Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, kolege poslanici, zbog građana Srbije moramo da kažemo da Ministarstvo finansija ima veliko iskustvo kada su u pitanju uopšte ugovori ovog tipa, koji slede nakon donošenja ovog zakona i usvajanje pravilnika koji će biti.

Prvo, ako uzmete Ministarstvo privrede, koje raspisuje konkurse za različite vrste ugovora koje sprovodi Ministarstvo finansija, na taj isti način će biti sprovedeni i ovi ugovori. Na kraju krajeva to je iskustvo još od 2010. godine kada smo imali takođe ugovore sa određenim korisnicima državnih kredita, na taj način što 2010. godine su određene kasarne kao što je „4. juli“ pretvorene naravno u stambene komplekse, koje su tadašnji mladi naučnici i mladi profesori imali pravo da konkurišu za ovakve kredite i da kupe. Tada je kvadrat bio 1.290 evra sa PDV, došlo je do 1.450 evra, tako da je država jako dobro zaradila na tim kreditima.

Postupak, u stvari na koji će način pripadnici oružanih snaga, odnosno pripadnici bezbednosnih snaga moći da konkurišu je upravo konkurs koji će raspisati Ministarstvo finansija u saradnji sa MUP, Ministarstvom vojske, tako da će na osnovu akata podzakonskih, koje će doneti, i na osnovu uslova koji će taj konkurs imati. Znači, uslovi konkursa će biti tačno definisani i najbolji transparentan način prezentovan javnosti. Biće javan konkurs svi koji se jave moraće da ispune određene uslove. Kada budu ispunili te određene uslove, onda se stvara lista upravo da bi se izbegla bilo kakva mogućnost manipulacije prema redosledu javljanja i ispunjavanju tih uslova država će sklopiti sa njima ugovore. U tom ugovoru stoji čak i onaj deo uslova pod kojima uzimate taj kredit. To znači ukoliko ne ispunjava te određene uslove po ugovoru, da država ima pravo da raskine taj ugovor i tačno se znaju koje su konsekvence, ukoliko želite da napustite državni posao i da ne isplatite taj kredit do kraja, pod kojim uslovima i kako se to radi.

Prema tome, to nije neka novost, to nije nešto što do sada nije država radila, to je ono čime će se ova Vlada baviti, odnosno nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo finansija i sigurno da će biti mnogo povoljniji uslovi nego što smo do sada imali.

Sigurno je da će ljudi koji će konkurisati i dobiti mogućnost da potpišu takav ugovor imati velike benefite kada kupuju stan od 500 evra po kvadratu bez PDV kada dobijaju kredit, po sigurno najpovoljnijim uslovima, i to nije neka novost koju će država imati osim što je novost u tome da je taj kvadrat 500 evra po kvadratu stambenog prostora, da su stanovi u kvadraturi i strukturi od 32 do 94 kvadrata, i da zavisno od mogućnosti ljudi koji su zaposleni, visine plate i njihovih mogućnosti supružnika sa kojima podižu te kredite, jednostavno konkurisati za ovakve kreditne linije, ovakve stanove.

To je nešto što je dobro i što treba zaista u javnosti reći da je po prvi put država ozbiljno pristupila rešavanju ovakvog problema i mislim da je to jedini način da pokažemo da smo mnogo, na efikasniji način sposobnija Vlada koja je otvorila mogućnosti da zaista reši probleme velikog broja građana koji rade na tako zahtevnim radnim mestima, kada su u pitanju bezbednosne snage. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na realizaciju projekta stanogradnja, sa posebnim akcentom na održivi razvoj i Agendu 2030. To je Agenda koja podrazumeva prepoznavanje prioriteta po sektorima, odnosno ono što svaka Vlada u svom delovanju u budućnosti do 2030. godine, shodno novim tehničko-tehnološkim rešenjima i novim dešavanjima u svetu, treba da primeni.

Uspešno sprovođenje ciljeva održivog razvoja podrazumeva maksimalno iskorišćenje resursa, ali i našu obavezu kada je u pitanju budžetiranje da se stvore uslovi tako da raspodela bude u skladu sa nacionalnim ciljevima.

Ja mislim da ovaj zakon, a imali smo prilike od naših kolega koji su u Odboru za bezbednost i u Odboru za unutrašnje poslove i odbranu da vidimo da su upravo do maksimalnih granica iskorišćeni svi resursi kada je u pitanju očuvanje nacionalne bezbednosti kroz ovakav vid zakona.

Ono što je najvažnije reći, jeste da je ipak bila potrebna politička volja, jer model i koncept ovakve stanogradnje je uvek postojao, međutim, cena od 500 evra, očito neki koji su vodili državu do 2012. godine, nije bio prihvatljiv i tada su kvadrati koštali hiljadu i po evra, znači, tri puta više. U to vreme su govorili da projekti od 500 evra po kvadratu nisu izvodljivi.

Očito je trebalo jako puno snage i rada da se postignu ovakvi rezultati, koji su na kraju ocenjeni od strane MMF i Svetske banke, gde Srbija pokazuje da je jako napredovala posle ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije i da je pokazala da čak može da ima u kontinuitetu suficit u budžetu, znači da više prihoduje nego rashoduje, i da prevazilazi projektovani rast od 3%. Ovaj projekat i ovakva realizacija pokazuje da na primeru kredita od 30 hiljada evra, koji bi budući korisnik i pripadnik odbrambenih snaga Republike Srbije mogao da ima, da može da da mogućnost otplate kroz ratu od 30 godina, jednu ratu koja je krajnje prihvatljiva, takvog kredita, od 126 evra, tako da bi, recimo, 25 godina imao tu ratu, a poslednjih pet godina imao ratu od 25 evra. To pokazuje potpunu razliku u konceptu shvatanja odnosa države prema bezbednosnim snagama Srbije u odnosu na ono što je bilo pre 2012. godine.

Vi ste, ministre, rekli da je od 2012. godine do danas rešeno 700 predmeta, kada su u pitanju oficiri Vojske Srbije, tako da to pokazuje da Srbija ide dobrim putem kada je uopšte stanogradnja u pitanju.

Hvala vam, na kraju krajeva, što ste danas ovde, bez obzira što više ministarstava učestvuje u ovakvim projektima, zato što je potrebno da zaista pokažemo građanima Srbije da Vlada ovaj projekat želi da realizuje, iako je u pitanju dva miliona kvadrata, iako su projekti vredni 250 miliona evra. To znači da će zaista u budućnosti ovo postati svakodnevni život svih nas. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, zadovoljstvo je danas i juče biti u Skupštini Srbije, jer to je dokaz da se Srbija menja, da u proteklih četiri-pet godina je mnogo toga urađeno da bi se stvorili uslovi da imamo zakone kojima želimo da modernizujemo Srbiju i da sve one korake koje smo radili tek sada u stvari trebaju da daju svoj puni rezultat.

Zbog toga danas imamo zakone iz svih oblasti, ali kada govorimo o saobraćaju, znači o svim vidovima saobraćaja, ali i oni koji se odnose na građevinarstvo i ja danas da ne bih oduzela mnogo vremena mojim kolegama, govoriću o ovom zakonu o leks specijalis koji se odnosi na izgradnju stanova, zato što želim da i vama i građanima Srbije, da vas podsetim na to kako je to nekada izgledalo 2010. godine, pošto su mnoge političke stranke Vlade, obećavale izgradnju jeftinih stanova.

Tako 2010. godine, ako se sećate jednog ministra, koji je govorio da je potrebno Srbiji 50 hiljada stanova, ali da ne može cena stana biti 500 evra po kvadratu, ali sada vidimo da može. Onda je došlo do toga da se izgradi 5.000 stanova u bivšoj kasarni „4. juli“ gde je cena stana bila 1.290 evra po kvadratu, plus PDV. Znači došlo je do 1550 evra, preko kreditnih banaka kao što je bila jedna „Hipo Alpe Adria“ banka koja je otišla u stečaj, koju je naravno, sada kupio neko drugi.

To je ono što govori o nedoslednosti u politici, pogotovo kada želite da pokažete kako ste voljni nešto da uradite, a za to nemate snage, ni političke, zbog toga što mnogi izazovi koji pokazuju da ulaganja države u infrastrukturu, a pogotovo za pripadnike institucija bezbednosti u našoj državi nisu mogli da budu u poziciji uopšte da kupe ovakve stanove.

Zašto govori i želim da poredim sa ovim današnjim zakonom i predlogom? Zato što tada je država uložila iz budžeta dve milijarde dinara, a kada je izgradila 500 hiljada kvadrata ona je zaradila 645 miliona evra. Znači, u budžetu Srbije, plus porez koji je iznosio oko 200 miliona evra. Znači, postavlja se veliko pitanje - na konto čega su u stvari građani Srbije živeli sve to vreme? Znači, na konto određenih propalih projekata koji su isključivo bili za sitno sopstveničke interese tadašnje vlasti do 2012. godine.

Sadašnji zakon i finansijski aspekt ovog zakona, kada je u pitanju izgradnja stanova se odvija u nekoliko faza i to je ono što treba reći. Ta prva faza govori o 1.578 stanova u šest gradova i govori o tome da samo u ovoj godini je predviđeno budžetom Republike Srbije, podsetiću i naše kolege kada smo glasali ovde u decembru mesecu, da je milion i 95 hiljada evra izdvojeno za izradu tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja i da je vrlo važno da u stvari sva ostala ulaganja, plaćanja će biti u ovoj godini za troškove parcele i participacije milion i 519 miliona evra, a da će u sledećoj godini, u stvari najveći deo tih investicija biti od 49 miliona 745 hiljada, da bi 2020. godine završili onaj spoljni deo, odnosno infrastrukture objekata koji će iznositi 11 miliona 995 hiljada evra. Odnosno, ukupna investicija je 64 miliona evra.

Šta dobijaju u stvari oni koji će moći da podignu kredit na osnovu svih ovih dokumenata, uslova, pravilnika koje će ispuniti? Dobiće stambene jedinice čija vrednost će biti 500 evra po kvadratu, bez PDV.

Kada bi ovaj broj stanova podelili sa ovim ulaganjem prosečno bi dobili neku cenu da će svaki stan biti u nekoj vrednosti od 40 hiljada evra. Ali, gde danas na tržištu nekretnina vi imate kvadrat od 500 evra završenog stambenog prostora?

Ono što će sigurno oni koji će biti korisnici ovog kredita, odnosno naši pripadnici službi bezbednosti, dobiće u stvari kapital koji će biti sigurno duplo dupliran u tom finansijskom smislu zato što same lokacije na kojima će biti građeni ti stanovi u suštini mnogo više koštaju, čak tri puta više nego što je 500 evra po kvadratu.

Tako da, time suštinski država se na neki način i odužuje tim ljudima koji rade najodgovornije poslove iz oblasti bezbednosti i koji zaista rešavaju svoje životno pitanje.

Mislim da ovaj zakon u stvari pokazuje koliko je država zaista otišla u modernizaciji Srbije, koliko su zakoni postali jednostavno svakodnevni deo života svakog od nas, koji pokazuju da ne dele ljude na pripadnike određenih političkih stranaka, da jednostavno zakon važi za sve jednako.

Ovih 30 hiljada ljudi koji imaju nerešena stambena pitanja sigurno će podržati ovakav zakon zbog toga što jednostavno su stvorili poverenje i u Vladu Srbije i u Ministarstvo i u ovu skupštinsku većinu, da se mi suštinski bavimo zaista državnim pitanjima, ali i pitanjima svakodnevnog života ljudi koji jednostavno obavljaju najodgovornije poslove u državi Srbiji.

Hvala vam što ste danas imali prilike da branite politiku moderne Srbije, politiku SNS, koja je pokazala da sa onima koji nemaju plan i program, koji se bave određenim potpuno neprimerenim temama u parlamentu Srbije će ostati sami na političkoj sceni, jer njihovi politički koncepti jednostavno, neće imati više uopšte ko da podrži. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege oficiri, moj amandman se odnosi na član 2. kada govorimo o vojno stručnom osposobljavanju kadrova i na implementaciji agende 20/30, odnosno putu kojim svet ide kada govorimo ne samo o održivom razvoju u privredi i ekonomiji, već i o obrazovanju kadrova da bi jednostavno ceo svet prešao u jedan novi sistem funkcionisanja tzv. digitalizaciju, modernizaciju, jednu četvrtu industrijsku revoluciju.

Ono što je važno danas reći, to je da Vojna akademija danas ima 650 kadeta ukupno, a da Vojna gimnazija godišnje upisuje 120 polaznika i pored toga postoje vojno stručne škole koje upisuju 60 srednjoškolaca. Ovo je vrlo važno da građani Srbije znaju sa kojim kapacitetima Srbija raspolaže, odnosno koliko je u stvari vama kao Ministarstvu ili uopšte nadležnim obrazovnim institucijama teško da izaberu najbolje od najboljih. Prema osnovnim akademskim studijama za upis na Vojnu akademiju ima 51 kadet na sedam smerova, odnosno deset modula i na master studijama, takođe ima sedam modula.

Treba pohvaliti to što je i sama Akademija ušla u kompletnu modernizaciju kada je u pitanju formalno obrazovanje, tako da postoje smerovi koji se odnose na menadžment u odbrani, na vojno elektronsko inženjerstvo, na vojno mašinsko inženjerstvo, na PVO, na logistiku odbrane i na ABHO. Znači, to su sve smerovi koji pokazuju po samom svom nazivu koliko u stvari idemo u korak sa vremenom. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, oficiri Vojske Srbije, ostvarenje posebnih ciljeva obrazovanja, a kada je u pitanju uopšte vojno obrazovanje, naravno da je u skladu sa Agendom 2030 što smo imali prilike da čujemo od mog kolege, ali oni su usmereni na posebne zadatke od posebnih nosioca određenih aktivnosti kada je u pitanju Vojska Srbije. Kada pričamo uopšte o tom obrazovanju, mi možemo da kažemo da imamo deo formalnog obrazovanja, o kome smo dosta čuli kada je u pitanju Vojna akademija ali imamo i deo neformalnog obrazovanja koji je jako bitan, to su određeni seminari i obuke i rad na razvojnim projektima koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što je važno reći da današnji budžet u 2018. godini je za 25% veći nego budžet iz 2017. godine za Vojsku Srbije, što pokazuje nabavku opreme i revitalizaciju postojećih objekata, ali to ne može bez iskusnih i obrazovnih i stručnih kadrova. Ono što je isto važno reći da je od 2012. godine zaustavljen postupak topljenja preko 500 tenkova u američkoj kompaniji JUESTIL, otpuštanje oficira patriota prema spiskovima NATO, čerupanje vojnih kasarni koje danas postoje određenim planovima i master planovima, tačno definisano šta treba raditi sa njima.

Do 2012. godine imali smo prilike da vidimo da u kasarnama pored domaćih i divljih životinja koje su živele su deca iz osnovnih škola imali prilike da rukuju oružjem koje je zaostala iz ratnih operacija, da budu ukradena sva sredstva koja su ubojitog dejstva, ali to je 2012. godine zaustavljeno upravo odgovornom politikom koju je vodila Vlada Republike Srbije u kojoj SNS i gospodin Vučić uzeo učešće.

Današnjim upravljanjem kasarnama koje nisu stavljene u komercijalne svrhe može biti dobar primer, a to je izgradnja univerzitetskih centara za izvršavanje određenih razvojnih projekata Vojske Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa kolegama, poštovani oficiri, nadam se, gospodine ministre, da ćemo u nekom od sledećih predloga zakona videti od vaših saradnika i neku ženu na rukovodećem mestu pored vas. Mislim da će to kvalitativno popraviti sigurno sliku, ovu o kojoj govorite, u obliku cifara koje su zaista impozantne kada je u pitanju učešće žena.

Moj amandman se odnosio na Agendu 2030. To je upravo Agenda koja govori o 17 ciljeva i 169 podciljeva za razvoj uopšte sveta kada je u pitanju i privredni rast i razvoj društva u jednoj novoj fazi projektovanja uopšte odnosa i političkih i ekonomskih i socijalnih, u vreme nove industrijske revolucije, u vreme digitalizacija, ali i u vreme borbe za nove energetske resurse.

To je potvrda u stvari da je to put kojim sigurno svet mora da ide, jer potvrda toga je da je u Berlinu 17. marta bila jedna velika konferencija od 60 zemalja sveta u Nemačkoj, gde je ministar spoljnih poslova Nemačke rekao –ukoliko ne bude bila implementirana Agenda 2030 u svetu, doći će do rata i to velikog svetskog rata. Naravno da svaka zemlja će da radi na tome da do toga ne dođe i da ne učestvuje u tome i to smo imali prilike da vidimo u ovim spoljno-političkim odnosima, da određene države EU nisu učestvovale u ratnim operacijama, ali Srbija mora da se okrene sebi i okrenula se kada je vojska uopšte u pitanja i kada je obrazovanje naših kadrova za budućnost u pitanju i ono što je pokazala je da razmišlja o tome da su mnogi bezbednosni izazovi oko Srbije i da zbog toga mi pre svega treba da se okrenemo sebi u mnogim situacijama, da kada govorimo o vojnoj neutralnosti kao našoj politici i strategiji da smo negde pod velikim pritiscima već podeljenih saveza.

Zbog toga kada govorimo uopšte o amandmanima za vojno obrazovanje, vrlo je važno reći da je Srbija 2012. godine zatekla jedan potpuno drugačiji koncept nego što je sada, pored demilitarizacije koja je vršena permanentno do 2012. godine kroz topljenje tenkova i velike količine oružja, kroz otpuštanje oficirskih kadrova, pogotovo onih koji su učestvovali u odbrani integriteta i suvereniteta Republike Srbije u našoj južnoj pokrajini Kosovu, kao i ustupanja mnogih velikih razvojnih projekata države Srbije u oblasti vojne industrije drugim državama.

Godine 2012. SNS kada je uzela učešće u Vladi Republike Srbije i kada je imala svog ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vučića i kada je državni sekretar tada bio donedavni ministar, gospodin Đorđević morali su pre svega da se suoče sa velikim finansijskim kolapsom ne samo budžeta Republike Srbije, već i budžeta Vojske Republike Srbije. Tada je vrlo teško bilo pre svega osposobiti sve ono što treba za normalan rad Vojske Republike Srbije sa onim sredstvima sa kojima je imala.

Naravno da je uz pomoć koalicionih partnera i svih subjekata u društvu kada je u pitanju i Ministarstvo finansija, uspela da zadrži jednostavno pozitivan kurs kada izvrši reformu kompletne privrede sa velikim poteškoćama i naravno sa svim tim teškoćama se uspešno nosila sve četiri godine.

Zbog toga danas imamo rezultat tih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije imamo rast od 4,5%, imamo planirani deficit za prva tri meseca 40 milijardi dinara, a mi smo završili sa suficitom od 6,1 milijarde dinara. To pokazuje u stvari da je sada prilika i za budžetom za 2018. godinu, da je budžet vojske koji iznosi 70 milijardi dinara povećan u odnosu na prošlu godinu za gotovo četvrtinu, a to je 11,6 milijardi dinara više, nego 2017. godine, opredeljeno za vojsku.

Naravno, da će ta sredstva biti opredeljena za unapređenje i kupovinu nove opreme, ali i za remont postojeće opreme. Samim tim da bi sve to uradila Vojska Srbije ona mora da ima adekvatne kadrove koji mogu jednostavno da se nose i sa ovakvim zadacima koji su joj zadati u 2018. godini.

Zemlja sa ratnom tradicijom i sa burnom istorijom kao što je Srbija mora da razmišlja o tome da svoje kadrove pre svega čuva, a sa druge strane da radi na njima i da permanentno se usavršava. Uvek je Srbija imala dobre pripadnike vojske koji su završavali i prestižne škole, ali bogami i njena doktrina kada govorimo o vođenju određenih ratnih operacija bila prikazana na prestižnim univerzitetima i na zapadu i na istoku.

Prema tome, takav jedan trend u eri novog svetla, novog razvoja privrede, razvoja nove industrije koja nam negde razvoje tehničkih i tehnoloških nauka daje jednostavno pokazuje taj put kojim Srbija ide i vojno-tehnički instituti i Vojna akademija upravo radi sa mladim kadrovima na unapređenju i rame uz rame razvijenim industrijama sveta u vojnoj oblasti može da se nosi i zato je važno da mi naše kadrove koje proizvodimo na tim vojno-obrazovnim institucijama zaista ljubomorno čuvamo i o njima vodimo računa.

Danas građani Srbije jako su osetljivi pogotovo kada je u pitanju uopšte tema Vojska Srbije, kada je u pitanju rodoljublje i kada je u pitanju borba za slobodu, i zbog toga treba zaista pohvaliti vaše nastojanje i inicijativu da ste 4. februar predložili kao dan koji treba da obeležava Srbija, to je dan ratnika Srbije, u stvari predstavlja jedno istorijsko pomirenje svih ratnika koji su u ime nekih politika u prošlosti ratovali, jer na kraju krajeva Srbija je izgubila jako puno muških glava u svim tim ratovima, i na kraju krajeva danas se borimo da popravimo tu demografsku sliku koja govori o tome da zaista kada vi imate godišnje 38.000 manje stanovnika u Srbiji. Pre svega, treba da vodimo jednu mudru i spoljašnju i vojnu politiku i zaista Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i …pogotovo kada treba sačuvati uopšte jednu politiku vojne neutralnosti.

Ono što treba reći, to je da razvojni projekti, kao što smo imali prilike da čujemo da su Nora, Alas, Morava, zatim Lazar, Oganj u stvari su razvojni projekti naših kadrova. LJudi koji su radili u našim institutima i koji su danas priznati kroz praktično kompletnu industriju koju dajemo kroz proizvodnju i plasiramo na određena tržišta i kao takvi suštinski pokazujemo da naši kadrovi imaju budućnost, pogotovo oni koji završavaju prestižne škole vojno-obrazovne institucije Republike Srbije. S toga, je ova agenda, koja je 20, 30 predložena kao jedna od najvažnijih agendi razvoja i privrede i društva u budućnosti u stvari jedna od predloga da se i Vojska Srbije u budućnosti nosi sa svim razvojnim projektima u tom delu i obezbedi održivi rast i razvoj naše ekonomije i privrede. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je amandman koji govori o privrednom rastu izazvao određene polemike u nekoliko nivoa, i u političkom, i u ekonomskom i u društvenom. To je ono zbog čega danas ne smemo da zaboravimo mnoge detalje iz vremena zbog kojeg nas mnoge ovde opozicione stranke osuđuju.

Danas smo imali prilike da čujemo da koalicioni partneri iz vremena 2005. godine, kada su govorili o pravnoj državi, sigurno su zaboravili kako je prodat „C market“ i kako je prodata PKB u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Kako je tada gospodin Mišković kupio za jeftine pare sve lance marketa u Srbiji i postao jedan od 100 članova Forbsove liste. To nije mogao da zaradi nigde, nego jednostavno od državnih para, iz budžeta Republike Srbije, kada je uzeo novac svih građana Srbije.

To je bila ta pravna država o kojoj sada pričamo, jedna pravedna, a ova danas je nepravedna, koja jednostavno dozvoljava konkurenciju, izjednačava strane i domaće investitore i otvara mogućnost da se otvaraju fabrike i nova radna mesta.

Tada su se budžeti pravili na osnovu toga koliko pojedinci, kao što je Mišković, mogu da zarade iz budžeta i koliko ljudi može da zaposli. Mogao je da zaposli svega 7.000 građana Srbije koji su imali povlašćen položaj, a svih sedam miliona koji su budžetski korisnici su radili u funkciji tih 7.000. Tako je izgledala pravna država, tako je izgledao ekonomski rast.

Kada pričamo o 3,5% i 5% povećanja ekonomskog rasta, to je ukupan broj, količina proizvedenih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu veći i on se odnosio upravo na ono kada radite društvenu, odnosno državnu imovinu pa ste imali jednu „Kolubaru“ koja je imala 25 sati da radi bager, imali smo prilike da vidimo kako je rast energenata i proizvodnja energenata i prodaja na tržištu i u regionu same „Kolubare“ iznosio čak 300 puta više. Tako je izgledao privredni ekonomski rast Republike Srbije 2005, 2006, 2007, 2008. godine. Došli smo do 2008. godine kada smo prodavali „Mobtel“ i akcije „Telekoma“ i došli smo do toga da u Strategiji razvoja održivog razvoja Srbije koju je tada vodio gospodin predsednik Tadić, stoji da kompletna ekonomija i kapital Srbije iznosi u prodaji uslužnih delatnosti i u prodaji imovine koja se odnosila na sistem telekomunikacija. Tako je izgledala privreda.

Nova vrednost se stvarala iz uslužnih delatnosti zbog čega je Srbija podizala preko 200 kredita sa kamatnim stopama od 8%, isplaćivala plate i penzije i došli do kolapsa 2012. godine, kada je gospodin Vučić preuzeo odgovornost Vlade Republike Srbije i trebao da nađe model kako da izvuče Srbiju iz ekonomskog kolapsa i da otvori investicioni ambijent za ekonomski rast na osnovu realnog održivog budžeta.

To je razlika suštinska između onih do 2012. godine i onih koji odgovorno vode ekonomiju od 2012. godine do danas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman na član 2. govori o tome da pored pojmova…

Izvinjavam se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na član 2. podnela sam amandman koji govori, pored ovih 14 pojmova koji su definisani Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije 15. stav, odnosno tačku 15, koja treba da definiše u stvari potpunu promociju ciljeva Agende 2030, koja, naravno, i podrazumeva, osim održivog ekonomskog razvoja, i mogućnost održivog obrazovanja svih ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u jednoj državi.

Kako su ciljevi Agende 2030 u stvari jedna svetska agenda kojoj svi treba da težimo, ona govori upravo o tome da svaka privreda, ukoliko želi da bude ekonomski održiva, mora da se zasniva na znanju.

Ono što ne treba nikako zaboraviti je da je do 2012. godine postavljeno pitanje, ovde je i ministar, zašto ovaj zakon uopšte nije donešen? To je upravo zbog toga, ja ću odgovoriti u jednoj rečenici, što do 2012. godine privreda Srbije je potpuno zamrla, zato što se ona zasnivala na budžetu Republike Srbije, zato što su tajkuni pravili budžet i vlade koje su vladale do 2012. godine, zato što SNS kada je preuzela odgovornost 2012. godine, zatekla je totalni kolaps, kada pričamo o javnim finansijama, od toga da smo imali dugovanja po kreditima samo za kamate preko milijardu i po evra na godišnjem nivou, do toga da smo 750 miliona evra imali godišnje rashode na firme u tzv. restruktuiranju, odnosno 558 preduzeća kod kojih nije završena privatizacija, gde smo imali različita dugovanja od strane privrede, ali i dugovanja države prema socijalnim kategorijama, gde smo zatekli 1,7 miliona penzionera kojima su penzije bile takođe u određenom delu dugovane od strane države.

Ali, ono što je sigurno, to je da Međunarodna organizacija rada je definisala da je broj zaposlenih u 2003. godini u Srbiji bio 2,3 miliona zaposlenih građana Srbije, a u 2012. godini, sa završetkom 2011. godine, 1,7 miliona, što pokazuje da 500 hiljada građana Srbije je izgubilo svoj posao.

To što smo zatekli upravo pokazuje i opravdanost Vlade Republike Srbije koju je vodio gospodin Vučić da su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija bili imperativ da bi se sproveli, da bi uopšte opstali i kao narod i kao država. A, sa tim opstankom su se stvorili uslovi da danas možemo da govorimo uopšte o razvoju obrazovanja, kao jednom od najvažnijih instrumenata države sa kojim želimo da zasnujemo našu privredu. To je ono što nam daje mogućnost da u budućnosti idemo napred. Po prvi put mi sad imamo ovaj okvir, kada govorimo o kvalifikacijama. Znači, znamo sa čime Republika Srbija raspolaže kada su u pitanju kvalifikacije zaposlenih u javnom sektoru.

Ono što želim da kažem je da Agenda 2030, specijalno S-4, govori upravo o obrazovanju i inkluzivnom obrazovanju i o mogućnosti da svi građani Srbije na jedinstven način mogu da završavaju škole. Ali, ono što je definisano Agendom 2030, a mislim i našom strategijom, to je da uvedemo obavezno, pored osnovnog obrazovanja, i srednje obrazovanje.

Ono što je važno reći je da ste vi zaista hrabro ušli u izvršavanje zadataka, kada govorimo o obaveznom predmetu kada je informatika u pitanju. Ali, ono što treba da bude u budućnosti je da i preduzetništvo bude jedan od predmeta kojima će se đaci već u osnovnoj i srednjoj školi opredeljivati da stiču određena znanja i veštine, da kada završe osnovno i srednje obrazovanje, već znaju kojim će putem krenuti. To je jedan od imperativa kojem mi treba da se vodimo u budućnosti.

Ono što je važno je da naše obrazovanje bude zasnovano na potrebama tržišta rada. Mislim da to vi jako uspešno radite i da ono što želimo da postignemo u visokom obrazovanju, a to je da proizvedemo zaista veliki broj i IT stručnjaka, ali i stručnjaka koji su top tri profesije u EU, odnosno najtraženije, to su: energetski menadžer i to je menadžer zaštite životne sredine, negde i fakulteti prepoznaju kao jedan od programa kojim se treba voditi u određenim strukama, kako tehničkim, tako, bogami, i društvenim, zato što tehnika danas jako brzo napreduje i društvene nauke zaista teško mogu da prate ovakav brzi protok tehnike u svim oblastima nauke. Ali, upravo zbog toga, mi kao sistem, kao obrazovni sistem u državi Srbiji, treba da idemo u susret ovakvim velikim i brzim promenama.

Zbog toga smatram da i literatura o kojoj pričamo, imali smo prilike da čujemo koje ste promene uneli u Zakon o udžbenicima, treba da na određeni način ne zakomplikuju život đaka. Moja molba je da, jednostavno, udžbenici koji se pišu, znam da to radi Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, zaista treba da budu napisani i urađeni na krajnje prihvatljiv način od strane naših đaka. To je neka molba i nas poslanika, i profesora, i svih ljudi koji, na kraju krajeva, su i roditelji da đacima pomognemo da na određeni način oni preuzmu svoje obrazovanje potpuno samostalno, da roditelji više ne budu ti koji će nositi veliki deo i teret njihovog obrazovanja u cilju toga da zaista se nose sa novim tehnologijama što više, nego da to budu isključivo njihovi i samostalni učinci u svemu tome. Đaci danas u velikim gradovima imaju veliku konkurenciju, dok u nekim drugim gradovima, koji možda ne idu tom brzinom u razvoju određenih udžbenika, sredstava za rad, ne idu tom brzinom i tada dolazimo u situaciju da kada dolazi upis na fakultete imaju jednu nelojalnu konkurenciju.

Zbog toga je naša molba da, poštujući ciljeve Agende 2030, sve ove probleme sa kojima se ne suočavamo samo mi kao Srbija, nego i zemlja u regionu, pa čak i najrazvijenije zemlje EU, na jedan potpuno prihvatljiv način prevazilazimo zajednički. Hvala vam na onome što ste do sada uradili kada su u pitanju mnogi zakonski predlozi, ali eto u danu za glasanje ja ću glasati za moj amandman, kao i uvek do sada, kada je u pitanju Agenda 2030, ali treba da imamo zaista na pameti to da mi zajednički radimo svako sa svojeg stanovišta na razvoju obrazovanja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, moj amandman na član 3. odnosi se na dopunu ciljeva NOKS-a koji podrazumeva ne samo promociju, afirmaciju već i implementaciju agende 2030.

Ono što Ministarstvo prosvete i nauke i tehnološkog razvoja radi, to je da stara uslove nakon obavljenih svih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, pre svega implementaciju ciljeva pod brojem 4. koji se odnosi na inkluzivni i ravnopravno obrazovanje koje se odnosi za sve građane Srbije, ali i implementaciju dela ciljeva 8. koji se odnosi na održivi ekonomski rast i na što veće zapošljavanje.

Ono čime je Ministarstvo prosvete pokazalo to je da je stvorilo uslove da u budućnosti se otvaraju sve veći broj i Vlada Srbije naravno učestvuje aktivno u tome, sve veći broj radnih mesta i utiče direktno na zaposlenost u Srbiji, a to je i najava otvaranja naučno-tehnološkog parka u Borči, gde će 40 kineskih kompanija u saradnji sa srpskim kompanijama i našim univerzitetima zaposliti preko 10 hiljada novih stručnjaka.

To će biti, pre svega, stručnjaci iz IT, nano tehnologija, pre svega veštačke inteligencije, bio tehnologija i to je ono što će Srbiji doneti zapošljavanje direktno 10 hiljada građana Srbije, ali indirektno još 50 hiljada novih radnih mesta.

Taj veliki projekat koji će se nalaziti na levoj strani obale Dunava, je u stvari buduća silikonska dolina, koja će se prostirati na 320 hektara i projekat će biti vredan oko 300 miliona evra.

Prva faza praktično izgradnje ovakvih objekata počeće već ove godine i to je ustvari jedan pokazatelj zbog čega je NOKS potreban da se usvoji. Hvala.

Zahvaljujem.

Predlog za član 4. da se doda stav 2. koji glasi da rodna ravnopravnost koja se odnosi na stranca, odnosno investitora, svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i implementaciju Agende 2030.

Upravo se nadovezujem na raspravu moje koleginice Stojiljković, koja je govorila upravo o žensko preduzetništvu kao jednom od razvojnih faktora Republike Srbije, ali ono što je važno, da sve više žena u svetu predvodi uopšte velike biznise i korporacije. Zbog toga je važno da kada govorimo o stranim investitorima ovde u Srbiji, negde podstaknemo prema Agendi 2030 tu rodnu ravnopravnost, odnosno sve veće uključenje žena u privrednom sektoru, pored onog političkog, sada govorimo o privrednom sektoru, i da to učešće žena negde bude podstaknuto sa naše strane upravo da žene, odnosno investitori koji dolaze, da te investicije predvode žene.

Cilj broj pet upravo govori, kada pričamo o Agendi 2030, o rodnoj ravnopravnosti. Među ciljevima pet postoji i niz podciljeva. To su: 5a, 5b i 5c koji govore upravo da se obezbedi i veća dostupnost finansijskim uslugama, ekonomskim resursima od strane žena koje bi trebale u budućnosti zaista da uzmu veliku ulogu kao donosioci odluka. Stoga smo smatrali za potrebno da ovakvom formulacijom u ovom amandmanu doprinesemo onome što Srbiju sigurno čeka. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman na član 6. govori upravo o statusu investitora, stranca i njegovom ulasku i boravku u Republici Srbiji. Ovim predlogom amandmana jeste da se uvede jedan poseban stav kojim želimo u stvari da skrenemo pažnju na sprovođenje Agende 2030 i to pogotovo cilja 10 koji govori o smanjenju nejednakosti unutar država i cilju 17 koji govori o globalnom partnerstvu u ekonomskom održivom razvoju.

Zašto je tema uopšte ovog amandmana takva kada govorimo o ekonomskom razvoju? Zato što ono što smo imali prilike da čujemo od samih investitora koji su ovde gotovo 18 godina, kao npr. Mitan holding kompanija u Smederevu koja se bavi skladištenjem naftnih derivata. Kada se stvori pozitivan zakonodavni ambijent i uopšte rešenja koja je dala Vlada Srbije od 2013/2014. godine, promenom mnogih zakonskih rešenja, upravo ovde u Skupštini, onda dobijamo odgovor investitora zašto su baš izabrali Srbiju, a to je zbog toga što imaju jedno stabilno poslovanje kada je u pitanju zakonodavni okvir, poreski sistem i oni koji smatraju da u Srbiji postoje mladi, obrazovani i vrlo vredni ljudi.

Upravo zbog toga je Mitan kompani odlučila, kompanija u Smederevu, da izgradi nov železnički kolosek i ranžirnu stanicu kojom će povećati svoje kapacitete, koje će imati pet procenata skladištenja ukupnih naftnih derivata za ceo region Srbije.

To su rezultati odgovorne vlade. To su rezultati svih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije. Upravo zbog toga strancima koji ovde dolaze da unaprede svoje investicije i kroz javno-privatno partnerstvo treba na određeni način definisati boravak u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj amandman odnosi se na član Predloga zakona o strancima koji se odnosi na to da je stranac – investitor dužan da poštuje zakone Republike Srbije. To je ono na čemu danas suštinski mi pokazujemo da smo zaista za poštovanje zakona svakog investitora, ali i po pravilima Srbije, po pravilima koja se donose ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i samim tim poštovanje Agende 2030 upravo treba da podstakne ekonomski rast i razvoj, ali kroz primenu nacionalnog zakonodavstva, znači, zakona koje donosimo ovde.

Treba reći da je Privredna komora, kao krovna organizacija svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, takođe imala konferenciju jednu na kojoj je postavila pitanje kako ciljevi održivog razvoja u stvari mogu da podstaknu ekonomski rast u Srbiji. Time je na određeni način informisala sve privrednike u Srbiji da u saradnji sa strancima i stranim investitorima treba da se poštuju pravila upravo ona koja poštuju i domaći investitori u Srbiji.

Danas prednost stranih direktnih investicija i investitora koji su ovde je da kada otvaraju i registruju firme ovde u Beogradu u Agenciji za privredne registre to rade po zakonima Republike Srbije, plaćaju poreze za svoje zaposlene u budžet Republike Srbije. Promet roba i usluga koji se obavlja ovde u Republici Srbiji takođe podleže PDV i takođe ide u budžet Srbije. Ono što je još važnije, što je obaveza svih stranih investitora, da 20% plate budu veće od prosečnog minimalca u Republici Srbiji. Time vidite da mnogo toga i velika korist Republike Srbije i budžeta i svih građana Srbije je upravo zbog toga što stranci – investitori poštuju zakone Republike Srbije. Tako da Agenda 2030 je upravo naš put do 2030. godine kako treba da izgleda u saradnji Republike Srbije sa stranim investitorima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman koji smo podnele moja koleginica Vlahović i ja odnosi se na član 1. Predlog zakona o strancima, stav 2. da se dodaje u smislu da Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Republici Srbiji dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja implementacije Agende 2030.

Mi smo inače u nekoliko navrata, kada su bili zakonski predlozi, hteli da skrenemo pažnju kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja Agenda 2030 koja je inače obaveza svih država potpisnica sa UN. Srbija je jedna od tih potpisnica, tako da ona po svojim obavezama gde treba da sprovede tih 17 ciljeva UN, osnovni je smanjenje siromaštva, drugi deo je održivi ekonomski razvoj, da jednostavno učini sve da priliv stranih direktnih investicija treba da bude mnogo veći nego što su rashodi. Time se Srbija i nosila, pogotovo kada je u pitanju reformski kurs u protekle četiri godine.

Ono što je važno reći danas, a na osnovu ove diskusije smo videli da pojedini članovi opozicionih stranaka žele na određeni način da diskvalifikuju uopšte i struku i ljude koji sede ovde u parlamentu sa najvišim zvanjima, ako to nije bilo dovoljno da se dokaže zbog čega strane i direktne investicije su potreba za smanjenjem siromaštva, onda treba da saslušaju Udruženje ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet i profesora Madžara koji u svojim radovima još na kraju 2016. godine kaže da je došlo do oskudice u akumulaciji kapitala kada govorimo o Srbiji i da je to jedan od velikih razloga nužne orijentacije prema stranom kapitalu, odnosno prema investitorima koji treba da dođu ovde u Srbiju i da ulože svoj kapital. Ono što je Srbija od tada uradila je da je donela Zakon o zajedničkom ulaganju, koji se odnosi na podjednak tretman i stranih i domaćih investitora u Srbiji.

S druge strane, treba stalno da podsećamo ljude koji danas predstavljaju opoziciju da domaći investitori nisu kreditno sposobni, ni organizaciono da vode jednu konkurentnu privrednu utakmicu sa stranim investitorima upravo zato što su ih oni koji su vodili državu do 2012. godine prezadužili i doveli bukvalno do ruba ekonomske propasti.

Prema tome, mi danas, u protekle četiri godine i u budućnosti nosimo se sa državama koje su rame uz rame najrazvijenijih država u EU. Srbija je po pitanju stranih direktnih investicija, čuli smo, preko dve milijarde evra je imala ulaganja u protekloj godini, 40% iznosi stranih direktnih investicija ukupnog broja zemalja zapadnog Balkana. Znači, Srbija je lider po pitanju stranih direktnih investicija, ulaganja i zbog toga imamo 17.000 otvorenih novih radnih mesta u protekle četiri godine. Naravno da će investitori dolaziti tamo gde je bolji investicioni ambijent, tamo gde je sigurna inflacija, gde je projektovana na najnižem nivou, gde vam je stabilan devizni kurs, gde vam je obezbeđen ekonomski rast permanentan oko 3% i tamo gde postoje zakoni na koje nećete čekati čitavu godinu da biste počeli da radite, a to je bio slučaj do 2012. godine.

Zašto sada ovaj amandman moja koleginica i ja postavljamo? Upravo zbog toga što bi strani investitori trebali da imaju svoja lična dokumenta u skladu sa protokolima UN koje sam ja potpisala, zato što će oni imati mogućnost da u skladu sa Agendom 2030 određene fondove UN privlače i na određeni način i taj novac unesu kao svoj kapital ovde u Srbiju od koga će, naravno, naši zaposleni, budžet Srbiji i svi imati koristi. Znači, otvaranje novih radnih mesta najbolje pokazuje stopa nezaposlenosti, koja je 2012. godine bila 26%, a danas je 13,3%.

Prema tome, ovakav amandman ima za cilj da skrene pažnju na Agendu 2030, koja je naša obaveza koju treba do 2020. godine postepeno da implementiramo u naš zakonodavni sistem. Svesni smo toga da to nije moguće preko noći i zato ovakve amandmane predlažemo. Svesni smo da možda i nije trenutak da jednostavno ovakav predlog amandmana bude prihvaćen, ali ne može nam niko zabraniti kao poslanicima vladajuće stranke da podnosimo amandmane i da svoje dobre ideje prezentujemo građanima Srbije.