Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, na Odboru za finansije imali smo prilike da detaljno čujemo uslove pod kojima je finansijski ugovor koji danas imamo u vidu Predloga zakona o potvrđivanju ovog ugovora za Klinički centar, odnosno faza kredita „C“, kako on izgleda, u kojoj je fazi, znači, povlačenje tranši i koji su uslovi.

Očito su stroge procedure za povlačenje ovakvih kredita. Imali smo prilike da čujemo od ministra Lončara da je potreba bila prvo da se izvrši određena vrsta pregovora, kako će povlačenje tranši i za šta će biti namenjeni ti krediti, pa tek na osnovu izveštaja koji je usvojen na Vladi, se radio predlog ovakvog finansijskog ugovora.

Ono što treba reći je da ovde imamo usklađivanje direktiva EU i rešavanje problema građana iz oblasti zdravstva, ali imamo i onaj deo koji govori o unapređenju i digitalizaciji samog sistema, kada govorimo o zdravstvu.

Ono što je sigurno zadovoljstvo, to je da na današnjoj sednici jedino ćemo razgovarati o finansijskom planu, s obzirom da kada budu bili amandmani, o tome neće biti reči, s obzirom da sporazumi nemaju nikakav način podnošenja amandmana od strane poslanika, jer ne postoji mogućnost za to, s obzirom da dve države, odnosno dve institucije i država kada sklapa određene ugovore ne može da ima amandmane, s obzirom da je Vlada garant takvih finansijskih izveštaja, a ratifikuju se u parlamentu.

Ono što želim da pohvalim, to je da pored ova četiri klinička centra koji su potrebni kao infrastruktura i sva ona oprema koja treba da podigne nivo zdravstvene usluge svih građana Srbije, je ono što idemo u korak sa svetom, a to je, pre svega, nabavka reprezentativne opreme. Mi smo imali prilike da vidimo i ovih dana da zaista onu opremu koju Srbija sada dobija i postaje sastavni deo svakodnevne zdravstvene usluge u kliničkim centrima Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada je i zamena određenih kotlova, odnosno termoenergetski projekti koji će biti finansirani od strane ovih kredita, zatim deo koji se odnosi na upravljanje otpadom, ja ću reći da je to i dobar primer, imali smo prilike 2014. i 2015. godine da vidimo od strane Evropske komisije koje su finansirale upravljanje otpadom, medicinskim otpadom, recimo, u Jagodini, imala sam prilike da vidim i u Pirotu, u bolnicama, znači, u manjim mestima, koji nisu deo kliničkih centara i to su nekako sporadični projekti.

Zbog toga je dobro da ovaj model koji primenjujemo u velikim kliničkim centrima zaista budu dobar primer prakse da i u manjim gradovima to postoji.

Ono što treba reći, pored ovih finansiranja infrastrukture, objekata, opreme, zaista treba raditi u budućnosti na tome da naš kadar, mislim na lekare, budu sastavni deo unapređenja usluga, odnosno da Evropska investiciona banka negde finansira i podršku našim kadrovima koji treba da ostaju ovde, s obzirom da ne samo naši kadrovi u oblasti zdravstva u Srbiji, već i u regionu, pa čak i u članicama EU, budu napadnuti dobrim ponudama od strane jedne Nemačke, zbog toga što je potreba za kadrovima tamo mnogo veća, s obzirom da je Nemačka stara nacija i da ostaju bez kvalitetnih kadrova, jer odlaze u penziju. Smatra se da će Nemačka 2030. godine imati novih pet miliona penzionera i zbog toga ima potrebu za 30 hiljada lekara, 30 hiljada inžinjera i 300 hiljada radne snage koji imaju srednju stručnu spremu.

Prema tome, mi moramo adekvatno da odgovaramo na ovakve izazove, i to je sigurno jedan deo velikog posla Ministarstva zdravlja. I zbog toga mislim da ovakvi ugovori kada se odnose na finansijsku podršku, koji su veoma povoljni, odnosi se na 50 miliona evra, na 25 godina finansiranja, na povlačenja tranši bez kamata, bez određenih troškova kredita su jako dobar način da uopšte ceo sistem zdravstva podignemo na adekvatan nivo.

Zbog toga, ovakav ugovor i sporazum koji danas imamo kao tačku dnevnog reda treba da budu predmet podrške od svih poslanika ne zavisno u kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, jako je opasno širenje u javnosti velikih neistina i straha među mladim ljudima da u budućnosti neće moći da se školuju onoliko koliko oni budu hteli. To jednostavno nije istina.

Oko 5% svega dece koja će upisati određene će biti obuhvaćeni u prvoj turi ovim dualnim obrazovanjem, znači, imaće mogućnost za 19 programa u 60 škola da sarađuju sa 127 kompanija, koji će u budućnosti moći da steknu određene veštine znanja, što ne znači da će morati da ostanu u tim kompanijama. Ukoliko žele, moći će da se školuju u visokoobrazovanim institucijama, da polažu veliku maturu i da upišu prestižne univerzitete. Do tada, kada budu trebali da završe četvrtu godinu srednjih škola, imaće prilike sa velikom maturom da upisuju i strane univerzitete.

Prema tome, širenje dezinformacija u javnosti i stvaranje jedne kampanje da je dualno obrazovanje nešto loše, da proizvodi jeftinu radnu snagu, nije istina, zato što time se ne bi bavila Švajcarska, ne bi se bavila Italija, ne bi se bavila Austrija, a ponajmanje Nemačka, koja, kao što vidite je napravila suficit u svom budžetu od 14 milijardi evra. To znači da je ona spremna kao velika država, velikih naroda u kojima je visok stepen multikulturizma da sprovodi ovakve programe upravo zbog toga da bi razvijala svoju privredu i to ne bi moglo ukoliko ne postoji sistem dualnog obrazovanja.

Ono što mi danas imamo kao predlog zakona je jedan model dualnog obrazovanja prihvatljiv za srpsko društvo, prihvatljiv za Srbiju, povezivanje prosvete, nauke sa privredom na odgovarajući način koji odgovara Republici Srbiji, tržištu rada i ovim fabrikama koje se otvaraju.

DŽabe da Srbija otvara fabrike, nova radna mesta ukoliko nema ljude koji će tu raditi. Naviknuti do 2012. godine da nemaju posao, mladi ljudi, da su izgubili preko 400.000 radnih mesta u fabrikama koje nisu radili, naviknuti sa sistemom vrednosti koji je vredeo do 2012. godine, u kome su rekli da jedini dobar posao je državni posao, ta psihologija sada mora da se promeni zarad toga da u budućnosti spremni dočekamo četvrtu industrijsku revoluciju.

Ona je već započela i mi jednostavno moramo da uhvatimo korak sa njom. Hvatanje u korake podrazumeva da na adekvatan način sistem obrazovanja Republike Srbije mora da se menja. I on se menja. Menja se na ovaj način da prihvatamo dobre prakse razvijenih država i na određeni način da možemo da našu decu zadržimo ovde, a ne da odlaze u zemlje EU i postaju jeftina radna snaga. Jer, ako o tome pričamo, ko je jeftina radna snaga, ako gledate sve zaposlene u državama članicama EU, pa sve su one jeftina radna snaga u odnosu na Nemačku, koja je najrazvijenija.

Reći ću vam da je iz Rumunije otišlo tri miliona stanovnika, toliko ih je napustilo tu državu, iz Bugarske dva miliona. Zemlje zapadnog Balkana takođe napuštaju visokoobrazovan kadar i odlaze za Nemačku. Zašto? Zato što je Nemačka država svoju privredu koncipirala tako da pravi jedan unutrašnji rast i razvoj, bez obzira ko radi kod njih, koje vrste naroda, nacionalnosti funkcionišu. Poštuju pre svega stručnost. Takvim svojim desetogodišnjim planom oni planiraju da jednostavno usisaju svoj privredni sistem, preko 30.000 inžinjera do 2030. godine, preko 30.000 lekara, preko 300.000 srednje stručne spreme. To je njihov dugogodišnji plan da bi održali svoju privredu na visokom nivou.

Šta mi time dobijamo? Dobijamo da nijedna država nije dovoljno dobra da pruži ljudima standard kakav mogu da dobiju u razvijenoj zemlji kao što je Nemačka. Ali, zbog toga je Srbija shvatila šta nam je činiti. Vlada Republike Srbije prvi put je prepoznala da sa stanovišta nauke i prosvete treba da poveže direktno privredu. Zbog toga, kao ljudi koji smo krajnje odgovorni, želimo i da naše inženjere i da naše lekare i ljude koji su od struke zadržimo ovde. Zato nije slučajno što je gospodin Vučić upravo u saradnji sa međunarodnim kompanijama otvorio mnoge fabrike ovde, preko 50, i te subvencije o kojima pričamo su zajednički posao, na zajedničkom zadatku, da ovde ostanu ljudi koji će moći da žive normalno od svog posla.

To je proces i ta plata za koju rade više nije osnovni motiv zbog čega će ljudi ostati u Srbiji. „Infostud poslovi“ su jedan portal, časopis koji objavljuje veliki broj oglasa za nova radna mesta, ali i kompanije koje se prijavljuju. Računa se da je od 2016. godine, izvinjavam se, od 2007. do 2017. godine 30% uvećan broj oglašavanja na tom portalu. Ono što je primećeno, od 2012. do 2017. godine potpuno je promenjena zainteresovanost mladih ljudi koji žele da dobiju posao. Nekada su se oni izjašnjavali 2012. godine, više od 40%, da žele da rade u državnom sektoru.

Danas, nakon te ankete, kojih je 30% više, preko 300.000 ljudi, koji su imali prilike da se anketiraju i prijave za određenu vrstu posla preko tog portala, kažu da bi pre radili u stranim i domaćim privatnim kompanijama. Takođe, 40%. Potpuno se promenio odnos i psihologija ljudi koji jednostavno završavaju fakultete i koji traže posao. Zbog toga je dualno obrazovanje, zakon o kome danas pričamo, neophodan da bi jednostavno uspostavili adekvatno tržište rada sa određenim kvalitetom kadrova.

I na kraju krajeva, ako ćemo kao roditelji da posmatramo, svaki roditelj želi da mu dete ostane ovde, da svoje potomke i svoju porodicu jednostavno gledaju svaki dan ovde, a ne preko interneta ili preko „Skajpa“ ili u inostranstvu.

Prema tome, mnoge se stvari menjaju u svetu, Srbija hvata korak sa tim svim promenama i zbog toga ovaj zakon treba prihvatiti. Oni koji ga napadaju treba da daju konstruktivne predloge, a ne da se bave širenjem dezinformacija i straha među mladim ljudima. Hvala.

Po amandmanu, predsedavajući.

Gospodine ministre, da li mi danas imamo informaciju koliko siromašne dece završava srednju školu, a koliko bogate? Da li mi delimo decu na siromašne i bogate ili na one koji uče školu i oni koji ne uče školu? Šta je do sada, gde su ta siromašna deca do sada i da li uopšte treba da razgovaramo o siromašnima i o bogatima, da pravimo neke elitne klase u društvu koje ne postoje? Zato što je ovo Srbija koja je prošla mnogo toga od 90-ih godina i ne postoji podela i mi nećemo da delimo ljude, a tek nećemo da delimo decu.

S druge strane, treba reći, ono što mnogi ne znaju, da je još u vremenu Dragana Đilasa od 2011. godine započela akcija – moja praksa u Beogradu, gde je 1800 studenata tehničkih fakulteta radilo na praksama u javnim preduzećima Grada Beograda, i do dana današnjeg, i mnogi su sada zaposleni, rukovodioci. Oni koji nisu završili fakultete ostali su da rade sa srednjim školama. Kako se taj program zvao? Ja sada vas pitam – kako se taj program zvao, gospodine ministre?

Znači, postoje neki programi koji su slični kao dualno obrazovanje, pa nismo delili ljude, odnosno decu na siromašne i bogate i to poturanje i pravljenje neke kvazi elite, to znači da elita treba da bude bogata? Ta elita je bogata bila do 2012. godine. Sad jednostavno mi nemamo tu elitu koja je tako ekstremno bogata kao što je bio gospodin Đilas.

Prema tome, molim vas, gospodine predsedavajući, pokušajte da utičete malo na one koji žele da javnosti poture priču o tome kako je dualno obrazovanje nešto loše i kako to proizvodi siromašne ljude, da to ne postoji u jednoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Za deset godina, 34 edukacija je prošlo. Služba za upravljanje kadrovima je vršila ovu edukaciju. Do 2012. godine – 20.000 edukacija je izvršeno u pet kancelarija, koje se nalaze u Palati Srbije. Otprilike, godišnje 3.300 edukacija prođe svaki državni službenik u ukupnom broju, kada govorimo o ukupnoj sumi. Kada govorimo o stručnom usavršavanju, ne govorimo o obrazovanju, ne govorim o tome da li je neko završio određenu struku, određenu srednju školu, fakultet za određeno radno mesto, već govorimo usavršavanje na osnovu iskustva kolega koji su već jako puno prošli kada govorimo o karijernom kretanju unutar državne uprave. Jedino tako možete da dobijete efikasnu državnu upravu sa kojom treba sutra da nosite sve promene u društvu, koje neće biti samo stvar Srbije i zemalja u regionu, već i EU, istoka i zapada, prema tome, ovo je jedan način na koji radi i Francuska i Nemačka i druge razvijene države i ne vidim uopšte problem zašto je toliki otpor ka tome, kada jedna Francuska ima Nacionalnu školu za javnu upravu, kada jedna Nemačka ima Saveznu akademiju za javnu upravu. Prema tome, ako se mi ugledamo na najbolje, onda zaista treba najbolje koncepte i rešenja ovde da predlažemo, da usvojimo. Samim tim mi ćemo olakšati službi za upravljanje kadrovima da, jednostavno, ovaj deo edukacije ne bude isključivo primarni posao SUK-a, već da, jednostavno, oni onaj deo koji se odnosi na upravljanje kadrovima obavljaju na svoj adekvatan način, a da sam deo usavršavanja, znači, ovaj deo kada pričamo o edukaciji, se obavlja u posebnoj instituciji koja se naziva Akademija. Stoga mislim da amandman koji ukida uopšte koncept akademije nije dobar i ne treba ga prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo prilike da razgovaramo kao i ovih dana o zakonima koji očito imaju za cilj da Srbiju stave u jedno društvo u kome se nalaze najrazvijenije države, ne samo Evropske unije već i sveta.

Ono što nam se spočitava kod predloga ovakvih zakona kako ne postoje nacionalne akademije koje edukuju državne službenike, jednostavno ne stoji, zato što zemlje poput Francuske imaju Nacionalnu školu za javnu upravu, koja je osnovana 1945. godine i koju su prošli svi francuski predsednici od njenog osnivanja. Zatim, Nemačka ima Saveznu akademiju za javnu upravu. Čak i najnaprednija država, Južna Koreja, ima svoj Nacionalni institut za razvoj ljudskih resursa. Prema tome, Srbija se ugleda na najbolje i zbog toga kao zakonski predlog danas imamo osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu koja treba u stvari da da najbolje kadrove koji će u budućnosti voditi državu čiji je strateški cilj evropske integracije, ulazak u EU, a velike promene uopšte u geopolitičkom okruženju, ne samo u EU, već i na istoku i na zapadu budućnosti čekaju sve nas.

Prema tome, ova Vlada pokazuje jedan najviši stepen odgovornosti što želi da pripremi sve svoje kadrove i sve svoje ljudske resurse da budu spremni za sve promene koje dolaze, a sa druge strane da predstavljaju jednu prednost u smislu svojim kompetentnosti kadrova, da bude prepoznata kod najrazvijenijih država, da ima takve institucije u kojima ima svoje najbolje kadrove. Zbog toga danas treba reći da od 2007. do 2017. godine ovu edukacija je radila služba za upravljanje kadrovima ili tzv. SUK.

Do danas je 34.000 edukacija prošlo svi državni službenici. Ako uzmemo podatak da je za prošlu 2016. godinu tu edukaciju prošlo 3.350 državnih službenika, onda dolazimo do toga da je oko 3.000 službenika godišnje imalo tu edukaciju.Prema tome, u proteklih četiri godine oko 14.000 polaznika je imalo te edukacije, a do 2012. godine, oni koji nam spočitavaju ovde, kako ćemo sad da edukujemo neke nove političke kadrove, su upravo edukovali 20.000 polaznika. To su sve jeftine političke manipulacije u javnosti, da sad mi nešto uvodimo novo. Ne, mi samo nadgrađujem sistem na jedan mnogo moderniji, kvalitetniji način čime želimo zaista da uđemo u red sa najrazvijenijim državama.

Ono što treba reći da Republika Srbija ima problema što se tiče kadrova u lokalnim samoupravama i to ne treba uopšte da krijemo i toga smo svi ovde svesni. Pa, ako uzmete samo primer da smo pre tri godine uveli zakon, recimo, da smo obavezali da svaka lokalna samouprava treba da ima svog menadžera za energetsku efikasnost i koji treba da prođe edukaciju, verujte mi da lokalne samouprave nisu završile kompletno taj svoj zadatak, jer mnogo je teško naći u svakoj opštini inženjere koji je prošao određenu edukaciju, stekao licence da može da se bavi tim poslom, a zamislite tek kad pričamo o načelnicima uprava, šefovima određenih sektora i ljudima kojima treba da vode politički deo lokalnih samouprava koji su potpuno različitih profesija. I, onda dolazimo u situaciju da mnogi političari koji su izabrani od strane građana, zbog toga što građani imaju poverenje da će sprovoditi određenu politiku, imaju problem da tehnički sprovedu vršenje određenih aktivnosti koji su dužni kada su u pitanju lokalne samouprave.Zbog toga će ova Nacionalna akademija imati veliki značaj u budućnosti i ono od čega, mislim da sada, ovim ćemo preseći, to je zapošljavanje u lokalnoj samoupravi zarad rešavanja socijalnih pitanja određenih lokalnih samouprava, kao što je to bio slučaj 2012. godine, da ste recimo, u jednom Leskovcu imali po 700 ljudi zaposlenih u državnoj lokalnoj samoupravi.

Ono što treba reći da je ova Vlada uradila zaista racionalizaciju uopšte kada su u pitanju u državni službenici da je sa prirodnim odlivom i sa određenom reorganizacijom državne uprave do sada 40.000 ljudi napustilo državnu upravu, čime smo racionalizovali broj, ali i sami tim podstakli one koji su ostali u državnoj službi da na najefikasniji način obavljaju svoj posao.

Ono što je sigurno ovim zakonom rešeno, to je da planiranje kadrova bude podignut na najviši nivo, ocenjivanje kadrova, da se sprovode konkursi na najtransparentniji mogući način i to je ono što u stvari podiže nivo kvaliteta uopšte lokalne samouprave. To će biti u stvari centar stručnog usavršavanja, neobrazovanja, znači, fakulteti, završene škole ne daju vam mogućnost da radite efikasno svoj posao u državnoj upravi, već upravo ovo stručno usavršavanje od strane kolega koji su karijerno prošli mnoge pozicije u državnoj upravi i imaju to radno iskustvo koje može jednostavno da prenesu vama kao nekom mladom savetniku ili referentu koji se bavi određenim poslom.

Kada govorimo o tome zakone koji se odnose na elektronsko poslovanje u i opšte na informatičku bezbednost želim samo da kažem da današnjim Predlogom zakona, koji imamo ovde, a koje uvode elektronski potpis, elektronski pečat, elektronsku dostavnicu, praktično mi uspostavljamo primenu mehanizama koji dovode ono o čemu je premijerka Brnabić govorila, uvodi digitalizaciju u Srbiji.

To je ono sa čime moramo da se suočimo, hteli to ili ne. Da, jednostavno, ukoliko ne budemo ovladali ovakvim mehanizmima i radili ovakav posao, ne možemo da idemo napred. Sada, kako to objasniti svetu koji jednostavno ima veliki otklon prema korišćenju IT tehnologija. Na prost način možete da vidite, kada smo uveli primenu digitalne televizije, kada se ugasio taj analogni kanal, oni ljudi koji nisu želeli na određeni način da se bave novim tehnologijama, telekomunikacijama i IT su bili na određeni način primorani da ako žele da napreduju dalje, da počnu da se interesuju za tu temu i da se bave time. To govorim pogotovo za ljude koji žive u malim sredinama ili u ruralnim područjima i na neki način mislim da naš narod voli da uči i da stiče nova znanja o novim tehnologijama.

Mi imamo negde u svojoj kulturološkoj biti da želimo da uvek budemo prvi po znanju i umenju i na kraju krajeva, po svojim rezultatima mladih koje postižu u svetu, pokazujemo da smo jednostavno takav narod koji želimo da učimo. Nije nas sramota da to radimo i mislim da upravo ovo što sada uvodimo kao nove sisteme tehnologije kojima ćemo upravljati daje nam jedan novi impuls da se zaista nosimo dobro sa novim dobom, sa tom četvrtom industrijskom revolucijom.

Ono što je najbolji efekat i najbolji primer korišćenja uopšte elektronskog poslovanja i te usluge od poverenja su pre svega, određene institucije koje funkcionišu, recimo u okviru Ministarstva finansija postoji Centar za obavezno socijalno osiguranje. To je jedna institucija koja svo svoje funkcionisanje vrši preko portala, odnosno ne postoji ni jedno pravno ili fizičko lice koje je počelo da radi i koje nema zdravstvenu legitimaciju, da nije osigurano, a da nije prijavljeno preko ovog portala.

Ono zbog čega dajem kao dobar primer, zbog toga što trenutni elektronski pristup ovlašćeni ima preko 170 hiljada obveznika, a samo u 2017. godini, putem portala je podneto oko dva miliona prijava za obavezno socijalno osiguranje.Hoću da kažem da je Srbija već ušla razvijenih država i mislim da usvajanjem ovih četiri predloga zakona zaista pokazujemo da Srbija ide sigurno, ne samo evropskim putem, nego ide jednim putem progresa. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ova četiri predloga. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, i juče i danas imamo jednu kvalitetnu raspravu kada je u pitanju uopšte Predlog zakona o visokom obrazovanju zato što mi iz ovih načelnih rasprava nismo čuli suštinsko neslaganje bilo koga od kolega, već imamo pre svega određene kritike na hitan postupak donošenja ovog zakona koji je postao kao jedna mantra koja nam govori o tome da smo mi u suštini vrlo efikasni zbog toga što imamo veliki broj zakona koje donosimo permanentno iz sednice u sednicu na osnovu dinamike koja nam jednostavno nalaže i vreme u kojem se nalazimo, ali i Vlada koja sa svojim ministarstvima jako efikasno radi.

Prema tome, za nekoga je to možda velika kritika, a za nas to predstavlja jednu veliku čast da mi imamo sednice Skupštine na kojima možemo na potpuno otvoren način da razgovaramo o jako važnim temama, a jedna od najvažnijih tema je obrazovanje. Ono što treba da shvatimo svi kao društvo, to je da se pomirimo sa realnošću koja danas mnogo drugačije izgleda nego što je izgledala i pre pet i pre 10 i pre 15 godina. Svedoci ste u svetu velikih ne samo ekonomskih promena, već geopolitičkih promena, političkih zemljotresa velikih sila u smislu vođenja i načina vođenja politike, državne politike i ekonomske politike. Da ne pričamo o velikoj ekspanziji IT tehnologija sa kojima neminovno tehničke nauke brzo rastu, privreda mora da se prilagođava toj ekspanziji odnosno toj četvrtoj industrijskoj revoluciji, a društvene nauke, po prirodi stvari, uvek negde kaskaju za tehničkim. Stoga je jako teško danas uopšte govoriti o reformi obrazovanja, promenama koje kao društvo moramo da pratimo.

Reći ću vam još nešto – i razvijene države EU danas govore o promeni sistema obrazovanja. Jedna Nemačka, za koju kažemo da je zemlja koja ima najbolji sistem obrazovanja, danas u javnosti govori o promeni načina funkcionisanja obrazovanja. Znači, 80% građana Srbije u anketama govori o tome da bi svoju decu volelo da pošalje na školovanje baš u Nemačku jer smatraju da je to jedna od država koja ima najbolje organizovan sistem obrazovanja. Zašto? Zato što negde svi prepoznajemo kao roditelji, da oni sa svojim diplomama imaju zagarantovana radna mesta. To je upravo zbog toga što spoj obrazovanja i privrede mora da postoji, da mi moramo da proizvodimo kadrove, da učimo učenike i studente da će njihova zanimanja biti u funkciji budućnosti privrede i razvoja same privrede. To znači da moramo da se pomirimo sa tim da ćemo imati kontinuirano učenje do kraja života. To je ono što jednostavno nastavnici i profesori moraju da se pomire sa tim da svaka promena u sistemu obrazovanja treba da postoji. Ukoliko nje nema, jednostavno, mi nećemo dobiti kadrove koji će moći da odgovaraju našem funkcionisanju društva.

Stoga smatram da uopšte ove predloge zakona koje ste dali ne vidim kao nešto loše što će oni možda doživeti određene modifikacije i danas, ali možda i za godinu i dve dana. Mislim da je to jedna dobra osnova da će Srbija imati rezultate kada je u pitanju uopšte proizvodni sektor i ekonomski rezultati. Nama proizvodnja, ukoliko obezbedimo rast od 3% do 5% svake godine, ukoliko smanjimo budžetski deficit i javni dug na mastrihtski ispod 60%, postajemo konkurentna privreda, država koja će moći da stane rame uz rame sa članicama EU posle 2020. godine. Zato je strateški dokument uopšte razvoja obrazovanja do 2020. godine, koji je usvojen 2012. godine, suštinski naša osnova koja predstavlja put kojim treba da idemo do 2020. godine, što se tiče obrazovanja, ali i put kojim naše društvo treba da ide i posle 2020. godine.

Ono što ste dali, ministre, kao koncept uopšte realizacije ove strategije, kao zakonske predloge koje danas imamo na dnevnom redu, pokazuje da su nastavnici, roditelji, učenici, ali i država, ministarstva, lokalne samouprave, svi na istom zadatku. Taj zadatak je da pomognemo svima nama da u ovom sistemu dajemo najbolje efekte, da povećamo taj sistem kvaliteta, povećamo efikasnost. A kako ćemo to? To je uspostavljanjem određenih mehanizama. Vaš mehanizam uspostavljanja koncepta preduzetničkog duha i u sistemu obrazovanja suštinski daje mogućnosti pre svega da svi oni koji misle da posle dobijanja određenih diploma ovde treba da idu u inostranstvo jednostavno promene potpuno svoj stav.

Reći ću vam da smo imali prošle nedelje zajedničke sastanke sa evropskim parlamentarcima po pitanju sprovođenja SSP-a i da smo imali prilike da čujemo i od naših zemalja koje su nekada bile članice SFRJ, kao što je Slovenija, da i tamo dolazi do određenih inicijativa studenata koji završe određene prestižne fakultete da ne rade u Sloveniji, gde je standard potpuno na određeni način mnogo, mnogo viši nego u Srbiji, gde je prosek plate 1.200 evra, da oni takođe traže da odlaze u razvijene zemlje da nađu tamo određene poslove. Ali, to je jednostavno jedan trend uopšte, ne samo u Evropi, nego i u svetu, da dolazi do migracije i karijernog kretanja tzv.

Ono što je nama zadatak ovde u Srbiji je da svi smognemo snage da sve ove promene koje ste vi dali kao zakonske predloge uvedemo i negde zajednički sprovedemo. To je mnogo teško, pogotovo što mi imamo situaciju da se nastavni kadar uvek negde oseća zapostavljenim kada gledate vi onaj krajnji deo koji se odnosi na lične dohotke, da se jako teško živi. Ali, promene su od poslednjih pet godina neminovne i vide se u društvu i oseća se da se mnogo bolje živi nego što se živelo onda kada je pre 2012. godine bilo 200.000 manje radnih mesta, kada je bilo još 200.000 ljudi koji su otišli u penzije, kada je dolazilo do toga da ne postoji nijedna fabrika koja želi, nijedan investitor koji želi da dođe u Srbiju.

Znači, mnogo se toga se promenilo. S toga su ove promene koje vi dajete kao predloge zakona koji govori o promeni procesa samog funkcionisanja nastavnog sistema daju nam za pravo da kažemo da će sigurno doći do unapređenja kvaliteta i efikasnosti. I, to kada vam neko spočitava da se sada ceo sistem odluka prenosi na ministra jednostavno nije tačno. Ja ću vam reći, i posle 2000. godine ministar je potpisivao saglasnost za imenovanje direktora, samo što nije imao prilike uopšte da donese svoj sud na osnovu takve odluke. Zna se kako ide procedura izbora direktora. Zna se da jednostavno postoji konkurs, da školski odbori koji su delegirani po sistemu 3.3.3. lokalna samouprava, nastavničko veće i deo koji se odnosi na školske odbore, znači, donose odluku o izboru direktora da na osnovu tih izbora direktora vi kao ministar dajete određenu, zadnji potpis na taj dokument. Prema tome, ta procedura se nije promenila. Nema veze ni sa SNS, ni sa bilo kojim strankama, i to mora stalno da se govori.

Da vam kažem, i u vreme 2000. i 2010. godine svi direktori su se hvalili time da su članovi DS. Možda oni danas nisu članovi SNS, nego jednostavno traže političku podršku za to bi sprovodili svoje programe. Ono što vi sada uvodite, upravo ta licenca, da sa svojim integritetom i sa svojim znanjem kao direktori mogu da budu izabrani, znači, dajete im šansu, jednaku šansu svima da konkurišu, ali da na osnovu svog znanja mogu da konkurišu za takva radna mesta. I, mislim da ovim načinom vi pokušavate da izbacite kompletnu politiku kao jedan od segmenata koji je do sada bio negde jedan od kriterijuma zbog čega neko treba da bude izabran ili ne. I, mislim da u tome treba sve više da u javnosti govorite, jer pre svega što ste došli iz privatnog sektora, što znate kako se to radi, da jednostavno struku stavite na prvo mesto, a da politiku izbacite iz našeg obrazovnog sistema i zbog toga mislim da je jako značajno da danas pričamo o ovom konceptu.

Što se tiče visokog obrazovanja, mogu samo da vam kažem da će biti jako teško menjati sistem visokog obrazovanja zato što negde su profesori uvek navikli da se kreću u onim krugovima već viđenog sistema funkcionisanja i mnogo teško je uvek tu svežu krv dovesti u smislu mladih profesora da postanu sastavni deo takvog kruga profesora gde će njihovo neko možda mladalačko mišljenje i stav pokazati i biti prihvaćen. Ali, mislim da je ta ideja da se smanji mandat rektora na tri godine ili dekana jako dobra zbog toga što će među njima samima doći do preispitivanja odluka o vođenju samih naučnih ustanova, pa na kraju krajeva i pospešiti naučno istraživački rad.

Ono na čemu je ova Vlada pokazala, a to je dala fokus i akcenat na inovacijama, s toga je, formirala zasebno ministarstvo i pokazala da je to rezultat u stvari rada visoko obrazovnih ustanova. I, da mi studente i same učenike moramo da motivišemo više da primene nove metode učenja, jer zainteresovati danas učenika ili studenta, pored ovakvog razvoja IT tehnologija, da uzme da čita, što ja kažem knjige, to je najveći problem, jer prvo nema se toliko vremena, živimo u jednom brzom sistemu funkcionisanja uopšte. Nemamo vremena da mi sad funkcionalno, posle pročitanog sat vremena određenog štiva, napravimo sebi koncept i zaključka izvedemo šta smo pročitali, zato što jednostavno takav nam je tempo života, i sad motivisati učenike studente da oni zajedno sa profesorima zaista steknu to funkcionalno znanje, to će biti najteži zadatak, a pritom ako imamo na fakultetima većinu profesora koji su navikli na stare metode rada, i to svaki od njih priznaje, i sad naći taj balans između novoga i staroga, a ići napred velikim koracima biće u stvari jako teško.

Mi svi treba, pre svega sebe da menjamo u tom delu kao profesori i u radu sa studentima, jer oni traže nove metode rada, oni traže od nas da im damo funkcionalno znanje i to je ono što ste vi pokušali, tako ja vidim ovim novim zakonom da date taj pečat svega toga. Zbog toga vam čestitam na tome i mislim da ga treba podržati i svaka sledeća promena koja bude bila treba da bude u podizanju lestvice za ove standarde koje danas postavlja.

Zbog toga u danu za glasanje treba podržati ovo i mislim da u raspravi na amandmane treba odgovarati samo ono što je suština promena, ne ono što žele neki da prihvate kao politizaciju ove teme, da prikažu da ova skupštinska većina nema viziju o tome kako treba da izgleda budućnost visokog obrazovanja ili uopšte razvoja obrazovanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Ako je ono što je povredilo nekoga, reči – bolji život u zadnjih pet godina, onda prihvatam na sebe kritiku, ali zbog građana Srbije da kažemo istinu, da je plata od 500 evra nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama bila u vreme kada je kurs evra bio 84 dinara, kada je došao na 120, 121, 122 i 123, ona je pala na 330 evra.

Prema tome, ako imate finansije kojima nemate za dve nedelje da podelite ni plate profesorima, nastavnicima, penzije penzionerima, onda je jasno o kakvoj ekonomiji pričamo do 2012. godine, tako da u svakom slučaju kada je pad aktivnosti praktično bio 3,6% a sada kada je rast negde na 2,7% u prošloj godini je velika razlika i sigurno je da se bolje živi, ali ne znam čije su tetke sada fokus rasprave u Zakonu o obrazovanju.

Što se tiče toga da smo zabrinuti za studente koji odlaze, jesmo. Zbog toga nešto i radimo, otvaramo inovacione centre gde se zapošljava 2.000 mladih inženjera u saradnji sa nemačkim kompanijama koje će imati platu u IT sektoru preko 2.000 evra, za razliku od onih koji su bili do 2012. godine, mi nešto radimo, borimo se za tu decu da ona ostanu ovde. Hvala.

Zahvaljujem.

Čisto da ne bi živeli u zabludi prethodnog uvaženog kolege koji tvrdi da je Fiskalni savet jedno čedo koje nam je ostavljeno od strane Mlađana Dinkića, rekla bih samo da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu donesen 2010. godine. Znači, ne bi moglo da nije bilo te tadašnje skupštinske većine, koja je u stvari vodila i finansije, i premijer koji je bio pre toga ministar finansija, i kada je ustanovljeno institucija kao što je Fiskalni savet. Znači, njihov rad je počeo 2011. godine.

Možete da vidite na njihovom sajtu upravo ono o čemu govorim, suprotno onome što je bilo vaše stanovište, a to je da je jedna od prvih analiza 17. maja bila analiza na fiskalne efekte u odnosu na novi model decentralizacije koju je tadašnji URS dao kao predlog. Zatim je radio analizu fiskalnih efekata u odnosu na izveštaje koji su rađeni do tada u smislu uopšte finansija i budžetskog odnosa, ne samo pojedinih ministarstava, već i novih politika koje su se donosile, a to su, pre svega, one koje su se odnosile na povećanje plata i penzija, one koje su se odnosile na definisanje smanjenja poreza na dobit, čime se smanjuje budžetski prihod i tada je praktično počelo gušenje institucije koja nije ni započela svoj rad.

Zašto? U svim svojim nacrtima izveštaja, koji su naravno na najtransparentniji način prikazani javnosti sa konferencijama za štampu, sa sajtom koji su još od tada imali prilike i saopštenjima koja su dali, vidi se da budžetskih deficita i tada urađena analiza i ocena 30. septembra 2011. godine je rekla da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, a on iznosi 35 milijardi dinara, i ne izvrši takvo prilagođavanje i ne usvoje tadašnje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da će se izvršiti racionalizacija troškova i prilagođavanje još 40 milijardi dinara, da pod tim uslovima, ukoliko ne bude došlo do toga, doći će do probijanja javnog duga iznad 45%, do povećanja budžetskog deficita 4,5% BDP-a i doći će do nekontrolisanog upravljanja budžetom, odnosno da fiskalna politika neće moći više da se kontroliše na održivi način, što se, naravno, pokazalo kasnije 2012. godine, još za vreme prethodne vlasti, znači još uvek nisu bili raspisani predsednički izbori, kod ocene budžeta za 2012. godinu kao pad privredne aktivnosti sa 3% na 1,5%.

Znači, nije bilo MMF-a, MMF je došao, ali su otišli glavom bez obzira, jer su videli da jednostavno nemaju s kim da razgovaraju. Nemaju da razgovaraju sa nekim ko želi da sprovede bilo kakve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, da imaju posla s jednom neodgovornom vlašću koja jednostavno nije mogla uopšte da zauzda javne finansije. S jedne strane na lokalnim budžetima su se trošili novci kako su hteli. S druge strane, Republika nije imala uvid uopšte u takvo trošenje. I vi sada imate da ovde sede neki ljudi koji su tri budžeta svojih lokalnih samouprava se unapred zadužili i ostavili njihovim budućim kolegama da se nose sa tim problemima. I sad nam drže pridike o tome kako je sadašnje stanje mnogo gore nego kao u vreme dok su oni vodili te lokalne samouprave.

Znači, Fiskalni savet je jedna institucija koju, naravno, kao i sve države članice, ne samo EU, nego i zemlje u regionu, treba da imaju upravo zbog toga da bi imali određene korektivne faktore u društvu i koje bi trebale da budu neko podizanje lestvice u vođenju javnih finansija na jedan održiv način, sa novim standardima prema kojima Srbija teži da ide. Ono zbog čega treba poštovati negovanje institucija, to je da ne smete da ih gušite.

S druge strane, na stranu to da se mi slažemo sa svakom njihovom ocenom. Da li mi možemo ili da li smo u mogućnosti kao država da ispoštujemo sve te preporuke, to je na drugu stranu, ali takva institucija treba da postoji, treba da rade ocene mišljenja. Na kraju krajeva, ustavno pravo i zakonsko pravo imaju da rade svoj posao, a naše je da o tome ovde u saradnji sa njima raspravljamo.

Zbog toga mislim da se neopravdano vezuje za pojedine političke faktore i pojedine međunarodne finansijske organizacije njihovo delovanje i njihov rad. Oni teže da se ne bave politikom, i to se u proteklom periodu pokazalo, od 2011. godine do danas, isključivo se bave brojkama, prognozama. Zbog toga mislim da su i danas predloženi od svih relevantnih subjekata da nastave taj svoj rad. Naravno da svaka politička stranka želi da ima dobar dijalog sa određenim institucijama sa kojima čak i ne deli ista mišljenja i mislim da je u tome upravo veličina SNS koja predlaže ove kandidate i onih predlagača koji su poslali Odboru za finansije da i dalje u ovom sastavu imamo ovakav Fiskalni savet. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Fiskalni savet i na jedan flagrantan način prekršena uopšte priča o tome da je Fiskalni savet institucija koja je u nadležnosti Narodne skupštine jedna ustavna kategorija, morala sam da se javim da reagujem, iako je tačka dnevnog reda i započeta rasprava o izboru Zaštitnika građana i člana Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što smo imali prilike da čujemo to je dezavuisanje javnosti uopšte o temi i o izboru članova Fiskalnog saveta.

Godine 2011. kada je izabran isti ovaj Fiskalni savet nije postojao MMF, ali je postojao Fiskalni savet. A Fiskalni savet je institucija koja ima svoje određene tačno određene zadatke Zakonom o budžetskom sistemu član 92b i 92a. Prema tome, oni se tačno kreću u svojim nadležnostima ono što im je zakon dao i propisao, a ono u čemu se oni nalaze i njihova uloga je, pre svega, ocena fiskalne politike, odnosno dela kada ministar finansija treba da uradi predlog budžeta i da određeno mišljenje i svoj predlog fiskalne politike za narednu godinu ili naredne tri godine. Fiskalni savet je institucija koja vrši ocenu svega toga.

Znači, taj Fiskalni savet je funkcionisao i 2011. i 2012. godine i danas, ali u svojim ocenama je decidno davao određena rešenja i velike kritike na ekonomsku politiku koja je vođena i do 2012. godine i dao predlog rešenja potpuno apolitično kada je trebalo rešavati najveće probleme koje su SNS i njenim koalicionim partnerima ostavljeni da rešavaju od 2012. godine do danas.

Tako da kada govorimo uopšte o tome da treba predložiti Fiskalni savet u skladu sa zakonom, onda govorimo o tome da predloge za predsednika Fiskalnog saveta, prema zakonu koji sam navela, daje predsednik Republike Srbije, za članove daju ministar finansija Republike Srbije i guverner Narodne banke Srbije. Znači, mi ne dovodimo u pitanje ovde da li to treba ili ne treba. To mora, jer tako piše u zakonu i ti zakoni funkcionišu mnogo pre nego što je vladajuća većina u ovom sastavu.

Prema tome, ne vidim zbog čega je sada potreba tolika da se negde u javnosti navodi da su to u stvari neki eksperti MMF-a koji ovde sada nama nameću određena rešenja. Niko ništa ne nameće, već jednostavno kroz svoja ekspertska znanja oni daju svoja mišljenja i ocene. Na kraju krajeva, na te ocene i ta mišljenja su se mnogi ovde iz opozicionih stranaka u prošlosti pozivali kada su hteli da upute najveće kritike vladajućoj većine.

Treba reći da na sednici Odbora 11. jula 2017. godine je usvojen Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta u skladu sa članom 92b. Zakona o budžetskom sistemu, a nakon čega smo dobili u pisanom obliku predloge kandidata, i to za predsednika Fiskalnog saveta Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, gospodina profesora dr Pavla Petrovića, za člana Fiskalnog saveta od strane ministra finansija gospodina Dušana Vujovića dr Nikolu Altiparmakova i za člana, takođe, Fiskalnog saveta od strane guvernera Narodne banke guvernera gospođe Jorgovanke Tabaković prof. dr Vladimir Vučkovića.

U raspravi smo mi tada imali prilike da čujemo različita mišljenja. Znači, od ovoga da su oni eksperti MMF-a, nalogodavci, do toga da ne vide koja je uloga Fiskalnog saveta, do toga da smo čak imali sumnje određenih članova Odbora o tome da li prof. dr u skladu sa svojim godinama može da obavlja svoju funkciju. Sve u svemu, ono oko čega se svi slažu jeste da oni ipak imaju svoju biografiju koju niko ne može da porekne, da su stručne osobe, da je prepoznata kritička dimenzija uopšte njihovog rada i da se radi o kvalitetnim ljudima koji daju svoje određene ocene koje su u skladu sa profesijom.

Kada govorimo uopšte o biografijama, pre svega, rekla bih da zbog javnosti moramo da znamo o kojim kandidatima mi danas govorimo. Kada govorimo o prof. dr Pavlu Petroviću, treba reći da je u obrazloženju predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić dao - sa svojom snažnom, ozbiljnom i konstruktivnom kritikom prof. Pavle Petrović je pružio veliki doprinos uspešnoj ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu i da je predsednik Srbije uveren da njegov profesionalni, lični integritet, kao i dosadašnje delovanje na funkciji predsednika Fiskalnog saveta predstavlja garanta, svrsishodnog i kvalitetnog rada Saveta u novom mandatu.

Zašto je to rekao? Sve ono što smo imali prilike da čujemo i sve velike kritike su bile glavna korektivna dimenzija i negde pokazatelj kojim putem treba ići u smislu fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, ali i na osnovu onoga što je gospodin Petrović u svojoj biografiji radio, zaista se kandidovao, da je čovek od najvišeg integriteta koga treba čuti i zaista poslušati u mnogim stvarima.

Treba reći da je gospodin Pavle Petrović bio pomoćnik ministra finansija od 2001. do 2002. godine, od 2003. do 2004. godine predsednik Saveta Narodne banke Srbije, od 2007. do 2011. godine je bio urednik „Mata“, jednog časopisa koji se upravo bavio ekonomskim trendovima i fiskalnom politikom, da bi od 2011. godine postao predsednik Fiskalnog saveta. Uporedo sa tim, do 2015. godine je predavao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ali je bio gostujući profesor na mnogim prestižnim univerzitetima, kao što je Harvard, Prinston, Koreli. Treba reći da je u svojim bezbrojnim radovima u kojima je davao svoja stručna mišljenja bio ocenjen najvišim ocenama od strane svojih kolega sa prestižnih univerziteta, ne samo na kojima je gostovao, već i kojima su kao članovi Fiskalnog saveta postali sastavni deo evropske mreže fiskalnih organizacije, znači EU.

To je negde gde mi danas pričamo i o njihovim ocenama koje smo dobili, ove poslednje koje se odnose na veliku analizu kritike, ali i preporuke kako da se urede javne finansije kada govorimo o lokalnim samoupravama. Nisu oni napravili svoj izveštaj i analizu ad hok i na osnovu nekih tamo saznanja, nego pre svega na osnovu finansijskih izveštaja koje je radio Državni revizor u protekle četiri godine, ali i na osnovu određenih makroekonomskih istraživanja i analitičkih podataka koji su dali ne samo Zavod za statistiku, već i direktno ljudi koji su ulazili u lokalne samouprave i radili finansijske izveštaje koje imamo prilike u javnosti da nađemo na zvaničnim sajtovima institucija. Na osnovu toga su radili jedan program, platformu kako Srbija, kojim putem treba da ide u ovom drugom koraku fiskalne konsolidacije, da uredi svoje finansije kada su u pitanju lokalne samouprave.

Stoga, smatram da od 2007. godine su ovi ljudi u javnosti davali svoje mišljenje kako treba da izgleda uređenje javnih finansija, kako javni dug ne sme da pređe 60% BDP, kako 3% rasta mora da se obezbedi ukoliko želite da imate održive finansije, kako treba kontrolisati inflaciju koja mora da bude u određenim granicama do 3% da bi državna kasa funkcionisala na krajnje realan i normalan način.

Međutim, niko nije imao da ih čuje, pa i 2011. godine kada je ova Skupština izabrala, kao sada što je predlog da se izabere i da funkcionišu kao institucija, bilo je prilike da ih neko čuje od državnih organa. Tadašnji predsednik Vlade i tadašnji ministar finansija su davali svoje ocene, pogotovo kada je bila u pitanju regionalizacija uprava, ako se sećate, koje su predlagali URS. Oni su dali svoju ocenu šta misle o tome i kojim putem treba zaista krenuti u fiskalnu konsolidaciji lokalnih budžeta, ali niko nije imao prilike ni da ih čuje, ni da ih posluša.

Onda, kada je posle 2012. godine ova skupštinska većina slušala šta govore državne institucije, šta govori Fiskalni savet i našla snage i mehanizme institucionalne da zaista sprovodi programe koje je Fiskalni savet dao kao niz preporuka šta treba uraditi, onda su potrčali svi da se pozivaju na Fiskalni savet, kako vladajuća koalicija ne želi da sluša sve te preporuke.

Korak po korak, slušale su se te preporuke, radilo se mnogo na tome. Čak ni sam Fiskalni savet nije verovao da je Srbija spremna da zajedno sa Vladom Republike Srbije sprovede najteže ekonomske reforme, da bi upravo ekonomski rast porastao i došao do 2,7 procenata 2016. godine. I oni sami su davali da će realan rast biti 1,7%, pa su na kraju promenili svoje mišljenje. Nisu verovali da će javni dug početi ovom brzinom da pada. Došli su do toga da su zastupali da Fiskalni savet u stvari vreme kritikuje ovu vlast.

Upravo zbog takvog kritičkog stava ova vladajuća većina je shvatila da na krajnje prijateljski način ovakva institucija u ovom sastavu treba da postoji, zato što uvek treba da postoji u društvu kritičko mišljenje na koje treba da se osvrnemo i zaista treba da primenimo određene faze u preporukama takvih izveštaja i takvih ocena zarad svih nas, zarad toga da nam svima bude bolje, da jednostavno imamo održivo funkcionisanje naših javnih finansija. Zbog toga mi danas imamo i puteve i mogućnost da određene velike države dođu i investiraju ovde i u infrastrukturu, ali da dođu i da otvore mala i srednja preduzeća, pa i velike fabrike, da zaposle svoje velike industrije i prebace proizvodne kapacitete ovde u Srbiju.

Ono što se pokazalo kao neodgovorno poslovanje do 2012. godine, sklapanje ugovora kakve smo imali sa Fijatom. Ne možete da objavite koji su uslovi ugovora sa Fijatom zato što je neko tamo napisao da je to poslovna tajna, zato bi država morala da plaća velike penale, velike štete, ali država mora da pomogne ostatak i ostajanje ovakvog funkcionisanja autoindustrije kao što je Fijat, jer tamo radi veliki broj ljudi. Kragujevac više nije dolina gladi, kao što je bila u vreme dok Fijat nije došao u Kragujevac.

Prema tome, samo odgovorna politika pokazuje da ukoliko ekonomski održivo vodite svoje javne finansije imate mogućnost da otvorite prostor za priliv stranih direktnih investicija, ali i domaćih investicija. Imate prilike da posle toga iz proizvodnih kapaciteta koje ostvaruju prihode u budžetu na osnovu poreza i doprinosa kao država, finansirate u izgradnju škola, bolnica, kulturnih dobara, odnosno kulturnih objekata i samim tim finansirate i taj neproizvodni deo svakog društva i ulažete nova znanja i pre svega otvarate mogućnost da naši mladi ne odlaze i ne traže svoj posao negde van zemlje, nego u Srbiji gde treba i da planiraju svoju budućnost.

To je suština podrške uopšte svih ovih predlagača koje smo imali prilike da vidimo za članove Fiskalnog saveta. Danas, sutra Fiskalni savet kao institucija treba da postoji i da nastavi svoj rad u cilju dobrobiti svih građana Srbije. Na kraju krajeva mi smo ovde zarad svih tih građana i da jednostavno čujemo i rešavamo njihove probleme.

Stoga, svaka diskusija u tom delu da je Fiskalni savet nepotreban i da se minimizira njihovo postojanje ovde, u svakom trenutku treba građanima Srbije da bude jasno da je to institucija Narodne skupštine Republike Srbije definisana zakonom, ustavna kategorija i da ona mora da postoji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U diskusiji smo čuli da izborom Fiskalnog saveta treba u stvari da se pokrije pogubna politika SNS, pa onda da su oni gori još od MMF-a, s druge strane da Vlada ne sluša te ocene, a sa treće strane se citiraju njihovi članovi kako govore da Vlada vrši skrivanje nekih subvencija na najgori netransparentan način i kako u stvari nikako da ova Vlada smanji troškove poslodavaca, odnosno da relaksira privredu.

Sada, nismo razumeli da li određeni ovlašćeni predlagači podržavaju predloge za ovaj Fiskalni savet, za članove Fiskalnog saveta ili osporavaju, ali ne bih rekla da osporavaju ako se pozivaju na ono što oni rade. Ali, da vidimo šta je to ostavljeno SNS da radi za vreme funkcionisanja Fiskalnog sveta od 2011. godine, do 2012. godine.

Znači, SNS zajedno sa SPS je preuzela Vladu da rukovodi državom koja je imala 15,6 milijardi evra javni dug. Pored toga, ostavljeni su dugovi od 4,2 milijarde kamate na kredite koje su oni podigli. Zatim, jedna milijarda evra PDV-a koji nije plaćen. Zatim, 1,6 milijardi krusnih razlika. Zatim, 400 miliona evra subvencija za poljoprivrednike koje nije isplatila, ta Vlada do 2012. godine. Zatim, 200 miliona evra na osnovu sudskih presuda, vojnih penzionera koje tadašnji ministar Šutanovac to potpisao i uslovio da se to na taj način radi. Da li je tako, da se vojni penzionerima ne daju penzije, da im se na određeni način nivelišu sa civilnim penzijama i samim tim oni su stekli pravo da preko suda traže praktično onu naknadnu razliku koja ima pripada.

Prema tome, sve to kada saberete, 7,6 milijardi evra, plus 4 godine po 750 miliona evra je išlo za firme u restrukturiranju. To vam je 10,6 miliona evra, sa ovim 15,6 javnog duga, dolazite praktično na cifru koja je ostavljena u amanet SNS da vodi državu i da sprovede određene ekonomske reforme da bi ova država funkcionisala i njen budžet na održiv način, a da bi dalje mogli da živimo i radimo normalno u skladu sa funkcionisanjem svakodnevnog života građana Srbije.

Sada kada imate mogućnost da otvorite fabrike, da stvorite takav politički ambijent gde će strani, direktni investitori želeti da dođu u Srbiju, otvore nove fabrike, znači mora da promenite određene zakone.

Mi smo se u ovoj Skupštini u protekle četiri godini bavili se ekonomskim reformama i promenili preko 600 zakonskih akata, od kojih su sigurno 200 bili koji se odnose na ekonomske reforme. Nakon toga dolazimo do toga da je otvoreno preko 50 fabrika, ali nije moglo da se radi ukoliko ne postoje određena podrška, subvencije, znači otvaranje novih radnih mesta. Zbog čega mi imamo subvencije koje ne može Vlada da prikaže do kraja? Pa, zato što smo nasledili i „Fijat“ i ugovor sa „Fijatom“, ali i JURU i druge fabrike koji su pravljene pod ugovorima da su velika poslovna tajna, jer ukoliko izađete sa tim ugovorima u javnost, vi snosite odgovornost za odavanje poslovne tajne i država iz budžeta moraće da plati kaznene poene koji nisu mali uopšte. Prema tome, mi bi danas došli u poziciju da ne samo plaćanjem kazni jednostavno stvarate nebezbedan poslovni ambijent u Srbiji da investitori ne bi hteli ni da dođu, što je bio slučaj do 2012. godine.

To je odgovor kada govorimo o subvencijama, a kada govorimo o tome da ćemo smanjiti troškove poslodavcima, da jednostavno poreske određene zakonske predloge, otvorimo mogućnost da se smanje troškovi za poslodavca, pogotovo za privatna preduzeća, onda dolazimo do toga, osnovna pitanja od čega?

Znači, ukoliko imate dobre poslovne rezultate, a poslovni rezultati su se pokazali kao dobri u 2016. godini i otvaraju se u prvom kvartalu, odnosno u prvoj polovini 2017. godine, tek pri kraju godine kada vidite da postoje određeni rezultati u poslovanju, možete da kažete da možemo da donesemo zaista pozitivne mere koje će biti u smislu naplate poreza, čime će država normalno manje prihodovati, ali će zato poslodavci imati manje troškove.

I to je odgovor na ova pitanja zbog čega Fiskalni savet otvara određena pitanja na koje možda i on nema odgovore, ali pita Vladu u javnosti i Vlada odgovora, odnosno Ministarstvo finansija odgovara na ovaj način.

U novim slučajevima je Fiskalni savet preoštar i u mnogim slučajevima on podiže lestvice i to namerno radi, ne samo zbog tega što tera Vladu da jednostavno prati to, već jednostavno želi da pokaže da svojim ekspertskim mišljenjem želi da postavi visoke ciljeve, jer da ste te ciljeve slušali do 2012. godine ne bi ostala sva ova dugovanja o kojima sam govorila.

S toga, mislim da je potpuno na određeni način neprincipijelno napad vršen i na jedan politički neadekvatan način uopšte, bilo koja retorika korišćenja po pitanju Fiskalnog saveta i ekonomske politike Srbije i pokazuje jedan opšti stepen nepoznavanja uopšte trenutne situacije, a to je u stvari, verovatno cilj da bi se politički izašlo iz anonimnosti, da bi one neke procente koje ste dobili 2,24% možda podigli na 3%, da bi ste bili popularni u narodu, jer uvek je najbolje napadati onog najjačeg da biste stvarali svoj neki kredibilitet u društvu. E, to građani Srbije danas prepoznaju i zbog toga nikada neće dati podršku ovakvim političkim strankama. Hvala.

Zahvaljujem.

Imali smo prilike da čujemo da na Odboru nisu pozvani kandidati i da je prekršen Poslovnik o radu i zakon. Zarad istine, moram da kažem da Zakon o budžetskom sistemu, koji definiše Fiskalni savet, je član 92a i član 90b. Član 92b kaže da članovi Fiskalnog saveta predlažu predsednik Republike Srbije, predsednika Fiskalnog saveta, pod dva, ministar predlaže jednog člana, pod tri, guverner NBS takođe jednog člana. Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja. Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta i nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinu, čime preuzimaju dužnosti.

Na osnovu člana 55, znači, Odbor je doneo, članom 55. su definisane nadležnosti Odbora za finansije, kao i da Odbor razmatra izveštaj DRI i ostale institucije koje su u nadležnosti ovog odbora kontrolišu primenu republičkog budžeta i Odbor obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.

Znači, razlika izbora članova i predloga drugih institucija sa kojima smo vršili izbore sa kandidatima je definisana zakonom. U drugim zakonskim rešenjima postoji jedan stav u članu koji kaže – odbor će obaviti razgovore sa kandidatima koji su predloženi. U ovom zakonu to ne stoji.

Prema tome, da smo i zvali kandidate da dođu na razgovor, praktično bi prekršili i Poslovnik i zakon, a zbog toga ih i nismo pozvali. Potreba je bila da se kaže na odboru da smo prekršili i Poslovnik i radu i zakone zato što ih nismo pozvali. Naravno, to je velika kleveta koja želi da se javnom mnenju prezentira kako kršimo Poslovnik o radu i zakon, što naravno nije istina.

Sa druge strane, kada govorimo o tome ko treba da budu kandidati, nekako se nisu dosadašnji predstavnici opozicionih stranaka bunili kada su Fiskalni savet u svojim ocenama davali svoje određene predloge koji su previše pokazivali podizanje lestvice za funkcionisanje, pogotovo kada su bile plate i penzije u pitanju, tako da nisu osudili ni onda kada je prethodni ministar Šutanovac protivustavno praktično nivelisao vojne penzije sa civilnim penzijama, pa je izazvao sudske postupke koji su koštali budžet Srbije preko 200 miliona evra do 2012. godine, a ostavili ovoj vlasti da nađe načina kako će da obešteti te penzionere.

Prema tome, sve ono što smo imali prilike da čujemo je neko stanovište koje pokazuje da ne postoji uopšte koncept odgovorne ekonomske politike, nego samo potreba da se izađe iz političke anonimnosti i da se napada Vlada koja je do pre neki dan bila gospodina Vučića, a sada i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada kojom sada predsedava gospođa Brnabić. Hvala.

Hoćemo li da pričamo o Fiskalnom savetu? Valjda ovlašćeni predlagač može da kaže nešto o Fiskalnom savetu.

Znači, pitanje Fiskalnog saveta, da li znaju o tome da će subvencije biti sakrivane iz očiju javnosti, a onda imate Razvojnu agenciju Srbije koja ima svoje zvanične izveštaje o subvencijama, pa imate Fond za razvoj Srbije, koji takođe imaju sednice upravnog odbora koje navode kompletne odluke sa subvencijama koje su iz budžeta Srbije, navedene sa svim procedurama, ali ne možemo da stavimo globalnu cifru subvencija zbog „Fijata“ i ne možemo da stavimo zbog „Jure“, jer ste pravili takve ugovore koji su poslovna tajna i ne može ta ukupna cifra da stoji zajedno.

Možda ste vi mislili na subvencije iz „Razvojne banke Vojvodine“ ili iz Fonda Vojvodine u odnosu na list „Kurir“? Možda tu ima nekih subvencija od tri miliona koje mi možda ne znamo, jer nisu možda tri, nego su možda šest, sedam, osam i to ćemo tek ustanoviti. Tek ćemo kao Odbor za finansije da tražimo od Ministarstva finansija da nam da koliko u stvari pod znakom subvencija ste pomagali neke političke centre moći sa kojima danas pravite kampanju duže od dva meseca protiv predsednika Srbije.

Znači, sve je to negde uvezano i sve će to Fiskalni savet da ispita, kao što je i dao jednu veliku analizu koja se odnosi na lokalne samouprave, finansije, probleme, rizike i preporuke, pa je rekao da u periodu od 2008. do 2012. godine Beograd je investirao preko 200 miliona evra godišnje na ekonomski neodrživ način zaduživanjem, da je dug grada Beograda rastao sa 60 miliona evra u 2007. godini na 410 miliona evra u 2013. godini, 65% gradskih prihoda, a reper je 50%, da je došao do toga da je 1.102 miliona evra, a naravno, odgovornom vlašću gospodina Siniše Malog je danas duplo manje.

Prema tome, znači, mnogo toga ćemo utvrditi, pa ćemo utvrditi, kao što gospodin Paunović, gradonačelnik grada Paraćina, kaže - za sve na lokalu krivi su Republika i baš Fiskalni savet. Znači, to je taj Fiskalni savet koji vi podržavate, a vaši politički akteri na lokalu jednostavno se bore protiv toga.

Znači, Fiskalni savet vrlo dobro zna ko koliko para duguje i vrlo dobro zna kako treba da uradi analizu. Naravno, on se poziva na zvanične podatke svih državnih institucija i na osnovu toga daje svoju ocenu. Da li je ta ocena suviše stroga ili je čak nekad previše blaga, to je na nama da ovde i ocenimo. Za to postoji Ministarstvo finansija, koji tu ocenu uzima u obzir i pravi predlog budžeta za sledeću godinu.

Prema tome, nemojte da budete toliko ljuti zbog Fiskalnog saveta što je ostao u istom sastavu od 2011. godine, jer on nije mogao ni reč da kaže do 2012. godine, a od 2012. godine bar može u javnosti da iznosi svoje ocene i prema tim ocenama, shodno tome, sve vlade od 2012. godine do danas su se nosile i sprovele ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Možda se to vama ne sviđa, ali svi akteri što se tiče finansijske organizacije iz međunarodnog okruženja govore o tome da rezultati postoje i svi upućuju čestitke Srbiji, sviđalo se to vama ili ne. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ne znam kako samozvani evropejci zamišljaju opšte procese evropskih integracija, kada se bave nekim pojedinačnim slučajevima iz oblasti pravosuđa i to smatraju za osnovni imperativ vladavine prava.

Evropska komisija je egzaktno rekla šta misli o Poglavlju 23. u svoj izveštaju i kaže da je Srbija mnogo više uradila od onoga što je očekivano, pogotovo kada je to poglavlje u pitanju.

Ministarstvo koje se formira i koje će biti zaduženo za evropske integracije, u stvari je jedan od mehanizama koje treba da objedini rad dosadašnjih institucija i organa u procesu evropskih integracija. Ovim objedinjavanjem, je u stvari model koje su koristile i mnoge države koje su uradile na procesu evropskih integracija, kao što su Slovačka, Slovenija, Poljska, Mađarska i kao što vidimo, jako uspešno su sprovele postupak integracija.

Danas, kada govorimo uopšte o poslu evropskih integracija maliciozno je, pogotovo oni koji se zalažu za antievropske integracije, o tome da je Srbija na putu, treba da se meri zajedno sa jednom Engleskom, o tome kako treba da izlazi iz tih procesa. To pokazuje njihovo licemerje, jer onda oni ne bi imali svoju decu koja se školuju u tim zemljama, nego bi ih školovali u Srbiji, ako su baš predstavljeni kao ljudi koji žele da nacionalne interese Srbije zagovaraju ovde u parlamentu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima za koji možemo da kažemo da se sastoji iz dva dela. Jedan deo je formiranje nova dva ministarstva, a drugi deo je prenošenje nadležnosti, odnosno tačno definisanje delokruga rada određenih ministarstava, pogotovo kada su u pitanju određena javna preduzeća iz oblasti energetike, zatim deo koji se odnosi na koncesije, zatim deo koji se odnosi na uređenje pravosudne profesije i deo koji se odnosi na tačnu ulogu civila u multinacionalnim operacijama.

Ono što bi trebalo reći danas to je da smo imali prilike da čujemo sa više aspekata određenu osudu i kritiku na ovakav predlog formiranja dva nova ministarstva. Pod određenim idejama kako je SNS preuzela određenu ideologiju DOS-a, što se naravno kosi sa zdravim razumom, jer nikada SNS se nije zalagala da oblast zaštite životne sredine se vodi na takav način da se iz budžeta Srbije daje, pod formom „Očistimo Srbiju“, preko milijardu dinara, što je oko osam miliona evra nevladinom sektoru da bi se koristile za potrebe političkih kampanja u izborima.

Nikada se nije desilo da u proteklih pet godina smo imali korišćenje sredstava za određenu podršku reciklerima na taj način da se daju za određene kredite poslovnih banaka, zarad toga da biste ostali dužni, a da bi oni jednostavno tražili od države i pravili dugovanja koja bi ulazila u javni dug. Nikada SNS ne bi dozvolila da pravimo promašene projekte i realizujemo od kredita bilo koje međunarodne organizacije.

Ono čime smo se bavili od 2012. godine jeste, pre svega, da uvedemo realno, racionalno i razumno finansiranje projekata sa kojima će građani Srbije imati benefit u pogledu zdravog života, a pre svega kada je u pitanju vazduh, kada je u pitanju zemljište, kada je u pitanju voda i zbog toga je Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine moralo da bude, pre svega, zbog evropskih integracija i sprovođenja procesa bilateralnih i eksploatornih skrininga, u jednom trenutku zajedno, i to je potvrda, pogotovo kada su u pitanju bila pregovaračka poglavlja koja su u vezi sa Poglavljem 27, a to su poglavlja 10, 11 i 12, vezano za poljoprivredu, vezano za proizvodnju zdrave hrane. Znači, to ne može da ide odvojeno od poglavlja koja su vezana za zaštitu životne sredine.

Ono čime se bavila SNS i gospodin Vučić, kada je preuzeo da vodi Vladu Republike Srbije, to je da na određeni način stvori finansijske uslove i mehanizme da bi jednostavno imali održivo funkcionisanje oblasti zaštite životne sredine. To nije bilo moguće ni 2012. godine kada je ekonomski rast, odnosno pad BDP i uopšte društvenog proizvoda i svih privrednih aktivnosti bio minus 3,6%, nego sada kada imamo 1,2% porast kada govorimo u odnosu na BDP, nego je mogućnost da sada, kada imamo stabilne finansije, možemo da stvorimo uslove da ministarstvo za zaštitu životne sredine funkcioniše zasebno.

Istine radi, građani Srbije treba da znaju da nikada do sada ministarstvo životne sredine nije bilo posebno, pa čak ni u vreme gospodina Dulića. Bilo je zajedno sa Ministarstvom građevine i zaštite životne sredine. Znači, to je ministarstvo koje se bavilo građevinarstvom, ali pre svega zaštitom životne sredine, kao mlađem brata u smislu delokruga rada koje je trebalo da služi za finansiranje neracionalnih projekata, tako da je bilo potrebno 2012. godine do sada 2.000 projekata oceniti i videti koliko dugujete, kao država, određenim finansijskim potražiocima, a da za to zaista postoje realne osnove.

Zbog toga je i potreba bila da se izloži i MMF-u, i Dijardiju i Svetskoj banci, ono što je rađeno do 2012. godine. Imali ste prilike, od moje koleginice, da čujete kako su mnoge nevladine organizacije na volšeban način dobijale određena sredstva koja jednostavno nisu bila, uopšte, kao tema u oblasti rada zaštite životne sredine.

Ono što se prvi put sada javlja, od 2016. do sada, a to je da je napravljena strategija, plan i program koje je prihvatila EU, gde je prvi put od negativnih ocena koje su bile u izveštajima EU, dobijamo pozitivne pomake i dobijamo praktično otvoren bezuslovno put za otvaranje Poglavlja 27, koje je jedno od najtežih poglavlja i to, naravno, svi znamo i koje će izuzetno koštati mnogo, ne samo Srbiju, nego su koštale i sve zemlje u regionu. Ali, određeni standardi iz oblasti zaštite životne sredine mora da postoje, poslovanje, i kompanija u privatnom sektoru i u državnom sektoru, mora da funkcionišu prema standardima koje projektuje, jednostavno i budžet od strane zaštite životne sredine i to je ono što je naša obaveza, ali i željeni fond o kome se toliko pričalo je, na kraju krajeva, formiran od strane Vlade Republike Srbije. On je budžetski, nije nezavistan, kao što je bio u vreme do 2012. godine.

Ono što je bitno to je da završen kompletan postupak za pripremu pregovaračkog poglavlja kada su u pitanju skrininzi. To je bio veliki posao. Pregovaračka grupa koja je bila i pod delokrugom rada ministarke bez portfelja za evropske integracije, gospođe Jadranke Joksimović, je zaista uložila maksimalan napor kada je u pitanju ova oblast, ali i od strane samog ministarstva, koje je bilo podržano od strane poljoprivrede, se pokazalo da je došao trenutak da može ovako jedno ministarstvo da bude formirano, da neće imati probleme pri svom radu i da će dati pune svoje rezultate koje treba kada se formira ovakvo ministarstvo.

Ono što treba reći, da je veliki broj problematičnih projekata koji su započeti u ovom periodu, završeni, kao što je Regionalni centar u Subotici, kao što je završetak projekta vezan za izgradnju kolektora, rešavanje pitanja otpadnih voda u Leskovcu i Raškoj, ali i onaj deo koji se odnosi na samu strategiju koja je napisana do 2012. godine, da u Srbiji treba da ima 27 regionalnih deponija za koje jednostavno ne postoji tolika količina otpada, da bi na održivi i isplativi način one funkcionisale.

Prema tome, bitno je da kada politiku definišete za narednih 25 godina budete realni, budete tako definisali da imate održivo finansiranje i da na određeni način sve grupe, sve ciljne grupe u Republici Srbiji osećaju benefite takve politike. Zbog toga je, uopšte, potreba ministarstva za zaštitu životne sredine da se sada formira i potpuno opravdano zašto do sada nije mogla da bude samostalno u funkcionalnom smislu održiva.

Kada govorimo o ministarstvu za evropske integracije i po formiranju, kao jednog posebnog sektora u radu Vlade Republike Srbije, koje će u budućnosti voditi gospođa Ana Brnabić, odnosno samo ministarstvo, gospođa Jadranka Joksimović, treba reći da je to jedno pozitivno svetlo u kome želimo i da kao Republika Srbija pokažemo da smo zaista za ostvarenje strateških ciljeva prema EU, ali treba reći i da nikada nismo ni krili, ni lagali da određene strateške ciljeve, kada je u pitanju poštovanje svih naših obaveza i sa Ruskom Federacijom, da treba da izvršimo, mi nikada to nismo krili ni prema EU.

Normalno je da određena poglavlja do samog stupanja u članstvo EU ćemo definisati na određeni način i da je to jednostavno naša politika, nacionalna politika o kojoj svi treba da razgovaramo.

Ono što je važno još da se kaže, da dve trećine ukupnih investicija od strane kompanija u 2016. godini u Srbiji su došle od strane firmi i kompanija iz zemalja EU, da dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja isključivo sa zemljama EU i to je nešto što ne treba kriti. To je ono zbog čega oni koji govore da treba da raskinemo uopšte odnose sa EU, treba da kažu građanima Srbije koliko bi to koštalo sve nas zajedno a i sve one koji imaju oblast oko zapošljavanja.

Kada pričamo o prenošenju nadležnosti treba reći da ono što se postavilo danas, kao glavno pitanje, za ukidanje E-uprave i direkcije, treba obavestiti građane Srbije, da ova Vlada koja nam predstoji i koja će raditi jedan veliki posao kada je u pitanju E-uprava, će se podići na potpuno jedan viši nivo. Taj viši nivo će biti formiranje nove službe u okviru funkcionisanja Vlade Republike Srbije, koja treba da da bolju komunikaciju sa svim građanima Srbije, a na osnovu uvođenja novih tehnologija, uopšte, u sistem funkcionisanja tzv. platforme E-gavament.

Prema tome, u Danu za glasanje imaćemo prilike i da podržimo ovakav koncept Vlade, sa novim ministarstvima i novim nadležnostima, ali ćemo imati prilike i u ekspozeu gospođe Ane Brnabić da čujemo kako će to izgledati.

Zbog toga, u Danu za glasanje podržaću ovakav predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, finansijska konstrukcija, kada govorimo o kreditnom aranžmanu za Projekat modernizacije sistema za opepeljavanje, inače u obrazloženju tačno stoji definisano da je 45 milijardi iznos garancija, a da deset, izvinjavam se, 45 miliona evra su garancije prema KfW banci, a da su 10 miliona evra obaveze Republike Srbije.

Ono što treba reći, ponoviti onima kojima to nije jasno, na koji način uopšte ide funkcionisanje i povlačenje ovakvih kredita? Pre svega, treba da konkurišete sa određenom tehničkom-tehnološkom dokumentacijom. Znači, Republika Srbija nije ni mogla da uđe u povlačenje ovakvih kredita, iako je taj memorandum potpisan još u vreme onih koji se sada bune, nego jednostavno kada završite tehničku dokumentaciju tek onda, kada budete finansijski sposobni, kao što je „Elektroprivreda Srbije“ sada sposobna, s obzirom da je 2012. godine imala 17,3 milijardi dinara dobiti, dolazite u situaciju da možete da ovakve projekte realizujete. Sada je trenutak da se realizuju ovakvi projekti i onda oni idu pod određenim uslovima.

Uslovi su da imate pet godina mogućnost da povučete određene tranše za određene faze u realizaciji takvog projekta. Imate jednokratne naknade koje odmah dajete i imate kamatne stope koje idu na godišnjem nivou.

Ono što je važno reći za one koji ne znaju, ono što ste imali prilike da čujete od ministra, konsultanti koji će obavljati konsultantske usluge za realizaciju ovakvog jednog kreditnog aranžmana će biti izabrani na tenderu. To nije bilo u vreme do 2012. godine. Znači, krajnje jedan transparentan način. Ovakva vrsta projekta će biti realizovana, a to je jednostavno želja i politička podrška ove Vlade Republike Srbije da sve poslove koje radi na ovaj način, u saradnji, ne samo sa svojim partnerima, kada govorimo o finansijskim organizacijama iz Nemačke, iz Svetske banke, iz MMF, nego jednostavno iz Rusije, Kine, radi na jedan potpuno transparentan način.

Sve one insinuacije da neko sad ovde želi nešto da sakrije ne stoje, i to pokazuje jedan nivo neobaveštenosti. Neću da ulazim u to da li je neko dovoljno pametan, zlonameran, ali očito je pokušaj da se plasiraju u javnosti potpune neistine da bi se na određeni način ovakvi projekti potpuno pokazali kao nemogući da se realizuju u praksi.

Mislim da Srbija uopšte više nije u takvom položaju kao do 2012. godine. Mislim da oni koji žele da uruše ovakve projekte, a kobajagi se zalažu za evropske integracije, pokazuju da su ostali u tom vremenu do 2012. godine. Mislim da u vremenu koje dolazi mi moramo da idemo u susret ovako modernim projektima, kao što će EPS raditi, pogotovo kada se odnosi na modernizaciju sistema funkcionisanja energetskog sektora, a pogotovo sa uvođenjem standarda iz oblasti zaštite životne sredine. Hvala.