Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, sada je već zanimljivo sa koliko aspekata možemo imati viđenje ovog zakona i meni je baš bilo zanimljivo da čujem to iz perspektive jednog ekonomiste.
Ja bih pre svega rekla da, razgovarajući ovde vrlo često o zakonima koji su se ticali oblasti građevinarstva i infrastrukture, vrlo često smo kao najveći problem upravo pominjali bespravno izgrađene objekte i uvek smo govorili da kada se taj problem bude definitivno rešio, da i primena mnogih drugih zakona će definitivno ići mnogo lakše. Ja se nadam da, evo, upravo je to sada pred nama.
Dakle, samo bi trebalo napomenuti opet da masovna bespravna gradnja krenula je 90-ih godina, to je kolega malopre pomenuo, kada su bile masovne migracije izbeglica. Prosto, svako je želeo krov nad glavom i to negde u tom trenutku je izmaklo kontroli, zato što nije postojala, nije se adekvatno kontrolisala i nije postojala planska dokumentacija koja bi to tako brzo sve ispratila, ali u principu, to su situacije koje su opravdane. Evo, i danas imamo 85% porodičnog stanovanja i zadovoljni smo ako ti ljudi budu rešili imovinsko-pravne odnose i legalizovali svoje male kućice koje su uspeli da u zemlji Srbiji steknu.
Danas, prema proceni, imamo oko milion i po, kao što smo čuli, nelegalnih objekata. To znači da je svaki treći objekat bespravno izgrađen, bez građevinske dozvole, ali nažalost, istina jeste da ovo nije konačan broj. Dakle, više puta se pokušavalo da se iznedri neki zakon koji će rešiti ovaj problem. Moguće je da su neki ljudi već učestvovali u tome i koji danas sede ovde u Skupštini, ali to nije nikakva njihova greška. Zadovoljstvo je ako su i oni našli konačno rešenje i ako konačno imamo pred nama zakon koji daje suštinski novi predlog kako rešiti bespravnu gradnju. Jako je bitno ono što građani ovaj predlog zakona već pozdravljaju.
Dakle, prema procenama stručnjaka, ako uzmemo u obzir da je za prethodnu godinu, po starom zakonu, legalizovano oko 1.800 objekata, znači, trebalo bi nam oko 25 godina da rešimo ovaj problem. Znači, hitno se moralo stupiti u iznalaženje rešenja, tako da će ovaj zakon pre svega učiniti da se popišu svi nelegalni objekti i to je ono što je za državu jako bitno. To je pre svega od javnog interesa, da znamo koliki je taj konačan broj.
Do sada je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju. Znači, imamo verovatno još toliko i nešto više lica koja bi trebalo da podnesu zahtev za legalizaciju i očekuje se da će 95% ovih podnetih zahteva biti rešeno, 5%, nažalost, verovatno će morati da bude uklonjeno i to su oni objekti koji su građeni upravo na zemljištu koje nije propisano, znači u zaštićenim zonama, kao što smo čuli, ili je građeno od nedozvoljenih materijala, znači nepropisnog materijala, u zonama zaštite, nepovoljno tlo ili ako u stvari ne postoji nikakva mogućnost da se usaglasi sa postojećom ili nekom budućom planskom dokumentacijom. Znači, uzeće se svi mogući parametri u obzir. Kada zaista ne bude moglo, takav objekat će morati da bude uklonjen.
Dakle, ono što je bitno jeste da vlasnici koji su već podneli zahtev sada će, na osnovu primene ovog zakona, samo platiti taksu i država će upisati, ukoliko je, naravno, sve regularno, u katastar i oni postaju vlasnici svoje nekretnine. Ukoliko to do sada nisu učinili, znači, ukoliko spadaju u onih 800.000, ja se nadam da to nije veći broj, moraće da izvade još jedan dokument, a to je izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova i to je ono što će na terenu izvoditi licencirani inženjeri i geodeti.
Ono što bih vrlo rado sad sa mog nekog aspekta želela da se osvrnem jeste koliko je ovo ozbiljan posao koji čeka inženjere i geodete na terenu. Kada ovlašćeni inspektor ili inženjer prati gradnju jednog objekta, on to radi od temelja pa sve do krova. Ovde ćemo sada imati jednu obrnutu situaciju gde ne može inženjer da otkopava temelje, gde ne može da vrši rekonstrukciju armature, ne može da lomi zidove da bi video da li je to zaista urađeno kako treba. Znači, ovde će se i država i Ministarstvo i svi mi zajedno ćemo se osloniti na znanje i iskustvo ovih inženjera koji će, naravno, sutra garantovati svojim potpisom ovde. Naravno, tu će biti i projektanti i izvođači radova.
Dakle, inspekcija će odmah po usvajanju ovog zakona izaći na teren, utvrdiće, popisaće se objekti i biće u obavezi da se uruče rešenja ili o mogućoj legalizaciji ili o rušenju. Dakle, doneto rešenje će se dostaviti i vlasniku i nadležnom organu za ozakonjenje koji će biti u obavezi da onda preuzima u svoje ruke, ukoliko vlasnik nije sam podneo zahtev za legalizaciju, odnosno ozakonjenje ovog objekta.
Danas smo više puta čuli da postoji problem što kadra, znači, građevinskih inspektora, ima malo i to je istina, to je činjenično stanje, ali sigurno da imamo dosta još inženjera koji imaju licence i koji će se verovatno vrlo rado uključiti u rad ovih komisija. Ja sam lično i razgovarala sa dva inspektora građevinska u Užicu, pošto se Užice više puta pominjalo kao 12.000 objekata za legalizaciju i još nekih možda pet-šest hiljada pride. Oni su rekli da oni optimalno mogu da zadovolje deset objekata dnevno, naravno, sigurno će taj intenzitet biti nešto veći, ali su sigurni i vrlo optimistični da će uz jedan broj ljudi koji će u tim komisijama raditi, uspeti za 12 meseci da obave ovaj posao.
Ako ljudi koji imaju višegodišnje, decenijsko, iskustvo u tome i ako oni sami kažu da to mogu da obave i da su sigurni da će na terenu moći da utvrde činjenično stanje, onda definitivno ne vidim zašto bismo mi u to sumnjali. Sigurna sam da će i iz drugih gradova biti ispomoć. Ukoliko neki grad nema građevinskog inspektora ili nema osobu inženjera sa licencom, sigurna sam da će i ta vrsta razmene dobro doći.
Dakle, kao što smo čuli, raniji postupak legalizacije bio je komplikovan, skup i pretpostavljam da je i to jedan od vrlo bitnih razloga zašto se legalizacija nije sprovodila na vreme. Dakle, ovim zakonom uvodi se taksa. Taksa je upravo novčana naknada za usluge javnih organa, tako da će, da ponovim samo zbog javnosti, do sto kvadrata koštati 5.000 dinara, biće taksa, 15.000 dinara do 200 kvadrata, 20.000 dinara do 300 kvadrata i 50.000 dinara za komercijalne objekte do 1.000 kvadrata, preko 1.000 kvadrata za komercijalne objekte biće dva miliona dinara taksa.
Iako sada ozakonjenje porodične kuće treba sigurno tri puta manje dokumenata i oko 230 i nešto puta će biti niža cena, nego što bi bila kada se i više, nego kada se računalo po kvadratu, ipak će se optimalno veliki novac sliti u budžet i u lokalne samouprave. Znači, procenjuje se da će to biti oko 10 milijardi dinara, od toga 60% odlazi lokalnim samoupravama da bi ulagale u sopstvenu infrastrukturu. Tog novca do sada nije bilo, tako da u svakom slučaju ovo je za veliku pohvalu.
Naknadno svaki pokušaj nelegalne gradnje biće obeshrabren postojanjem i izradom satelitskih snimaka koji će biti napravljeni, ili su već napravljeni, ili će biti napravljeni danom stupanja na snagu ovog zakona.
Ono što bih ja samo skrenula pažnju jeste da satelitski snimci, prosto to je jedna ptičja perspektiva, tu vidimo šta se dešava iz vazduha, da li je podignut neki novi objekat kompletan, ali i šta se dešava u nivou zemlje, da li se podižu novi spratovi, da li se negde dozidalo, to će i dalje morati da radi građevinski inspektori, tako da se sa ovim popisom njihov posao uopšte ne završava. To će naravno i dalje biti, to je moja sugestija, da i dalje tako bude, kako bi se izbegle svake mogućnosti bespravne gradnje.
Cilj ovog zakona jeste da građani imaju sopstvene legalne objekte upisane u katastar, da država ima koristi od toga i naravno, ono što je jako bitno jeste da kroz ovaj zakon ćemo dobiti i neku vrstu obnove državnog premera i to je ono što se upravo odnosi na izmene i dopune drugog zakona, a to je Zakon o državnom premeru i katastru.
Ovo je decenijama bilo zanemareno, znamo svi iz kojih razloga, čuli smo više puta. Dakle, evidencija o nepokretnosti, pravima nad njima, prosto su negde zanemarene bile i upis i napravile neki urbanistički haos u Srbiji.
Katastar nepokretnosti zbog javnosti, samo da napomenem, da je to osnovna evidencija o nepokretnostima. Tu se upisuju osnovni podaci, položaj, oblik, površina, kultura, bonitet i sve ostalo što je bitno. Katastar nepokretnosti formira se na osnovu državnog premera i to su propisane metodologije.
Ove izmene se donose sa ciljem da se ubrza upis nepokretnosti i da se daju veće nadležnosti Republičkom geodetskom zavodu, što je takođe za veliku pohvalu, jer oni svakako imaju najveće iskustvo u obavljanju ovog posla. Zatim, usklađuju se sa odredbama zakona koji su već doneti, to je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnim službenicima. Zatim, stvaraju se uslovi za elektronsko poslovanje, to je svakako cilj ovog Ministarstva u svakom smislu i u razmeni informacija i u izdavanju kasnijih građevinskih dozvola.
Takođe, obrada podataka ličnosti od sada će biti u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnosti i naravno da se otklone svi oni nedostaci koji su primećeni na terenu do sada. Ono što bih konkretno napomenula jeste da do sada Republički geodetski zavod će imati mnogo veće nadležnosti i imaće stručni nadzor nad geodetskim radovima koji su od uticaja na podatke premere katastra i poslove komasacije.
Uvodi se nova vrsta zemljišta, to je vodno zemljište, izmene su i po pitanju geodetske licence prvog reda i naravno, obezbediće se brži upis nekretnina, jer se o zahtevu sada odlučuje sedam dana, kod komplikovanijih slučajeva to će biti 30, ali uglavnom će se za sedam dana najveći broj slučajeva upisati, brže će se izdavati dokumenta, uvodi se modernizovani softver, tako da ova jedna osnovna karika i u urbanizmu i u građevini i kada su investicije u pitanju, definitivno će biti popravljena.
Pored ova dva zakona, znači, danas imamo još tri zakona i imamo dva sporazuma u oblasti građevine, infrastrukture i saobraćaja i definitivno će oni doneti značajne efekte i krupne korake u ovim reformama. Dakle, 40% više izdatih dozvola i skok za 40 mesta na „Duing biznis“ listi Svetske banke, svakako su rezultat i velikim delom reformi i novih zakona u ovoj oblasti, tako da velika podrška Srpske napredne stranke u danu za glasanje. Zahvaljujem.