Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju zadržati na Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji.
Naime, poštovani, iako nam je svima poznat nastanak i istorijat Miroslavljevog jevanđelja, iskoristiću priliku da kažem par reči o njemu. Naime, jevanđelje je rukopis koji datira iz oko 1180. godine, sa minijaturama izuzetne lepote i predstavnik je grupe iluminiranih rukopisa sa specifičnim stilskim ikonografskim odlikama koje su rezultat spajanja elemenata sa zapada, tu pre svega mislim na Italiju, i istoka, na Vizantiju.
Ovaj srpski rukopis sa konceptom dekoracije koji je zajednički kulturnom modelu pravoslavnih Slovena i sa stilom minijatura koji potiče iz srednjevekovnih centara prepisivačke delatnosti, zapravo je jedno od najvažnijih svedočanstava umetničkih uticajnih puteva koji su išli od zapada ka istoku i obratno.
Prvi je sačuvan srpski ilustrovani rukopis iz 12. veka pisan ćirilicom na staroslovenskom jeziku, ima status, kao što smo čuli, nacionalne relikvije i proglašeno je za nacionalno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Miroslavljevo jevanđelje je ujedno jedna od najlepših rukopisnih knjiga sveta čiji je značaj verifikovan na globalnom nivou činjenicom da je od 2005. godine uvršteno u Unesko listu „Pamćenje sveta“ na kojoj je za sada samo 120 dokumenata od izuzetnog i globalnog, odnosno univerzalnog značaja. Ime je steklo po svom ktitoru knezu Miroslavu, bratu velikog župana Stefana Nemanje, pretpostavlja se da je pisano i ukrašeno u crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, u njegovoj zadužbini, po svom sastavu jevanđelistar – bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Tekst Miroslavljevog jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži, kao što smo čuli, 296 minijatura koje su crtane perom, a zatim bojane četkicom, crvenom, zelenom, žutom, belom bojom i ukrašene zlatom.
Posle skoro vek i po otkako je jedan list, i to broj 166, odnet u Kijev, a jevanđelje kao celina poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću i sa Svete gore preneto u Srbiju, u prilici smo, odnosno pripala nam je čast da kao narodni poslanici izglasamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika umetnika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji. Sporazumom se predviđa da se taj list broj 166, otrgnut od celine, konačno vrati u otadžbinu.
Smatram da je ovaj sporazum od ogromnog i nemerljivog značaja, kako za našu kulturu, tako i za naš nacionalni identitet u celini. Nažalost, relikvije i umetnički predmeti koji su nastali u vreme, kada je Srbija bila srednjovekovna zemlja, su otimani, kradeni, preprodavani u bescenje i danas krase evropske i svetske muzeje, ili zbirke pojedinaca, kolekcionara, dok je nama ostalo predanja o tim i takvim predmetima i relikvijama, koje nismo bilo, ili nismo mogli, umeli da sačuvamo za sebe i za svoje potomstvo.
Nadam se da je prošlo vreme rastakanja svega što je vredno za našu kulturu, za našu istoriju i za naš nacion. Nadam se, takođe da dolazi vreme sabiranja i vreme povratka, svih relikvija i umetničkih predmeta u Srbiju. Neka ovaj sporazum bude prvi, ali želim i vama i svima nama, i svim budućim skupštinskim sazivima, što više ovakvih sporazuma i šta više relikvija i umetničkih predmeta vraćenih našoj zemlji Srbiji.
Na kraju, želim da dam i komentar u vezi skandaloznog tvita Vesne Pešić. To što je dotična uradila je, zaista moram upotrebiti ove reči, oprostićete mi, zaista je i grozno i odvratno i nedopustivo.
Ovaj tvit je jasan poziv na ubistvo predsednika jedne države, bez obzira šta ona misli privatno, njeni javni nastup se kosi sa zakonom. Niko nema prava da svoju političku nemoć i nesposobnost izražava na ovakav način i da želi da smeni legitimno izabranog predsednika države, pozivanjem na ubistvo.
Uostalom, ona i njeni saborci pokazali su prošlost, pokazali su da su jedino sposobni da upropaste državu, da ojade narod, sebi da naprave ugodu, pa kada im se to oduzme onda ne biraju sredstva da se vrate u fotelje i nastave tamo gde su stali. Zaista, skandalozno i bolesno.
Direktan poziv na ubistvo mogu da opišem samo tim rečima, mogu da se prenemažu i da sada glume žrtve, koliko hoće. Uzalud je, jer smo svi mi videli, svojim očima, kako pozivaju da se uperi cev u glavu gospodinu Aleksandru Vučiću. Nemam šta dalje da pričam o tome, sve je potpuno svima jasno.
U danu za glasanje podržaćemo sve predloge zakona, moje kolege iz poslaničke grupe SNS i ja zajedno sa njima u danu za glasanje. Zahvaljujem.