Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, danas pod tačkom 19. i 20. na dnevnom redu imamo predlog, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije za funkcije predsednika Saveta guvernera i za direktora Uprave za nadzor nad institucijama, a vezano za Narodnu banku Srbije.

Ovaj predlog za Narodnu banku Srbije je prošao određene procedure shodne zakonu i o Narodnoj banci Srbije, a i o izboru funkcija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije i, shodno tome, nalaze se na dnevnom redu puna više od tri meseca, tako da su svi poslanici imali prilike da se upoznaju sa biografijama kandidata i sa postupkom na koji su predloženi ovi kandidati.

Kada govorimo o predsedniku Saveta guvernera, Odbor za budžet i finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava doneo je Predlog odluke da se na ovo mesto izabere prof. dr Nebojša Savić, koji je i do sada obavljao ovu vrlo odgovornu funkciju, a da se za mesto direktora Uprave za nadzor nad javnim finansijama izabere gospodin Željko Jović, koji je inače, prema svojoj biografiji, do sada takođe obavljao vrlo odgovorne funkcije u okviru NBS i praktično ovaj posao mu neće predstavljati nikakav problem, čak, šta više, predstavlja jedan korak više u njegovom karijernom napredovanju.

Pod ovim setom zakona i predloga u kadrovskih rešenja mi danas imamo i Agenciju za energetiku. Po prvi put biramo sastav, odnosno predsednika i Savet Agencije za energetiku po novom Zakonu o energetici, koji je usvojen 29. decembra 2015. godine, koji podrazumeva treći paket direktiva EU, po kojem se obezbedila potpuna nezavisnost rada ove Agencije, ali sam način izbora je vrlo kompleksan, jer smo i mi ovde u Skupštini učestvovali vrlo aktivno u izboru ovog organa, pre svega na jedan način što je na zahtev ministra energetike, nakon isteka mandata prethodnog saziva Agencije za energetiku, Skupština Srbije dala svoja dva predstavnika poslanika iz Odbora za privredu, trgovinu, turizam i energetiku kao članove Komisije koju je imenovala Vlada. Ministar energetike, prema Zakonu na osnovu člana 40, je dao tri člana Komisije vladine, koji su eminentni profesori, odnosno koji imaju iskustva u oblasti energetike preko 15 godina, tako da je Vlada donela odluku krajem januara prošle godine da se oformi Komisija u sastavu tri profesora - prof. dr Rajakovića, prof. dr Mitrovića, dekana Mašinskog fakulteta i prof. dr Orlovića, profesora Tehničko-metalurškog fakulteta.

Pored ta dva kandidata, moja koleginica predsednica Odbora za privredu, trgovinu, turizam i energetiku Snežana Petrović, je bila član i ja. Bili smo članovi te Komisije, koja je sprovela konkurs. Nakon obavljenog konkursa pregledala svu dokumentaciju u saradnji sa tehničkom službom Ministarstva energetike, proverila verodostojnost svih dokumenata, zatim obavila razgovor sa šest kandidata za predsednika Saveta Agencije za energetiku, sa 19 kandidata za četiri člana Saveta Agencije za energetiku i donela odluku. Tu odluku je Vlada usvojila i nakon usvajanja Vlade ove odluke, Vlada je posla na usvajanje Narodnoj skupštini. Naravno, Odbor za privredu je usvojio ovaj Predlog odluke i kao takav pre skoro tri meseca je ušao na dnevni red plenuma.

Kao što vidite, procedura je mnogo zahtevnija bila, tako da je i period izbora mnogo duže trajao, ali mislim da smo na osnovu svega ovoga doneli zaista jedno kvalitetno rešenje, jer smo od pet članova se nosili mišlju da odluke koje će u budućnosti donositi ova Agencija treba da idu u susret budućnosti, s jedne strane. S druge strane, da se zauzme jedan sveobuhvatan multidisciplinaran pristup, a to znači da imamo pet članova koji su potpuno različitih struka, a u vezi su sa energetikom i prema zahtevima konkursa i zakona na osnovu koga imaju preko deset godina rada u oblasti energetike.

Znači, za predsednika smo predložili gospodina Dejana Popovića diplomiranog rudarsko inženjera, koji sa svojom biografijom ima preko 20 godina rada u energetici.

On je učestvovao u više navrata u svim javnim raspravama po pitanju strategije razvoja energetike do 2030. godine kada je u pitanju Srbija.

Svoje iskustvo imao je i kao direktor Javnog preduzeća „Resavica“, pored toga i u Ministarstvu energetike.

Naravno, svi ovi kandidati morali su i pre samog konkursa da podnesu pismene izveštaje i dokaze da nisu ni stranački funkcioneri, ni bilo kakvi funkcioneri koji bi ugrožavali, praktično, izbor na ovo mesto.

Zatim, prema tom zakonu predsednik se bira na sedam godina, prema Zakonu o energetici, koji smo usvojili 2015. godine ovde. Zatim, dva člana se biraju na šest godina i dva člana na pet godina.

Pored gospodina kandidata za predsednika Agencije koji je rudarski inženjer, izabrali smo još inženjera elektrotehnike, gospodina Predraga Markovića, zatim, jednog ekonomistu, gospođu Dejanu Kostić Stefanović i jednog pravnika, gospodina Petkovića, koji je do sada bio član takođe, Saveta Agencije za energetiku i gospođu Negicu Rajakov, koja je takođe u oblasti energetike preko 10 godina, imala iskustva, pogotovo u oblasti tehnologije, proizvodnje nafte, naftnih derivata, ali i u oblasti gasa. Znači, iskustvo u radu sa NIS-om.

Zaista smo gledali da stručnost bude iznad svega i da ovi kandidati obuhvataju i određene kvalitete i kontakte ljudi iz cele Srbije. Reći ću vam da je gospođa Negica Rajkov iz Pančeva, a da je gospođa Dejana Kostić, kao ekonomista, koja je više od 10 godina provela u EPS-u Niša, tako da su ta njihova iskustva iz oblasti energetike dragocena. To su i pokazali, na kraju krajeva, na razgovoru, intervjuu koji smo imali sa svim kandidatima, tako da su se na neki način time i izdvojili.

Kada govorimo o izborima koji su pod tačkama od 23. do 30. o predlozima za izbor predsednika sudova, mislim da je izbor predsednika sudova zaista bio u nadležnosti Višeg saveta sudstva, i tako da u tome zaista ne bi imali nikakve primedbe. Dobili ste predloge u pisanoj formi. Postoji samo pod tačkom 24. izbor zamenika tužioca, gde će i kao poslanička grupa SNS, osporiti izbor dva zamenika tužioca, to je Karić Mikica, Osnovno tužilaštvo u Kruševcu i Šormaz Milica, u Višem javnom tužilaštvu, iz razloga što smatramo da nije na adekvatan način obavljen ovaj izbor i ne poseduje one kvalitete zbog kojih bi trebali da se nađu danas na ovoj listi.

Pored ovih tačaka kada govorimo o izboru novih sudija, rekla bih da smo na ovoj sednicu morali da stavimo na dnevni red i tačke kojima prestaju mandati određenim sudijama, čiji je rok, kako da kažem, mandat, odnosno njihove funkcije prestao, tako da to imamo u Beogradu, Novom Sadu, zatim, Leskovcu i Novom Pazaru.

Tačke, 31, 32. odnose se na izmene članova i zamenika članova RIK-a, za poslaničke grupe DJB i DS i moram da kažem da ćemo podržati ove predloge kao što su te kolege podržale, naravno i naše predloge.

Smatram da ovakav jedan današnji dnevni red predstavlja jedan set u stvari zakonskih rešenja čime dosta toga rešavamo u pogledu kadrovskih pitanja, ne samo sudova, već i ovih institucija kao što je NBS i kao što je Agencija za energetiku.

Spremna sam da odgovorim na svako pitanje poslanika, ukoliko postoji neka nedoumica. Mislim da ste biografije dobili u pismenoj formi. Ukoliko želite ja ću dopuniti moje izlaganje, ali mislim za ovo prvo javljanje htela sam da budem krajnje koncizna i efikasna. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo dva minuta replika, a onda kao ovlašćeni predstavnik.

Prvo u replici, pošto je pomenuta SNS, da je pravosuđe radilo u interesu SNS na prethodnim izborima, želim da kažem da je to najgora uvreda za kompletno pravosuđe i za državu Srbiju i ako neko tako misli da pridobija poverenje građana, onda se grdno vara da će na sledećim izborima uopšte preći cenzus.

I ako neko tako misli da pridobija poverenje građana, onda se grdno vara da će na sledećim izborima uopšte preći cenzus. Što se tiče biračkih spiskova o kojima pričamo, pa u njihovo vreme birački spiskovi koji su nama ostali su pokazivali da ljudi mogu da žive 129 godina. Kod nas barem danas, imaju neke normalne godine i mislim da za sada imamo normalne biračke spiskove, naravno da uvek postoje neki problemi koje treba dorađivati, popravljati i na tome ćemo sigurno raditi.

I ono na šta bih sada prešla kao jednu temu koja je otvorena, a to je pitanje kadrovske politike uopšte pregleda agencije, Saveta agencije za energetiku i predsednika Saveta. Želim da kažem da gomila laži spakovana u jednu prezentaciju od 20 minuta i gomila uvreda ljudima koji su kandidati za ovakve prestižne funkcije, jedno ponižavanje.

Najbolja tri eminentna stručnjaka iz ove oblasti koji su bili članovi komisije, a to su prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta i prof. dr Aleksandar Orlović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Prema tome, ako mi nismo dovoljno kompetentne kao narodne poslanice, članovi određenih odbora odavde, onda je sve ovo na adresu ovih ljudi sa kojima smo zajedno radili na odlukama koje treba da donesemo za izbor kandidata.

S druge strane, ono što najviše boli prethodnog govornika a to je što više Vuk Jeremić i Đilas neće odlučivati o energetskim dozvolama za naftu, gas i električnu energiju. E, to je suština napada na ove ljude, zato što njihovi kandidati koji su do sada sedeli od 2007. godine, kao članovi Saveta Agencije za energetiku jednostavno do sada su odlučivali i više radili u interesu nekih drugih država, a najmanje u interesu svoje države, po pitanju energetske politike.

I ono što želim da vam kažem, svako od ovih kandidata koji su predloženi, a videli ste njihovu biografiju notorna laž da predsednik nije radio u oblasti energetike. NJegovo iskustvo višegodišnje, više od 10 godina je uslov pre svega da se kandidujete za ovakvu funkciju. Znači, predsednik potiče od najobičnijeg inžinjera u kopovima i rudnicima koji pripadaju energetskom sistemu privrede, Elektroprivrede Srbije, pa do toga da je bio državni sekretar u Ministarstvu energetike, do toga da je svih šest javnih rasprava o strategiji razvoja energetike do 2030. godine upravo vodio on. Naravno da sa svim faktorima, u državi koji se bave energetikom, kao i što je bio član Nadzornog odbora EPS do sada, dok nije podneo ostavku, kandidujući se za novu funkciju, praktično poznaje energetiku u malom prstu. I to je ono što smeta u stvari prethodnom govorniku kada pričamo o kandidatima.

A kad pričamo o krivičnim prijavama muža, žene bilo koga, naravno da je ona odbijena. Ali, ono što želim da kažem da njihovom Đilasu nije nikakva krivična prijava smetala da se kandiduje za prestižne funkcije i da se vrati u politiku i da dobije onoliko glasova koliko je dobio i napravi totalni haos na političkoj sceni, upravo opozicije i time što je zataškao mnoge svoje afere u gradu Beogradu, upravo time što je povraćaj u politiku sproveo na jedan nekozistentan način sa strankama koji ideološki uopšte nemaju nikakve veze.

Prema tome, to pokazuje suštinu napada uopšte, i na ljude koji su kandidati za ovako važnu instituciju. A kada govorimo ceni električne energije, ne želim da ostane u javnosti, jednostavno jedna laž koja se stalno kroz ovaj govor prožimala o tome da cenu električne energije isključivo Agencija donosi odluku o tome i govori kakva će biti, da plašimo građane Srbije o tome da promenom će doći do povećanja električne energije. Vlada određuje cenu električne energije, na predlog takođe Agencije koju danas biramo, ali Vlada je ta koja donosi strateške odluke i krajnju odgovornost snosi pred građanima Srbije i za energetsku politiku kao i za svaku politiku unutar Srbije i prema samim građanima.

Prema tome, sve ovo što ste čuli i što ste imali prilike da čujete je jedna gomila laži koja želi da lično uvredi ljude koji su se kandidovali na ovakva mesta. Oni su ispoštovali sve uslove konkursa koji su jako restriktivni, znači kažu da treba da dokažu svoj rad preko 10 godina u energetici, da svojom biografijom treba da dokažu sve to. Svojim potvrdama od nadležnih institucija su dokazali sve to i na osnovu razgovora koji smo sproveli kao komisija sa svim kandidatima i verujte mi da im nije bilo lako da pred pet članova komisije u direktnim pitanjima stručne prirode odgovore na to na onaj način na koji su odgovarali i da dobiju naše poverenje, s obzirom da je konkurencija bila jako velika, kada govorimo o toj stručnosti.

Mislim da ovo sve što je izrečeno jednostavno treba da pokaže da Srbija nema stručnjake i da vladajuća koalicija nema koga da kandiduje, što naravno nije istina i naravno da ove biografije koje stoji iza ovih kandidata, pokazuju da Srbija ima čime da se pohvali. Na kraju krajeva, u proteklih pet godina imali ste prilike da vidite kako se vodi energetska politika Srbije i kako Srbije jednostavno vodi krajnje odgovornu socijalnu politiku prema građanima Srbije, kada je u pitanju cena električne energije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas na kraju rasprave po ovim tačkama dnevnog reda pre svega želim da čestitam predstavnicima Visokog saveta sudstva da su obavili jedan vrlo odgovoran zadatak i danas taj zadatak koji su obavili u smislu predloga kandidata i podneli Narodnoj skupštini na izglasavanje su obrazložili.

Ono što je ostalo kao centralna tema današnje rasprave su upravo izbor sudija, predsednika sudova i to je ono što danas treba i svima onima koji će preuzeti ovu funkciju da bude budućnost, načine na koji će organizovati sudove, tako da sudije donose odluke koje će zaista građanima Srbije vratiti poverenje da postoji pravo i pravda za svakog pojedinca u Srbiji.

Mislim da svako od narodnih poslanika ima takvo stanovište i da svako od nas je imao neko iskustvo koje nas je negde duboko povredilo kada je u pitanju pravosuđe i mislimo da je ovo put u stvari za nalaženje najboljih rešenja da naše pravosuđe bude efikasno i u skladu sa evropskim standardima.

Čestitam vam danas na tom poslu i mislim da svi oni koji će danas biti izabrani, odnosno izglasani treba da na određeni način shvate da je prevelika odgovornost pred njima i mislim da će taj svoj posao obavljati krajnje časno i pošteno.

Ono što sam htela da odgovorim određenim mojim kolegama, a smatram da je potrebno zbog javnosti prvo da kažem da mi je žao što moja koleginica koja je izašla nije znala da kandidat za predsednika Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović nije bio do sada predsednik Saveta. Do sada je prethodnih deset godina vršio funkciju LJubomir Maćić, koji zaista nije podneo finansijski plan, odnosno odbor nadležni nije usvojio poslednji plan iz prostog razloga što se nije uskladio sa isplatom plata koje su bile odluka uopšte Vlade Republike Srbije zbog toga što ima druge pravilnike i druga dokumenta po kojima isplaćuje svoje plate i samim tim je došao u određeni vid prekršaja, ne njegovom greškom, ali greškom poštovanja zakona, a ne poštovanjem odluka koje je donela Vlada Republike Srbije zbog toga što je u nadležnosti rada Skupštine, a ne Vlade Republike Srbije i zbog toga su to neke stvari koje treba da menjamo kada je u pitanju rad same Agencije. Treba reći još da je Agencija jedini regulator i zbog toga ona mora da postoji.

Kada govorimo o pravosuđu i NBS, mislim da je sigurno jedan od mnogih načina da se reši pitanje kredita ljudi koji su u švajcarcima upravo onaj koji NBS radi, a to je korak po korak rad sa bankama, jer svako drugo rešenje zahteva plaćanje iz budžeta Republike Srbije, znači da bi 50.000 korisnika koji jednostavno imaju ovakve ugovore kao fizička lica se prelilo na teret svih građana Srbije, a to onda jednostavno ne bi bilo korektno i prema budžetu Republike Srbije i prema građanima koji su poreski obveznici, a svi smo mi poreski obveznici, tako da jedino rešenje NBS i sudova je da sarađuju po ovim pitanjima i da jednostavno svojim merama NBS svaku banku na određeni način uvodi u pravilan režim rada kada su u pitanju ovi krediti.

Na kraju se zahvaljujem određenim poslanicima opozicionih stranaka koji su shvatili da određene predloge treba podržati, kao što su predsednici Saveta guvernera NBS i kao što je direktor Uprave i nadam se da će zaista, kao što je i sama Agencija za energetiku, izbor sudija i nadam se da će u danu za glasanje svojim glasom podržati ovakva rešenja koja su predlog današnje sednice.

Hvala vam što ste danas bili prisutni kao gosti na ovoj sednici i hvala svim kolegama koji su podržali današnje predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poređenje Rusije iz 1917. godine i Srbije danas, 2017. godine, pokazuje totalno neznanje prethodnog govornika. Govore o Rusiji u vreme pred, praktično, završetak Prvog svetskog rata, kad su sve dinastije praktično nestale na političkoj sceni.

Jako bi bilo lepo kada bi zaista pogledali malo svoje političko okruženje sada i stvarali, kao što Srbija sada stvara, prijatelje, a ne neprijatelje. I uvlačenje Srbije u ovakve priče, da treba da se okrenemo jednoj strani i da na taj način rešavamo probleme u svom društvu, je odlika onih koji sede zajedno sa onima do 2012. godine koji su se bavili korupcijom, kada je Srbija po svojim rezultatima bila na poslednjem mestu u borbi protiv korupcije.

Prema tome, Srpska napredna stranka je donela niz zakona koje sprovodi u tom delu i niz sistemskih rešenja kojima ne samo da se bori protiv korupcije, nego očito i neke ljudi privodi zakonu i privodi sudu. To ćemo i dalje raditi i zbog toga će građani Srbije i dalje glasati za nas. Hvala.

Nije po amandmanu, nego replika na izlaganje Srđana Noga.

Znate, mnogo je teško predstaviti realan život kad trebate da sanirate 100.000 radnih mesta u firmama u stečaju, restrukturiranju i plaćati kamate za njihovu neuspelu ekonomsku politiku od 750 miliona evra godišnje. Za četiri godine to je tri milijarde evra bačenih para u vazduh. To je jako teško.

Drugo, sanirati penzije koje su iznosile iz budžeta davanje preko 50% i svesti ih na današnju meru, svega 32%. Mnogo je teško sanirati rupu u budžetu od 250 milijardi dinara u jednom trenutku kada je to bilo 2013. godine i početi 2014. godinu. Jako je teško realan život svesti na najmanju moguću meru da ljudi mogu da prežive, a da vodite privredu i da otvarate nova radna mesta. E, to je SNS stranka radila i to će i dalje raditi, i sa takvom politikom, jednostavno dovesti u situaciju da zemlja ide napred. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

(Srđan Nogo: Po kom osnovu?)

Pominjanje stranke, gospodine. Sledeći put pogledajte i kako ćete komentarisati.

Prvo, ako pričamo uopšte o akcizama i koje su planirane za budžet za 2018. godinu, što bude veća potrošnja, biće i veće akcize uplaćene u budžet. Imamo veću potrošnju zato što imamo povećanje plata i penzija, uopšte davanja i prihoda u budžetu. Prema tome, to je jedan od razloga zbog čega je tako projektovano.

Podaci koji se iznose u odnosu na rast MMF-a, podsetiću vas, za prošlu i pretprošlu godinu da je i prognoza Fiskalnog saveta bila u istom ovakvom delu zato što je prepisala prognoze MMF-a, pa se desilo da je bio projektovan 1,8% rast uopšte privrednih aktivnosti u Republici Srbiji, a iznosio je 2,7%. Kada smo pitali baš na Odboru za finansije - na osnovu čega ste to planirali, oni kažu - na osnovu anketa koje smo sprovodili.

Prema tome, ni projekcije MMF-a nisu svemoguće. I, ono što želite ovde da pokažete da Srbija ne ide putem kojim treba da ide, jednostavno ne stoji. Da je to tako u pitanju MMF, onda bi se oni pojavili 2012. godine. Prethodna vlast bi to oberučke prihvatila i rešila sve probleme, nego nije smela da prihvati uopšte ni Svetsku banku, ni MMF, zato što se plašila da ne može da ide dalje u zaduživanja od kojih je samo lično imala bogaćenje, upravo onaj Đilas, za koga ste vi kao Dveri u stvari potpisali saglasnost kad ste izlazili na izbore 2012. godine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vama ću reći, gospodine predsedavajući, ako polazimo od toga da ni jedan ambasador nije doveo neke ovde stranke i poslanike u parlament, onda zbog čega je bilo potrebe da se upada u RIK one izborne noći, da se zavrću ruke ženama, da se fizički napadaju članovi RIK-a i zbog čega je bilo potrebe onda da se drže zajednički mitinzi i samim tim da dođemo do situacije da, nakon nekoliko godina provedenih ovde u parlamentu, se čak fizički napada i predsednica Narodne skupštine? Zbog čega se to radi? Zbog čega je onda 2012. godine, kada su bili izbori, na najboljim lokacijama u gradu Beogradu su bili zakupljeni bilbordi istih tih stranaka koji danas pokušavaju ovde da se prikažu kao neke velike stranke koje iza sebe imaju veliki broj glasača?

Pitam vas, gospodine predsedavajući, kada će doći vreme da na čistac izađe ko ovde za koga radi i za koje pare? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ideja, uopšte, podnošenja amandmana, članova fokus grupe, koja se odnosi na ciljeve održivog razvoja, govori upravo o tome da budžet Srbije treba da sadrži sve one elemente koji se odnose na 17 ciljeva, počev od smanjenja siromaštva, do održivog korišćenja prirodnih resursa, do održive socijalne politike. Ali, onaj najvažniji deo, da sprovođenje svih ovih ciljeva, ne može da bude ukoliko nemamo održive finansije. Održivost finansija je upravo borba Vlade Srbije, koja je u prethodne tri godine pokazala da određenim merama mora da sprovede, da bismo zaista imali onolike rashode kolike prihode imamo.

Ono što je bilo najteže, a to je onima koji su do sada po različitim amandmanima pokušali da pokažu kako Vlada Srbije ima pogrešan koncept, su upravo ostali dužni ovoj Srbiji kada govorimo o firmama u stečaju, kada govorimo o 100.000 zaposlenih ljudi koji su ostali bez posla, upravo zato što su neki neodgovorni do 2012. godine uzeli iz budžeta 22 miliona i 754 hiljade, zato što su zastupali 16 preduzeća kao stečajni upravnici. Sada, kada bi govorili onako realno u životu, prvo treba da vrate tako nešto u budžet, da pokažu svojim primerom da zaista žele ovoj zemlji nešto dobro i da pokušaju da pokažu da taj koncept održivosti javnih finansija treba na svom ličnom primeru da daju.

Zbog toga, gospodine ministre, mislim da treba odgovarati na ovakva pitanja, baš zbog toga što građani Srbije trebaju da znaju, i ne treba da zaborave, da ovako nešto više ne treba da se pojavi. Zbog toga moramo stalno da pričamo o ciljevima održivog razvoja i da postanu sastavni deo budžeta Republike Srbije, jer je to budućnost za narednih 12 godina. Agenda 20, 30 podrazumeva našu budućnost i ta budućnost o kojoj treba da pričamo svaki dan ovde. Hvala.

Predsedavajući, reklamiram Poslovnik, član 27, jer ne sprovodite Poslovnik onako kako treba zato što je prethodni govornik, kada govorimo o povredama Poslovnika, uradio maltene repliku reklamirajući čl. 103. i 107. Znači, prvo je rekao 107, pa je posle rekao 103, jer je prethodnik, gospodin Marijan Rističević, reklamirao član 106, a on je pre toga napravio povredu koja se odnosila na vređanje gospodina Orlića u svom nastupu kada je branio izlaganje u vidu replike.

Ono što je trebalo reći jeste da ne treba govoriti o povredama Poslovnika iz tri člana, jer nema osnova za to, pogotovo kada iznosi određene činjenice kada govori o rastu privrednih aktivnosti tipa Kosova, koje je 9%, a koje se inače finansira isključivo od ino-doznaka gde je stopa nezaposlenosti preko 40%. Nemojte zamenjivati teze u takvim svojim izlaganjima i vređati poslanike SNS. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko je lopov, a ko nije lopov, to kazuju brojke. Verovatno gospodin Đurišić polazi od onoga – nije lopov ko krade, nego onog koga uhvate. Ali, mi imamo brojke, a brojke kazuju da su dospeli dugovanja, ukupni dug u 2013. godini bio 1.118.760.000 dinara. Da su dospele sve kamate na kredite od 662 miliona i sva dugovanja javnih preduzeća na 336 miliona. Po 50 miliona su ostala dugovanja socijalnim kategorijama u gradu Beogradu. Potpuno je razumljivo što je nervoza velika i ne samo kod gospodina Đurišića, već i kod ostalih članova opozicije, jer je to najava Dragana Đilasa za beogradske izbore koji treba da objavi svoju kandidaturu.

Ali, ono što je još bolje to je što se tiče same gondole, u časopisu „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, bila je prezentacija projekta gondole o kojima se govorilo da će koštati 14 miliona evra i da će građani Beograda za sedam godina otplatiti takav jedan kredit. Prema tome, brojke govore ko je lopov, a ko nije lopov. Hvala.

Jasno je da dobre rezultate svako voli da prisvoji. Nisam znala da je DS, odnosno i sve one stranke koje su nastale do 2004, vladala Beogradom, s obzirom da je moralo privremeno veće da se formira u Gradu Beogradu 2013. godine upravo na polovini godine zato što je gospodin Đilas izgubio skupštinsku većinu, jer su odbornici shvatili u kakvoj teškoj finansijskoj situaciji se nalazi Grad Beograd i da nije u stanju da servisira sva ova svoja dugovanja koja su se na dan 31. 12. 2013. godine upravo proknjižila na 1.118.000.000.

Prema tome, sva ova priča govori u prilog tome da mi imamo rezultate i mi imamo pred građane Beograda da izađemo na izbore i da kažemo šta je to što smo uradili, a šta je to što ćemo tek uraditi, a gospodin Dragan Đilas da pokupi celu opoziciju sada, neće imati dovoljno snage da se odbrani od svih ovih napada, pogotovo koji se odnose na finansijska dugovanja i te svedoke sa kojima je jednostavno ostao dužan. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, imamo prilike da čujemo flagrantno kršenje osnovne logike koju govori prethodni govornik koji kaže da 400 ljudi primaju socijalnu pomoć po 40 hiljada dinara u Mionici, koji su članovi Srpske napredne stranke. Porodilje primaju 40 hiljada dinara, a ne postoji 400 porodilja u Mionici. Prema tome, takvu vrstu nelogičnosti pokazuje prethodni govornik upravo zbog toga što je jedan od glavnih kreatora rupe u budžetu od četiri milijarde u svojoj lokalnoj samoupravi.

Druga stvar, kada govore o strahu od Srpske napredne stranke i građana koji žele da pričaju, oni ne žele da pričaju sa onima koji su uspeli državu da dovedu u situaciju da nemamo da isplatimo plate i penzije, već žele da razgovaraju s ljudima koji misle o njihovoj budućnosti i o tome da imaju da isplate porodilje sa 40 hiljada dinara, a o tome kako će to u budućnosti izgledati, nemojte puno da čekate. Već posle lokalnih izbora imaćemo prilike da vidimo tu politiku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, krenućemo od prethodnog govornika. Ko o čemu, prethodni govornik o poštenju. O dedinoj kući, a u stvari se protivi amandmanu koji govori o unapređenju obrazovanja. Znači, nije potrebno obrazovanje, ali je dobro biti član stranke koja napravi rupu u budžetu lokalne samouprave od četiri milijarde dinara. Nije dobro biti ekonomski ostvarljiv, održiv, razvojan budžet, nego imati budžet koji će da plaća radnike lokalne samouprave preko fudbalskog kluba ili preko kafića ili preko javnih preduzeća koji su već zaduženi.

Znači, to su modeli kako treba voditi lokalne samouprave, a ovako kako treba voditi budžet Srbije, sa ekonomskim rastom od 3,5%, to ne valja. E, pa građani Srbije znaju gde je rast, gde je prosperitet, gde njihova deca mogu da očekuju sigurnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.