriota, koju bih ja nazvala, u stvari i sam je rekao da se to zove ekonomski patriotizam koji ima znak jednakosti sa ekonomskom izolacijom. Po njegovom principu ovog razvoja poljoprivredne proizvodnje bilo bi verovatno što zaseješ – pojedeš, bitno je samo da ni sa kim ne sarađuješ i bitno je da se potpuno izolujemo u našoj Srbiji, da ne osećamo da neko želi naše zemljište da odnese ili naše poljoprivredne proizvode i na taj način ćemo razviti poljoprivredu.
Dakle, razvoj poljoprivrede zamišljaju kao nešto što može da se dešava bez tehnologije, bez plasmana, bez zaista dobrih proizvoda, bez metodologije rada, tako da je to bila jedna od teorija vrlo zanimljiva. Ja sam imala prosto potrebu da je ponovim. A ono što je taj poslanik patriota još pomenuo jeste da su ovim Predlogom izmena i dopuna zakona žene ponižene. Žene u poljoprivredi nikada nisu bile ponižene, a najmanje sada kada je ova Vlada na čelu sa SNS i premijerom Aleksandrom Vučićem dala podsticaje u poljoprivredi, kada smo se izborili za rodno odgovorno budžetiranje prilikom dodele subvencija u poljoprivredi i kada se danas kao nikada do sada toliko poljoprivrednih gazdinstava vodi na ženu.
Takođe, čuli smo brojne optužbe da nemamo predlog kako će se vratiti zadrugarstvo i verovatno da poslanik patriota nije obavešten da smo mi usvojili u prošlom sazivu Zakon o zadrugarstvu i da se upravo ova Vlada trudi da taj nivo saradnje u poljoprivredi vrati.
Još jednu stvar želela bih da kažem, da se ova Vlada zalaže za ukrupnjavanje poseda, za komasaciju, i za sve ono što smo čuli da mi nismo bili za to.
Druga strana koju smo mogli da čujemo, odnosno drugi predlog razvoja opet dolazi od strane onih koji su imali prilike da se pokažu i zalažu u poljoprivredi, da vidimo kakva je njihova teorija razvoja poljoprivrede, pa bi ta strategija bi se mogla nazvati strategijom zavlačenja, jer svi njihovi ministri koji su bili na čelu, ništa drugo nismo videli nego da im je poljoprivreda bila industrija i biznis i da im je to bio program predizbornih kampanja a boga mi i pljačke države, pa tako imamo ono što bi trebalo da se podsetimo, a to je da je Saša Dragin bacio 5,5 miliona evra na softver koji nije radio, a bio je namenjen za Ministarstvo poljoprivrede.
Tako su oni ulagali svoj novac. Tada su harale određene monopolske grupe udružene sa tajkunima, koje su imale za cilj da se uništi stočarstvo u Srbiji, u tome su, nažalost, i uspeli. Tada je pojačan uvoz stoke i proizvoda. Zato je ova Vlada imala veliki zadatak i činjenica je da nije lako, činjenica je da nije lako, ali ovi zakoni upravo će raditi na tome da se ova situacija popravi i to ćemo morati ići korak po korak, jer sve ono što je uništavano godinama i decenijama sigurno je da neće biti lako da se preko noći vrati.
Dakle, pred nama su jako dobra tri predloga izmena i dopuna zakona. Prvi je o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Više puta smo čuli, ja ću se potruditi da kažem najosnovnije vezano za ovaj zakon, a to je da je njegov cilj da otkloni sve one barijere do lakšeg finansiranja projekata u poljoprivredi. Dakle, stvoriće se uslovi za korišćenje predpristupnih IPARD fondova koji su veoma značajni za nas, zato što je Srbiji dodeljeno 175 miliona evra kroz ove predpristupne fondove, koji bi trebalo da budu iskorišćeni od 2014. godine pa sve do 2020. godine. Od toga već nam je na raspolaganju oko 15 miliona i ja se nadam da već početkom iduće godine ili od aprila iduće godine će ova sredstva biti povučena. Znači, imamo obavezu da ih utrošimo do 2018. godine.
Zatim će se potvrditi i sprovoditi Akcioni plan kao preduslov za otvaranje predpristupnog Poglavlja 11 iz oblasti poljoprivrede i ono što sam već pomenula, što ova Vlada i ministarstvo nadležno radi intenzivno, a to je da se urede zemljišne parcele i da se vrši kontrola direktnih plaćanja, dakle, precizno će se upisati sva poljoprivredna zemljišta i radiće se na efikasnijoj komasaciji, odnosno na ukrupnjavanju ovih poseda.
Zašto je to bitno? Zato što će sva ova sredstva verovatno biti primenjiva uglavnom na većim posedima, na većim poljoprivrednim gazdinstvima i država će biti ta koja će pomoći malim poljoprivrednicima da se udruže i da zajedno mogu da apliciraju, jer će na taj način i obrađivanje zemljišta i sve investicije biti lakše.
Što se tiče drugog predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, pre svega bih napomenula još jednom da Srbija ima zaista veliki prirodni potencijal, posebno kada je poljoprivreda u pitanju, pa i vodoprivreda, o kojoj ću kasnije nešto reći, ali nažalost, ti potencijali su ostali neiskorišćeni.
Upravo tome razlog je višedecenijska jedna jako loša agrarna politika koja je dovela do toga da naš zemljoradnik, da ne kažem seljak, mada ja volim da kažem seljak, i to seljak sa velikim slovom s, jer to su ljudi zahvaljujući kojima naša država velikim delom opstaje i živi. Danas naši zemljoradnici ne mogu da žive od svog rada i mi ćemo sve učiniti da se to promeni.
Naravno da imamo izuzetne prirodne uslove, ali naš stočni fond, a već sam pomenula razloge između ostalog zašto je to tako, je danas na nivou iz 1900. godine, a moramo znati da postoji ogromna potražnja i u EU i u svetu za junećim mesom. Upravo u tome leži ova borba i važan je ovaj Zakon o podsticajima, kako bi se obezbedili izvozi, izvoz ovog mesa u inostranstvo. Da bi se on obezbedio, nama je potrebno da imamo oko 100.000 junadi u našim štalama.
Samo ću pomenuti još jednu stvar, ovo je jako bitna informacija koju sam pronašla, da je 1990. godine tadašnja Jugoslavija izvezla oko 50.000 tona crvenog mesa, odnosno junećeg mesa, u SAD, za potrebe njihove vojske, a Srbija je od toga, od tih 50.000 izvezla 30.000 tona. Za taj novac koji je dobijen od izvoza junećeg mesa kupovani su avioni, a Beograd je uspeo da obnovi kompletne, možda ne baš kompletne, ali je uspeo da se obnovi sa novim autobusima.
Evropska unija ima veliku potražnju za junećim mesom. Oko 700.000 tona je potreba da se izveze. Mi imamo takođe dozvolu za izvoz, velika suma je u pitanju, odnosno oko devet hiljada tona, ali mi tome trenutno ne možemo da se približimo. Zato i želim da kažem koliko je važan ovaj zakon i koliko je važno da se primene njegove odredbe i da se poveća i proizvodnja, a i izvoz junećeg mesa.
Zatim je jako bitno pomenuti da će ovaj Zakon o podsticanju se usmeriti u podsticaje u oblasti direktnih plaćanja za nove korisnike koji do sada nisu imali pravo na ovo, jer do sada su domaćinstva bez umatičenih jedinki, odnosno bez genetičkog resursa autohtonih vrsta, odnosno autohtonih rasa nisu imali pravo na ove podsticaje.
Cilj ovog podsticaja je, kao što sam već rekla, očuvanje broja krava kao baza za proizvodnju teladi, a samim tim i proizvodnja junećeg mesa. Ovim će, takođe, biti jako povoljno što će one krave koje ne obezbeđuju dovoljnu proizvodnju mleka poljoprivrednici moći da preusmere na proizvodnju mesa i da na taj način obezbede sebi opstanak na selu.
Ova Vlada se okreće prema srednjim privrednicima, prema malim i srednjim proizvođačima, poljoprivrednim i šansa su kod nas i napuštena sela u Srbiji koja, nažalost, već dugo jesu napuštena, i to jeste činjenica, i koje će ova Vlada uzeti u obzir kada bude razmišljala o obnavljanju i o ruralnom razvoju.
Veoma je važna mera ruralnog razvoja koja se odnosi na podsticaj mladima da ostanu ili da se vrate na selo kroz bespovratna sredstva, start ap kredite i grantove, koji će se davati unapred, a ne po planiranom trošku, što je veoma značajno. Vlada će podstaći egzistenciju na selu, podstaći će razvoj poljoprivrede, ali samim tim će podstaći i razvoj, obrazovanje i infrastrukture.
Pre nego što krenem da govorim o sledećem resursu, odnosno o vodama, samo bih pomenula još da su planirani podsticaji u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje tzv. lokalnih akcionih grupa, koje bi trebalo da odrade najveći deo posla kada je u pitanju ruralni razvoj, a u tome će imati pomoć nadležnog ministarstva, kako u sopstvenom formiranju, tako i u izradi aktivnosti, izradi planova i apliciranju za projekte.
Što se tiče trećeg zakona koji se tiče izmena i dopuna Zakona o vodi, kada govorimo o značaju ovog zakona ne možemo a da ne kažemo nešto o značaju same vode kao obnovljivog resursa. Danas ne mogu da pričam o vodi kao obnovljivom resursu, a da ne ukažem na sumnju da ako nastavimo ovako da koristimo ovaj resurs, da ovo pravilo neće važiti, da ćemo uskoro ostati bez pitke vode ili bar bez vode koja će biti moguća za ljudsku upotrebu.
Stručnjaci tvrde da će 21. vek obeležiti borba za vodu, kao što je to nekada bilo za naftu, i svi smo svedoci da to, nažalost, jeste tako, s tim što Srbija, na sreću našu, ne oseća te probleme, jer smo visoko rangirani po rezervama pijaće vode i imamo oko 400 izvora visoko rangirane pitke pijaće vode. Tako da još uvek raspolažemo ovim resursom i samo 20% od toga se eksploatiše. Srećom, upravljanju vodama, kao što vidimo i kroz ovaj zakon, a i kroz druge aktivnosti, se danas mnogo ozbiljnije pristupa i mnogo veća pažnja, tako da ima nade da ovaj resurs ostavimo budućim generacijama onako kako bi trebalo i kako se očekuje od nas.
Višedecenijsko zanemarivanje je dovelo da je danas u Srbiji potrebno uložiti oko 8,5 milijardi evra u vodosnabdevanje, kanalisanje, ali i zaštitu od poplava, bujica i od erozije. Svedoci smo bili šta se desilo 2014. i 2016. godine, a i nekih ranijih godina, da je jedna neadekvatna politika i ne ulaganje u vodu i vodosnabdevanje dovelo do velikih poplava.
Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je i Strategiju upravljanja vodama od 2016. do 2034. godine, koja pored svih planiranih mera zaštite i predviđa obezbeđenje sredstava za izvršenje tih radova.
Dakle, ovaj zakon bavi se mnogim pitanjima i veoma je opširan da bismo stigli o njemu u načelu govoriti, ali ja bih samo o nekim osnovnim ciljevima rekla da je to, pre svega, usaglašavanje sa propisima, kako domaćim koji su doneti u međuvremenu između 2010. i 2016. godine, tako i usaglašavanje sa propisima EU. Zatim, stvaranje uslova za upravljanje vodama, koje podrazumeva dobar status voda, zadovoljavanje potreba, pre svega, za ljudsku upotrebu. Zatim, postavljanje ograničenja kada je upitanju eksploatacija, propisivanje prava i obaveza. Ovo je veoma bitno, propisivanje prava i obaveza onih koji koriste, ali posebno onih koji zagađuju vodu. Zatim, uslovi korišćenja vodnog zemljišta. Oko ovog člana je bilo dosta polemike i biće verovatno u pojedinačnoj raspravi, koji će pokazati da je ovo dobra izmena u zakonu i da se ona usaglašava sa Zakonom o javnoj svojini, jer do sada ova situacija nije bila uređena, pa kako je i uvaženi ministar rekao, bio je po principu – ko prvi do devojke, devojka njegova. Izdavanje akata i kontrola njihove primene. Takođe, usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pitanju objedinjene procedure prilikom preuzimanja dozvola za gradnju.
Dakle, najznačajnije izmene su da se ukida teritorijalno upravljanje vodama. Znači, sada imamo upravljanje po slivu, jer se pokazalo da reku ne možemo teritorijalno podeliti, pa po različitim nadležnostima upravljati jednom rekom. Iz tih razloga se ukida i vodno područje u Beogradu. U plan upravljanja vodama će morati da se unesu granice vodnog zemljišta u prostorne i urbanističke planove.
Mnogo je ovde izmena o kojima ćemo naravno govoriti kada budemo govorili u pojedinostima, jer zaštita od štetnog dejstva erozija i bujica je zaista jedan od prioriteta ove Vlade. Moramo da se prosto ponesemo odgovorno i da se ne desi da smo zaboravili ono što nas je zadesilo i da nekim generacijama ostavimo ono što smo mi nasledili i na takav način da se ophodimo prema tome.
Nadam se da će primena ovog zakona zaista doneti velike boljitke kada je vodosnabdevanje i samoupravljanje vodama u pitanju.
Takođe, obezbediće se transparentnost, kako postupka davanja u zakup, tako i svih ostalih mera.
Meni je drago što zemljište i vode, kao najvažnija dva resursa u Srbiji, mogu da obezbede razvoj i napredak našeg društva, ali je naš zadatak da se mi prema njihovog korišćenju ophodimo, da ih održivo koristimo, da se odgovorno ponašamo i da ih u optimalnom stanju ostavimo budućim generacijama.
Ova dva resursa i način njihovog korišćenja definitivno će odrediti budućnost naše zemlje, pa i samo bogatstvo naše zemlje i zato insistiram na tome koliko su ovi zakoni pred nama važni i SNS će u glasati u potpunosti za njih u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja bih za kraj morala da se osvrnem na ovu primedbu da danas nije bilo interesovanja za ove zakone, što svakako da ne stoji. Evo, i u ove kasne sate građani mogu videti da u svakom trenutku poslanika većine ima bar 25 puta više nego poslanika opozicije, što verovatno i pokazuje našu snagu i u sadašnjosti, a u budućnosti i još više. To je što se tiče primedbe da nije postojalo interesovanje. Interesovanje je i te kako, naročito za, kao što sam već rekla, naše prirodne resurse koje mi izuzetno poštujemo i za naše poljoprivrednike, koje i te kako poštujemo.
Ono što bih još rekla je da pojedine komentare koje smo isto čuli na kraju u principu ne bih nešto posebno komentarisala jer prosto dođu kao jedna ambalaža, bez suštine i bez sadržaja, i primedba da nismo imali šta danas da čujemo takođe nije tačna. Mnogo se čulo konkretnih stvari, trudili smo se da razgovaramo zaista o predlozima koji su danas na dnevnom redu, a ne da sada širimo temu i da razgovaramo o svemu što bi nam palo na pamet, kao što su neki pokušali. Naravno, ja se nadam da će biti trenutaka i da ćemo uskoro imati na dnevnom redu i zakone pa da opširnije obuhvatimo ovu temu, jer poljoprivreda je zaista nešto čime ćemo se u narednom periodu baviti, naročito što idemo ka otvaranju poglavlja vezanih za ovu oblast.
Ono što još želim da pohvalim ovu Vladu jeste da je ova Vlada shvatila da je poljoprivreda u našoj zemlji veoma važna oblast, da se od poljoprivrede ne zarađuje brzo, kao što su to neki mislili koji sada sede sa druge strane. Od poljoprivrede se ne zarađuje brzo, ali to je održiva grana privrede i mi ćemo u nju ulagati, podržavaćemo razvoj, vraćaćemo ljude mlade na selo, davaćemo im podsticaj za to i to je ono što je naš cilj i što je program ove Vlade i mi to i dalje podržavamo.
Zato samo napred, sve čestitke i Ministarstvu i Vladi na ovim programima i na ovim predlozima zakona koji će uskoro biti usvojeni i nadamo se uskoro da ćemo imati i novih predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, ja bih samo dopunila, pre svega zato što je većina prethodnih govornika rekla ono što jeste suština, a to je da je ovaj predlog zakona pre svega preventivnog karaktera i da je jako bitno da zaštitimo sve članove porodice.
Ono što do sada nismo čuli, a bitno je pomenuti kada su u pitanju maloletna lica, da se tu postiže jedan multidisciplinarni sistemski pristup. Kada su maloletna lica u pitanju obično se smatra da oni dolaze iz disfunkcionalnih porodica pa i šire se mora posmatrati ova problematika i zato se uključuju kompletan sistem i primenjuju se svi ostali zakoni. Naravno da ovaj zakon u ovom smislu preventivnom nije primenjiv na maloletna lica, ali svakako da će i oni biti zaštićeni njegovom primenom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Samo bih dodala na sve ovo da smo se ovde negde prosto poigrali rečima, odnosno predlagač ovog amandmana želeo je igrom reči da postigne kao neko udaljavanje od momenta, znači da postigne neki duži period, da napravi odstojanje od potencijalnog zločina.
Znači, ono što je za svaku pohvalu kod Predloga ovog zakona jeste upravo to što će od sada čak i prijava koja nije procenjena da je bila upozoravajuća, da ne kažem grubo – lažna, kako smo mi to do sada, ne mi, ali prosto se tako kategorisala da je moguća lažna prijava, znači, ona će se zavoditi i pratiće se kroz evidenciju, nastaviće se praćenje tog slučaja. Zato ne možemo sada da napravimo razliku između neposrednog i posrednog jer će se svaka prijava smatrati neposrednom. Znači, pratiće se i nijedan slučaj neće biti zapostavljen, kao što je to do sada bila situacija, tako da ta posredna opasnost prosto ne može nikako da se definiše. Svaka će se situacija smatrati neposrednom, pratiće se, tako da je ovo velika stvar i veliki pomak u ovom zakonu što će se na najviši nivo podići praćenje i svakoj prijavi će se dati važnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Meni je zaista žao što poslanik policajca koji predstavlja osnovnu kariku u implementaciji ovog zakona, odnosno za sada još uvek Predloga zakona, a nadam se da ćemo ga usvojiti uskoro, zato što je policija ovde osnovni stub primene i na njih se najviše oslanjamo. To jeste suština, da policajac koji nije završio specijalizovanu obuku ne može da prepozna gde se zaista nalazi pritajeni nasilnik. Zato smo imali problem. Mi smo i ranije imali zakone koji su se ticali ove problematike, ali njihova implementacija upravo je nailazila na problem zato što oni nisu mogli da osete gde se nalazi nasilnik, pa su nekada to podvodili pod lažne prijave i onda se dešavalo upravo da kada se oni povuku, desi se ubistvo ili neka vrsta nasilja.
Znači, jako je bitno da on prođe specijalizovanu obuku, da bude senzibilisan za ova pitanja, da bude oslobođen ličnih predrasuda, to je jako bitno, i naravno, da ne bude pod subjektivnom procenom.
Još bih još jednu stvar dodala, pošto nismo govorili o tome kada je bilo usvajanje člana 5a, koji je podneo kolega Martinović. Ja ne bih volela da danas prođe dan a da se to ne pomene. Drago mi je što je prihvaćen amandman i što je postao sastavni deo zakona, gde će se sprovoditi disciplinska odgovornost nadležnih institucija za nepostupanje i nepoštovanje rokova. To je upravo ono što će omogućiti da ovaj zakon bude primenljiv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas sam želela poseban akcenat da stavim na ovaj predlog, odnosno na izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ali, prosto, ne mogu da preskočim a da ne kažem par činjenica, vezane za aerodrom „Ponikve“.
Najveće aktivnosti aerodroma „Ponikve“ su upravo u periodu od 2011. do 2016. godine i ako ćemo činjenično stanje da uzmemo, dakle, 2011. godine nekadašnji vojni aerodrom je prenet na upravljanje gradu Užicu, a do 2013. godine u principu su samo urađeni idejni projekti razminiranja i projektni zadaci.
Znači, od dolaska SNS na vlast i ove Vlade, koja je i tada radila na uređenju aerodroma „Ponikve“, urađena je i realizovana prva faza čišćenja, odnosno razminiranja, urađeni su svi idejni projekti i studija procena uticaja, od 2014. i 2015. godine dobijene su brojne donacije, a ja ću navesti samo neke. To su svetlosni sistemi, 2,5 km ograde i kompjuteri od aerodroma „Nikola Tesla“, 8,8 miliona dinara donacije Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i 2016. godine donacija aerodroma „Nikola Tesla“ za izgradnju terminala. Činjenica jeste da nedostaju još 2,3 miliona evra, to je veliki novac u pitanju, ali, Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo zaista radi da se i ovaj aerodrom stavi konačno u funkciju.
Sada bih se vratila na izmene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Nivo razvoja jedne zemlje pre svega se vidi u nivou razvijenosti saobraćaja. Dakle, saobraćaj u smislu prenosa informacija, podataka i prevoza ljudi postoji od kada postoji društvo, zato se i prati. Srbija svakako ima povoljan prirodno-geografski položaj i ima jako dobre osnove za razvoj sva tri vida saobraćaja, i kopnenog i vazdušnog i rečnog.
Srbija je imala priliku da iskoristi, mada to nekada nije ali se nadamo da će u budućnosti to i te kako učiniti, nudi najkraće i najsigurnije trase za spajanje istoka i zapada i nalazi se na samom raskršću Koridora 7 i Koridora 10, koji su veoma važna dva koridora. Međutim, saobraćajna politika Srbije nije uvek bila na najvišem nivou, pa se može reći da je nekada bila i prilično loša, kada je saobraćaj u pitanju. Decenijama se ovi potencijali nisu koristili i, nažalost, sredstva od privatizacije umesto da su trošena u infrastrukturu, ona su usmeravana u potrošnju.
O značaju drumskih koridora pričali smo prethodne sedmice i o tome bi sada bilo i previše govoriti. O Koridoru 10 i o delovima auto-puta koji mi nazivamo Koridor 11 govorili smo tri dana zaredom i zaista se može reći i potvrditi da Republika Srbija u tom pravcu posebno napreduje, da je za dve godine izgrađeno stotine kilometara samo auto-puta i, naravno, izvršene su brojne rekonstrukcije i izgradnja puteva drugih kategorija.
Ali, ja bih se vratila na Koridor 7, o kome bih danas posebno pričala, koji predstavlja reku Dunav i luke u Srbiji, koji je neopravdano zapostavljen prethodnih godina. Ne može se reći da ranijih decenija nije postojala zakonska i planska dokumentacija vezana za razvoj plovnog saobraćaja, ali ona je, nažalost, ostajala uvek nekako mrtvo slovo na papiru. Takođe bih pomenula da je i ranije postojala želja da se preraspodele tokovi saobraćaja sa drumskog na železnički i rečni. Tada je to bilo 20%, danas je taj procenat mnogo veći.
Zbog neefikasnosti i neodgovornosti nekadašnjih vlasti, nažalost, nije se gradilo, infrastrukturni projekti su zaostajali i mi danas trpimo veoma velike posledice. Pre svega smo ograničili privredni i društveni razvoj. Zatim, propustili smo šansu da naplatimo, da imamo profit od tranzita preko naše zemlje. Ono što je veoma bitno, a što se možda u ovom trenutku ne računa, to je – kako da vratimo saobraćaj koji nas je već zaobišao? Treba voditi računa o tome da saobraćaj nekako uvek ide ustaljenim tokom, pa ćemo i mi u tom smislu, verovatno, i kada izgradimo koridore, imati veliki posao da taj saobraćaj usmerimo preko naše zemlje.
Srbija ima veoma dobre uslove da razvija vodni saobraćaj, jer ima oko 1.600, možda i 1.700 kilometara plovnih reka i kanala. Najveća je Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš. To su naše plovne reke. Naravno, Dunav, koji čini taj Koridor 7, veoma važan i prolazi svojom dužinom oko 30% samo kroz Srbiju.
Veliki je potencijal za razvoj transporta, trgovine i turizma i posebno jahting turizma i o tome smo danas slušali, da će ovde biti veoma značajne izmene, zato što smo do sada imali jahting turizam razvijen, ali, nažalost, Srbija je ovde bila na šteti, jer nije ubirala porez na prihod i porez na primanja zaposlenih na jahtama ili na drugim plovilima koji služe za rekreaciju i, nažalost, ostajala je bez novca jer su te jahte bile registrovane u drugim državama.
Ono što je takođe veoma bitno, domaći prevoznici su dovedeni u neravnopravni položaj. Od sada će, dakle, moći da se iznajmljuju samo plovila registrovana u Srbiji i da se vije na svakom vozilu zastava u čijem je vlasništvu.
Kada su luke u pitanju, od 11 luka koliko ukupno ima u Srbiji, osam se nalazi na Dunavu i svih osam su od međunarodnog značaja. Sve luke su nažalost iskorišćene sa vrlo manjim procentom nego što bi to bilo optimalno i zato ne možemo da govorimo o razvoju vodnog saobraćaja bez dobro opremljenih luka.
Zbog toga se nadam da će ovaj zakon učiniti upravo ono što i jeste cilj i da će ovaj zakon predstavljati završni korak kada je u pitanju reformski zakon i luka i da će se to dovesti na najviši mogući nivo.
Dakle, videli smo da su izmene zakona iz 2015. godine već načinile brojne pozitivne pomake, pa danas imamo veliki broj zainteresovanih svetskih i evropskih lučnih operatera za javno privatno partnerstvo. Ako uzmemo u obzir da je ova Vlada i ovo ministarstvo načinili brojne dobre reforme i da se to već vidi u našem avio saobraćaju, vazdušnom saobraćaju, danas pratimo u stopu i usklađeni smo po pitanju vazdušnog saobraćaja sa kompletnim evropskim zakonodavstvom.
Što se tiče drumskog saobraćaja intenzivno se gradi. Posle mnogo decenija danas se nalazimo zaista na pravom putu i drumskom saobraćaju. Ne sumnjam da će biti uspešna i reforma vodnog saobraćaja i da će biti kompletiran naš saobraćajni krvotok koji može našu Srbiju da oživi u privrednom smislu.
Takođe, tome u dokaz ide i ova vest današnja koja je jako lepa. Čestitam i ministarstvu i Vladi, a i svima nama jer to je za sve nas jako lepa vest da je Srbija skočila sa 54 na 47 mesto na svetskoj „Duing biznis“ listi i da se nalazimo među prvih deset zemalja po napretku na ovoj listi. To je zaista za svaku pohvalu. Sve čestitke i zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, još jednom ću napomenuti da danas govorimo o produženju roka raspoloživosti zajma, a ne govorimo o tehničkim uslovima izvedenih projekata. Nismo dobili takvu vrstu izveštaja tako da nećemo moći baš detaljno i da razgovaramo o tome.
Što se tiče primedbi opozicionih poslanika, danas smo uglavnom čuli pitanja – zašto se sada gradi, zašto se kasni, zašto se produžava rok i zašto je uopšte trasa ovakva? Čak smo to mogli da čujemo od onih koji su u to vreme ovu trasu i projektovali.
Demokratska stranka, naravno i prethodna vlast na čelu sa DS, imala je bar osam godina da završi bilo koji od ovih trasa i da sada razgovaramo onako ravnopravno o tome, a ne da se otvara po deset kilometara u predizbornim kampanjama. Tako da, imamo jednu situaciju kada je proglašena izgradnja Koridora 10 2008. godine. Očekivali smo da to krene nekim tokom, a 2010. godine smo videli da su se uglavnom otvarale i zatvarala javna preduzeća koja bi trebala da budu nadležna za ovaj Koridor 10, pa je tako za samo godinu dana otvoren Koridor 10, zatim „Putevi Srbije“ i onda „Autoputevi Srbije“. Sva ova preduzeća optužena su za loša poslovanja, ali naravno nikada niko nije odgovarao, a autoputevi i koridori su stajali.
Što se tiče ovog Koridora danas o kom pričamo, odnosno o autoputu za koji je uzet zajam od 300 miliona evra, jako je značajan zato što će on povezati Rumuniju preko Srbije, Crne Gore, pa sve do Italije. Kroz našu zemlju proći će od Beograda, pa do granice sa Crnom Gorom 270 kilometara, a ova trasa o kojoj danas raspravljamo čini oko 40,36, da budem precizna, kilometara i ona je trasa od Ljiga do Preljine. Za ovo je uzeto, odnosno zajam je obezbedila Republika Azerbejdžan i moramo priznati da su rokovi probijeni. Azerbejdžanska firma „Azvirt“ je izvođač radova i pokazao se kao vrlo korektan, zato što je dao mogućnost da u većem procentu učestvuju kao podizvođači naša domaća preduzeća, što je nama u principu i bilo u interesu kada smo razgovarali o jačanju naše građevinske industrije. Dakle, čak 101 domaće građevinsko preduzeće je danas samo na ovoj deonici radilo kao podizvođači, dobavljači, kooperanti i bilo je oko 1400, odnosno između 600 i 1400 direktno zaposlenih na ovom projektu.
Što se tiče samog ovog autoputa, rekla sam da imam izuzetno veliki značaj. Naravno, mi ćemo razgovarati o tome gde će se i u kom pravcu on nastaviti. Kao što sam rekla, istina jeste i moramo priznati da jeste probijen rok, za sada za celih mesec dana. Mi od toga ne bežimo, to priznajemo i ova vlast to kritikuje, jer smo želeli da uspostavimo pravnu državu u kojoj se zna kada će biti rokovi i da se takvi rokovi poštuju.
Bez ikakve želje da branim ili napadam izvođače ili podizvođače, ovo potpuno objektivno govorim, ovo je zaista u pitanju težak jedan građevinski teren, gde je trebalo izbušiti na samo 40 kilometara pet tunela, a jedan tunel nije izbušen, nego je napravljen usek, 66 mostova, 60 hiljada metara kvadratnih nadvožnjaka, izvršeno je 40 regulacija vodotokova, 46 potpornih zidova itd, dve petlje, tri odmorišta i da ne nabrajam. Što je veoma značajno, možda ne znaju ljudi koji se ne bave građevinarstvom, da kišnih sedam meseci u dve godine zaista može da omete radove i da dovede do ovih kašnjenja od mesec dana.
Srbija je, naravno, dala šansu domaćim građevinskim preduzećima, a kasnije će se kada budemo razgovarali o tome da li se odgovorilo na nivou koji se očekivalo, videti da li su ta naša građevinska preduzeća i položila ovaj ispit i da li će raditi i dalje. Ja se nadam da će biti pozitivnih odgovora. To bi bila iskreno moja želja, jer je nama u interesu da naši ljudi rade u građevini.
Dakle, ako pričamo o autoputevima, pre svega treba pomenuti da je to društveni krvotok i gde god se ne nalazi jedna saobraćajna infrastruktura, obično demografski to područje i odumire. Autoputevi dovode do jačanja kako socijalnog, tako i do razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i svega ostalog što je značajno da se građani zadrže na jednom području. To je jedan multikulturni, multiprivredni projekat. On će, kao što sam već rekla, obezbediti da se zaustave migracioni procesi, da se zaustavi demografsko pražnjenje, a posebno to ističem po pitanju istočne i zapadne Srbije, iz koje dolazim.
Takođe, povećaće se i sigurnost učesnika u saobraćaju, što je takođe bitno. Danas smo više puta pomenuli Ibarsku magistralu koja prolazi kroz zapadnu Srbiju. E, kad smo već kod Ibarske magistrale, meni je žao što su se nad Ibarskom magistralom danas žalili na loše puteve oni koji su već imali prilike da ubrzaju izgradnju ovih autoputeva, pa između ostalog i da utiču na to kojom će trasom da se nastavi ovaj put dalje.
Naravno da naš interes jeste, ja sam iz zlatiborskog kraja, konkretno dolazim iz Užica, da taj autoput kasnije iz Požege nastavi kroz Zlatiborski okrug. Mi smo se potrudili, za razliku od članova DS koji su prihvatili tada da se taj put nastavi preko Arilja i Ivanjice, mi smo čak uradili jednu uporednu analizu i nismo odustali, jer smatramo da odluka gde će autoput da nastavi dalje nije prosto planiranje, projektovanje i prebrojavanje broja vozila koja prolaze tom trasom, to je jedan vrlo složen proces koji podrazumeva da uzmete u obzir i prirodna bogatstva, da uzmete u obzir i privredni i turistički potencijal, da uzmete u obzir i broj stanovništva koji tu živi, a i potencijalni broj stanovništva koji bi mogao da dolazi, odnosno da migrira prema toj transferzali.
Dakle, takođe je potrebno napomenuti da je u prethodne tri godine asfaltirano oko stotinu kilometara autoputa. Zato je moja nada i uverenje da će nadležne institucije, Vlada i nadležno ministarstvo, naravno da uzmu u obzir ponovo gde će se od Požege nastaviti ovaj autoput, odnosno ovaj koridor.
Kao što sam rekla, mi smo uradili tu uporednu analizu sa svim ovim parametrima koje sam već pomenula, i utvrdili smo da je Zlatiborski okrug ispred, da ima prednost i po pitanju gustine saobraćaja i po pitanju broja stanovnika koji tu žive i ima prednost u odnosu na to što je blizina granica, a samim tim i migracija omogućena stanovnika iz Crne Gore i Bosne. Zatim, prirodni, privredni i turistički potencijali Zlatiborskog okruga su ipak u ovom trenutku malo veći i možda je potrebniji autoput.
Takođe, poklapa se trasa i, evo, dolazim i do tog finansijskog momenta gde planirana dva koridora bi se u ovom slučaju poklopila za čak 66 kilometara i to na trasi Preljina – Požega – Mačkat, što bi predstavljalo uštedu kasnije oko 80 miliona evra. Tu je i ekonomska isplativost, zatim investiciono i tekuće održavanje, koje bi bilo, naravno, lakše na Zlatiborskom okrugu. Tu su brojni razlozi zašto mi, naravno, nećemo odustati da, bez obzira što projekat koji je 2008. godine napravila prethodna vlast, mi ćemo pokušati, dok još ne dođe do izgradnje, da promenimo, da prosto utičemo na bilo koji način. Ako uspemo, to će biti na naše zadovoljstvo.
Svakako ova Vlada je uvidela veliki značaj investicionih ulaganja, a autoputevi su svakako jedan od jako bitnih, zato što je izgradnja saobraćajnica profitabilna grana privrede i zato što je ovaj zajam iz tog razloga i isplativ i, naravno, mi ćemo podržati produženje ovog zajma, odnosno produženje roka u danu za glasanje. Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika, pominjanje DS.)

Zahvaljujem predsednice.
Poštovani mandataru, kandidati za ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što bih počela da pričam o samom ekspozeu i o svemu onome što je moj utisak razgovora o njemu, samo bih kao neko ko dolazi iz zapadne Srbije morala par reči da kažem. Zaista imamo velikih problema, ali ova Vlada se i potrudila da ih rešava najbrže što možemo.
Mi smo 2013. godine nasledili problem sa vodom. Nismo mnogo optuživali, niti upirali prstom, nego smo vrlo brzo rešili taj problem, uložili milion evra i tada se rešio problem vodosnabdevanja, privremeni. Sada se rešava i fabrika vode. Gradiće se i auto-put, mi se nadamo da i za to postoji mogućnost u budućnosti. Zatim će se raditi na jačanju namenske industrije. Sve je to ono što Užičanima i svima onima koji žive u zapadnoj Srbiji mnogo znači. Mi smo zahvalni na tome. Znamo da nam treba još, ali to je ono što je maksimalno od ove Vlade u ovom trenutku i zaista moramo da se zahvalimo na tome.
Meni je posle ove rasprave zaista jasno da ovaj obiman i vrlo detaljan ekspoze je najviše zasmetao onima koji nisu pre možda dva, tri meseca bili u stanju da napišu dva tri lista programa i plana sopstvene stranke pa da sa tim izađu pred građane na izborima Srbije. Verovatno bi to bio lakši način da se pređe cenzus nego što su se bavili lažima, podmetanjima, kako bi sedeli ili možda bolje reći bežali iz ovih klupa. Tako da u svakom slučaju ne treba da ih čudi što im se već osipa i članstvo i što im se osipa i sama poslanička grupa. Naravno, ne bih se puno zadržavala na tome, ali verovatno su zato njihove kritike ovakve.
Takođe bih želela jednu primedbu, da skrenem pažnju. To je bilo juče, da nema jasne politike u ovom ekspozeu sa čim naravno da ne možemo da se složimo. Jasna politika ne predstavlja puko pozicioniranje između dve velike sile, jer sile se neće našom zemljom baviti onako kako mi to želimo. Politika je upravo ono što je radila ova Vlada, što je činila ova Vlada, a to je da na odgovoran i uspešan način vodi ovu državu, a da za to dobije podršku i istoka i zapada.
Što se samog ekspozea tiče, on je pokazatelj da je ova Vlada radila i da je bila na dobrom putu i da nastavlja sada intenzivnije i brže. Mi smo kao poslanici koji smo bili u prethodnom sazivu vrlo kompetentni da pričamo na tu temu zato što smo taj ekspoze vrlo često upoređivali sa zakonima koji se donose i možemo da kažemo da je on najvećim delom i realizovan po planu.
Jedino što tadašnji mandatar nije bio u mogućnosti da predvidi su to one majske poplave koje su nas zadesile na nesreću, samo nekoliko dana nakon formiranja Vlade i nažalost, ova teška migrantska kriza. Pominjem ih upravo iz razloga što se prethodna Vlada jako dobro izborila sa ovim problemima i za to ne samo što sa naše strane zaslužuju pohvale, nego što su to dobili od svih svetskih relevantnih institucija i to je zaista vrlo važno pomenuti, jer se sa takvim problemima još teže nose neke mnogo razvijenije ekonomske zemlje i članice EU.
Prethodna Vlada je nakon fiskalne konsolidacije, nakon štednje i racionalizacije obezbedila suficit u budžetu, obezbedila je stabilan dinar i to će dalje omogućiti da rastu penzije, da se povećavaju na zdravom, realnom osnovu i da raste minimalna cena rada.
Iako je stabilna makroekonomska situacija preduslov da jedna zemlje dovede ozbiljne investitore ili da uposli domaće investitore, ja bih svakako istakla vrlo važnu stvar, a to je ono što će nastaviti ova Vlada i u novom mandatu, jačanje veze Srbije i sa regionom i sa svetom, kako u ekonomskom tako i političkom i u infrastrukturnom smislu.
Kada smo već dok infrastrukture, tu bih želela da kažem da smo i tu nasledili katastrofalna stanja, ali se ne bih sada osvrtala previše na to, ali je bitno pomenuti da su započeti određeni projekti, da su ugovoreni, nisu realizovani i zbog toga Srbija i dan danas plaća iz budžeta penala. Ova Vlada je za dve godine izgradila stotine kilometara auto-puta, oko 230 tunela, mostova i započela je rekonstrukciju železnice i ono što je jako bitno jeste da je naš avio saobraćaj sada svetske standarde dostigao, da mi jedini u regionu imamo direktni let za Njujork.
Morala bih da pomenem i da je za 40-50% povećano izdavanje građevinskih dozvola, da je danas legalizacija mnogo kraća i po 500 puta na nižoj ceni nego što je to ikada bilo.
Ovo sve pominjem, vrlo kratko. Imalo bi, naravno, mnogo toga još da se kaže, iz razloga što je zahvaljujući ovim rezultatima, zakonima i radu Vlade Srbija napredovala 32 mesta na svetskoj „Duing biznis listi“ i to je ono što će nam verovatno i budućem periodu obezbediti nove investicije i otvaranje novih radnih mesta. Novih radnih mesta ni u prethodnoj Vladi nije bilo malo, to je 124.000. To je ono osnovno ljudsko pravo, ako već pričamo o ljudskim pravima, koje se ostvaruje upravo dovođenjem investitora.
Srbiji je potrebna stabilnost. Stabilnost u svakom smislu. Meni je lično veoma žao kada se neko sa neuvažavanjem prema toj temi odnosi ili sa podsmehom, još gore. Imam neki osećaj da to mogu da rade samo ljudi koji nisu svesni svih stradanja koja su zadesila naše prostore, a možda nisu svesni ni trenutne situacije u kojoj se nalazimo. Ja nisam bila te sreće, pripadam generaciji koja je za samo jednu deceniju osetila na svojoj koži posledice tri rata i zato veoma cenim i poštujem sve ono što je ova Vlada radila i što će raditi u narednom periodu da sačuva mir i stabilnost u našoj zemlji.
Treba napomenuti da je do sada oko 700.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, bez ikakvih posledica, oni su vrlo zadovoljni, dobili su sve osnovne uslove a nije bilo nikakvog urušavanja bezbednosti građana Srbije.
Smanjena je stopa kriminala za 15%.
Doneti su vrlo važni zakoni. Posebno bih istakla tri važna zakona, a to su „Tamarin“, „Tijanin“ i „Marijin“ zakon, specifični zakoni koje smo doneli zbog teških sudbina i nesreća naših najmlađih sugrađanki, sa željom da se to više nikada nikome ne ponovi.
Drago mi je da se radi i na donošenju zakona o suzbijanju nasilja u porodici i imaće naravno ova Vlada veliku podršku i ovog parlamenta, verujem celog, a i svih građana u najavljenim ozbiljnim reformama obrazovnog sistema. Jer, smatramo da samo jak obrazovni sistem može dati društvo budućnosti.
Želimo da gradimo društvo jednakih šansi, društvo koje vrednuje i prepoznaje kvalitet svakog pojedinca, bez obzira na rodni identitet, na seksualnu orijentaciju ili neku drugu karakteristiku. Želimo zemlju koja će biti, kao što je napisano u ekspozeu, lider u regionu koja će imati modernu infrastrukturu 21. veka, zemlju koja će ulagati u svoje ljude, u mlade, u obrazovanje. Zato velika podrška budućoj Vladi u novom mandatu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici i ja ću se kao i većina govornika pre mene, pre svega osvrnuti na Zakona o javnim preduzećima.

Drago mi je što ovaj zakon nema nekih velikih primedbi, ali i ja bih želela, evo danas da podržim inicijativu da se reguliše status regionalnih javnih preduzeća, čiji je osnivač dve ili više lokalnih samouprava. Kao što smo već više puta čuli, a nije na odmet da pomenemo ponovo da ima takvo preduzeće u Užicu, znači radi se o regionalnom centru za upravljanje otpada „Duboko“.

Ono što je jako bitno reći, to je da ovakva preduzeća pružaju usluge građanima, a nisu prepoznata kao pravni subjekti, kao pravna lica. Dakle, princip finansiranja i odlučivanja kod njih je utvrđen njihovim osnivačkim aktom, odnosno njihovim ugovorom koji je potpisan, konkretno kod regionalne deponije „Duboko“ i između devet lokalnih samouprava.

Ono što je jako bitno to je što su oni nama sami dostavili, a to je da oni nisu mogli ovaj akt da usaglase sa zakonom koji je bio na snazi, koji još uvek jeste na snazi od 2012. godine, a oni se boje da to neće moći da učine ni dalje i da će biti u problemu, naročito kada je njihovo finansiranje u pitanju zato što postoje za dobijanje sredstava od međunarodnih a i od samih vladinih institucija pre svega je uslov ta zakonska usaglašenost. Ono što je jako bitno napomenuti jeste da ovo neće biti usamljeni primer. Mi smo usvajajući pre neki dan Zakon o upravljanju otpadom naveli da će se otvarati mnogo ovakvih regionalnih preduzeća gde će se udruživati više lokalnih samouprava, pa prosto bi negde onda i postojala potreba da se ovaj problem reši. Nadam se da će ministarstvo izaći u susret, ako ne ovim zakonom, usvajajući neke od predloženih amandmana, onda sigurno nekim novim zakonom ili podzakonskim aktom.

Što se tiče samog zakona o javnim preduzećima, vrlo često smo mogli da slušamo analize da loši rezultati javnih preduzeća upravo su rezultat lošeg upravljanja i da javna preduzeća su vodeći problem srpske privrede, posebno oni gubitaši. Nadamo se negde da i onaj zakon od 2012. godine do sada i ovaj posebno, koji je na višem stepeniku će ove primedbe ostavljati za nama i niko od nas ne misli da će se to preko noći rešiti,jer preko noći nije ni nastao ovaj problem.

Dakle, poenta je menjati svest i odgovornost rukovodstva. Toga smo svi mi svesni, naročito oni koji rade u javnim preduzećima, da se pre svega mora promeniti svest i odgovornost kako rukovodstva, tako i svih zaposlenih. Zatim treba primeniti dobra iskustva upravljanja iz privatnog sektora, kao i to da se javna preduzeća oslobode socijalnih i političkih uticaja. Novina ima mnogo zato što je više od pola odredbi izmenjeno. Naravno to nisu neke ogromne izmene, ali su svakako značajne da bi ovaj zakon bio što bolje primenjiv na terenu.

Ono što je jako bitno, moj uvaženi kolega Zoran Babić je naveo tri cilja, ja bih navela četiri. Malo su drugačija, ali sigurna sam da su negde usaglašeni, to su da ovaj zakon ima za cilj profesionalizaciju rada, zatim povećanje efikasnosti upravljanja, transparentnost i kontrolu poslovanja.

Profesionalizacija rada će se postići time što su uvedeni pooštreni uslovi za izbor članova nadzornih odbora. Neću ponavljati, o tome smo puno puta slušali kakvi su uslovi i naravno za izbor direktora. Ono što je cilj jeste minimalan uticaj stranaka i socijalne politike. Znači radi se na depolitizaciji javnih preduzeća.

Što se tiče samog povećanja efikasnosti upravljanja, ovde se ukida izvršni odbor i direktoru se daje mogućnost izbora izvršnih direktora i tu će se samim tim ostvariti personalizacija odgovornosti. Dakle, više nema prenošenja odgovornosti na nekog drugog. Sama transparentnost će se dobiti kratkoročnim i dugoročnim planovima koji će biti obavezni, koji će morati da se redovno dostavljaju u ministarstvu i naravno kvartalnim izveštajima koji će biti dostupni na internetu.

Što se same kontrole poslovanja tiče, radiće se na pooštravanju već postojećih kazni, ali će one biti značajno pooštrene i biće jedan dobar preduslov da se vrši dobra kontrola primene ovog zakona.

Dakle, primenom ovog zakona pre svega država bi trebala da štiti svoju imovinu i da ona ostane vlasnik, sve dok se ne stvore adekvatni uslovi da privatizacija bude najpovoljnija po našu državu. Dakle, ukoliko se poveća vrednost preduzeća i na taj način mi ih činimo privlačnijim za investitore ili za neke nove partnere, ali naravno da se onda radi o nekoj zdravoj privatizaciji.

Naravno iz svih ovih razloga koje sam navela i iz svih drugih razloga koje smo čuli o drugim predlozima zakona, podržaćemo sve predloge u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želela da govorim o predlozima ovih zakona, ali prvo želim da se osvrnem na izlaganje prethodnog govornika, uvaženog poslanika koji kaže da se stanje u životnoj sredini i u Ministarstvu konkretno, koje je zaduženo za zaštitu životne sredine, katastrofalno pogoršalo od kako je ova vlast na čelu. Želela bih samo da kažem da ova Vlada ima jako teško političko nasleđe od prethodne vlasti, koja je bila do 2012. godine, a ponoviću još jednom da je to 2.000 problematičnih projekata bivšeg fonda koje je bilo vredno oko 100.000.000 evra. To su promašene investicije, to je odobren novac koji niko nije pratio, pa se zato ne zna gde je završio, ne može da se utvrdi gde je završio zato što niko u to vreme taj novac nije pratio, već se samo odobravao novac i ništa više.
Imamo 20 problematičnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine koji su finansirani od EU i koji su zaustavljeni, stalo je finansiranje infrastrukture. Ova Vlada, ovo Ministarstvo i zaštita životne sredine su upravo 80% ovih problema rešili, i to samo za dve godine. Uništeno je zdravlje građana opasnim otpadom tajkunskih deponija, jer niko nije smeo tim ljudima da kaže da uništavaju živote i zdravlje svojih sugrađana.
Ja bih još dugo pričala, ali sam želela samo da kažem, naravno, pričaću, tek sam počela, da Srbija ni u kom smislu ne kaska u istorijskom zakonodavstvu za drugim zemljama, posebno za zemljama EU i zato želim da napomenem da je 1991. godine donet prvi Zakon o zaštiti životne sredine. Ono što je jako bitno jeste da je taj zakon bio na snazi sve do 2004. godine sa nekim izmenama i dopunama i može da se kaže da je u to vreme bio usaglašen.
Jako je bitno napomenuti, danas sam to čula na Odboru, da je 1992. godine naša zemlja bila prva među zemljama bivše Jugoslavije koja je uvela analizu procene uticaja na životnu sredinu. To je nešto fantastično. To se i dan danas primenjuje, gotovo u istom obliku kao što je to bilo tada.
Godine 2004, u ovom smislu, se uvodi usaglašavanje sa zakonima EU. Pored Zakona o zaštiti životne sredine i ovoj već postojećoj proceni uticaja na životnu sredinu, uvodi se i ovo na čemu i danas insistiramo, a to je učešće javnosti u odlučivanju i donosi se ovaj zakon koji je važeći, mislim naravno sa izmenama, Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli zaštite životne sredine. To su znači ova postrojenja koja podležu IPPC dozvolama.
Ovo je jako bitna godina. To je 2009. godina. To je godina, kada su upravo bili na vlasti svi oni koji su se danas na spisku govornika potpisali kao protiv ovih izmena i dopuna zakona, kada su oni doneli, i to je za svaku pohvalu, ceo set zakona, 16 zakona, iz oblasti zaštite životne sredine sa ciljem usaglašavanja i transponovanja zakona EU i tada je postojao Fond za zaštitu životne sredine, koji je bio nezavisan, čuli smo kako su se nenamenski trošili novci, i šta se dešava?
Evropska komisija vidi da se neadekvatno troši novac iz ovog fonda, vidi da nema implementacije ovih propisa i daje crveno svetlo u smislu implementacije i zaštite životne sredine. Dakle, ovo su bili jako teški pokušaji da se zakoni prilagode realnom stanju u Srbiji, usaglašenost tada sa zakonima je bila 80%, a implementacija ispod 20%.
Slažem se sa kolegom dr Blažićem koji je rekao da ne treba da žurimo stoprocentno i da pratimo uredbe i propise EU ukoliko nismo u mogućnosti, pre svega finansijskoj da ih sprovedemo u realnost. Zato nam se i dešava da moramo da menjamo zakone, a u principu u zakonodavnom smislu mi ne kaskamo, već kaskamo u implementaciji jer su nam finansijski problemi veliki.
Ono što je učinila ova Vlada to je upravo to da je prošla analitički pregled usklađenosti domaćih propisa EU sa propisima od 2014. godine u Briselu kada je obavljen skrining i kada smo konačno dobili to zeleno svetlo da imamo dobre pregovaračke pozicije. Nakon toga zahtevani su malo detaljniji dokumenti pa je u junu 2015. godine ova Vlada, odnosno ovo Ministarstvo za zaštitu životne sredine su poslali postskrining dokument gde su precizirani i rokovi kako transponovanja propisa EU tako i rokovi za implementaciju ovih propisa.
Ovaj postskrining dokument će upravo biti podloga odnosno osnov za pregovaračke pozicije i mi se svi nadamo da će do kraja ove godine biti otvoreno poglavlje. Kako onda možemo da kažemo da ova Vlada i ovo ministarstvo, ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i ovo ministarstvo koje je sada spojeno u jedno zajedno sa poljoprivredom, da svi ovi ljudi koji daju sve od sebe nisu ništa učinili za ove godine kada se približavamo otvaranju poglavlja 27 koje je vrlo ozbiljno poglavlje. Po pitanju zahteva ono čini jednu trećinu obaveza Srbije prema i zakonodavstvu i u novčanom smislu.
Osvrnula bih se kratko na Zakon o zaštiti životne sredine. Već smo rekli da izmene ovog zakona i sva ova tri zakona koja se tiču zaštite životne sredine pre svega predstavljaju usaglašavanje sa propisima EU, zatim usklađivanje sa direktivama zaštite životne sredine, posebno zemljišta pri korišćenju mulja, ovo je zanimljivo, znači, odnosi se na ponovnu upotrebu kanalizacionog mulja i odlaganje koje zaostaje nakon prečišćavanja otpadnih voda na način na koji se ne ugrožava životna sredina. Zatim, usklađivanje sa EMAS 3 uredbom koja podrazumeva uključivanje Srbije kao nečlanice EU u sertifikovani sistem menadžmenta životnom sredinom. Tu je i direktiva o dostupnosti i javnosti informacija sa kojom se usklađujemo i to smo već pominjali. Jako je bitna jer će se uvesti ekoregistri o informaciji životne sredine gde će svakom građaninu biti sve informacije o stanju životne sredine dostupne jednim klikom na internetu, a verujem da će to biti i u medijima.
Zatim, usklađivanje sa direktivom o učešću javnosti. Ovo smo već pominjali da je bilo i ranije, a sada se na tome jako insistira, na učešću javnosti u izradi određenih planova i programa, a posebno onih vezanih za zaštitu kvaliteta vazduha, vode, upravljanja otpadom i zaštite od buke, kao i direktiva o zaštiti divlje flore i faune kojom će se insistirati i kroz Zakon o zaštiti prirode.
Ono što je jako bitno u izmeni ovog zakona je uspostavljanje zelenog fonda kao budžetske linije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ja bih se malo osvrnula kao i moje prethodne kolege na to, zašto je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Već sam rekla, Evropska komisija, ako mi već nismo objektivni, Evropska komisija definitivno jeste i ona je dala crveno svetlo, povukla je sva sredstva iz fondova EU i više nije davala Srbiji, odnosno vlasti na čijem čelu je tada bila DS da dobijaju sredstva iz EU.
Znači, oni su procenili da se neregularno troši novac, da nema praćenje novca i da to treba zaustaviti. Činjenica je da ovo što se sada uvodi i svi smo se složili da nije najsrećnije rešenje, ali mora da se uspostavi neophodan stabilni sistem finansiranja zbog visokih zahteva i cene implementacije evropskih propisa, kao i troškovi koji su procenjeni na 11,5 milijardi. To je ogromna suma za našu zemlju i mi ćemo svakako morati da imamo takav fond u koji će se pored punjenja fonda primenom načela korisnik plaća, odnosno zagađivač plaća, taj fond puniti znači preko fonda EU, donacijama, poklonima i na sve načine koji su propisani zakonom.
Ono što je jako bitno jeste da će ovaj fond od sada biti izuzetno transparentan i da će se ministarstvo rukovoditi ovim finansijama preko javnog poziva. Dakle, ovde će se sredstvima ovog fonda sufinansirati IPA projekti i kao što sam rekla, ranije je izostajalo praćenje projekata, pa sada upravo ova Vlada i ovo ministarstvo imaju potrebu da se pozabave sa 2.000 predmeta kojima je falila transparentnost u trošenju novca.
Dakle, od sada će se ceo sektor u ministarstvu baviti i pratiti analizu realizacije tih sredstava. Ono što je jako bitno danas jeste da su i učesnici zelene stolice tražili redovni izveštaj kako se troši ovaj budžetski novac.
Pripremaju se naravno i uputstva za lokalne samouprave, tako da će i one kod svog zelenog dinara, dakle ono što su dobile od naknada za zaštitu životne sredine prosto imati propise gde taj novac bi trebalo da ulože, kako novac ne bi išao u infrastrukturu koja nije u interesu zaštite životne sredine. Zatim, tu su usaglašavanja i sa drugim zakonima i propisima, o tome smo danas slušali.
Ono što bih istakla posebno je bolji nadzor i vrlo pooštrene kazne. Na žalost u primeni zaštite životne sredine kazne su vrlo često visoke i predstavljaju preventivu da do nečega ne dođe.
Tu su i druga dva zakona, takođe ću se potruditi da budem sažeta koliko je to moguće iako su ovo vrlo opširni i značajni zakoni. Dakle Zakon o upravljanju otpadom je veoma značajan i dugo iščekivan. Još od 2003. godine je pokušano da se ova oblast uredi i dovede u red. To je takođe usklađivanje propisa sa EU i efekti će biti na razvoju privrede, na otvaranju novih preduzeća, na jačanju tržišne konkurentnosti i ono što je bitno, obezbediće se kontinuirani rad svih postrojenja koja podležu IPS dozvolama, odnosno za izdavanje integrisanih dozvola.
Najznačajnije izmene su da se obavezna hijerarhija otpada uvodi, jačanje reciklaže i ponovna upotreba otpada, zatim obaveza selekcije otpada i tretman bio otpada, kao i obezbeđivanje energetske efikasnosti, naravno u ovom sistemu upravljanja otpadom.
Ono što se očekuje jeste da će upravo izmene ovog zakona dovesti do jačanja sistema cirkularne zelene ekonomije što je od velikog značaja. To će samim tim povući veliki broj novih radnih mesta. Negde sam pročitala da bi čak u dve naredne godine samo po osnovu adekvatne primene ovog zakona i upravljanja otpadom moglo da se otvori iznad 5.000 radnih mesta, do 2019. godine se to procenjuje na oko 8.000. To je stvarno za svaku pohvalu, tako da bi ovo zaista trebalo da bude striktno primenjivano.
Ono što bih još pomenula jeste da se uvodi prestanak statusa otpada i nus proizvoda, dakle otpad dobija status robe i samim tim njegov tretman dobija komercijalnu vrednost.
O IPS dozvolama sam već govorila, zatim precizno su uređeni odnosi učesnika u tretmanu i prometu otpadom, pri čemu će se od sada insistirati na transparentnosti i efikasnosti, smanjiće se siva ekonomija, više neće biti divljih deponija koje će neko iz svog interesa praviti, a onda od države uzimati novac za saniranje takvih deponija. Od sada, po principu zagađivač to plaća ko bude pravio deponiju, nelegalnu deponiju, divlju deponiju taj će plaćati i njeno uklanjanje. Država više za to nema novca, jer za jednu tonu bačenog otpada treba dvostruko više novca da bi se taj otpad uklonio.
To je što se tiče izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, i imamo izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode. Već sam neke stvari napomenula. Mi smo pominjali ovaj zakon, odnosno očekivali smo brzo donošenje ovog zakona kada smo pričali o Zakonu o nacionalnim parkovima. Zašto je on važan? Tada smo još pominjali, mi imamo oko 6,5% zaštićenih područja a idemo ka tome da se bar udvostruči za početak, jer mi predstavljamo jednu jako biodiverzitetski bogatu zemlju i u svakom smislu sigurni smo da imamo potencijala, da imamo 12% zaštićenih područja. Čuvanje prirodnih vrednosti je jedan od prioriteta ovog zakona i naravno politike ove Vlade. Tu je i preciznije definisanje pojedinih izraza, usaglašavanje sa odredbama Evropske unije, očuvanje staništa i vrsta koja su od nacionalnog i međunarodnog značaja.
Zatim, uvodi se ono što je jako bitno – pojam geoparka. To će biti definisana površina u okviru koje će se štititi, unapređivati, prezentovati, promovisati, objekti geo-nasleđa kojih, hvala Bogu, Srbija ima u izobilju.
Ovim zakonom, ovo je takođe bitno, se predviđa i da će Ministarstvo redovno obaveštavati javnost o postupku pokretanja zaštite jednog područja i stavljanja pod zaštitu prvog, drugog ili trećeg stepena i da će to ići u javnost, da bi svakako i građani bili obavešteni šta se pod kojim stepenom zaštite nalazi, što, naravno, ima i svoje posledice.
Finansiranje zaštićenog područja će se vršiti iz sredstava ovog Zelenog fonda koji će se formirati. Zatim, usklađuju se odredbe CITES konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune i na ovome se izuzetno insistira, kako bi se sprečilo i držanje i unutrašnja trgovina i prekogranični promet vrednih vrsta, posebno divljih vrsta flore i faune.
U sva tri zakona su izuzetno pooštrene sankcije i ja se nadam da će upravo to dovesti do ozbiljne primene.
Ono što bih još rekla, ova Vlada je definitivno imala jako tešku nasleđenu situaciju u ovoj oblasti, ali, zaista ima dobre rezultate. Još jednom ću ponoviti – uspeh u otvaranju pregovaračkog poglavlja, što, još jednom da napomenemo, očekujemo do kraja ove godine, kao što je potrebno napomenuti da je Srbija dobila pohvale od energetske zajednice kada je usvojen nacionalni plan smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Takođe, usvojeni su brojni zakoni. Ako se ne varam, ovo je danas 10 zakon, a i ministarka je to pomenula, ili smo već usvojili do sada, ali u svakom slučaju veliki je korak ka usaglašavanju naših propisa sa propisima EU, tako da u tom smislu mi jako dobro obavljamo svoj zadatak.
Znači, još jednom napominjem, osnovaće se Zeleni fond. Nije najsrećnije rešenje, ali svakako, kao što je jedan predstavnik Ministarstva rekao, dobra je klica od koje će, nadam se, biti dobar plod i ja se nadam da ćemo ga zaista puniti iz fondova EU, najviše, pošto nisam sigurna da ne može.
Zatim, trenutno se sprovode infrastrukturni projekti, fondovi su vredni preko 100 hiljada evra, očekuje se zapošljavanje i sve ostalo i u tom smislu sve pohvale i Ministarstvu i zaštiti životne sredine i zahvaljujem se na svakom njihovom prisustvu, kad god je i moj grad, grad Užice, imao problema, posebno državnoj sekretarki Stani, koja je uvek bila tu kada je trebalo i kada smo imali probleme, a i kada nam je bilo lepo, naravno, da smišljamo nove projekte. Zahvaljujem i samo tako nastavite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama set pravosudnih zakona, svi su izuzetno kvalitetni i, naravno, ja ću se, kao i većina mojih kolega, najviše osvrnuti na jedan od najvažnijih zakona, zakon od istorijskog značaja, a to je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Ovaj zakon svojom primenom pre svega ispraviće istorijsku nepravdu, ispraviće nepravdu koja se desila Jevrejima stradalim u Holokaustu i zaokružiće proces vraćanja imovine, koji je već započet Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju iz 2011. godine.
Ovo je, da na pomenem, jedan od formalnih razloga za donošenje ovog zakona. Drugi je zato što je Republika Srbija potpisnica, jedna od 47 potpisnica Terezinske deklaracije iz 2009. godine, kojom je ovo upravo i predviđeno i predviđeno je šta činiti sa imovinom koja će biti vraćena, a koja nema zakonskih naslednika. Ona je pre svega namenjena rešavanju materijalnih potreba ugroženih koji su preživeli Holokaust, zatim za obrazovanje u Holokaustu, kulturni, verski i nacionalni život Jevreja, kao i očuvanje održavanja komemoracija i memorijalnih mesta.
Ono što bih ja pre svega napomenula, to je da ovaj zakon, odnosno razlog za donošenje je pre svega naša moralna obaveza i duboko saosećanje našeg naroda i ove vlasti sa jevrejskim narodom koji je stradao u Drugom svetskom ratu, sa željom da se sve posledice Holokausta ukinu, odnosno da ne ostanu na snazi.
Iako Republika Srbija nije učestvovala u ovom progonu i ubijanju Jevreja, niti oduzimanju njihove imovine ni na koji način, definitivno treba napomenuti da je jako neophodno da se ovakav zakon donese. Pre svega, i Srbija je bila u jako teškoj situaciji te godine u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, sva iscepkana, da bi nekome mogla da pruži pomoć. Nije mogla da pruži nikome, bez obzira koje nacionalnosti je bio narod, jer prosto je i sama je bila ugrožena. Ali, ono što smo danas potvrdili svi zajedno i mnogi spisi, jeste da su se Srbi i Jevreji zajedno čuvali i poštovali i to je ono što je na ponos ova dva naroda. Iz tog razloga je još značajniji ovaj zakon koji je pred nama.
Još jednom ću pomenuti činjenicu da je od 34.000 Jevreja koji su živeli na teritoriji Republike Srbije ostalo samo dvadesetak odsto živih naslednika, odnosno 80% je ubijeno u Holokaustu. Tako da, i sama individualna restitucija je jako redak slučaj prilikom povraćanja imovine.
Nakon rata veliki deo oduzete imovine upravo je ostao bez naslednika i ostao je u svojini Republike Srbije, jedinica lokalnih samouprava, državnih i javnih preduzeća, što svakako ne bi trebalo da je slučaj, zato što, kao što sam već napomenula, Srbija nije učestvovala u ovom zločinu ni na koji način i ne bi trebalo da ima nikakve koristi od posledica Holokausta.
Takođe, najveći broj ovih objekata treba napomenuti da je u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, kao i da je naveden neki okvirni broj od oko 2.975 samo objekata nepokretnosti, ali tu su i brojna druga dobra. Vraćanje ove imovine će se vršiti u naturalnom obliku, kao što je već i predviđeno Zakonom o vraćanju imovine iz 2011. godine.
Takođe, kao vid otklanjanja ovih posledica, Republika Srbija je ovim zakonom predvidela i uplatu, odnosno iz budžeta će izdvajati oko 950.000 evra godišnje u narednih 25 godina. Ovo će se, naravno, trošiti transparentno, uplaćivaće se na račun Saveza jevrejskih opština i, naravno, namena je već, kao što sam rekla, definisana.
Pre svega, ovaj zakon bi trebalo da posluži i jako mi je drago što se danas donosi ovakav zakon, a videli smo da su i predstavnici jevrejskih opština jako zadovoljni ovim zakonom, tako da je kvalitetan zakon pred nama i svi su se pozitivno izjasnili. Pre svega, drago mi je što će predstavljati i primer ostalim zemljama kako treba da izvrše jednu svoju moralnu obavezu prema ovim velikim i nezapamćenim stradanjima, sa jasnim stavom, naravno, svake države, u ovom slučaju naše države kakvo je naše mišljenje i stav o tome. Vrlo je jasno izneto kroz ovaj zakon i, naravno, sa željom da se ovakva stradanja nikada više i nikome ne ponove.
Vrlo kratko ću se, pored toga, osvrnuti i na drugi zakon koji je pred nama, a to su izmene i dopune Zakona o prekršajima. Dakle, prekršajno zakonodavstvo se uvek menja sa ciljem da se ova vrsta delikta suzbije, odnosno smanji na najmanji mogući nivo, kao i da se obezbedi lakša i bolja naplata prekršajnih kazni. Zato pred nama danas nije veliki broj izmena, radi se već o kvalitetnom zakonu, ali su prosto ove odredbe naišle na malo lošiju primenu.
Ja ću se samo na par odredbi osvrnuti, jer se jednim brojem izmena i dopuna rešava pitanje dostavljanja pismena odsutnom licu, jer se to pokazalo kao značajan problem, pa je tako uvedeno da se, ukoliko se okrivljeni nakon dva pokušaja da mu se dostavi pismena i uz proveru, naravno, adrese od strane suda, ukoliko se to ne bude u mogućnosti, pismeno se ističe na oglasnoj tabli ili internet stranici i ili internoj stranici suda. Zatim, izmenama članova 170. i 172. predviđena je mogućnosti izdavanja prekršajnog naloga i u elektronskoj formi i to se definiše – overa ovakvog naloga i način dostave.
Takođe, ukoliko je okrivljeni u bekstvu i izbegava dovođenje, ovo je jako bitna izmena, dakle, od strane prekršajnog suda od sada će se moći izdati opšta naredba za dovođenje, koja se dostavlja i policiji radi potere. Do sada je policija samo mogla okrivljenog da traži na adresi koja je dostavljena u samom nalogu, a sada će okrivljeni moći da budu pronađeni i privedeni bilo kojom pretragom ili rutinskom kontrolom.
Posebno bih se osvrnula na veoma značajne izmene člana 20, gde se preciziraju posledice upisa u registar novčanih kazni, odnosno posledice na izdavanje i produžavanje dokumenata. Dakle, radi se o ličnoj karti, saobraćajnoj dozvoli ili izdavanju registarskih tablica. U prilog ovome ide portal koji je otvoren 27. januara ove godine, dostupan na internetu, a zove se „Portal neplaćenih kazni“, zbog kojeg nema više skrivenih prekršaja i ovo je veoma bitno. Dakle, to je jedna centralizovana elektronska baza koja je uvela sve podatke o nenaplaćenim kaznama, troškovima postupaka i drugim iznosima izrečenim putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga.
Dakle, svi prekršajni sudovi su sada umreženi, svi lako jednim klikom mogu da dođu do ovih informacija i nije potrebno više da se šalju dopisi po celoj Srbiji i da se gubi vreme za to. Ovo će omogućiti sudijama brži i bolji rad, a ujedno će omogućiti i da se njihova efikasnost, i samih sudija, a i sudova, prati.
Ako uzmemo u obzir da je država za dve godine od kako se primenjuje Zakon o prekršajima, od 1. marta 2014. godine, od kazni prihodovala oko 16,7 miliona evra, može se definitivno reći da se prekršajni sudovi nalaze među tri prva punioca državnog budžeta. E sada, ako vidimo da u sistemu ima trenutno oko 2 miliona predmeta iz cele Srbije, definitivno se zato može očekivati bolja naplata i brža naplata prekršajnih kazni, a samim tim i smanjenje ovakvih prekršaja.
Iz Ministarstva pravde nezvanično sam saznala i najavljen je uskoro i portal za praćenje toka predmeta za prekršajne sudove, što je zaista za svaku pohvalu, jer će građani imati mogućnost da prate dokle je njihov predmet stigao. Sve ovo je osnov za efikasnije, za transparentnije i pravičnije pravosuđe. Obzirom da su ovo samo dva u nizu jako kvalitetna zakona iz oblasti pravosuđa, tu je i ostalih 13 i očekujemo još mnogo, svakako da ćemo glasati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas kada naši sportisti postižu izvanredne rezultate, zaista je velika i odgovornost i čast raditi na unapređenju sistema sporta. Upravo ovaj današnji zakon koji je pred nama Zakon o sportu je takav, veoma ozbiljan, sveobuhvatan, rezultat višemesečnog rada, pa možda i godišnjeg rada, saradnje svih u sistemu sporta i održanih javnih rasprava u deset najvećih gradova u Srbiji.
Prethodni zakon iz 2011. godine može se definitivno reći da je bio solidan, ali da je trebalo raditi na njegovom unapređenju, pre svega zbog pojave određenih nedostataka i neusaglašenosti. Upravo su to i prve stvari koje su urađene u ovom zakonu, odnosno izvršeno je usaglašavanje sa domaćim donetim zakonima. U pitanju je 11 zakona koji su doneti između 2011. i 2015. godine i sa međunarodnim pravilima i zakonima. Dakle, usaglašavanje kako bi naši sportisti i naši klubovi mogli da idu na međunarodna takmičenja.
Brojne izmene su tu, a pre svega njihov cilj je da se uvede red i piramidalna struktura u sport, da se tačno zna šta je u čijoj nadležnosti i da imamo samo jedan nadležni nacionalni sportski savez. Takođe, svi savezi od sada, primenom ovog zakona biće u obavezi da donose četvorogodišnji plan i program rada po kome će se pratiti i njihov program i moći će da se donose planovi za svaku narednu godinu. Naravno oni će sami moći da planiraju u budućnosti svoj sport.
Ovaj zakon definiše i udruženja kao osnovni oblik udruživanja, odnosno organizovanja u sportu i tu je sve do detalja objašnjeno kroz odredbe, kako se osniva, kako će funkcionisati, pa čak i to kakav će način biti ukoliko udruženje više ne može da funkcioniše. Ovo je jako lepo rešeno, ako udruženje iz bilo kojih razloga više ne može da funkcioniše, imaće mogućnost da prebaci sva prava na lokalnu samoupravu, naravno pod uslovom da lokalna samouprava ima interesa da ta prava i preuzme.
Danas smo više puta pričali o finansiranju, da li je transparentno, da li je dovoljno, svi se slažemo da u sportu naravno da uvek nedostaje novca, posebno što smo mi jedna sportska zemlja, ali ovaj način finansiranja, programsko finansiranje pokazalo se kao dobro od 2011. godine i ostavljeno je kao metod finansiranja, s tim što je sada upravo uvedena ta obaveza lokalnih samouprava da donesu striktan pravilnik o finansiranju kako bi se novac transparentno trošio, kako bi se tačno znalo kome novac ide.
Takođe, uvode se i ograničenja da više jedna sportska organizacija ne može da dobije više od 20% opredeljenog budžeta za sport. Tu su sada uvedena pravila i nema politizacije, dakle, novac će se zaista transparentno trošiti i moraće svako da da obrazloženje zašto je dao određenoj organizaciji.
Takođe, jedan od osnovnih ciljeva donošenja ovog zakona jeste i ukidanje sive zone, odnosno korupcije u sportu. Svi ugovori će morati da budu urađeni po zakonu, svi zaposleni će morati da budu prijavljeni, da budu plaćeni porezi, doprinosi i da im teče radni staž, što do sada nije nažalost bio slučaj.
Ja bih se pored svih brojnih odredbi posebno osvrnula na sve one koje se tiču dece u sportu. Za nas veoma bitne kao prosto neko temelje našeg sportskog društva. Dakle, pored značajnih odredbi, deca u sportu pre svega bave se od motivisanja dece, pa sve do onih oblasti koje će zaustaviti zloupotrebu i diskriminaciju istih u sportu.
Cilj je da se sport omasovi za sve i brojne odredbe tiču se podsticanja predškolskog i školskog uzrasta na sport. Ovo je jedna jako bitna stavka. Kao osnov formiranja sportskog duha, odredbe ovog zakona se bave kakva vrsta inteziteta fizičke aktivnosti mora da bude za decu u razvoju, da moraju da se poštuju i korektivne vežbe, da se ne bi jedan mlad organizam koji je u razvoju opteretio i doveo do deformiteta.
Dakle, primenom ovog zakona više neće biti privilegovanih, više neće biti sport samo za bogate. Uvode se odredbe koje će sve vrste nejednakosti svesti na minimum. Čuli smo da će sportski pregledi biti besplatni za decu od 6-14 godina, kao i to da članarina za maloletne sportiste neće smeti da bude veća od 10% prosečne zarade u Srbiji.
Ovim zakonom deca će biti ozbiljno zaštićena. Ozbiljne su zato definisani statusi menadžera u sportu, što je jako opasno bilo ranije, naročito kada menadžeri predstavljaju maloletna lica. Ranije su se pravili gotovo doživotni ugovori gde su deca negde postajala belo roblje. Sada će ugovori biti u skladu sa zakonom, uz odobrenje oba roditelja. Tačno će se znati šta su prava i obaveze obe strane i navodiće se jasan novčani iznos za koji menadžer obavlja tu funkciju predstavljanja deteta i biće vremenski ograničeni na dve godine. To ne znači da neće moći da budu produžavani, ali će u svakom slučaju biti revidirani, biće adekvatna kontrola ovih ugovora.
U ovom smislu, opet se osvrćem na decu u sportu, dakle biće regulisani transferi u sportu gde će biti jasno definisana pravila za međunarodne transfere, ali ovaj put se definišu i za nacionalne transfere koji podrazumevaju da se deca koja promene sredinu boravka prate dalje i smislu da li imaju kvalitetan život, pored toga što se bave sportom.
Takođe lokalni program sporta mora da bude najmanje 15% opredeljen za decu. Pooštravaju se sankcije za nedolično ponašanje. Ovde je vrlo interesantno što se prvi put uvodi i pooštravanje sankcija za roditelje koji ponekad navodno iz dobrih namera vrše pritisak na trenere i vrše pritisak na sudije na utakmicama čak i nižeg ranga i to bi trebalo da bude sankcionisano, jer to definitivno nije u sporskom duhu. Dakle, cilj ovog zakona je pre svega briga o deci i o zdravlju nacije, ali i briga o svim onim sportistima koji su do sada postigli značajne uspehe, kako im pomoći, kako ih podstaći da ti uspesi i dalje traju.
Takođe ću se osvrnuti na svoj grad zato što izvanredni rezultati užičkih sportista i kontinuirano ulaganje u sportsku infrastrukturu su doveli do toga da se grad Užice može nazvati gradom sporta.
Ono što je bitno jeste pomenuti da grad Užice, kao što je već pomenuto, kontinuirano ulaže u sportsku infrastrukturu i čuli smo malopre da su neki projekti započeti, da je neko imao viziju. Lično sa moje strane pohvale za to. Mislim da ovde zaista nije bitno ko će započeti neki projekat, niti ko će ga završiti. Podjednako je teško i započeti i završiti ga, jer da nije tako ne bi postojao projekat – završimo započeto koje ministarstvo sprovodi.
U Užicu imamo rekonstruisan gradski stadion, imamo izgrađen zatvoren bazen i privodi se kraju izgradnja hale u Krčegovu i u tom smislu velika zahvalnost Užičana uvaženom ministru Vanji Udovičiću i ministarstvu što su prepoznali da je to neophodno za naš grad i što su pomogli grad sa osam miliona dinara da se to privede kraju.
Na užičkim terenima su mnogi poznati sportisti počeli svoje prve korake. I Nemanja Vidić i Olivera Jeftić, Radomir Antić i sada već poznat paraolimpijac Miloš Zarić i mnogi drugi, da ih ne nabrajam. Brojni su sportski klubovi koji su poznati u Srbiji i posebno bih pomenula Fudbalski klub „Sloboda“, Odbojkaški klub „Jedinstvo“, Atletski klub „Mladost“, kao i klubove za sport za osobe sa invaliditetom koje već rekoh zajedno sa Milošem Zarićem ostvaruju i postižu izvanredne rezultate.
Sve su popularniji i neki do sada neuobičajeni sportovi, naročito u Užicu, kao što je sportsko penjanje. Danas u Užicu živi, prosto moram iskoristiti priliku da pomenem, jedanaestogodišnji Matej Knežević koji je sa 11 godina šampion Srbije u sportskom penjanju i koji je za nešto više od godinu dana osvojio čak 17 medalja u ovom sportu. On se sada priprema i za evropskom prvenstvo u Austriji i tom dečaku, toj velikoj zvezdi ništa ne predstavlja problem sem novca na žalost. To je ono što je na žalost naš veliki problem. To nije veliki novac, ali za Mateju i njegove roditelje jeste i može da bude prepreka da on zaista postane zvezda ovog sporta i nadam se da će upravo odredbe ovog zakona pomoći da se popularizuju i ti manje poznati sportovi i da će i ministarstvo imati razumevanja za ovakve sportove i ovakve zvezde kao što je Matej Knežević.
Još bih pomenula da je Srbija prošle godine osvojila 30 medalja u olimpijskim disciplinama i nikada nije bio veći broj kvalifikovanih sportista za olimpijske igre. Među njima su i, moram da pomenem, naši Užičani, Olivera Jeftić i paraolimpijac Miloš Zarić kao veliki doprinos srpskom sportu i zato sve čestitke našim sportistima na svim onim rezultatima koje su postigli i na svemu onome što smo sigurni da će postići na narednim takmičenjima, jer oni su najveći ponos i zlato naše Srbije.
Zato verujem da će ovaj zakon unaprediti i umasoviti sport i u tom smislu velika podrška u Danu za glasanje. Zahvaljujem.