Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo svojevremeno razmatrali Zakon o postupku promene Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da će se formirati ova ustavna komisija i to u sastavu od 20 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, tri člana iz reda Vlade, tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, mi smo vam već tada ukazali na činjenicu da ova skupština na taj način pristaje na promenu ustava na neustavan način i da nije nemoguće da se ovaj ustav kao što to tvrdite, iako zaista spada u one takozvane tvrde ustave, promeni na ustavan način.
Da je to potrebno zbog diskontinuiteta, za nas nije dovoljno obrazloženje. Postoje dve vrste diskontinuiteta, pravni i politički. Do političkog se već došlo i uvek dolazi nakon svakih izbora. Kada je u pitanju pravni diskontinuitet, od njega treba bežati kao đavo od krsta.
Znate, poštovanje ustava, ma kakav da je, znači i poštovanje svih ostalih zakona, poštovanje krivičnih zakona, Zakona o krivičnom postupku, a kada jednom ili više puta uzastopno gazite ustav, kao što nam se to dešavalo u protekle dve i po godine, onda možete da očekujete da se dešavaju i stvari koje dovode do uvođenja vanrednog stanja i posledica kakvih je bilo dok je bilo vanredno stanje.
U ovom parlamentu nije vođena rasprava, barem je mogla da se vodi između šefova poslaničkih klubova, o tome da li treba menjati ustav; slažemo se da neke odredbe treba menjati, ali u kom obliku i kako bi to trebalo da izgleda neki novi ustav, šta je to što treba da bude novo - sve to nije razmatrano.
Dakle, što se tiče sadržine samog ustava koji reguliše ne samo nadležnosti najviših državnih organa, nego i samu organizaciju države, mi ovde kao predstavnici naroda nismo imali mogućnosti da se izjasnimo. Mi možemo da nagađamo, naravno, kao politički obrazovani ljudi, kakve su koncepcije u opticaju, da pretpostavljamo kako će izgledati država po predlogu ove komisije koja će sačiniti predlog ustava, ali imamo li mi pravo kao izabrani predstavnici naroda, nas 250, da prenesemo na jednu grupu ljudi pravo da u ime svih nas i u ime celokupnog naroda o tome odlučuje. Diskutabilan je i sastav same komisije.
Poslanici SRS ne žele da učestvuju u radu ove komisije iz principijelnih razloga, jer ne želimo da damo legitimitet ovakvom načinu promene ustava. Mislim da sve poslaničke grupe koje su bile protiv ovakvog zakona i koje se sigurno neće složiti ni u toku rada ove komisije sa mnogim odredbama tog novog predloga, jer će se odlučivati u ovoj komisiji prostom većinom, nije trebalo na taj način da daju legitimitet poslaničkoj većini koja se odlučila na promenu ustava.
Odlučili ste se da menjate ustav, sastavite tu komisiju od predstavnika svojih političkih stranaka, izađite pred parlament i ako dobijete većinu molim lepo; ali i tu će se tražiti ta prosta većina, pa me živo interesuje kako će nakon toga na referendumu takav ustav biti potvrđen.
Da se razumemo, ustav treba da pišu stručni ljudi, ne možemo da zapostavimo struku, ali iza svakog ustava stoji politika i politički konsenzus. Ako nema najšireg političkog konsenzusa po pitanju promene ustava, a nema ga, niti smo mi pokušavali da ga stvorimo u tom smislu jer niko i ne zna kako će taj ustav da izgleda, onda ne treba ni da se prihvatamo takvog posla. Ima država u svetu koje i nemaju u ovakvom smislu jedan ustavno - pravni tekst, Engleska je primer za to, ali imaju izgrađen ustavni poredak na kome možemo da im zavidimo, kao da imaju najdemokratskiji, možda jedan od najdemokratskijih ustava u svetu.
Promena radi promene svakako nam nije neophodna. Vi ne možete da obezbedite dve trećine poslanika u parlamentu da se izjasne o promeni ustava, onako kao što članovi 132. i 133. postojećeg ustava predviđaju, i zbog toga je donet ovaj zakon koji nas dodatno sada obavezuje da donesemo odluku o izboru članova ustavne komisije.
Zaista, ne želeći da bilo koga omalovažavam, htela bih da prokomentarišem samo jednu osobu koja se nalazi u ovoj ustavnoj komisiji, a to je narodni poslanik Branislav Kovačević, koji je dobio u Šumadiji 1997. godine, kao Koalicija za Šumadiju, g.g. Branislav Cole Kovačević, 257 glasova. Zaista se pitam koga taj čovek predstavlja uopšte, uvukao se u ovaj najširi DOS, kako i zašto, verovatno zahvaljujući Nenadu Čanku, ali sada je on u ovoj grupi poslanika DOS - Reforma Srbije, a Nenad Čanak ovde predstavlja AP Vojvodinu.
Znate, to su rezultati koje je RIK iznela u javnosti 21. septembra 1997. godine, a to je 0,014% glasova svih onih koji su izašli na izbore, pa samo su "Zeleni" dobili tri puta više od njega. To ne minimizira uopšte sastav ove komisije. Bez obzira na to, mi radikali se ne upuštamo u vaše kadriranje, koga ćete u komisiju da predložite, to je pravo svake poslaničke grupe ako je već odlučila da u tom poslu učestvuje, ali previše olako se upuštamo u jedan tako važan posao kao što je donošenje ustava.
Predlagač nam malopre reče da to jeste istorijski posao i bojim se da će zaista biti upisan u istoriju kao kraj srpske države, jer ćemo imati nove kantone, nove kneževine, nove knezove, a sve to vodi slabljenju države.
Mi želimo da upozorimo na to. Mi znamo da nemamo dovoljno snage da vas u tome sada sprečimo i da vam pričamo o tome da nije dobro na taj način vršiti decentralizaciju države. Mi nismo protiv decentralizacije, ali ne na ovakav način kako ste to vi zamislili. Po nama jedino jačanje nadležnosti lokalne samouprave može da dovede do prave decentralizacije. Stvaranje nekih novih oblasti, sa svim prerogativima državnosti, dovešće nas do toga da ćemo stvoriti klimu koja je postojala i pre nego što je došlo do raspada SFRJ i država će nam biti još beznačajnija na Balkanu, a potpuno beznačajan faktor u svetu.
Dakle, to su očekivanja od novog ustava - regionalizacija, kantonizacija, ideje Beogradskog centra za ljudska prava i Zorice Radović ili Centra za liberalno - demokratske studije i DSS-a. Hoće li oni imati snage da svoj koncept sprovedu u okviru ove komisije koja treba da sačini predlog ustava, na koji poslanici neće imati mogućnosti, prema već viđenom iskustvu ovde u parlamentu, da daju nikakav amandman. Znači, sve smo ovim prihvatili da ovi ljudi i ova komisija umesto nas odlučuje.
Mi ćemo dobiti na kraju predlog ustava. Vodiće se javna rasprava na osnovu nacrta. Koja? Gde? Uvažavaće se nečija mišljenja, ali poslanici neće imati pravo na svoje mišljenje i neće imati pravo da amandmanski reaguju, niti da se ovde ukrste argumenti i da se Skupština o tome izjašnjava. To je nešto što je za nas iz Srpske radikalne stranke zaista neprihvatljivo.
Već mesecima izražavamo sumnju u legitimnost ovog parlamenta za donošenja bilo kakvih zakona, bilo kakvih akata, a pogotovo najvišeg pravnog akta u ovoj državi. Svi vi znate da ovde sede ljudi koji ne mogu da budu poslanici po slovu zakona, isključeni ili su sami izašli iz svojih partija i prema Zakonu o izboru narodnih poslanika više ne mogu da budu poslanici, 20 i više je takvih, i tesna većina od 126 u danu za glasanje uvek je "klimava" i mora da bude potpomognuta sa nekom od tih poslaničkih grupa. Ali, sve to dovodi u pitanje legitimnost svih tih zakona. Zamislite tek kada sa takvom diskutabilnom većinom budete usvajali ustav - koliko će to moći da bude demokratski ustav, koliko će to moći da se nazove demokratskim ustavom?
Stalno govorite da hoćete da raskinete sa autoritarnim režimom. Tvrdim da je ovo autoritarni režim u kome mi sada živimo, a dokaz za to jesu i ti ukradeni poslanički mandati, stanje u javnom informisanju, cenzura, autocenzura, zatvorenost medija za sve političke faktore, za sve učesnike u političkom životu. Demokratska tekovina direktnih TV prenosa ovih sednica je pogažena. Znači, treba da postavimo stvari realno, onako kako jesu - da li je ovo autoritarni režim ili je bio, ili kakav će tek biti nakon donošenja ovog ustava.
Najlakše nam je da zažmurimo i da pričamo - bilo je tako, ovo ne valja, ono nije bilo dobro, a sada je nikad gore i izražavamo zaista sumnju u to, ma kakve da su vam namere. Dobre namere ne amnestiraju od posledica. Možete da želite najbolje, ali to što vi želite ne znači da je potkovano nečim što opravdava sve ono što se radi. Svaka politička partija ima svoj koncept državnog, društvenog, ekonomskog uređenja, socijalne politike - sve to reguliše ustav i svako bi ugrađivao u te ustavne norme ono što je u skladu sa njenim političkim programom.
Ne slažemo se unapred sa onim što smo čuli da će biti i kako će ustav izgledati. To je jedan od razloga - dakle ne želimo da učestvujemo u radu te komisije, da ne bude zabune, kao što je često bilo manipulisanja oko toga zašto Srpska radikalna stranka ne učestvuje u odborima.
U odborima ne učestvujemo zbog toga što niste hteli da budete principijelni i da nam omogućite da srazmerno snazi u parlamentu budemo zastupljeni u svim odborima. Čujemo da ste zbog toga dobili"packe" od OEBS-a, pre neki dan kada su bili u Skupštini, mnogo toga su vam zamerili.
Znate, ako govorimo o autoritarnom režimu, šta da kažemo o ovom režimu koji donosi ovakav poslovnik i primenjuje ga tako restriktivno da poslanik biva kažnjavan ili udaljen sa sednice i po 90 dana, zbog toga što je javno za ovom govornicom izneo neki svoj stav, neko svoje mišljenje. To je nešto od čega nas i zakon amnestira, u čemu nas Ustav štiti. Kada se to desi, to su sve osobine autoritarnog režima.
Dva su, dakle, razloga iz kojih Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u ovome: ne želimo da damo legitimitet svojim prisustvom menjanju Ustava na neustavan način; drugi razlog je ovaj koji sam upravo iznela.
Prema tome, Srpska radikalna stranka neće podržati Predlog ove odluke i neće učestvovati u radu ove komisije.