Zašto ne kažete šta smo nasledili od 2012. godine? Stotinu dvadeset i osam kreditnih linija sa kamatom od 1,4 milijarde evra godišnje. Zatim, 750 miliona evra godišnje za davanje firmi u restruktuiranju. Zatim, 20 milijardi dinara dugove od sudskih presuda vojnim penzionerima koje je vaš ministar napravio.

Zatim, davanja koja su išla za penzije, 48% ukupnog fonda koji danas iznosi 30%. Znači, ono što vi govorite, to je da je javni dug isključivo bio onaj koji je napisan, a sve ostalo što ste krili po nekim tajnim davanjima, to jednostavno vam nije ulazilo u javni dug i zbog toga ste prikazivali sliku koja je bila mnogo lepša, ali toliko lepša da više niko nije hteo sa vama da sarađuje, ni da vam da kredit, ni da vas podržava, a MMF niste hteli ni da vidite, jer su oni upravo dali ovu sliku.

„Blumberg“ je u javnosti dao upravo ovu izjavu o kojoj govorim i to je gospodin Vujović rekao. Nemojte stalno stavljati nešto u usta gospodinu Vujoviću što nije rekao.

Nije oko metodologije javnog duga, nikada nije bilo sukoba između gospodina Vujovića, niti izjave Siniše Malog, nego vi želite javnosti stalno da prikazujete kako ste mnogo bolji nego što postoji i zbog toga su građani Srbije sigurno se opredelili za SNS. Hvala.

Ličnim uvredama u odnosu na gradonačelnika Sinišu Malog niste uspeli da osujetite SNS da takvog čoveka s takvom biografijom, sa takvim iskustvom predložimo za ministra finansija.

Možda niste čuli obrazloženje, ali da smo stavili Sinišu Malog kao prvog na listi za Grad Beograd dezavuisali bi građane Beograda, jer mi smo njega spremili za ministra finansija ili za neku jaču funkciju i ne bi bilo dobro stavljati nekoga i lagati građane da će obavljati funkciju gradonačelnika.

Prema tome, mi se svojih kadrova ne stidimo, kao što se vi stidite pa ni ne znate ko vam je predsednik stranke. Hvala.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

U izlaganju prethodnog govornika videli smo, u navedenih niz uvreda koje se odnose na ministra Vujovića, a zarad javnosti, moramo da kažemo da ono što je navedeno potpuna je neistina.

Prvo, ministar finansija je izabran 4. avgusta 2014. godine. On je tada vršio funkciju od sledećeg dana, 5. avgusta, znači ujedno i funkciju ministra privrede, 30. januara 2016. godine, kada je došlo do promene praktično ministra odbrane, tada je u jednom periodu, manje od mesec dana, vršio funkciju ministra odbrane.

Prema tome, molim vas, predsedavajuća, ukoliko postoji mogućnost da kada se iznose određene neistine govorniku bude skrenuta pažnja. Hvala.

Kada pričamo o političkoj doslednosti, bilo bi fer ovde da nam gospodin prethodni govornik kaže koji je član Upravnog odbora ili Nadzornog odbora u Skupštini grada bio za vreme Dragana Đilasa. Jer, napadati Srpsku naprednu stranku da sprovodi politiku Đilasa od nekog ko je član Upravnog odbora iste te vlasti u to vreme pokazuje da je podržavao politiku Dragana Đilasa.

Prema tome, Srpska radikalna stranka je u to vreme podržavala politiku Dragana Đilasa i Demokratske stranke i to treba reći. Ako se SNS izjasnila da je protiv te politike, onda je ona dosledno sprovodila tu politiku i od strane tima koji je vodio gradonačelnik Siniša Mali. Zašto vama smeta što mi nikada nemamo jednog kandidata za gradonačelnika? Kada budu bili izbori za jednu osobu, za jednu ličnost, tada ćemo dati svog kandidata. Dok god je ovaj izborni sistem na političkoj sceni, kada su u pitanju lokalni izbori, izbori za Grad Beograd, do tada ćemo uvek prezentovati naš tim, sposobne ljude koji mogu da sprovedu politiku stranke. Hvala.

Javna preduzeća danas prave suficit, za razliku iz vremena Dragana Đilasa kada su pravila deficit i dugove. To je ogromna razlika i to upravo govori o tome kakvu ste politiku vi podržavali, a kakvu je politiku SNS sprovodila.

Ako ste član Upravnog odbora „Studija B“, ne znači da možete da dobijete podatke koji su lako proverljivi na osnovu budžeta grada Beograda. Naravno da svi građani mogu da dobiju takve podatke, pogotovo što svi znamo da je GSP u problemu upravo zbog toga što daje velike subvencije građanima Beograda.

Izađite ovde, pa recite koji je plan za restrukturiranje GSP da bude profitabilan, a ne da bude isključivo saomoodrživ. Izađite, pa recite da je to određena privatizacija, da je to izlazak u finansiranje ne iz budžeta, nego ili povećati kartu. Znači, ukoliko želite da povećate kartu kod socijalnih kategorija, onda recite koja je to cena. Znači, između ta dva izbora morate da kažete koja je vaša politika vaše stranke u svemu tome.

Igrokaz nisu odluke kojima se povećavaju penzije penzionerima od 8% do 13,3%, igrokaz nisu rezultati Vlade i suficit u budžetu, igrokaz nije ekonomska politika Srbije. Ono što je realnost to je da na osnovu rezultata ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije mi sada imamo uslove da ukinemo mere štednje za koju su podneli teret penzioneri. Hvala.

Kada govorimo o penzijama, one će biti osam do 13,3% veće nego 2014. godine, a pet do 25%, znači, sada, posle povećanja koje je bilo u protekloj godini. Samo za 5.000 naknada koja je data penzionerima u prošloj godini je u budžetu stavka bila 8,85 milijardi dinara.

Kada govorimo o povećanjima, ovo povećanje koje će biti će u budžetu biti od 35 milijardi dinara. Kada dođete i vidite da nemate sredstva da isplatite ono što su osnovna davanja, socijalna davanja, onda ne možete da govorite o povećanju penzija. Morate da stvorite ekonomski i investicioni okvir za tako nešto.

Te insinuacije da se daju subvencije privatnicima, a da se ne da penzionerima, to je na nivou onih koji zaista vode pojedine tabloide. Non stop ponavljate jedno te isto, upravo što pišu ti tabloidi. Kada ste toliko velikodišni, uzmite 37 miliona dinara koje ste uzeli kao grupa građana i potrošili u kampanji, vratite u budžet, pa pomozite narodu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što dam završnu reč, moram da dam neke odgovore zbog javnosti, a možda i zbog informisanosti premijerki i budućem ministru finansija, a to je da na Odboru za finansije, kada je bilo priče o tome da li je ispravna metodologija za proračun javnog duga, odgovor gospodina Vujovića je bio da je metodologija jedna jedina. I dalje uopšte nije ulazio u kvalifikaciju dugovanja.

Ono što smo imali prilike u javnosti da čujemo da je gospodin Mali govorio o ukupnom dugu i gospodin Ćirić nije bio prisutan juče na sednici da čuje odgovore o tome kako je trebalo izdvojiti iz budžeta Grada Beograda i te kamate koje su bile 363 miliona dinara, i 15 miliona za javna preduzeća, i 150 za lokalne samouprave i za davanje trudnicama i dojiljama kojima su ostali dužni, grad Beograd pojedincima bez obzira što je javni dug od 410 miliona, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, znači, podrazumeva dug koji je Grad Beograd dužan bio prema bankama.

Tako da dugovanja, kada govorimo o javnom dugu od 15 milijardi evra u 2012. godini, ne podrazumevaju sva ona dugovanja koja su se krila na drugim pozicijama, kao što su kursne razlike u Narodnoj Banci, kao što su sudske presude za vojne penzionere, kao što su kamate, jer život ne prestaje u jednoj godini, kada je u pitanju ekonomija. Ostaju krediti koje moraju da otplaćuju i oni koji dolaze posle vas, i deca koja dolaze posle vas, i unuci. Prema tome, oni su zadužili našu decu, unuke i naša pokoljenja, i te dugove moramo da vraćamo, a da osposobimo budžet Srbije i državu da normalno funkcioniše.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama po prvi put u ovoj godini imamo suficit u budžetu, i to je ono što zaista treba pozdraviti, jer prvi put u stvari vidimo rezultate dobre ekonomske politike i fiskalne konsolidacije. I, ono što smo govorili, po prvi put sada su se stvorili uslovi da se penzije vrate na nivo koji je bio 2014. godine i uvećaju od 8% do 13,3%, ali uvede jedan mehanizam uvećanja, koji će zaista smanjiti odnos između najmanje i najveće penzije, upravo zbog toga da bi se uspostavila jedna socijalna ravnoteža.

Kada govorimo uopšte danas o predlogu za ministra finansija, ja bih zahvalila gospođi Ani Brnabić što je prepoznala kvalitete Siniše Malog, koje smo imali prilike da čujem i u njegovoj biografiji i o rezultatima rada kao gradonačelnika Grada Beograda. Možemo da vidimo da je to u stvari jedan rezultat ukupnog rada čoveka koji je očito imao mogućnosti i da se školuje u inostranstvu i da radi u inostranstvu i da stiče iskustva iz različitih aspekata iz oblasti finansija. Sama činjenica da je završio državni univerzitet, da je bio najbolji student na Ekonomskom fakultetu, da je magistrirao na istom tom fakultetu, da je predavao pet predmeta iz oblasti finansija ga kvalifikuje za takvo mesto.

Sve ovo što se odnosi na kreiranje pojedinih afera, koje su očito plaćene, pokazuje da su određeni centri moći bili vrlo zainteresovani da gospodin Sinišu Malog kao ovako kvalitetan kadar unište i pre nego što se stekne mogućnost da one na neko drugo mesto, a ne samo da bude gradonačelnik Grada Beograda.

Mi smo danas imali prilike da čujemo da je on jedini čovek koji je sprovodio privatizaciju. Zamislite, državni službenik sprovodi privatizaciju. Ja sada postavljam pitanje – šta su radili ministri i Vlada ako jedan državni službenik i direktor nekog centra za privatizaciju je zadužen za kompletnu privatizaciju svih firmi u nekoj državi?

Onda smo čuli da su problem afera, izgradnja fontana u kojoj pojedinci imaju ideju da sipaju deterdžent. Pa smo onda čuli da je doktorat u kome jedan profesor, koji naravno daje izjave u „Peščaniku“, je kadar da u društvu bude prihvaćeno mišljenje da li je nešto falsifikat ili nije, da li naspram toga imate dva puta odluke komisija, odnosno profesora za univerziteta i fakulteta na kome je doktorirao gospodin Siniša Mali, onda dolazimo do toga da je očito da sve te afere koje se navode u javnosti u određenim tabloidima, očito postoje na određeni način su finansirane od nekih ljudi.

Nas ovde zanima koji su ti ljudi koji plaćaju te afere? Postoji finansiranje nevladinih nekih organizacija kao što je „Žuta patka“ i mnogo njih, koji pokušavaju da izigravaju političke stranke i da razgovaraju sa građanima po Beogradu, koje su finansirane i verujte mi to su milionske cifre. Postavlja se pitanje - da li plaćaju porez u budžet Republike Srbije, ali isto tako se postavlja pitanje ukoliko je u pitanju slučaj Savamala, koji je dobio neki svoj sudski epilog, da li su oni koji su iznajmnjivali privremene objekte, a članovi su stranaka koje sada ovde zastupaju, da li su platili porez državi za zakup tih prostorija koje su u hiljadama kvadrata, koje su koristili veliki broj godina, a privremenog karaktera?

Znači, postavljaju se mnoga pitanja koja su „afere“. S druge strane, kada pogledate vidite da su sve te afere u stvari, štetile budžet Srbije i na kraju mogu samo da kažem da ćemo kao poslanička grupa SNS sa zadovoljstvom glasati za kandidata, gospodina Sinišu Malog za ministra finansija i zahvaljujem se na ovako dobrom predlogu.

Prema ovome, duga uopšte nije ni bilo kada malo bolje slušamo obrazloženje. Metodologija je jedinstvena za obračun javnog duga i to je ono o čemu govorimo.

Dakle, 410 miliona evra je dug prema bankama od strane budžeta, ali sada vi objasnite trudnicama, objasnite socijalnim kategorijama, objasnite bankama kojima je trebalo isplatiti još preko 650 miliona evra dugovanja plus ovih 410, koji ostaje kao javni dug. Hoćete da kažete da sa tim dugovanjima Beograd u stvari se nije susreo? Hoćete da kažete da nije trebalo isplaćivati sva ta dugovanja tim kategorijama kojima je Grad Beograd ostao duž? Zašto je ostao dužan? Zato što je neko vodio takvu neodgovornu politiku.

Prema tome, to je isto kao kada ste vi dužni, imate stambeni kredit, ali kao ne priznajem dug što dugujem mami, tati, dugujem 500 evra, dugujem 10 hiljada kumi, dugujem drugim kategorijama. To jednostavno ne postoji, taj dug. Dugujem samo stambeni kredit, mesečnu ratu.

Ne, dugovanja su ukupna i o tome Siniša Mali je upravo govorio, utoliko je njegov posao bio mnogo teži. Upravo zbog toga što neko kao vi polazite od toga da to sve možemo politički da obrazložimo, da u stvari to ne postoji, da smo mi ispravno radili, a da ste vi krivi što ste napravili još 600 miliona duga nekim tamo drugim kategorijama, zato što ne znate, u stvari, da vraćate kredite. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, nećemo dozvoliti, gospodine predsedavajući, da danas moralno razvlačimo gospodina Sinišu Malog zarad onih koji bi da steknu jeftine političke poene i da onda opravdaju sav onaj novac koji su uzimali od tajkuna iz različitih delova sveta, koji su inače juče i pohapšeni. Tu je gospodin Patrih Ho iz Hong Honga, iz Senegala Šeik Gadio i iz Kine gospodin Jin Jan Ming.

Prema tome, osam miliona evra treba opravdati za predsedničku kampanju i opravdati sve one afere koje su produkovane na osnovu tih para, a najveći teret treba da trpi Siniša Mali, i to jednostavno danas nećemo dozvoliti, jer ni u jednom trenutku se nije govorilo o izboru ministra finansija i o ekonomskoj politici Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Replika na izlaganje prethodnog govornika, koji je govorio da afere koje je gospodin Siniša Mali kao gradonačelnik se odnose takođe i na SNS, pokazuje da gospoda nemaju nameru da pričaju uopšte o finansijama i o ministru finansija, da žele da zamene teme sa fabrikovanim aferama, koje su, naravno, plaćene iz nekih centara moći. I mi molimo ovde kao poslanici pozicionih stranaka da nam kažu koji su to centri moći platili te fabrikovane afere, pošto stalno slušamo, ponavljamo, a vidimo u suštini da materijala za to i nema. A, kada budem izlagala, tačno ću svaku taksativno da navedem i videćete da u stvari to je sve stvar plaćanja takvih projekata.

Kada pričamo o nivou demokratije i indeksu koji je objavio engleski „Ekonomist“, do 2012. godine nivo demokratije, kada govorimo o oblasti finansija i uopšte o oblasti prava, bio je na nivou hibridnog režima, a od 2012. godine do danas se vodi u demokratskom režimu sa određenim izazovima, što je u rangu zajedno sa SAD.

Prema tome, ako je taj nivo demokratije toliko uništen za vreme SNS, zašto onda engleski časopisi objavljuju ovakve podatke? I to moraju da nam objasne. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ono što je važno danas reći to je da prethodni govornik u stvari ne razlikuje kako funkcioniše Skupština grada, a kako funkcionišu političke stranke. Političke stranke u svojim organima imaju glavni odbor, predsedništvo i skupštinu stranke. Gospodin Siniša Mali je član predsedništva SNS. NJega nikako ne možete da stavite u kontekst toga da je po prirodi stvari došao da bude gradonačelnik i izabran u Skupštini grada na taj način što je političkim nekim dekretom donešena odluka. Gradonačelnika biraju odbornici Skupštine grada. Dovoljno je bilo da dobijete 50% plus jedan glas i da vas izaberu odbornici Skupštine grada za gradonačelnika.

Prema tome, to je jedno nepoznavanje političkog života u kome se nalazi prethodni govornik, koji je želeo i nekoliko puta apostrofirao SNS, komentarišući da nekome odelo lepo stoji ili ne stoji, želeći tu da uvredi na najgori mogući način, pa ga poistoveti sa određenim mafijašima, ali nama je vrlo interesantno kako neki bibliotekar iz Čačka donosi takve komentare ovde u Skupštini sa željom da se oblači kao ruski tajkun, ali vam ta ideja nikada neće proći upravo zato što ne postoji način da vi prevarite građane Srbije. Oni znaju da ste vi bili sa Đilasom i 2012. godine, znaju da ćete biti i sada, znaju da ćete uzimati i od Amerikanaca i od Rusa ono za vaše projekte, varati ljude u Hilandaru zarad par hiljada evra. LJudi znaju, jednostavno, da ih varate i nikada neće dati podršku za takvu politiku. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena premijerko, poštovane kolege narodni poslanici, danas imamo priliku da postavimo nekoliko pitanja kada je tema dnevnog reda izbor ministra finansija. Ta pitanja, mislim da je i sama premijerka otvorila kada je prezentovala predlog koji se odnosi na gospodina Sinišu Malog, a to je šta kvalifikuje kandidata za obavljanje ovako važne funkcije, a drugo, šta ga čeka i šta je to što treba da radi budući ministar finansija.

Kada govorimo o tome šta kvalifikuje gospodina Sinišu Malog, onda su pre svega to rezultati. O tim rezultatima smo imali mnogo toga da čujemo, pre svega o tome da je prepolovljen dug kada govorimo o Skupštini grada, da su konsolidovane finansije kada je u pitanju budžet grada Beograda, kada je u pitanju smanjenje deficita, on je četiri puta smanjenj, kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti, treba reći da je za protekle četiri godine, 25.500 ljudi zaposleno u Beogradu, tako da ta stopa nezaposlenosti pada velikom brzinom.

Kada je u pitanju promena investicionog ambijenta, mnogo toga se promenilo. Znači, prvo pričamo o građevinskim dozvolama koje se izdaju u rekordnih 12 dana, ali treba reći da je u prošloj godini samo, u 2017. godini izdato građevinskih dozvola u vrednosti od jednog miliona kvadrata.

Ono što treba reći da je broj kvadrata građevinskih dozvola koji je izdat u prethodne četiri godine, čak dostiže rekordnu cifru od dva miliona kvadratnih metara.

Govorimo i o tome da postoje rezultati kada su u pitanju strateški projekti, kao što je izgradnja „Ikea“, kao što je izgradnja projekta „Beograd na vodi“, koji je pokrenuo kompletnu privredu Srbije, ali govorim i o otvaranju proizvodnih kapaciteta fabrike „Meita“ u Obrenovcu i govorimo o tome da najzad naučno-tehnološki parkovi dobijaju pravu svoju namenu.

Institucije koje trebaju zaista da mlade okupe na jednom mestu, onaj trust mozgova i znanje i da pokušaju da se stave u funkciju privrede Srbije, očito to je uspelo za rukom gradonačelniku i njegovom timu grada Beograda, da sada 64 firme rade i prave čak dobit od 14 miliona evra godišnje.

To su cifre sa kojima zaista treba građani Srbije da budu zadovoljni, a i mladi ljudi koji završavaju fakultete, da jednostavno dobiju informaciju i poruku o tome da država misli na njih i da je mnogo lakše raditi ovde sa svojim kolegama na naučno-tehnološkim parkovima.

Naravno, imamo i u najavi izgradnju novog naučno-tehnološkog parka u Borči i to je bio jedan od najava strateških projekata grada Beograda za budućnost u saradnji sa kineskim, sa Kinom, odnosno i sa njihovim predstavnicima univerziteta, koja treba da zaposli 10 hiljada mladih stručnjaka.

Ono što je važno reći, to je da se gospodin Siniša Mali pokazao na ovako zahtevnim zadacima, kada je u pitanju uopšte budžet, a reći ću vam da budžet grada Beograda čini 40% budžeta Republike Srbije.

Znači, ako pored tolikih dugova, naravno uvek tu postoji zamena teza koji je bio pokušaj na toj sednici, kada je gospodin Vujović govorio o javnom dugu i koliki je stvarni dug i koliki je javni dug, uvek postoji tu zamena teza i pokušaj pojedinaca iz opozicionih partija da prikažu da jednostavno neko laže u svemu ovome, ali brojke ne lažu.

Znači, dugove je neko morao da vrati. Beograd je morao da vrati trudnicama novac, morao da vrati i da uplati socijalna davanja. Grad Beograd je morao iz budžeta da isplati lokalnim samoupravama kojima duguje te pare, morao je da plati, jednostavno, kamate na kredite koje su podizali oni koji su vodili jednu neodgovornu politiku.

Srpska napredna stranka i u budžetu Republike Srbije i u Gradu Beogradu je ušla u praznu kuću. U toj praznoj kući nije bilo ničega, ostali su samo dugovi, ostali su krediti i više nije imala gde da se zadužuje.

Znači, poenta celih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije je upravo bila u tome da morate da svojim zakonskim aktima, kreiranjem novog ambijenta otvorite mogućnost da strani investitori požele da dođu u Srbiju i da ulažu i da određeni način svedete troškove na jednu razumnu meru, da biste dobili budžet iz koga onoliko koliko prihodujete, možete i da potrošite.

Kada govorimo uopšte sada o makro-ekonomskim pokazateljima, to je jedan ambijent koji čeka ministra finansija. Ovaj ministar finansija dolazi na uređene finansije koje su zahtevale četvorogodišnji svakodnevni mukotrpan rad Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem. Do tada, dok gospodin Vučić nije došao, rezultati, jednostavno, nisu ni postojali.

Znači, priča o bankrotu nije iskreirana neka priča koja se dešavala negde tamo, nego se dešavala svakodnevno, ovde u Srbiji, u našim životima, u našim novčanicima. I, to su svi znali, i onih 400 hiljada ljudi što je ostalo bez radnih mesta, od firmi koje su bile u privatizaciji i u stečaju, i one koje su bile u tzv. restrukturiranju, ali i onih koji su izgubili posao zbog toga što nisu imali gde da se zaposle, jer jednostavno, država je finansirala sve privredne aktivnosti u državi. To je zbog toga što je, jednostavno, dala na upravljanje budžet Republike Srbije tajkunima. Tako funkcionišu države koje ne postoje u sistemu funkcionisanja primene zakona koje donosi Narodna skupština i kada vlade i ministre postavljaju tajkuni, a ne narodni poslanici Republike Srbije.

Ono što je važno reći kada su u pitanju makro-ekonomski pokazatelji, to je da je 2016. godina završena sa rastom od 2,8%. Tačno je da je ekonomski rast za 2017. godinu bio mnogo manji, 1,9%, ali nećemo da zaboravimo da su klimatske promene dovele do toga da je u energetskom sektoru došlo do velikih troškova, da je u poljoprivredi zbog velike suše došlo do velikih padova. Pored svega toga, država je završila budžet sa suficitom od 33,9 milijardi dinara.

Sada u 2018. godini, mi sada imamo do 1. maja rast od 4,5%. Šta to pokazuje? To pokazuje da se Srbija našla zajedno sa četiri države koje su članice EU rame uz rame po privrednim aktivnostima. To pokazuje da je na prvom mestu Mađarska, zatim ide Slovačka, zatim Češka i onda Srbija. Znači, veliki pomaci u ovom delu su učinjeni. Dakle, 12,1 milijarda evra je ono što se podrazumeva kao suficit, znači, više smo prihodovali, nego što smo rashodovali.

Naravno da Srbija ima jako velike probleme koji su ostali iz onog vremena kada su ovi koji nam danas spočitavaju kako treba država i budžet da se vodi ostali, ostali su mnogi troškovi za plaćanje sudskih presuda koje su donošene zbog toga što je jedan neodgovorna vlast vodila državu i nije marila o tome ko će plaćati ovakve dugove. Ostali su mnogi dugovi, kada govorimo po pitanju različitih izdvajanja za određene kategorije društva.

Ono što je važno je da je to zaustavljeno. Zaustavljeno je time što je uvedena jedna poreska disciplina, tako što su otvorena nova radna mesta, nove fabrike koje daju novu vrednost, i ono sa čime će se ministar finansija u budućnosti morati da se suoči, to je da ima pred sobom realizaciju velikih strateških projekata, kao što je stvaranje uslova za početak izgradnje metroa. Zatim, strateški projekti, za šta mislim da je već gotova određena tehničko-tehnološka dokumentacija kada govorimo o izgradnji sistema za upravljanje otpadom, za izgradnju upravljanja otpadnim vodama, jer se to nalazi u budžetu za 2018. godinu u vrednosti od 450 miliona evra. Zatim, treba da se uhvati u koštac sa nastavkom evropskih integracija iz oblasti finansija, kada je u pitanju Poglavlje 32, to je eksterni nadzor, nadzor nad javnim finansijama.

Ono što je Vlada Republike Srbije donela 2015. godine, kada je premijer bio gospodin Vučić, to program upravljanja javnim finansijama iz fondova EU i taj program ekonomskih reformi koje je gospodin Vujović zaista započeo i pomerio granice, koji govori upravo o tome da Ministarstvo finansija, Odbor za finansije, DRI su zajedno na tom zadatku, da imamo pomeranje kada je u pitanju otvaranje ka javnosti, trošenje javnih sredstava upravo zbog toga da bi se uvela stroža disciplina kada su u pitanju javne finansije i imamo onaj deo kada je u pitanju reforma poreske uprave, gde će sigurno veliki broj jedinica, kada je u pitanju poreska uprava, biti reorganizovan. To će biti jedan veoma zahtevan posao, ali mi smo navikli i kao država na visoke lestvice, velike zadatke.

Mislim da se do sada pokazalo, gospođo premijerko, da sve te zadatke možemo da nosimo bez obzira na težinu.

Biografiju ne bih ponavljala zato što smo imali prilike mnogo da čujemo, ali ono što je najvažnije reći da kada je u pitanju doktorat i kada je u pitanju tema plagijat, jednostavno, ponavljanje takvih tema da bi se uspostavila neka laž, zato što plagijat i doktorat, pre nego što dođe na samu odbranu od strane same komisije mora da prođe dva puta, minimum, nastavničko veće i jednom senat univerziteta. Pa, ako su svi profesori nastavno-naučnog veća iz senata rekli da to nije plagijat i pustili kandidata da odbrani taj doktorat, onda sigurno ne može da donese odluku da postoji plagijat. Može da se desi da postoje određeni delovi u smislu toga da tehničko-tehnološki nije urađena neka fusnota, ali to ne predstavlja nikakvu vrstu plagijata.

Prema tome, ako jedan profesor beogradskog univerziteta, koji se ne slaže sa činjenicom da nešto nije plagijat, naspram velikog broja profesora je merodavan da donosi u javnosti takvu odluku, onda to pokazuje da su određene afere zaista plaćene da bi se u javnosti non-stop vrtele i pokušaj da se negde omalovaži pojedinac koji je upravo kao Siniša Mali.

Mislim da je najveći problem u tome što je on zaista kvalitetan i kao kadar i kao čovek i sposoban da radi i da se nosi sa velikim zadacima. Imali smo prilike od stranih investitora to da čujemo, da nikad nisu imali efikasnijeg, vrednijeg i obrazovanijeg gradonačelnika koji ima zaista sistem donošenja odluka na vrlo jedan kreativan, efikasan način. Zbog toga mi danas imamo 104 hotela u gradu Beogradu, a u vreme 2012. godine radilo je svega 64.

Prema tome, jednostavno, kada govorimo o kandidaturi gospodina Siniše Malog, treba reći da je dobar predlog, da podršku od svih poslanika SNS ima ne samo zato što je član predsedništva SNS, nego zato što je najkvalitetniji za takvu jednu poziciju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, pa, evo, pobegao je gospodin koji zna da upravlja budžetom, koji je potrošio četiri milijarde dinara koji je uveo lokalnu samoupravu u PPR, to znači nije zabeleženo u istoriji javnih finansija da uvodite neku lokalnu samoupravu unapred pripremljen plan za restrukturiranje dugova.

Onaj koji govori o političkom legitimitetu i da je neko nečiji lični bankar pokazuje da je u stvari on upravo bio lični bankar tadašnjeg predsednika DS i pokazao je upravo da je preko Fudbalskog kluba „Vodice“ i „Glibovac“ isplaćivao plate za radnike lokalne samouprave Smederevske Palanke. E, takvi nama drže predavanje o tome kako treba da se vode javne finansije i ko treba da ministar finansija. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici amandman na član 3. odnosi se na investicije u stanogradnji koju treba da obezbedi sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na Agendu 2030.

Mislim da je ovde svim poslanicima jasno s obzirom da imamo fokus grupe koji se odnosi na održivi razvoj i na Agendu 2030 koji smo, kao članice UN u nekoj obavezi da do 2030. implementiramo. Jedna od najvažnijih ciljeva, odnosno tačaka te agende je cilj je broj 11 koji govori o održivim gradovima i zajednicama.

Shodno ovom zakonu ono što možemo da konstatujemo, to je da su investicije u stanogradnju u 2012. godini pale na 40%, što su činile jako mali procenat u ukupnom BDP, od 2012. godine do danas proizvodnih delatnosti, odnosno sama proizvodnja robe i usluge nadmašila je uopšte građevinarstvo i zbog toga je taj procenat učešća BDP bio negde 17,7% u prošloj godini.

Očito je brzom i efikasnom aktivnošću Ministarstva građevine napravljen koncept kako pospešiti to učešće u investicijama kada je u pitanju građevinarstvo na 25% da bi imali jedno makroekonomsku stabilnost i to je sada ovaj trenutak.

Ovaj zakon suštinski je ideja bila političkih nosioca najvažnijih funkcija kao što je Vlada Srbije predsednik Srbije i gospodina Vučića i danas gospođe Ane Brnabić, ali je trebalo ostvariti ekonomski okvir za tako nešto trebalo je sprovesti ekonomske reforme, fiskalne konsolidaciji i doći do trenutka da imate suficit u budžetu, da možete da finansirate projektne aktivnosti za investicije kao što je u ovoj godini preko milion evra, da u sledećoj godini i u drugoj i trećoj godini investicija završite znači tu prvu fazu 1.578 stanova.

Pošto smo mi juče imali prilike da čujemo kako nekima iz opozicije nije jasno da li će biti pet hiljada 200 stanova ili 1.578 stanova. Tako da ta zamena teza jednostavno u javnosti i pokušaju da se ovako jedan dobar projekat uopšte za državu obesmisli, jednostavno neće proći, zato što će svi ovde poslanici želeti da pokažu, svako sa svog aspekta da zaista ovakav zakon, ovakav jedan strateški projekat za državu Srbiju sigurno će dati dobre rezultate, a i da će ta Agenda 2030 i ciljeva državnog razvoja sigurno krenuti putem svoje implementacije. Hvala.